Manastir Visoki Dečani posećuju turisti i vernici ne samo iz naše zemlje već iz celog sveta.
Iz Srbije i zemalja regiona obično dolaze vikendom, organizovano autobusima, pa na liturgiji nedeljom bude i po nekoliko stotina vernika, ne računajući strance koji obilaze našu svetinju.
Da li ste posetili manastir Visoki Dečani?
Tanjug Anelko Utjeanovi
Anketa
Ovako o posetama Visokim Dečanima, za "Novosti" govori Dimitrije Bešović iz Goraždevca, u Metohiji, kustos koji posetiocima priča o istorijatu svetinje. Iako je nedelja oko podneva, kako kaže, gosti u grupama od po njih nekoliko, dolaze i odlaze, dok su organizovani dolasci bili u jutarnjim satima.
- Kada je reč o onima iz inostranstva, posećuju nas zaista iz svih zemalja sveta i mislim da ne postoji tačka na planeti odakle neko nije došao da poseti Visoke Dečane. Bezmalo, dnevno brojimo i po 100 stranih turista, koji dolaze ciljano, obično posredstvom Uneska.
Oni biraju zaštićene spomenike kulture, a naši Dečani su dragulj srednjeg veka - priča Bešović.
- Turiste svetinja oduševljava i u arhitektonskom i u umetničkom smislu, dok za vernike ima poseban duhovni značaj. Unutrašnjost crkve sačuvana je 700 godina, nikada nije renovirana niti skrnavljena a nije obnavljan ni doslikavan freskopis. U celom svetu, Visoki Dečani su najočuvanija galerija fresaka srednjeg veka.
Živopis u ovoj svetinji je oslikan na 4.000 kvadrata, a izdvaja se po autentičnosti i originalnosti. Iako ih je oslikavalo više umetnika, samo dvojica su imala blagoslov da oslikaju lik Isusa Hrista.
- Freske su za strance fascinantne, a čini mi se da se najviše oduševe centralnom kupolom zbog koje svetinja i nosi ime Visoki Dečani. Ona je sa unutrašnje strane visoka 28 metara, a sa spoljašnje, sa krstom, 33 metra, što simbolizuje broj godina Isusa Hrista provedenih na zemlji - pričaju poznavaoci istorijata ovog manastira iz 14. veka, zadužbine Svetog kralja Stefana Dečanskog.
Tanjug Anelko Utjeanovi
Ističu i da posetioci iz inostranstva očarava i kamena ploča na ulazu u centralnu crkvu gde su mošti svetitelja.
- Njima je neshvatljivo da je u 14. veku, jer je manastir građen 1335, a freske završene 1350. neko mogao da izgradi stubove visoke po sedam metara, ali iz jednog komada u duborezu, kao i da oslika toliki broj fresaka različitih motiva i boja - kaže kustos manastira Bešović.
Podseća i na istinitu priču o kamenim lavovima koji, kaže, postavljeni kao svojevrsna "garda" iznad ulaznih vrata:
- Jedan od lavova nedostaje sa desne strane trifore Svetog Đorđa. Budući da su kroz istoriju aspiracije prema ovoj svetinji imali mnogi osvajači, predanje kaže da je u manastir došao sultan koji je želeo da ga pretvori u džamiju i da se prilikom obreda pretvaranja crkve u džamiju dogodio tako silovit zemljotres da se figura lava sa trifore odlomila i usmrtila ga - priča Bešović, dok nam u manastirskom konaku, gde posetioce posluže domaćom kafom i rakijom, pokazuju "izlizan" prag koji je vele, najbolja potvrda o broju posetilaca svetinje.
I dok ističe duhovni značaj svetinje za sve pravoslavne vernike, kustos Bešović posebno ističe i pomoć manastira Srbima u metohijskim enklavama, pre svega zapošljavanjem mladih na manastirskim imanjima i ekonomiji. Dečanski monasi uz pomoć Srba iz okolnih sredina obrađuju osam hektara imanja, a na ekonomiji broje oko 50 krava muzara, više od 300 ovaca i koza... Osim poznatog dečanskog vina i rakija, proizvode i koziji i kravlji sir, kačkavalj, med, ali i razne vrste melema...
- Kada je Hristos razapet i izdahnuo na krstu, bilo je nakratko pomračenje, ali je posle izvesnog vremena nastupilo sunce - pojašnjava Bešović nedoumice u vezi ove freske.
