Monografija Rukopisne knjige Manastira Rođenja Presvete Bogorodice, u izdanju Mitropolije crnogorsko-primorske, osvojila je prestižnu nagradu na Beogradskom sajmu knjiga, otkrivajući bogatstvo duhovnog i kulturnog života u Crnoj Gori tokom 16. i 17. veka.
Manastir Rođenja Presvete Bogorodice na Cetinju vekovima je svetionik duhovnosti i čuvar srpske kulturne baštine. Njegova bogata rukopisna zbirka, sačinjena od dragocenih knjiga koje svedoče o duhovnom životu i kulturnom nasleđu Crne Gore, sada je ponovo oživljena i dostupna zahvaljujući monografiji Rukopisne knjige Manastira Rođenja Presvete Bogorodice na Cetinju.
Ova monografija, plod dugogodišnjeg predanog rada dr Milene Martinović, dobila je prestižno priznanje na 67. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, gde je Mitropolija crnogorsko-primorska proglašena najboljim izdavačem iz dijaspore i regiona za 2024. godinu. Protojerej Aleksandar Lekić, koji je primio nagradu u ime Mitropolije, naglasio je da ovo delo ne samo da obnavlja svedočanstvo o prošlim vremenima, već i otvara vrata budućim generacijama koje će se napajati iz ovog izvora mudrosti i vere.
U obrazloženju žirija ističe se da monografija predstavlja „jednu od retkih sačuvanih srpskih srednjovekovnih manastirskih biblioteka“ i pruža detaljan prikaz rukopisne zbirke manastira Pive, čiji je deo prenet u Cetinjski manastir. Takođe, autorka je sakupila podatke o knjigama koje su pripadale ovoj zbirci, a sada se nalaze u inostranim bibliotekama, čime je omogućeno sveobuhvatno razumevanje kulturnog života na prostoru Crne Gore tokom 16. i 17. veka.
Prof. dr Tatjana Subotin-Golubović sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu u svojoj recenziji ističe da je autorka prilikom rada pregledala sve cetinjske i pivske rukopise, ispravljajući i dopunjujući ranije studije o ovim dragocenostima. Zahvaljujući tome, knjiga pruža „bolji i sveobuhvatniji uvid u aktivnost prepisivačkih centara na teritoriji Crne Gore u vreme po obnovi rada Pećke patrijaršije (1557).“
Dr Martinović je primenila metodologiju koja se koristi u Narodnoj biblioteci Srbije, postavljajući visoke standarde u istraživanju. Upravo zbog toga, njena knjiga je okarakterisana kao delo „od izuzetnog naučnog i nacionalnog značaja“, jer rezultati njenog rada pružaju dublje razumevanje srednjovekovne crnogorske kulture i doprinose očuvanju srpske duhovne baštine.
Otkrijte bogatstvo liturgijskog jezika pravoslavlja i saznajte kako ovi drevni izrazi oblikuju duhovni život pravoslavnih vernika. Ključni pojmovi i njihova značenja pružaju jedinstven uvid u bogoslužbene prakse i tradicije. U suočavanju sa neosnovanim kritikama, Informativna služba SPC u saopštenju poručuje da ostaje nepokolebljiva pred napadima, uvek spremna na dijalog, ali isključivo u skladu sa svojim hrišćanskim principima. Pomirisao sam ubrus, da vidim šta je u pitanju. A miris je bio prelep. Podsećao je na miro. Onda smo primetili da se ista tečnost pojavila i ispod ikone Presvete Bogorodice, kao i Svetog arhanđela Mihaila , rekao je sveštenik Anđelko Kovačević. Ono što posebno treba naglasiti jeste da SPC u isto vreme nije poklonila MPC sve one srpske svetinje i manastire, koje su gradili srpski vladari u istoriji. Tomosom o autokefaliji MPC te svetinje nisu poklonjene, kao što pojedini zlonamerni ili pak neznaveni ljudi komentarišu, već su dati na upotrebu, a to su dve suštinski različite pravne formulacije, istakao je arhimandrit Petar (Dragojlović).
