Monografija Rukopisne knjige Manastira Rođenja Presvete Bogorodice, u izdanju Mitropolije crnogorsko-primorske, osvojila je prestižnu nagradu na Beogradskom sajmu knjiga, otkrivajući bogatstvo duhovnog i kulturnog života u Crnoj Gori tokom 16. i 17. veka.
Manastir Rođenja Presvete Bogorodice na Cetinju vekovima je svetionik duhovnosti i čuvar srpske kulturne baštine. Njegova bogata rukopisna zbirka, sačinjena od dragocenih knjiga koje svedoče o duhovnom životu i kulturnom nasleđu Crne Gore, sada je ponovo oživljena i dostupna zahvaljujući monografiji Rukopisne knjige Manastira Rođenja Presvete Bogorodice na Cetinju.
Ova monografija, plod dugogodišnjeg predanog rada dr Milene Martinović, dobila je prestižno priznanje na 67. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, gde je Mitropolija crnogorsko-primorska proglašena najboljim izdavačem iz dijaspore i regiona za 2024. godinu. Protojerej Aleksandar Lekić, koji je primio nagradu u ime Mitropolije, naglasio je da ovo delo ne samo da obnavlja svedočanstvo o prošlim vremenima, već i otvara vrata budućim generacijama koje će se napajati iz ovog izvora mudrosti i vere.
U obrazloženju žirija ističe se da monografija predstavlja „jednu od retkih sačuvanih srpskih srednjovekovnih manastirskih biblioteka“ i pruža detaljan prikaz rukopisne zbirke manastira Pive, čiji je deo prenet u Cetinjski manastir. Takođe, autorka je sakupila podatke o knjigama koje su pripadale ovoj zbirci, a sada se nalaze u inostranim bibliotekama, čime je omogućeno sveobuhvatno razumevanje kulturnog života na prostoru Crne Gore tokom 16. i 17. veka.
Prof. dr Tatjana Subotin-Golubović sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu u svojoj recenziji ističe da je autorka prilikom rada pregledala sve cetinjske i pivske rukopise, ispravljajući i dopunjujući ranije studije o ovim dragocenostima. Zahvaljujući tome, knjiga pruža „bolji i sveobuhvatniji uvid u aktivnost prepisivačkih centara na teritoriji Crne Gore u vreme po obnovi rada Pećke patrijaršije (1557).“
Dr Martinović je primenila metodologiju koja se koristi u Narodnoj biblioteci Srbije, postavljajući visoke standarde u istraživanju. Upravo zbog toga, njena knjiga je okarakterisana kao delo „od izuzetnog naučnog i nacionalnog značaja“, jer rezultati njenog rada pružaju dublje razumevanje srednjovekovne crnogorske kulture i doprinose očuvanju srpske duhovne baštine.
Otkrijte bogatstvo liturgijskog jezika pravoslavlja i saznajte kako ovi drevni izrazi oblikuju duhovni život pravoslavnih vernika. Ključni pojmovi i njihova značenja pružaju jedinstven uvid u bogoslužbene prakse i tradicije. U suočavanju sa neosnovanim kritikama, Informativna služba SPC u saopštenju poručuje da ostaje nepokolebljiva pred napadima, uvek spremna na dijalog, ali isključivo u skladu sa svojim hrišćanskim principima. Pomirisao sam ubrus, da vidim šta je u pitanju. A miris je bio prelep. Podsećao je na miro. Onda smo primetili da se ista tečnost pojavila i ispod ikone Presvete Bogorodice, kao i Svetog arhanđela Mihaila , rekao je sveštenik Anđelko Kovačević. Ono što posebno treba naglasiti jeste da SPC u isto vreme nije poklonila MPC sve one srpske svetinje i manastire, koje su gradili srpski vladari u istoriji. Tomosom o autokefaliji MPC te svetinje nisu poklonjene, kao što pojedini zlonamerni ili pak neznaveni ljudi komentarišu, već su dati na upotrebu, a to su dve suštinski različite pravne formulacije, istakao je arhimandrit Petar (Dragojlović).
