Dok se društvene mreže dele na one koji osuđuju i one koji podržavaju, arhimandrit Janjić naglašava da je molitva na više jezika deo vekovne tradicije Crkve, a ne politička poruka – i podseća na reči Psalma: „Sve što diše neka hvali Gospoda“.
U Visokim Dečanima, drevnoj lavri srpskog kralja Stefana Dečanskog, nedavno se ponovo pokazalo da Crkva Hristova ne poznaje granice jezika ni naroda. Pesma Bogu odjekivala je na srpskom, grčkom, crkvenoslovenskom i albanskom, baš kao što se na Pedesetnicu Jevanđelje čulo na svim jezicima poznatog sveta.
Međutim, upravo to pojanje na albanskom izazvalo je lavinu komentara, čak i osuda na društvenim mrežama, gde su pojedini u zajedničkoj molitvi pravoslavnih videli „formalizaciju političkih dogovora“.
Tanjug Zoran Zestic
Arhimandrit Sava janjić, u porti Manastira Visoki Dečani
Iguman Sava: "Sve što diše neka hvali Gospoda"
Iguman manastira, arhimandrit Sava Janjić, smireno podseća da je ovakav način slavljenja Boga vekovni običaj i izraz univerzalnosti pravoslavne vere.
– U manastiru Visoki Dečani Bog se slavio na raznim jezicima u poslednje tri decenije. U svetinji srpskog kralja Stefana pravoslavnima iz celog sveta po običaju se dopušta da pevaju na svojim jezicima. To je izraz univerzalnosti naše vere. Tako je i sa pravoslavnim Albancima. Kada god su nam dolazili, i pre i posle rata, slavili smo Boga zajedno – rekao je arhimandrit Sava Janjić za Sputnjik, povodom povike koja se digla proteklog vikenda.
Tanjug Zoran Zestic
Iguman Sava Janjić
– Tako je bilo kada je iguman bio sadašnji visokopreosvećeni vladika Teodosije. Tako je i danas. Pesma kaže: „Sve što diše neka hvali Gospoda“, radujemo se da se Bog slavi na toliko jezika u pravoslavnoj crkvi danas. Zato je običaj u svim pravoslavnim crkvama u svetu da se na pashalno večernje čitaju jevanđelja na stranim jezicima. Mi čitamo na grčkom, francuskom, albanskom, nemačkom, italijanskom... Time proživljavamo i čudesnu tajnu Pedesetnice kada su učenici Hristovi progovorili raznim jezicima kaže iguman Sava, prenosi Sputnjik.
Pojci iz tri pomesne Crkve
Janjić objašnjava da su monasi i narod Kosova i Metohije i gosti praznik Uspenja Presvete Bogorodice proslavili sa pojcima iz Grčke, Albanije i Srbije. Praznično bdenije i liturgija služeni su na srpskom jeziku sa svim čitanjima, a pojci su odgovarali i pevali na grčkom, albanskom i crkvenoslovenskom.
Синоћ и данас смо свечано прославили празник Успења Пресвете Богородице. Бдење и литургију певали су појци из Грчке, Албаније и Србије, на челу са професорима Георгијем Карајанакисом из Ларисе и Теодором Пецијем из Тиране као и српским појцима које је предводио Владимир Симић. 🌿 pic.twitter.com/CjuiEICHvy
– Ugostili smo Vizantijski hor „Horos angelikos“ iz Larise i hor „Svetog Jovana Kukuzelja“ iz Tirane. Oni okupljaju vrhunske pojce, vode ih profesori Georgios Karajanakis i Teodor Peci. Srpske pojce je predvodio Vladimir Simić koji redovno peva na crkvenim svečanostima. Bio je to zaista jedinstven slučaj da su pojci iz tri Pravoslavne pomesne crkve zajedno i usklađeno slavili Boga i Presvetu Bogorodicu – kaže iguman.
Bogosluženja i na japanskom jeziku
On dodaje da bratija često ima posete pravoslavnih iz inostranstva i redovno im pruži mogućnost da pevaju na svom jeziku, a kanonskim sveštenicima i da služe sa njima. Pevalo se tako u Dečanima na mnogim svetskim jezicima.
– A posebnu radost su nam jednom donele i dve pravoslavne Japanke, starice koje su pravoslavne od rođenja i koje su pevale vaskršnji tropar. Visoki Dečani kao drevna lavra srpske pravoslavne crkve nastavlja da svedoči pravoslavlje uz sve naše ostale svetinje na Kosovu i Metohiji, na svim jezicima i sa svim ljudima dobre volje, pokazujući da je Hristos došao da sve narode privede u poznanje istine – ističe iguman Sava.
Otac Darko Đogo: “Za sve su krivi novinari”
Republika
Sveštenik Darko Đogo
Komentarišući hajku koja se na društvenim mrežama digla protiv manastira, pojanje na albanskom mnogi su videli kao formalizaciju dogovora oko Kosova i „prodaju“ južne srpske pokrajine. Sveštenik Darko Đogo, profesor na Bogoslovskom fakultetu u Foči, kaže da su za sve krivi novinari.
