Monografija Rukopisne knjige Manastira Rođenja Presvete Bogorodice, u izdanju Mitropolije crnogorsko-primorske, osvojila je prestižnu nagradu na Beogradskom sajmu knjiga, otkrivajući bogatstvo duhovnog i kulturnog života u Crnoj Gori tokom 16. i 17. veka.
Manastir Rođenja Presvete Bogorodice na Cetinju vekovima je svetionik duhovnosti i čuvar srpske kulturne baštine. Njegova bogata rukopisna zbirka, sačinjena od dragocenih knjiga koje svedoče o duhovnom životu i kulturnom nasleđu Crne Gore, sada je ponovo oživljena i dostupna zahvaljujući monografiji Rukopisne knjige Manastira Rođenja Presvete Bogorodice na Cetinju.
Ova monografija, plod dugogodišnjeg predanog rada dr Milene Martinović, dobila je prestižno priznanje na 67. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, gde je Mitropolija crnogorsko-primorska proglašena najboljim izdavačem iz dijaspore i regiona za 2024. godinu. Protojerej Aleksandar Lekić, koji je primio nagradu u ime Mitropolije, naglasio je da ovo delo ne samo da obnavlja svedočanstvo o prošlim vremenima, već i otvara vrata budućim generacijama koje će se napajati iz ovog izvora mudrosti i vere.
U obrazloženju žirija ističe se da monografija predstavlja „jednu od retkih sačuvanih srpskih srednjovekovnih manastirskih biblioteka“ i pruža detaljan prikaz rukopisne zbirke manastira Pive, čiji je deo prenet u Cetinjski manastir. Takođe, autorka je sakupila podatke o knjigama koje su pripadale ovoj zbirci, a sada se nalaze u inostranim bibliotekama, čime je omogućeno sveobuhvatno razumevanje kulturnog života na prostoru Crne Gore tokom 16. i 17. veka.
Prof. dr Tatjana Subotin-Golubović sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu u svojoj recenziji ističe da je autorka prilikom rada pregledala sve cetinjske i pivske rukopise, ispravljajući i dopunjujući ranije studije o ovim dragocenostima. Zahvaljujući tome, knjiga pruža „bolji i sveobuhvatniji uvid u aktivnost prepisivačkih centara na teritoriji Crne Gore u vreme po obnovi rada Pećke patrijaršije (1557).“
Dr Martinović je primenila metodologiju koja se koristi u Narodnoj biblioteci Srbije, postavljajući visoke standarde u istraživanju. Upravo zbog toga, njena knjiga je okarakterisana kao delo „od izuzetnog naučnog i nacionalnog značaja“, jer rezultati njenog rada pružaju dublje razumevanje srednjovekovne crnogorske kulture i doprinose očuvanju srpske duhovne baštine.
Otkrijte bogatstvo liturgijskog jezika pravoslavlja i saznajte kako ovi drevni izrazi oblikuju duhovni život pravoslavnih vernika. Ključni pojmovi i njihova značenja pružaju jedinstven uvid u bogoslužbene prakse i tradicije. U suočavanju sa neosnovanim kritikama, Informativna služba SPC u saopštenju poručuje da ostaje nepokolebljiva pred napadima, uvek spremna na dijalog, ali isključivo u skladu sa svojim hrišćanskim principima. Pomirisao sam ubrus, da vidim šta je u pitanju. A miris je bio prelep. Podsećao je na miro. Onda smo primetili da se ista tečnost pojavila i ispod ikone Presvete Bogorodice, kao i Svetog arhanđela Mihaila , rekao je sveštenik Anđelko Kovačević. Ono što posebno treba naglasiti jeste da SPC u isto vreme nije poklonila MPC sve one srpske svetinje i manastire, koje su gradili srpski vladari u istoriji. Tomosom o autokefaliji MPC te svetinje nisu poklonjene, kao što pojedini zlonamerni ili pak neznaveni ljudi komentarišu, već su dati na upotrebu, a to su dve suštinski različite pravne formulacije, istakao je arhimandrit Petar (Dragojlović).