Printscreen/Narodna biblioteka Srbije
Duhovna riznica
19:00 | 22.10.2024
PRAVOSLAVNI REČNIK: Kroz simbole i reči do suštine vere
Aktuelno iz SPC
22:41 | 22.10.2024
POSLE UČESTALIH NAPADA, SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA OŠTRO REAGUJE I PORUČUJE: Lažne optužbe ne mogu uzdrmati vernike i našu misiju
Crkve i manastiri
17:00 | 23.10.2024
O ČUDU U CRKVI U LJUBOVIJI ZA VREME KORONE I DANAS SE PRIČA: Tri ikone proplakale posle uvođenja zabrane da ljudi prisustvuju Svetoj liturgiji
Aktuelno iz SPC
17:00 | 24.10.2024
"RASKOL NE MOŽE OPRATI NI MUČENIČKA KRV"! Arhimandrit Petar (Dragojlović) o duhovnim i nacionalnim prednostima davanja autokefalnosti MPC!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Polaganje rize Presvete Bogorodice po starom i Svete mučenike Kirika i Julitu po novom kalendaru. Katolici obeležava spomendan Svetog Bonaventure, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki duhovnik sa Svete Gore objašnjava zašto svakodnevne brige i rasuta pažnja zahtevaju dodatni trud onih koji žele da sačuvaju mir srca i sabranost uma.
Crkveno predanje govori o putu dragocene odežde Majke Božje, koju su dvojica carigradskih plemića prenela u prestonicu Vizantije, gde je položena u čuvenoj vlahernskoj crkvi i vekovima bila mesto molitve i utehe za vernike.
Svedočanstvo o razgovoru sa poznatim svetogorskim monahom već više od dve decenije izaziva pažnju, a u njemu se pominju veliki sukobi, uloga velikih sila i položaj pravoslavlja u budućim vremenima.
Verni narod sabrao se u hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Aranđelovcu, gde su posle svete liturgije i litije osvećeni slavski kolač i prinosi, a prazničnu besedu održao je protojerej-stavrofor dr Zoran Krstić.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Francuski predsednik obišao je jednu od najznačajnijih pravoslavnih svetinja u regionu, a nakon razgovora sa mitropolitom Joanikijem usledio je gest koji je obeležio čitavu posetu.
Godinu dana posle masakra koji je potresao Crnu Goru, liturgija i molitveno sećanje u drevnoj svetinji postali su mesto sabranja bola, vere i opomene da se zlo ne prećutkuje.
Na odanije praznika Uspenja Presvete Bogorodice proslavljena je četvrta godišnjica od njegovog ustoličenja, a mitropolit je poručio da će temelj njegovog služenja ostati jevanđelska reč, bratsko pomirenje i posvećenost deci i omladini.
Na praznik Svetih apostola Petra i Pavla, Cetinjski manastir bio je ispunjen molitvom i suzama radosnicama dok je mitropolit Joanikije služio Liturgiju i rukopoložio novog jerođakona pred okupljenim narodom.
Veliki duhovnik sa Svete Gore objašnjava zašto svakodnevne brige i rasuta pažnja zahtevaju dodatni trud onih koji žele da sačuvaju mir srca i sabranost uma.
Svedočanstvo o razgovoru sa poznatim svetogorskim monahom već više od dve decenije izaziva pažnju, a u njemu se pominju veliki sukobi, uloga velikih sila i položaj pravoslavlja u budućim vremenima.
Svetitelj našeg vremena upozorava da nije svaka revnost od Gospoda i da ona koja nema ljubav i smirenje može da se pretvori u duhovnu opasnost.
Dok većina ljudi razmišlja samo o onome što ih čeka sutra, pravoslavni sveštenik otkriva zašto je upravo sadašnji trenutak mesto u kojem čovek pronalazi istinsku radost i blizinu Boga.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Ova neobična pita sa kajmakom, sirom ili mašću bila je deo trpeza u različitim balkanskim krajevima i imala svoje mesto u danima kada se nije postilo, kao i na ramazanskim večerama.
U kapeli Svetih Kozme i Damjana pri UKCS okupili su se lekari, vernici i bolesnici na molitvi za zdravlje.
Svetitelj našeg vremena upozorava da nije svaka revnost od Gospoda i da ona koja nema ljubav i smirenje može da se pretvori u duhovnu opasnost.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
