U poslednjim decenijama primećuje se sve izraženija tendencija prelaska Amerikanaca u pravoslavlje. Mnogi pripadnici zapadnih hrišćanskih zajednica, suočeni sa osećajem praznine ili nedostatka dubine u svojoj veri, okreću se drevnoj Crkvi koja nosi neprekinutu tradiciju od vremena apostola.
Ono što ih najviše privlači jesu liturgijsko bogatstvo, mistična duhovnost, asketska praksa posta i molitve, kao i osećaj kontinuiteta sa izvorima hrišćanstva. Jedan od upečatljivih primera ove duhovne potrage jeste priča o Partenijusu Tarneru, nekadašnjem protestantu, a danas pravoslavnom svešteniku.
Put ka pravoslavlju – od Havaja do Nešvila
Partenijus Tarner danas služi kao sveštenik u hramu Svete Petke u Nešvilu. Njegovo životno putovanje potvrđuje da prelazak u pravoslavlje nije samo promena verske pripadnosti, već duboki preobražaj ličnosti i duhovnosti.
Njegova prva susretanja sa pravoslavljem dogodila su se na Havajima, gde je, učeći grčki jezik, prvi put kročio u pravoslavni hram. Kasnije je živeo u San Francisku i Tenesiju, gde je zajedno sa suprugom posećivao hramove Ruske pravoslavne crkve i čak vodio pravoslavnu knjižaru i kafe.
Potraga za smislom i dubljom duhovnošću
Sam Tarner priznaje da je potraga za duhovnim sadržajem počela još tokom studija:
– Na koledžu, dok sam učio filozofiju, znao sam da nešto nedostaje u mom životu. Osećao sam da postoji neki drugi svet. Neki mistički element, koji nisam potpuno doživeo. Bar ne u praksi.
Neke obične stvari, poput posta. Znao sam za to iz gospela, ali mi to nikada nismo praktikovali. Ili, recimo, život u molitvi – ispričao je on za kanal "Serbian News USA".
Njegova duhovna radoznalost vodila ga je i ka istočnjačkim učenjima, ali upravo ta potraga dovela ga je do shvatanja da je koren i svetlost hrišćanstva u istočnom svetu.
– Kada sam studirao umetnost, počeo sam da širim svoja iskustva. Otišao sam na zen meditaciju. Počeo sam da prihvatam istočnjačku filozofiju. Počeo sam da shvatam razliku između zapadnog i istočnog sveta.
– Znao sam da je originalno hrišćanstvo negde istočno. Shvatao sam da treba da se okrenem prema istoku. Svetlo dolazi sa istoka... Svetlo hrišćanstva dolazi iz istočnog sveta, iz Jerusalima... – naglasio je Tarner.
Poziv ka svešteničkoj službi
Iako je njegov život bio ispunjen različitim profesijama i iskustvima, pravi smisao pronašao je u služenju Crkvi. Tek po odlasku u penziju došao je trenutak da postane sveštenik.
Srpski sveštenik Bojan iz Nešvila pozvao ga je da pomogne u radu crkve, što je Tarner doživeo kao odgovor na svoju dugogodišnju unutrašnju potragu. Tako je postao sveštenik u Srpskoj Crkvi Svete Petke, gde i danas služi.
Primer univerzalne duhovne potrage
Priča Partenijusa Tarnera pokazuje da pravoslavlje u Americi nije egzotična ili zatvorena tradicija, već univerzalni odgovor na ljudsku žeđ za smislom i dubljom duhovnošću. Njegov put od protestantskog okruženja, preko susreta sa istočnim filozofijama, pa sve do svešteničke službe u pravoslavnoj crkvi, odražava i širu tendenciju – da mnogi Amerikanci u pravoslavlju pronalaze ono što su dugo tražili: autentičnost, duhovnu punoću i osećaj pripadnosti živoj zajednici vernih.
Suočeni s gubitkom tradicionalnih vrednosti, konfuzijom rodnih identiteta i liberalizacijom protestantskih zajednica, sve veći broj Amerikanaca, naročito muškaraca, spas i red pronalazi u starim liturgijama, tišini, asketizmu i strukturi pravoslavne vere.
Otac Mojsije Mekferson, bivši krovopokrivač i otac petoro dece, postao je viralna zvezda zahvaljujući svojim porukama o sirovoj muškosti, pravoslavlju i ulozi muškarca kao stuba porodice
U privatnom životu, Džekson je dinamičan i zanimljiv, kao i na TV ekranu. Nedavno je otkrio da ga jedno iskustvo posebno duboko promenilo.
Čuveni dirigent venčao se po pravoslavnim kanonima u gruzijskom manastiru Samtavro, obučen u narodnu nošnju; njegova izabranica je mlada Gruzinka, fitnes instruktorka Marijam Šarmanašvili.
Dok Zapad traži smisao u promenama i modernizaciji, mladići sa juga Sjedinjenih Američkih Država pronalaze duboku duhovnu slobodu i zajedništvo u drevnoj Crkvi koja čvrsto stoji na svetootačkim vrednostima i ne podleže prolaznim trendovima.
U regionalnom centru Vest Jorkšira čitava zajednica odlučila je da krene putem apostolske vere – prva liturgija već je služena, a uskoro sledi čin sabornog krštenja 34 vernika.
