Dok se društvene mreže dele na one koji osuđuju i one koji podržavaju, arhimandrit Janjić naglašava da je molitva na više jezika deo vekovne tradicije Crkve, a ne politička poruka – i podseća na reči Psalma: „Sve što diše neka hvali Gospoda“.
U Visokim Dečanima, drevnoj lavri srpskog kralja Stefana Dečanskog, nedavno se ponovo pokazalo da Crkva Hristova ne poznaje granice jezika ni naroda. Pesma Bogu odjekivala je na srpskom, grčkom, crkvenoslovenskom i albanskom, baš kao što se na Pedesetnicu Jevanđelje čulo na svim jezicima poznatog sveta.
Međutim, upravo to pojanje na albanskom izazvalo je lavinu komentara, čak i osuda na društvenim mrežama, gde su pojedini u zajedničkoj molitvi pravoslavnih videli „formalizaciju političkih dogovora“.
Tanjug Zoran Zestic
Arhimandrit Sava janjić, u porti Manastira Visoki Dečani
Iguman Sava: "Sve što diše neka hvali Gospoda"
Iguman manastira, arhimandrit Sava Janjić, smireno podseća da je ovakav način slavljenja Boga vekovni običaj i izraz univerzalnosti pravoslavne vere.
– U manastiru Visoki Dečani Bog se slavio na raznim jezicima u poslednje tri decenije. U svetinji srpskog kralja Stefana pravoslavnima iz celog sveta po običaju se dopušta da pevaju na svojim jezicima. To je izraz univerzalnosti naše vere. Tako je i sa pravoslavnim Albancima. Kada god su nam dolazili, i pre i posle rata, slavili smo Boga zajedno – rekao je arhimandrit Sava Janjić za Sputnjik, povodom povike koja se digla proteklog vikenda.
Tanjug Zoran Zestic
Iguman Sava Janjić
– Tako je bilo kada je iguman bio sadašnji visokopreosvećeni vladika Teodosije. Tako je i danas. Pesma kaže: „Sve što diše neka hvali Gospoda“, radujemo se da se Bog slavi na toliko jezika u pravoslavnoj crkvi danas. Zato je običaj u svim pravoslavnim crkvama u svetu da se na pashalno večernje čitaju jevanđelja na stranim jezicima. Mi čitamo na grčkom, francuskom, albanskom, nemačkom, italijanskom... Time proživljavamo i čudesnu tajnu Pedesetnice kada su učenici Hristovi progovorili raznim jezicima kaže iguman Sava, prenosi Sputnjik.
Pojci iz tri pomesne Crkve
Janjić objašnjava da su monasi i narod Kosova i Metohije i gosti praznik Uspenja Presvete Bogorodice proslavili sa pojcima iz Grčke, Albanije i Srbije. Praznično bdenije i liturgija služeni su na srpskom jeziku sa svim čitanjima, a pojci su odgovarali i pevali na grčkom, albanskom i crkvenoslovenskom.
Синоћ и данас смо свечано прославили празник Успења Пресвете Богородице. Бдење и литургију певали су појци из Грчке, Албаније и Србије, на челу са професорима Георгијем Карајанакисом из Ларисе и Теодором Пецијем из Тиране као и српским појцима које је предводио Владимир Симић. 🌿 pic.twitter.com/CjuiEICHvy
– Ugostili smo Vizantijski hor „Horos angelikos“ iz Larise i hor „Svetog Jovana Kukuzelja“ iz Tirane. Oni okupljaju vrhunske pojce, vode ih profesori Georgios Karajanakis i Teodor Peci. Srpske pojce je predvodio Vladimir Simić koji redovno peva na crkvenim svečanostima. Bio je to zaista jedinstven slučaj da su pojci iz tri Pravoslavne pomesne crkve zajedno i usklađeno slavili Boga i Presvetu Bogorodicu – kaže iguman.
Bogosluženja i na japanskom jeziku
On dodaje da bratija često ima posete pravoslavnih iz inostranstva i redovno im pruži mogućnost da pevaju na svom jeziku, a kanonskim sveštenicima i da služe sa njima. Pevalo se tako u Dečanima na mnogim svetskim jezicima.
– A posebnu radost su nam jednom donele i dve pravoslavne Japanke, starice koje su pravoslavne od rođenja i koje su pevale vaskršnji tropar. Visoki Dečani kao drevna lavra srpske pravoslavne crkve nastavlja da svedoči pravoslavlje uz sve naše ostale svetinje na Kosovu i Metohiji, na svim jezicima i sa svim ljudima dobre volje, pokazujući da je Hristos došao da sve narode privede u poznanje istine – ističe iguman Sava.