Printscreen/Narodna biblioteka Srbije
Duhovna riznica
19:00 | 22.10.2024
PRAVOSLAVNI REČNIK: Kroz simbole i reči do suštine vere
Aktuelno iz SPC
22:41 | 22.10.2024
POSLE UČESTALIH NAPADA, SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA OŠTRO REAGUJE I PORUČUJE: Lažne optužbe ne mogu uzdrmati vernike i našu misiju
Crkve i manastiri
17:00 | 23.10.2024
O ČUDU U CRKVI U LJUBOVIJI ZA VREME KORONE I DANAS SE PRIČA: Tri ikone proplakale posle uvođenja zabrane da ljudi prisustvuju Svetoj liturgiji
Aktuelno iz SPC
17:00 | 24.10.2024
"RASKOL NE MOŽE OPRATI NI MUČENIČKA KRV"! Arhimandrit Petar (Dragojlović) o duhovnim i nacionalnim prednostima davanja autokefalnosti MPC!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Ad i pakao nisu sinonimi.
Tumačeći drevno proročanstvo proroka Isaije, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristu koji je došao iz Davidovog roda i otkriva zašto je Njegovo božanstvo ostalo skriveno pod ljudskom prirodom, čak i pred onima koji su Mu bili najbliži.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Nerukotvorenu ikonu Gospoda Isusa Hrista po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja. Katolička crkva obeležava spomendan Mučeništva Svetog Jovana Krstitelja, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Reči ruskog duhovnika ne govore o odricanju od lekarske pomoći, već o promeni koja mora da počne od samog čoveka, uz molitvu i spremnost da se napusti ono što dušu sve dublje vezuje za greh.
Predanje o ovoj ikoni vezano je za kneza Avgara iz Edese, koji je, teško oboleo od gube, čuo za Hrista i njegova čudesna isceljenja.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U saopštenju Mitropolija crnogorsko-primorska odbacila je navode o nestanku predmeta iz manastirske riznice i iznela detalje o pregledu zbirke, ranijim krađama i mogućim razlozima neslaganja u evidenciji.
Francuski predsednik obišao je jednu od najznačajnijih pravoslavnih svetinja u regionu, a nakon razgovora sa mitropolitom Joanikijem usledio je gest koji je obeležio čitavu posetu.
Godinu dana posle masakra koji je potresao Crnu Goru, liturgija i molitveno sećanje u drevnoj svetinji postali su mesto sabranja bola, vere i opomene da se zlo ne prećutkuje.
Na odanije praznika Uspenja Presvete Bogorodice proslavljena je četvrta godišnjica od njegovog ustoličenja, a mitropolit je poručio da će temelj njegovog služenja ostati jevanđelska reč, bratsko pomirenje i posvećenost deci i omladini.
Ad i pakao nisu sinonimi.
Tumačeći drevno proročanstvo proroka Isaije, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristu koji je došao iz Davidovog roda i otkriva zašto je Njegovo božanstvo ostalo skriveno pod ljudskom prirodom, čak i pred onima koji su Mu bili najbliži.
Reči ruskog duhovnika ne govore o odricanju od lekarske pomoći, već o promeni koja mora da počne od samog čoveka, uz molitvu i spremnost da se napusti ono što dušu sve dublje vezuje za greh.
Iako ga je život odveo daleko od rodnog kraja, meštani svedoče da ga velika crkvena služba nikada nije udaljila od ljudi i mesta iz kojeg je potekao, kojem se rado vraćao i koje je nosio u srcu do kraja života.
Predanje o ovoj ikoni vezano je za kneza Avgara iz Edese, koji je, teško oboleo od gube, čuo za Hrista i njegova čudesna isceljenja.
Pravoslavno predanje majčinstvo ne posmatra samo kao životnu ulogu, već kao veliku odgovornost pred Bogom.
Dok savremeni čovek starost često posmatra kao period gubitka, slabosti i povlačenja iz života, otac Andrej Tkačov ukazuje na njenu dublju svrhu.
Ovaj veliki hrišćanski praznik predstavlja uspomenu na smrt (uspenje) Bogorodice i dan kada se ona uznela na nebo.
Pravoslavno predanje majčinstvo ne posmatra samo kao životnu ulogu, već kao veliku odgovornost pred Bogom.
Crkveno predanje govori o čudesnom okupljanju Hristovih učenika u Jerusalimu, dok jedan od apostola nije uspeo da stigne na vremem a ovaj neobični prizor vekovima je nadahnjivao pravoslavne ikonopisce.
Dar srpskih iseljenika postao je više od ukrasa, noseći snažnu poruku ljubavi prema rodnom gradu, vernosti svetinji i zajedništvu koje ne prekida ni velika udaljenost.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
