Istoričari umetnosti kažu da su to uobičajene predstave sunca i meseca, ali teorije to nije umanjilo.
Freske iz manastira Visoki Dečani već decenijama privlače teoretičare zavere, koji tvrde da su srednjovekovni srpski umetnici na njima prikazivali svemirske letelice i posete vanzemaljaca.
Istoričari umetnosti kažu da su to uobičajene predstave sunca i meseca, ali teorije to nije umanjilo.
Priča o tome da su gosti iz svemira naslikani u Visokim Dečanima prvi put se pojavila u časopisu Sputnjik, listu ruske emigracije u Francuskoj. U tekstu iz 1967. "Posetioci iz kosmosa" Vjačeslav Zajcev dokazivao je da stare slike i skulpture ukazuju na to da su Zemlju već obilazili vanzemaljci.
- Na jugu Jugoslavije, na Kosovu i Metohiji, nalazi se manastir Dečani, sagrađen u prvoj polovini 14. veka. Tokom 1350. nastalo je više fresaka koje su prikazivale teme iz Novog zaveta. U proleće 1964. u jugoslovenskom časopisu Limijer objavljene su fotografije fresaka iz manastira s potpisima: "Svemirski brodovi prisustvovali raspeću?", "Sputnjik na našim freskama" i "Da li je moguće da su autori iz prošlosti naslikali letelice?". Ovi potpisi nisu izmišljotina jugoslovenskih novinara, već freske u Dečanima jasno prikazuju anđele u svemirskim letelicama nalik našem "Sputnjiku" - napisao je Zajcev.
On je zatim opisao kako dva broda lete jedan za drugim sa istoka na zapad, kako u prvom sedi osoba lišena oreola anđela, ruke su joj na kontrolnoj tabli, koja se ne vidi, a ona gleda unazad, tako da se stiče utisak da prati putanju letelice iza sebe.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
U drugoj je, dodaje, "osoba nalik na tradicionalnog anđela, koja drži ruke na komandnoj tabli i gleda napred".
- Oblik obe letelice je aerodinamičan i na obe se može lako primetiti mlazni pogon. Drugi anđeli, koji s neba gledaju ovaj prizor, prekrivaju oči i uši i posrću u strahu da će zbog letelica oslepeti ili ogluveti. Niže su predstavljene dve grupe ljudi na čijim licima se vide zbunjenost, strah i panika. U centru kompozicije je Isus Hrist na krstu. Slika vaskrsenja Hristovog ispod slike raspeća ne iznenađuje ništa manje: Mesija stoji u raketi spremnoj za poletanje. Sličnost te letelice s današnjim raketama je savršena, pogotovo ako se imaju u vidu dva stabilizatora. Desnom rukom Hrist pokušava da podigne jednog muškarca koji je pao na zemlju verovatno zbog sletanja ili poletanja rakete ka carstvu nebeskom - piše Zajcev.
Nakon ovog teksta mnogi pobornici teorije o takozvanim drevnim astronautima fresku iz Visokih Dečana navodili su kao dokaz da su vanzemaljci posetili našu planetu. Čak je i Erik fon Deniken, švajcarski publicista koji je slavu stekao pišući o vanzemaljcima u prošlosti, govorio je o njoj.
- Ta freska u Dečanima je fascinantna. Prosto mi je neverovatno kako mnogi ufolozi širom sveta pričaju o teorijama i postojanju vanzemaljaca, a niko da pomene najkonkretniji dokaz za to u srpskom manastiru - rekao je svojevremeno Deniken.
Naravno, stručnjaci se ne slažu sa ovakvim tumačenjem freske. Oni uglas kažu da su slike letelica u stvari slike nebeskih tela uobičajene u srednjovekovnom slikarstvu.