– Oni su pomalo senzacionalistički preneli čitavu stvar. Video sam naslov „Po prvi put u Dečanima, molitva na tri jezika“. Odmah sam znao da će doći do nesporazuma. Posebno kada svaki dan imamo izveštaje o teroru koji prištinske vlasti provode nad našim narodom, posebno na severu Kosova. Kad tome dodamo veliki publicitet koji je dat nekanonskom avanturisti Nikoli Džufki, čoveku bez ikakvog dodira sa kanonskom Albanskom pravoslavnom crkvom, sa bilo kojom pravoslavnom crkvom u svetu, albanskom Mirašu, ljudi već afektivno utučeni vestima o albanskom terorizmu odreaguju loše, instinktivno – kaže otac Darko.
Dečani između tradicije i osuda
Tako Visoki Dečani i danas ostaju ne samo čuvar srpskog nasleđa, već i živi svedok vaseljenskog pravoslavlja, gde svaka reč upućena Bogu, ma na kom jeziku izrečena, postaje deo jedinstvene hristolike simfonije. Uprkos osudama i nerazumevanju, u drevnoj lavri na Kosovu i Metohiji jasno odjekuje poruka da je Crkva Hristova pozvana da sabira, a ne da deli, jer – kako kaže iguman Sava – Hristos je došao da sve narode privede u poznanje istine.
Poseta visoke delegacije ruske Dume Kosmetu 1994. godine donela je neobičan i dirljiv trenutak — prizor koji je šokirao i naučnika, nekadašnjeg komunistu i kosmonauta, ostavljajući dubok trag i podsećajući na neprekidno prisustvo Božje milosti u našoj istoriji i tradiciji.
U Nacionalnom muzeju istorije Rumunije otvorena je potresna izložba o najugroženijim svetinjama Evrope – manastirima na Kosovu i Metohiji koji, uprkos nasilju i pokušajima brisanja, ostaju stubovi pravoslavne vere i identiteta jednog naroda.
U selu gde još odjekuju molitve predaka, pravoslavni vernici okupili su se oko igumana Save da pokažu kako crkva nije samo građevina, već zavet – i da će, ako zatreba, služiti i u šumi, kao u prvim hrišćanskim vremenima.
Trud, molitva i podvig imaju svoje mesto, ali bez Božje blagodati ono što je posejano u srcu može ostati jalovo, dok se čak i vrlina može pretvoriti u novu priliku za gordost i samoljublje.
Praznik počinje u petak, 11. septembra, a završava se u nedelju, 13. septembra. Tokom tih dana vernici se sećaju stvaranja, preispituju svoje postupke, izgovaraju posebne molitve i kroz drevne običaje simbolično ostavljaju grehe iza sebe.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Drugog dana svoje posete južnoj srpskoj pokrajini, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je Liturgiju u manastiru Visoki Dečani, poručivši vernicima da neprijatelji nisu ljudi, već smrt – jedini istinski protivnik, koga je Hristos pobedio iz ljubavi prema svakome od nas.
Više od pet stotina Srba sabralo se u Visokim Dečanima na prazničnoj liturgiji koju je služio mitropolit Teodosije. Dolazak vernog naroda doneo je duhovnu snagu i ohrabrenje onima koji istrajavaju na svojim ognjištima na Kosovu i Metohiji.
Plamen se širi planinskim područjem u blizini jedne od najvećih pravoslavnih svetinja na Balkanu, dok se sa posebnom pažnjom prati situacija oko manastirskog kompleksa i dalje širenje požara.
Pojedini mediji objavili da bi rad Mitropolije mogao da bude predmet posebne provere, dok izvor blizak mitropolitu Joanikiju tvrdi da nikakva zvanična najava nije stigla i da se takav potez za sada ne očekuje.
Na praznik Prenosa moštiju Svetog kneza Lazara okupili su se mitropoliti, sveštenstvo, monahinje, monasi i gosti iz više eparhija, a jubilej je obeležen svetom liturgijom, predstavljanjem životopisa znamenitih igumanija i dragocenog zapisa srpskog crkvenog pojanja.
Posle ocene odlazećeg poglavara Islamske zajednice u BiH da je beseda patrijarha Porfirija „ponovo otvorila“ ratne rane, episkop bihaćko-petrovački odgovorio je autorskim tekstom.
Beseda iz manastira Ćelije iz 1964. godine donosi duboko promišljanje o stradanju Preteče, Irodovom zločinu, ljudskom odnosu prema istini i tajni pravednikove smrti.
U besedi za petak 15. sedmice po Duhovima svetitelj govori o ljudskoj nemoći, Hristovoj čistoti i sili Njegove žrtve, objašnjavajući zašto samo ono što je čisto može da isceli ono što je ranjeno grehom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
