Manastir Visoki Dečani posećuju turisti i vernici ne samo iz naše zemlje već iz celog sveta.
Iz Srbije i zemalja regiona obično dolaze vikendom, organizovano autobusima, pa na liturgiji nedeljom bude i po nekoliko stotina vernika, ne računajući strance koji obilaze našu svetinju.
Da li ste posetili manastir Visoki Dečani?
Tanjug Anelko Utjeanovi
Anketa
Ovako o posetama Visokim Dečanima, za "Novosti" govori Dimitrije Bešović iz Goraždevca, u Metohiji, kustos koji posetiocima priča o istorijatu svetinje. Iako je nedelja oko podneva, kako kaže, gosti u grupama od po njih nekoliko, dolaze i odlaze, dok su organizovani dolasci bili u jutarnjim satima.
- Kada je reč o onima iz inostranstva, posećuju nas zaista iz svih zemalja sveta i mislim da ne postoji tačka na planeti odakle neko nije došao da poseti Visoke Dečane. Bezmalo, dnevno brojimo i po 100 stranih turista, koji dolaze ciljano, obično posredstvom Uneska.
Oni biraju zaštićene spomenike kulture, a naši Dečani su dragulj srednjeg veka - priča Bešović.
- Turiste svetinja oduševljava i u arhitektonskom i u umetničkom smislu, dok za vernike ima poseban duhovni značaj. Unutrašnjost crkve sačuvana je 700 godina, nikada nije renovirana niti skrnavljena a nije obnavljan ni doslikavan freskopis. U celom svetu, Visoki Dečani su najočuvanija galerija fresaka srednjeg veka.
Živopis u ovoj svetinji je oslikan na 4.000 kvadrata, a izdvaja se po autentičnosti i originalnosti. Iako ih je oslikavalo više umetnika, samo dvojica su imala blagoslov da oslikaju lik Isusa Hrista.
- Freske su za strance fascinantne, a čini mi se da se najviše oduševe centralnom kupolom zbog koje svetinja i nosi ime Visoki Dečani. Ona je sa unutrašnje strane visoka 28 metara, a sa spoljašnje, sa krstom, 33 metra, što simbolizuje broj godina Isusa Hrista provedenih na zemlji - pričaju poznavaoci istorijata ovog manastira iz 14. veka, zadužbine Svetog kralja Stefana Dečanskog.
Tanjug Anelko Utjeanovi
Ističu i da posetioci iz inostranstva očarava i kamena ploča na ulazu u centralnu crkvu gde su mošti svetitelja.
- Njima je neshvatljivo da je u 14. veku, jer je manastir građen 1335, a freske završene 1350. neko mogao da izgradi stubove visoke po sedam metara, ali iz jednog komada u duborezu, kao i da oslika toliki broj fresaka različitih motiva i boja - kaže kustos manastira Bešović.
Podseća i na istinitu priču o kamenim lavovima koji, kaže, postavljeni kao svojevrsna "garda" iznad ulaznih vrata:
- Jedan od lavova nedostaje sa desne strane trifore Svetog Đorđa. Budući da su kroz istoriju aspiracije prema ovoj svetinji imali mnogi osvajači, predanje kaže da je u manastir došao sultan koji je želeo da ga pretvori u džamiju i da se prilikom obreda pretvaranja crkve u džamiju dogodio tako silovit zemljotres da se figura lava sa trifore odlomila i usmrtila ga - priča Bešović, dok nam u manastirskom konaku, gde posetioce posluže domaćom kafom i rakijom, pokazuju "izlizan" prag koji je vele, najbolja potvrda o broju posetilaca svetinje.
I dok ističe duhovni značaj svetinje za sve pravoslavne vernike, kustos Bešović posebno ističe i pomoć manastira Srbima u metohijskim enklavama, pre svega zapošljavanjem mladih na manastirskim imanjima i ekonomiji. Dečanski monasi uz pomoć Srba iz okolnih sredina obrađuju osam hektara imanja, a na ekonomiji broje oko 50 krava muzara, više od 300 ovaca i koza... Osim poznatog dečanskog vina i rakija, proizvode i koziji i kravlji sir, kačkavalj, med, ali i razne vrste melema...