BONUS VIDEO: Ovde je smešteno neprocenjivo blago SPC: Ljudi kidali komade haljine cara Lazara - evo šta je ostalo
U svojoj besedi, otac Mihailo je poručio da su meštani Starog Grackog stradali samo zato što su nosili srpsko ime i prezime, što su sakupljali svoju letinu od koje su prehranjivali svoje porodice kako bi opstali na ovoj zemlji.
U drugom delu ekskluzivnog intervjua za religija.rs, starešina manastira Svetih arhangela govori o godinama borbe bez mržnje, o veri koja ne traži osvetu, već snagu za oproštaj, i otkriva zašto Srbi na Kosovu nisu zaboravili ko su – ni kome pripadaju.
Povodom navoda da Srpska pravoslavna crkva pregovara s kosovskim institucijama o pravnom statusu Crkve na Kosmetu, usledio je odlučan demanti uz razotkrivanje motiva plasiranja lažnih vesti.
Na praznik Svetog proroka Jezekilja, u crkvi Svetog arhiđakona Stefana u Velikoj Hoči, mitropolit raško-prizrenski Teososije služio je svetu liturgiju i osvetio novi mozaik.
Ove reči, zapisane pred kraj Evanđelja po Mateju, neretko su korišćene od strane neverujućih kao argument protiv temeljnog crkvenog učenja da je Bog uvek uz čoveka, posebno u trenucima najveće patnje i stradanja.
Nikola Pejaković Kolja iskreno je govorio o svojim lutanjima, porocima i sudbonosnom trenutku kada je u knjigama pronašao odgovore koji su ga poveli putem vere, pokajanja i novog života.
Dok narodna tradicija kumstvu često daje gotovo mitski značaj, pravoslavna crkva vrlo precizno određuje kada nastaje duhovno srodstvo između kumova, ravno krvnom.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Dok se društvene mreže dele na one koji osuđuju i one koji podržavaju, arhimandrit Janjić naglašava da je molitva na više jezika deo vekovne tradicije Crkve, a ne politička poruka – i podseća na reči Psalma: „Sve što diše neka hvali Gospoda“.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Drugog dana svoje posete južnoj srpskoj pokrajini, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je Liturgiju u manastiru Visoki Dečani, poručivši vernicima da neprijatelji nisu ljudi, već smrt – jedini istinski protivnik, koga je Hristos pobedio iz ljubavi prema svakome od nas.
Novi igumen manastira Svete Katarine na Sinaju, arhimandrit Simeon, javno se izvinjava vernicima i obećava jedinstvo, duhovnu obnovu i vernost vekovnoj pravoslavnoj tradiciji.
Nesvakidašnji freskopis Vladimira Skerlića, koji je spojio pravoslavnu tradiciju sa motivima afričkog podneblja, izazvao je talas komentara i oduševljenja među vernicima i na društvenim mrežama.
Dokumentarac otkriva neprolazni kosovski zavet, borbu naroda i svetinja, i višegodišnji rad humanitarne organizacije "Svi za Kosmet", koja menja živote ljudi i čuva srpsku duhovnost.
Uz idejnog tvorca vladiku Ilariona, vladiku Teodosija i akademika Matiju Bećkovića, prva projekcija filma bila je ispunjena molitvom, uzvišenom atmosferom i svedočanstvom o neumornoj ljubavi srpskog naroda prema Kosovu i Metohiji.
U trenucima životnih izazova često se pitamo kome da se obratimo – svešteniku ili psihoterapeutu? Razumevanje njihove uloge može nam pomoći da pronađemo pravi put duhovnog i psihičkog izlečenja.
Autentični recept iz Ohrida u kojem sporo kuvanje i pažljivo birani sastojci pretvaraju jednostavne namirnice u raskoš ukusa i mirisa koji vraćaju toplinu doma na trpezu.
U besedi za 17. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na Hristov odgovor apostolu Filipu i objašnjava da se božanstvo prepoznaje kroz dela, a ne kroz telesne oči.
Ovi stihovi iz Kurana (35:11–12) otkrivaju kako svaki trenutak života, svaki dar prirode i svaka prilika za radost dolazi iz Alahove volje, podsećajući nas da budemo svesni i zahvalni za sve što imamo.