Printscreen/Narodna biblioteka Srbije
Duhovna riznica
19:00 | 22.10.2024
PRAVOSLAVNI REČNIK: Kroz simbole i reči do suštine vere
Aktuelno iz SPC
22:41 | 22.10.2024
POSLE UČESTALIH NAPADA, SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA OŠTRO REAGUJE I PORUČUJE: Lažne optužbe ne mogu uzdrmati vernike i našu misiju
Crkve i manastiri
17:00 | 23.10.2024
O ČUDU U CRKVI U LJUBOVIJI ZA VREME KORONE I DANAS SE PRIČA: Tri ikone proplakale posle uvođenja zabrane da ljudi prisustvuju Svetoj liturgiji
Aktuelno iz SPC
17:00 | 24.10.2024
"RASKOL NE MOŽE OPRATI NI MUČENIČKA KRV"! Arhimandrit Petar (Dragojlović) o duhovnim i nacionalnim prednostima davanja autokefalnosti MPC!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Duhovi se smatraju rođendanom Crkve, a uspomena na Silazak Svetog Duha i danas živi u bogosluženjima, zelenim grančicama u hramovima i običajima koje vernici vekovima čuvaju.
Otac Bojan, kroz jednu zanimljivu i duhovitu situaciju sa časa veronauke, zapravo je objasnio šta podrazumeva hrišćanski brak.
Reči jeromonaha manastira Agaton otvaraju pitanje koje mnogi izbegavaju: da li sa odlaskom bližnjih prestaje naša dužnost ili tek počinje molitva kao jedina veza koja ostaje između dva sveta.
Monah iz Manastira Vatoped govori o redovima vernika ispred hrama na Vračaru i poručuje da prizor strpljenja i vere u 21. veku svedoči o posebnoj duhovnoj vezi naroda sa Presvetom Bogorodicom.
U različitim krajevima srpskih zemalja i danas se za zadušni dan mesi pogača, čija priprema čuva običaj star vekovima i prenosi se kao deo porodičnog predanja.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Godinu dana posle masakra koji je potresao Crnu Goru, liturgija i molitveno sećanje u drevnoj svetinji postali su mesto sabranja bola, vere i opomene da se zlo ne prećutkuje.
Na odanije praznika Uspenja Presvete Bogorodice proslavljena je četvrta godišnjica od njegovog ustoličenja, a mitropolit je poručio da će temelj njegovog služenja ostati jevanđelska reč, bratsko pomirenje i posvećenost deci i omladini.
Na praznik Svetih apostola Petra i Pavla, Cetinjski manastir bio je ispunjen molitvom i suzama radosnicama dok je mitropolit Joanikije služio Liturgiju i rukopoložio novog jerođakona pred okupljenim narodom.
U Episkopskoj biblioteci promovisana je knjiga dr Milene N. Martinović o rukopisnim knjigama iz Cetinjskog manastira – svedočanstvo o bogatoj duhovnoj i kulturnoj baštini, koje već vekovima odoleva zaboravu.
Otac Bojan, kroz jednu zanimljivu i duhovitu situaciju sa časa veronauke, zapravo je objasnio šta podrazumeva hrišćanski brak.
Reči jeromonaha manastira Agaton otvaraju pitanje koje mnogi izbegavaju: da li sa odlaskom bližnjih prestaje naša dužnost ili tek počinje molitva kao jedina veza koja ostaje između dva sveta.
Monah iz Manastira Vatoped govori o redovima vernika ispred hrama na Vračaru i poručuje da prizor strpljenja i vere u 21. veku svedoči o posebnoj duhovnoj vezi naroda sa Presvetom Bogorodicom.
Tumačeći Hristove reči o Utešitelju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za subotu 7. sedmice po Vaskrsu otkriva zašto se unutrašnja snaga ne zadržava sama od sebe.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Tumačeći Hristove reči o Utešitelju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za subotu 7. sedmice po Vaskrsu otkriva zašto se unutrašnja snaga ne zadržava sama od sebe.
Od pastirice iz Lorene do zapovednice vojske i svetiteljke Rimokatoličke crkve, njen život ostaje jedno od najdramatičnijih svedočanstava spoja duhovnog uverenja i istorijskih preokreta u Evropi 15. veka
Govoreći o pticama, veliki srpski duhovnik ostavio je snažnu pouku o nezadovoljstvu koje čovek sam nosi u sebi i miru koji počinje tek onda kada nauči da bude blagodaran.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
