Manastir Visoki Dečani posećuju turisti i vernici ne samo iz naše zemlje već iz celog sveta.
Iz Srbije i zemalja regiona obično dolaze vikendom, organizovano autobusima, pa na liturgiji nedeljom bude i po nekoliko stotina vernika, ne računajući strance koji obilaze našu svetinju.
Da li ste posetili manastir Visoki Dečani?
Tanjug Anelko Utjeanovi
Anketa
Ovako o posetama Visokim Dečanima, za "Novosti" govori Dimitrije Bešović iz Goraždevca, u Metohiji, kustos koji posetiocima priča o istorijatu svetinje. Iako je nedelja oko podneva, kako kaže, gosti u grupama od po njih nekoliko, dolaze i odlaze, dok su organizovani dolasci bili u jutarnjim satima.
- Kada je reč o onima iz inostranstva, posećuju nas zaista iz svih zemalja sveta i mislim da ne postoji tačka na planeti odakle neko nije došao da poseti Visoke Dečane. Bezmalo, dnevno brojimo i po 100 stranih turista, koji dolaze ciljano, obično posredstvom Uneska.
Oni biraju zaštićene spomenike kulture, a naši Dečani su dragulj srednjeg veka - priča Bešović.
- Turiste svetinja oduševljava i u arhitektonskom i u umetničkom smislu, dok za vernike ima poseban duhovni značaj. Unutrašnjost crkve sačuvana je 700 godina, nikada nije renovirana niti skrnavljena a nije obnavljan ni doslikavan freskopis. U celom svetu, Visoki Dečani su najočuvanija galerija fresaka srednjeg veka.
Živopis u ovoj svetinji je oslikan na 4.000 kvadrata, a izdvaja se po autentičnosti i originalnosti. Iako ih je oslikavalo više umetnika, samo dvojica su imala blagoslov da oslikaju lik Isusa Hrista.
- Freske su za strance fascinantne, a čini mi se da se najviše oduševe centralnom kupolom zbog koje svetinja i nosi ime Visoki Dečani. Ona je sa unutrašnje strane visoka 28 metara, a sa spoljašnje, sa krstom, 33 metra, što simbolizuje broj godina Isusa Hrista provedenih na zemlji - pričaju poznavaoci istorijata ovog manastira iz 14. veka, zadužbine Svetog kralja Stefana Dečanskog.
Tanjug Anelko Utjeanovi
Ističu i da posetioci iz inostranstva očarava i kamena ploča na ulazu u centralnu crkvu gde su mošti svetitelja.
- Njima je neshvatljivo da je u 14. veku, jer je manastir građen 1335, a freske završene 1350. neko mogao da izgradi stubove visoke po sedam metara, ali iz jednog komada u duborezu, kao i da oslika toliki broj fresaka različitih motiva i boja - kaže kustos manastira Bešović.
Podseća i na istinitu priču o kamenim lavovima koji, kaže, postavljeni kao svojevrsna "garda" iznad ulaznih vrata:
- Jedan od lavova nedostaje sa desne strane trifore Svetog Đorđa. Budući da su kroz istoriju aspiracije prema ovoj svetinji imali mnogi osvajači, predanje kaže da je u manastir došao sultan koji je želeo da ga pretvori u džamiju i da se prilikom obreda pretvaranja crkve u džamiju dogodio tako silovit zemljotres da se figura lava sa trifore odlomila i usmrtila ga - priča Bešović, dok nam u manastirskom konaku, gde posetioce posluže domaćom kafom i rakijom, pokazuju "izlizan" prag koji je vele, najbolja potvrda o broju posetilaca svetinje.
I dok ističe duhovni značaj svetinje za sve pravoslavne vernike, kustos Bešović posebno ističe i pomoć manastira Srbima u metohijskim enklavama, pre svega zapošljavanjem mladih na manastirskim imanjima i ekonomiji. Dečanski monasi uz pomoć Srba iz okolnih sredina obrađuju osam hektara imanja, a na ekonomiji broje oko 50 krava muzara, više od 300 ovaca i koza... Osim poznatog dečanskog vina i rakija, proizvode i koziji i kravlji sir, kačkavalj, med, ali i razne vrste melema...
- Kada je Hristos razapet i izdahnuo na krstu, bilo je nakratko pomračenje, ali je posle izvesnog vremena nastupilo sunce - pojašnjava Bešović nedoumice u vezi ove freske.
BONUS VIDEO: Ovde je smešteno neprocenjivo blago SPC: Ljudi kidali komade haljine cara Lazara - evo šta je ostalo
U svojoj besedi, otac Mihailo je poručio da su meštani Starog Grackog stradali samo zato što su nosili srpsko ime i prezime, što su sakupljali svoju letinu od koje su prehranjivali svoje porodice kako bi opstali na ovoj zemlji.
U drugom delu ekskluzivnog intervjua za religija.rs, starešina manastira Svetih arhangela govori o godinama borbe bez mržnje, o veri koja ne traži osvetu, već snagu za oproštaj, i otkriva zašto Srbi na Kosovu nisu zaboravili ko su – ni kome pripadaju.
Povodom navoda da Srpska pravoslavna crkva pregovara s kosovskim institucijama o pravnom statusu Crkve na Kosmetu, usledio je odlučan demanti uz razotkrivanje motiva plasiranja lažnih vesti.
Na praznik Svetog proroka Jezekilja, u crkvi Svetog arhiđakona Stefana u Velikoj Hoči, mitropolit raško-prizrenski Teososije služio je svetu liturgiju i osvetio novi mozaik.
Većina vernog naroda misli da zna kako se ponašati, ali tokom velikih praznika, poput Vaskrsa, iznenadi ih koliko detalja propuštaju - od ulaska u hram do pričešća i blagoslova.
Priča o učeniku koji je bio uz Hrista, a potom otišao svojim putem otvara pitanje slobodne volje, slabosti i propuštene prilike za pokajanje, koje i danas izaziva nemir i preispitivanje.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Dok se društvene mreže dele na one koji osuđuju i one koji podržavaju, arhimandrit Janjić naglašava da je molitva na više jezika deo vekovne tradicije Crkve, a ne politička poruka – i podseća na reči Psalma: „Sve što diše neka hvali Gospoda“.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Drugog dana svoje posete južnoj srpskoj pokrajini, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je Liturgiju u manastiru Visoki Dečani, poručivši vernicima da neprijatelji nisu ljudi, već smrt – jedini istinski protivnik, koga je Hristos pobedio iz ljubavi prema svakome od nas.
Od Studenice i Žiče do Ostroga i Dečana, hodočasnici širom Srbije i regiona biraju da najveći hrišćanski praznik obeleže kroz liturgiju, boravak u konacima i duhovno sabranje, spajajući vekovne običaje sa ličnim doživljajem vere.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliku sredu po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Dionizija Korintskog, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Od neprekidnog pričanja i pohlepe do nedostatka vere - otac Dimitrije objasnio je kako molitva, disciplina i odlazak u crkvu mogu osloboditi dušu i doneti mir.
Nakon složene operacije u Istanbulu i nedelja neizvesnosti, paroh iz Pilice pokazao je kako izgleda kada ljubav prema bližnjem preraste u čin koji menja sudbinu, bez očekivanja priznanja i bez zadrške pred ličnim iskušenjem.