- Sunce i mesec na različitim stranama krsta uobičajen su deo srednjovekovnog prikazivanja raspeća Isusovog. Preživeli su ranu renesansu, ali ih ima povremeno na predstavama raspeća i posle 15. veka. Sunce je ponekad predstavljano kao muškarac sa zracima, a mesec kao žena s polumesecom. Kasnije su oni svedeni na dva diska. Sunce je slikano desno, a mesec levo od Hrista - napisao je Džejms Hol u "Rečniku tema i simbola u umetnosti".
Od više od 20 crkava koje su nekada stajale u selu, samo njih šest je preostalo, uključujući pet sa freskama.
Rajko Krivokapić, Marinko Jovanović i Dragutin Lalatović pušteni su iz prištinskog kazamata, a njihov povratak u Nikšić simbolizuje pobedu istine, hrabrosti i borbe za slobodu.
U besedi posle liturgije u Hramu Svetog Dimitrija na Novom Beogradu, episkop novobrdski podsetio je verne na značaj pokajanja, krštenja i svakodnevnog življenja u veri.
Mališani iz srpskih enklava proslavili krsnu slavu sa poglavarom Srpske pravoslavne crkve, a sledeće godine – ako Bog da – slavlje u Pećkoj patrijaršiji.
Bili su iz reda 70 apostola.
Od tihog monaškog postriga u manastiru Krupi do vođenja eparhije u kojoj su nikli deseci novih hramova – mitropolit banatski Nikanor obeležio jubilej koji otkriva priču života posvećenog Bogu i narodu.
I među verujućima se događa prekid trudnoće, a tada ostaje teško pitanje koje ne prestaje da progoni roditelje – gde odlaze nevine duše? Protojerej Aleksandar Ermulin govori o složenosti ovog pitanja i Božjem promislu.
U osnovi ovog greha nalazi se prekid duhovne veze s Bogom i okretanje nepoznatim silama, koje Crkva jasno identifikuje kao demonske.
Mnogi turisti iz pravoslavnih zemalja žele da prime Svete tajne u Sabornoj crkvi Svetog Jovana Vladimira, ali pravila su jasna – a za neke i iznenađujuća.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Kako je dodao, svako ko dođe i odluči se da poseti Gračanicu, sigurno se neće pokajati i, siguran je, neće otići isti.
I među verujućima se događa prekid trudnoće, a tada ostaje teško pitanje koje ne prestaje da progoni roditelje – gde odlaze nevine duše? Protojerej Aleksandar Ermulin govori o složenosti ovog pitanja i Božjem promislu.
U osnovi ovog greha nalazi se prekid duhovne veze s Bogom i okretanje nepoznatim silama, koje Crkva jasno identifikuje kao demonske.
Mnogi turisti iz pravoslavnih zemalja žele da prime Svete tajne u Sabornoj crkvi Svetog Jovana Vladimira, ali pravila su jasna – a za neke i iznenađujuća.
Smiren čovek ne traži da bude iznad drugih, ne bori se da dokaže sebe – jer zna da je prava snaga u Božijoj volji, a ne u ljudskoj samovolji.
Prema do sada dostupnim informacijama, Tužilaštvo nije preciziralo moguću krivično-pravnu kvalifikaciju.
Pomolimo se sa žarom, po zagovoru Svetog arhangela Mihaila, da nam Hristos pomogne u borbi protiv sila tame!
Pravoslavna misija u Ugandi rođena je iz duboke potrebe naroda koji je, razočaran plodovima delovanja nekadašnjih kolonijalnih misionara, počeo da traga za izvornim i nepromenjenim hrišćanskim predanjem.
Na Fejsbuk stranici ovog hrama podelili su zanimljivu vest.
Na Fejsbuk stranici ovog hrama podelili su zanimljivu vest.
Nekada spas u siromašnim vremenima, danas neodoljivi zalogaj koji osvaja mirisom i ukusom – pogledajte korak po korak kako da ga spremite da svi traže još.
U svojoj besedi za 10. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako strpljenje Boga krije duboku želju za spasenjem svake duše, pozivajući na iskreno pokajanje pre nepovratnog trenutka koji dolazi.