- Kada je Hristos razapet i izdahnuo na krstu, bilo je nakratko pomračenje, ali je posle izvesnog vremena nastupilo sunce - pojašnjava Bešović nedoumice u vezi ove freske.
BONUS VIDEO: Ovde je smešteno neprocenjivo blago SPC: Ljudi kidali komade haljine cara Lazara - evo šta je ostalo
U svojoj besedi, otac Mihailo je poručio da su meštani Starog Grackog stradali samo zato što su nosili srpsko ime i prezime, što su sakupljali svoju letinu od koje su prehranjivali svoje porodice kako bi opstali na ovoj zemlji.
U drugom delu ekskluzivnog intervjua za religija.rs, starešina manastira Svetih arhangela govori o godinama borbe bez mržnje, o veri koja ne traži osvetu, već snagu za oproštaj, i otkriva zašto Srbi na Kosovu nisu zaboravili ko su – ni kome pripadaju.
Povodom navoda da Srpska pravoslavna crkva pregovara s kosovskim institucijama o pravnom statusu Crkve na Kosmetu, usledio je odlučan demanti uz razotkrivanje motiva plasiranja lažnih vesti.
Na praznik Svetog proroka Jezekilja, u crkvi Svetog arhiđakona Stefana u Velikoj Hoči, mitropolit raško-prizrenski Teososije služio je svetu liturgiju i osvetio novi mozaik.
Praznik Rođenja Hristovog, koji Srpska pravoslavna crkva obeležava 7. januara, ne govori o sili i sjaju, već o tišini, smirenju i nadi koja već dva milenijuma iznova ispituje čoveka i njegov odnos prema Bogu i drugima.
Osvrćući se na Pravednog Josifa, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas u svojoj besedi za 31. utorak po Duhovima podseća kako vera i poslušnost Bogu oblikuju život i donose proslavu onima koji ga slede, čak i u najmračnijim trenucima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Badnji dan po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Bogojavljenje. I katolici danas proslavljaju Bogojavljenje – praznik Tri kralja, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Bog dolazi i s čim češ pred njega da staneš, šta ćeš da mu kažeš - da je lepo što dolazi, ali da je tebi bitnije prase..., pitao je iguman Georgije one koji robuju formi, a ne suštini praznika.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Dok se društvene mreže dele na one koji osuđuju i one koji podržavaju, arhimandrit Janjić naglašava da je molitva na više jezika deo vekovne tradicije Crkve, a ne politička poruka – i podseća na reči Psalma: „Sve što diše neka hvali Gospoda“.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Drugog dana svoje posete južnoj srpskoj pokrajini, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je Liturgiju u manastiru Visoki Dečani, poručivši vernicima da neprijatelji nisu ljudi, već smrt – jedini istinski protivnik, koga je Hristos pobedio iz ljubavi prema svakome od nas.
Na uzvišenju kod Novog Pazara nalazi se drevni hram čiji slojeviti zidovi, jedinstvena osnova i živopis pamte odricanje vladara, rađanje monaštva i kontinuitet vere duži od jednog milenijuma.
Podignuta na temeljima vizantijske bazilike, sa sačuvanim ugovorom o gradnji iz 1281. i grobovima potomaka loze Nemanjića, ova svetinja kod Brodareva svedoči o veri, razaranju i tihom opstanku uprkos pljačkama, ruševinama i zaboravu.
Pred praznik Rođenja Hristovog, poglavar Srpske pravoslavne crkve nas podseća da mir ne dolazi silom, nego iz srca spremnog da oprosti, primi bližnjeg i obnovi zajedništvo, otvarajući prostor za ljubav i jedinstvo u porodici, Crkvi i društvu.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Badnji dan po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Bogojavljenje. I katolici danas proslavljaju Bogojavljenje – praznik Tri kralja, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