Otac Darko Đogo: “Za sve su krivi novinari”
Republika
Sveštenik Darko Đogo
Komentarišući hajku koja se na društvenim mrežama digla protiv manastira, pojanje na albanskom mnogi su videli kao formalizaciju dogovora oko Kosova i „prodaju“ južne srpske pokrajine. Sveštenik Darko Đogo, profesor na Bogoslovskom fakultetu u Foči, kaže da su za sve krivi novinari.
– Oni su pomalo senzacionalistički preneli čitavu stvar. Video sam naslov „Po prvi put u Dečanima, molitva na tri jezika“. Odmah sam znao da će doći do nesporazuma. Posebno kada svaki dan imamo izveštaje o teroru koji prištinske vlasti provode nad našim narodom, posebno na severu Kosova. Kad tome dodamo veliki publicitet koji je dat nekanonskom avanturisti Nikoli Džufki, čoveku bez ikakvog dodira sa kanonskom Albanskom pravoslavnom crkvom, sa bilo kojom pravoslavnom crkvom u svetu, albanskom Mirašu, ljudi već afektivno utučeni vestima o albanskom terorizmu odreaguju loše, instinktivno – kaže otac Darko.
Dečani između tradicije i osuda
Tako Visoki Dečani i danas ostaju ne samo čuvar srpskog nasleđa, već i živi svedok vaseljenskog pravoslavlja, gde svaka reč upućena Bogu, ma na kom jeziku izrečena, postaje deo jedinstvene hristolike simfonije. Uprkos osudama i nerazumevanju, u drevnoj lavri na Kosovu i Metohiji jasno odjekuje poruka da je Crkva Hristova pozvana da sabira, a ne da deli, jer – kako kaže iguman Sava – Hristos je došao da sve narode privede u poznanje istine.
Poseta visoke delegacije ruske Dume Kosmetu 1994. godine donela je neobičan i dirljiv trenutak — prizor koji je šokirao i naučnika, nekadašnjeg komunistu i kosmonauta, ostavljajući dubok trag i podsećajući na neprekidno prisustvo Božje milosti u našoj istoriji i tradiciji.
U Nacionalnom muzeju istorije Rumunije otvorena je potresna izložba o najugroženijim svetinjama Evrope – manastirima na Kosovu i Metohiji koji, uprkos nasilju i pokušajima brisanja, ostaju stubovi pravoslavne vere i identiteta jednog naroda.
U selu gde još odjekuju molitve predaka, pravoslavni vernici okupili su se oko igumana Save da pokažu kako crkva nije samo građevina, već zavet – i da će, ako zatreba, služiti i u šumi, kao u prvim hrišćanskim vremenima.
Iako se razlikuju po obredima, istoriji i teološkim učenjima, hrišćanstvo, islam i judaizam dele vrednosti koje vekovima oblikuju živote miliona ljudi: mir, milosrđe, porodicu, praštanje i brigu za bližnjeg.
U razgovoru za radio emisiju „Iz perspektive večnosti“, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o pritiscima, klevetama i reakcijama tokom velikog sabranja vernika u Hramu Svetog Save.
Iza poznatih simbola i opštepoznatih činjenica o manastirskom kompleksu u dolini reke Mileševke otvaraju se manje vidljive epizode koje ga otkrivaju u drugačijem svetlu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Drugog dana svoje posete južnoj srpskoj pokrajini, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je Liturgiju u manastiru Visoki Dečani, poručivši vernicima da neprijatelji nisu ljudi, već smrt – jedini istinski protivnik, koga je Hristos pobedio iz ljubavi prema svakome od nas.
Više od pet stotina Srba sabralo se u Visokim Dečanima na prazničnoj liturgiji koju je služio mitropolit Teodosije. Dolazak vernog naroda doneo je duhovnu snagu i ohrabrenje onima koji istrajavaju na svojim ognjištima na Kosovu i Metohiji.
U razgovoru za radio emisiju „Iz perspektive večnosti“, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o pritiscima, klevetama i reakcijama tokom velikog sabranja vernika u Hramu Svetog Save.
Osvećenje Himelstira zakazano je za oktobar 2026. godine, a mitropolit nemački veruje da bi ova svetinja mogla da preraste u duhovno i kulturno središte Srba u Nemačkoj i mesto koje će ih učiniti vidljivijim u javnom životu.
U paraklisu Svetog Luke Krimskog služena je arhijerejska liturgija, obeleženo unapređenje u čin protonamesnika i upućene poruke o spoju medicine, vere i služenja čoveku u jednoj od najvažnijih zdravstvenih ustanova u Srbiji.
Arhimandrit Jefrem govori o duhovnoj radosti nakon boravka u Srbiji, zahvaljuje na prijemu i najavljuje konkretne stipendije za bogoslovske škole, uz poruku o značaju dolaska Pojasa Presvete Bogorodice.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Jermu po novom kalendaru i Svetu mučenicu Akilinu po starom, katolici slave blagdan Bezgrešno Srce Marijino, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
