Manastir Visoki Dečani posećuju turisti i vernici ne samo iz naše zemlje već iz celog sveta.
Iz Srbije i zemalja regiona obično dolaze vikendom, organizovano autobusima, pa na liturgiji nedeljom bude i po nekoliko stotina vernika, ne računajući strance koji obilaze našu svetinju.
Da li ste posetili manastir Visoki Dečani?
Tanjug Anelko Utjeanovi
Anketa
Ovako o posetama Visokim Dečanima, za "Novosti" govori Dimitrije Bešović iz Goraždevca, u Metohiji, kustos koji posetiocima priča o istorijatu svetinje. Iako je nedelja oko podneva, kako kaže, gosti u grupama od po njih nekoliko, dolaze i odlaze, dok su organizovani dolasci bili u jutarnjim satima.
- Kada je reč o onima iz inostranstva, posećuju nas zaista iz svih zemalja sveta i mislim da ne postoji tačka na planeti odakle neko nije došao da poseti Visoke Dečane. Bezmalo, dnevno brojimo i po 100 stranih turista, koji dolaze ciljano, obično posredstvom Uneska.
Oni biraju zaštićene spomenike kulture, a naši Dečani su dragulj srednjeg veka - priča Bešović.
- Turiste svetinja oduševljava i u arhitektonskom i u umetničkom smislu, dok za vernike ima poseban duhovni značaj. Unutrašnjost crkve sačuvana je 700 godina, nikada nije renovirana niti skrnavljena a nije obnavljan ni doslikavan freskopis. U celom svetu, Visoki Dečani su najočuvanija galerija fresaka srednjeg veka.
Živopis u ovoj svetinji je oslikan na 4.000 kvadrata, a izdvaja se po autentičnosti i originalnosti. Iako ih je oslikavalo više umetnika, samo dvojica su imala blagoslov da oslikaju lik Isusa Hrista.
- Freske su za strance fascinantne, a čini mi se da se najviše oduševe centralnom kupolom zbog koje svetinja i nosi ime Visoki Dečani. Ona je sa unutrašnje strane visoka 28 metara, a sa spoljašnje, sa krstom, 33 metra, što simbolizuje broj godina Isusa Hrista provedenih na zemlji - pričaju poznavaoci istorijata ovog manastira iz 14. veka, zadužbine Svetog kralja Stefana Dečanskog.
Tanjug Anelko Utjeanovi
Ističu i da posetioci iz inostranstva očarava i kamena ploča na ulazu u centralnu crkvu gde su mošti svetitelja.
- Njima je neshvatljivo da je u 14. veku, jer je manastir građen 1335, a freske završene 1350. neko mogao da izgradi stubove visoke po sedam metara, ali iz jednog komada u duborezu, kao i da oslika toliki broj fresaka različitih motiva i boja - kaže kustos manastira Bešović.
Podseća i na istinitu priču o kamenim lavovima koji, kaže, postavljeni kao svojevrsna "garda" iznad ulaznih vrata:
- Jedan od lavova nedostaje sa desne strane trifore Svetog Đorđa. Budući da su kroz istoriju aspiracije prema ovoj svetinji imali mnogi osvajači, predanje kaže da je u manastir došao sultan koji je želeo da ga pretvori u džamiju i da se prilikom obreda pretvaranja crkve u džamiju dogodio tako silovit zemljotres da se figura lava sa trifore odlomila i usmrtila ga - priča Bešović, dok nam u manastirskom konaku, gde posetioce posluže domaćom kafom i rakijom, pokazuju "izlizan" prag koji je vele, najbolja potvrda o broju posetilaca svetinje.
I dok ističe duhovni značaj svetinje za sve pravoslavne vernike, kustos Bešović posebno ističe i pomoć manastira Srbima u metohijskim enklavama, pre svega zapošljavanjem mladih na manastirskim imanjima i ekonomiji. Dečanski monasi uz pomoć Srba iz okolnih sredina obrađuju osam hektara imanja, a na ekonomiji broje oko 50 krava muzara, više od 300 ovaca i koza... Osim poznatog dečanskog vina i rakija, proizvode i koziji i kravlji sir, kačkavalj, med, ali i razne vrste melema...
- Kada je Hristos razapet i izdahnuo na krstu, bilo je nakratko pomračenje, ali je posle izvesnog vremena nastupilo sunce - pojašnjava Bešović nedoumice u vezi ove freske.
BONUS VIDEO: Ovde je smešteno neprocenjivo blago SPC: Ljudi kidali komade haljine cara Lazara - evo šta je ostalo
U svojoj besedi, otac Mihailo je poručio da su meštani Starog Grackog stradali samo zato što su nosili srpsko ime i prezime, što su sakupljali svoju letinu od koje su prehranjivali svoje porodice kako bi opstali na ovoj zemlji.
U drugom delu ekskluzivnog intervjua za religija.rs, starešina manastira Svetih arhangela govori o godinama borbe bez mržnje, o veri koja ne traži osvetu, već snagu za oproštaj, i otkriva zašto Srbi na Kosovu nisu zaboravili ko su – ni kome pripadaju.
Povodom navoda da Srpska pravoslavna crkva pregovara s kosovskim institucijama o pravnom statusu Crkve na Kosmetu, usledio je odlučan demanti uz razotkrivanje motiva plasiranja lažnih vesti.
Na praznik Svetog proroka Jezekilja, u crkvi Svetog arhiđakona Stefana u Velikoj Hoči, mitropolit raško-prizrenski Teososije služio je svetu liturgiju i osvetio novi mozaik.
Posle 134 dana snimanja u Italiji i objave prvih fotografija, reditelj pomera premijere nastavka „Stradanje Hristovo“ i otkriva projekat koji naziva životnim delom, nastalim između molitve na Svetoj Gori i velikog filmskog seta u Evropi.
Bez skupih namirnica i komplikovanih koraka, ovaj recept iz domaće kuhinje daje sočan rezultat koji se pamti i koji se, gotovo bez izuzetka, pojede do poslednje kocke već prvog dana.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Dok se društvene mreže dele na one koji osuđuju i one koji podržavaju, arhimandrit Janjić naglašava da je molitva na više jezika deo vekovne tradicije Crkve, a ne politička poruka – i podseća na reči Psalma: „Sve što diše neka hvali Gospoda“.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Drugog dana svoje posete južnoj srpskoj pokrajini, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je Liturgiju u manastiru Visoki Dečani, poručivši vernicima da neprijatelji nisu ljudi, već smrt – jedini istinski protivnik, koga je Hristos pobedio iz ljubavi prema svakome od nas.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
U besedi za subotu 6. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako svet često odbacuje one koji upozoravaju, opominju i pozivaju na duhovnu promenu, ali i zašto upravo takvi ostavljaju najdublji trag kroz vreme.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Simona Zilota po starom i Svetog Mihaila Ispovednika po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Deziderija, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U svojoj knjizi "Lestvica" svetitelj je opisao kako se u molitvi javljaju zevanje, smeh i rasejanost, ukazujući da iza tih prekida pažnje stoji dublja borba za sabranost pred Bogom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
