Manastir Visoki Dečani posećuju turisti i vernici ne samo iz naše zemlje već iz celog sveta.
Iz Srbije i zemalja regiona obično dolaze vikendom, organizovano autobusima, pa na liturgiji nedeljom bude i po nekoliko stotina vernika, ne računajući strance koji obilaze našu svetinju.
Da li ste posetili manastir Visoki Dečani?
Tanjug Anelko Utjeanovi
Anketa
Ovako o posetama Visokim Dečanima, za "Novosti" govori Dimitrije Bešović iz Goraždevca, u Metohiji, kustos koji posetiocima priča o istorijatu svetinje. Iako je nedelja oko podneva, kako kaže, gosti u grupama od po njih nekoliko, dolaze i odlaze, dok su organizovani dolasci bili u jutarnjim satima.
- Kada je reč o onima iz inostranstva, posećuju nas zaista iz svih zemalja sveta i mislim da ne postoji tačka na planeti odakle neko nije došao da poseti Visoke Dečane. Bezmalo, dnevno brojimo i po 100 stranih turista, koji dolaze ciljano, obično posredstvom Uneska.
Oni biraju zaštićene spomenike kulture, a naši Dečani su dragulj srednjeg veka - priča Bešović.
- Turiste svetinja oduševljava i u arhitektonskom i u umetničkom smislu, dok za vernike ima poseban duhovni značaj. Unutrašnjost crkve sačuvana je 700 godina, nikada nije renovirana niti skrnavljena a nije obnavljan ni doslikavan freskopis. U celom svetu, Visoki Dečani su najočuvanija galerija fresaka srednjeg veka.
Živopis u ovoj svetinji je oslikan na 4.000 kvadrata, a izdvaja se po autentičnosti i originalnosti. Iako ih je oslikavalo više umetnika, samo dvojica su imala blagoslov da oslikaju lik Isusa Hrista.
- Freske su za strance fascinantne, a čini mi se da se najviše oduševe centralnom kupolom zbog koje svetinja i nosi ime Visoki Dečani. Ona je sa unutrašnje strane visoka 28 metara, a sa spoljašnje, sa krstom, 33 metra, što simbolizuje broj godina Isusa Hrista provedenih na zemlji - pričaju poznavaoci istorijata ovog manastira iz 14. veka, zadužbine Svetog kralja Stefana Dečanskog.
Tanjug Anelko Utjeanovi
Ističu i da posetioci iz inostranstva očarava i kamena ploča na ulazu u centralnu crkvu gde su mošti svetitelja.
- Njima je neshvatljivo da je u 14. veku, jer je manastir građen 1335, a freske završene 1350. neko mogao da izgradi stubove visoke po sedam metara, ali iz jednog komada u duborezu, kao i da oslika toliki broj fresaka različitih motiva i boja - kaže kustos manastira Bešović.
Podseća i na istinitu priču o kamenim lavovima koji, kaže, postavljeni kao svojevrsna "garda" iznad ulaznih vrata:
- Jedan od lavova nedostaje sa desne strane trifore Svetog Đorđa. Budući da su kroz istoriju aspiracije prema ovoj svetinji imali mnogi osvajači, predanje kaže da je u manastir došao sultan koji je želeo da ga pretvori u džamiju i da se prilikom obreda pretvaranja crkve u džamiju dogodio tako silovit zemljotres da se figura lava sa trifore odlomila i usmrtila ga - priča Bešović, dok nam u manastirskom konaku, gde posetioce posluže domaćom kafom i rakijom, pokazuju "izlizan" prag koji je vele, najbolja potvrda o broju posetilaca svetinje.
I dok ističe duhovni značaj svetinje za sve pravoslavne vernike, kustos Bešović posebno ističe i pomoć manastira Srbima u metohijskim enklavama, pre svega zapošljavanjem mladih na manastirskim imanjima i ekonomiji. Dečanski monasi uz pomoć Srba iz okolnih sredina obrađuju osam hektara imanja, a na ekonomiji broje oko 50 krava muzara, više od 300 ovaca i koza... Osim poznatog dečanskog vina i rakija, proizvode i koziji i kravlji sir, kačkavalj, med, ali i razne vrste melema...
- Kada je Hristos razapet i izdahnuo na krstu, bilo je nakratko pomračenje, ali je posle izvesnog vremena nastupilo sunce - pojašnjava Bešović nedoumice u vezi ove freske.
BONUS VIDEO: Ovde je smešteno neprocenjivo blago SPC: Ljudi kidali komade haljine cara Lazara - evo šta je ostalo
U svojoj besedi, otac Mihailo je poručio da su meštani Starog Grackog stradali samo zato što su nosili srpsko ime i prezime, što su sakupljali svoju letinu od koje su prehranjivali svoje porodice kako bi opstali na ovoj zemlji.
U drugom delu ekskluzivnog intervjua za religija.rs, starešina manastira Svetih arhangela govori o godinama borbe bez mržnje, o veri koja ne traži osvetu, već snagu za oproštaj, i otkriva zašto Srbi na Kosovu nisu zaboravili ko su – ni kome pripadaju.
Povodom navoda da Srpska pravoslavna crkva pregovara s kosovskim institucijama o pravnom statusu Crkve na Kosmetu, usledio je odlučan demanti uz razotkrivanje motiva plasiranja lažnih vesti.
Na praznik Svetog proroka Jezekilja, u crkvi Svetog arhiđakona Stefana u Velikoj Hoči, mitropolit raško-prizrenski Teososije služio je svetu liturgiju i osvetio novi mozaik.
U besedi za sredu 6. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najvećoj razlici između prolaznog života i večnosti, otkrivajući zašto samo srce sjedinjeno sa Hristom može postati deo večne građevine Božjeg Carstva.
Probajte plavi patlidžan po receptu monahinje Atanasije Rašić, pročitajte Molitvu Presvetoj Bogorodici za sredu i duhovno se nadahnite poukom Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu velikomučenicu Fevroniju po starom i Svetog velikomučenika Prokopija po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomendan Svetih Priscile i Akvila, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Ne želeći da stupi u brak sa smrtnim čovekom, Fevronija je svoj život posvetila Hristu i zamonašila se u ženskom manastiru u Asiriji, kojim je upravljala njena tetka Vriena.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Dok se društvene mreže dele na one koji osuđuju i one koji podržavaju, arhimandrit Janjić naglašava da je molitva na više jezika deo vekovne tradicije Crkve, a ne politička poruka – i podseća na reči Psalma: „Sve što diše neka hvali Gospoda“.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Drugog dana svoje posete južnoj srpskoj pokrajini, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je Liturgiju u manastiru Visoki Dečani, poručivši vernicima da neprijatelji nisu ljudi, već smrt – jedini istinski protivnik, koga je Hristos pobedio iz ljubavi prema svakome od nas.
Između Brankovića i Dositeja, između fresaka i moštiju svetitelja, Novo Hopovo čuva priču o vekovima u kojima su se vera, umetnost i istorija ispisivale na istom mestu i još uvek traju u tišini fruškogorskih padina.
Manastir Žiča, koji je Sveti Sava izabrao za sedište prve srpske arhiepiskopije, mnogo je više od mesta molitve: u njegovim zidovima oblikovala se duhovna ideja Srbije, krunisani su vladari i ispisivane stranice istorije
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Jednostavan recept nadahnut pravoslavnom tradicijom donosi spoj ribe, mirisa limuna i hrskavih badema, a pokazuje da i skromne namirnice mogu postati pravo praznično uživanje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
