Istoričari umetnosti kažu da su to uobičajene predstave sunca i meseca, ali teorije to nije umanjilo.
Freske iz manastira Visoki Dečani već decenijama privlače teoretičare zavere, koji tvrde da su srednjovekovni srpski umetnici na njima prikazivali svemirske letelice i posete vanzemaljaca.
Istoričari umetnosti kažu da su to uobičajene predstave sunca i meseca, ali teorije to nije umanjilo.
Priča o tome da su gosti iz svemira naslikani u Visokim Dečanima prvi put se pojavila u časopisu Sputnjik, listu ruske emigracije u Francuskoj. U tekstu iz 1967. "Posetioci iz kosmosa" Vjačeslav Zajcev dokazivao je da stare slike i skulpture ukazuju na to da su Zemlju već obilazili vanzemaljci.
- Na jugu Jugoslavije, na Kosovu i Metohiji, nalazi se manastir Dečani, sagrađen u prvoj polovini 14. veka. Tokom 1350. nastalo je više fresaka koje su prikazivale teme iz Novog zaveta. U proleće 1964. u jugoslovenskom časopisu Limijer objavljene su fotografije fresaka iz manastira s potpisima: "Svemirski brodovi prisustvovali raspeću?", "Sputnjik na našim freskama" i "Da li je moguće da su autori iz prošlosti naslikali letelice?". Ovi potpisi nisu izmišljotina jugoslovenskih novinara, već freske u Dečanima jasno prikazuju anđele u svemirskim letelicama nalik našem "Sputnjiku" - napisao je Zajcev.
On je zatim opisao kako dva broda lete jedan za drugim sa istoka na zapad, kako u prvom sedi osoba lišena oreola anđela, ruke su joj na kontrolnoj tabli, koja se ne vidi, a ona gleda unazad, tako da se stiče utisak da prati putanju letelice iza sebe.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
U drugoj je, dodaje, "osoba nalik na tradicionalnog anđela, koja drži ruke na komandnoj tabli i gleda napred".
- Oblik obe letelice je aerodinamičan i na obe se može lako primetiti mlazni pogon. Drugi anđeli, koji s neba gledaju ovaj prizor, prekrivaju oči i uši i posrću u strahu da će zbog letelica oslepeti ili ogluveti. Niže su predstavljene dve grupe ljudi na čijim licima se vide zbunjenost, strah i panika. U centru kompozicije je Isus Hrist na krstu. Slika vaskrsenja Hristovog ispod slike raspeća ne iznenađuje ništa manje: Mesija stoji u raketi spremnoj za poletanje. Sličnost te letelice s današnjim raketama je savršena, pogotovo ako se imaju u vidu dva stabilizatora. Desnom rukom Hrist pokušava da podigne jednog muškarca koji je pao na zemlju verovatno zbog sletanja ili poletanja rakete ka carstvu nebeskom - piše Zajcev.
Nakon ovog teksta mnogi pobornici teorije o takozvanim drevnim astronautima fresku iz Visokih Dečana navodili su kao dokaz da su vanzemaljci posetili našu planetu. Čak je i Erik fon Deniken, švajcarski publicista koji je slavu stekao pišući o vanzemaljcima u prošlosti, govorio je o njoj.
- Ta freska u Dečanima je fascinantna. Prosto mi je neverovatno kako mnogi ufolozi širom sveta pričaju o teorijama i postojanju vanzemaljaca, a niko da pomene najkonkretniji dokaz za to u srpskom manastiru - rekao je svojevremeno Deniken.
Naravno, stručnjaci se ne slažu sa ovakvim tumačenjem freske. Oni uglas kažu da su slike letelica u stvari slike nebeskih tela uobičajene u srednjovekovnom slikarstvu.
- Sunce i mesec na različitim stranama krsta uobičajen su deo srednjovekovnog prikazivanja raspeća Isusovog. Preživeli su ranu renesansu, ali ih ima povremeno na predstavama raspeća i posle 15. veka. Sunce je ponekad predstavljano kao muškarac sa zracima, a mesec kao žena s polumesecom. Kasnije su oni svedeni na dva diska. Sunce je slikano desno, a mesec levo od Hrista - napisao je Džejms Hol u "Rečniku tema i simbola u umetnosti".
Od više od 20 crkava koje su nekada stajale u selu, samo njih šest je preostalo, uključujući pet sa freskama.
Rajko Krivokapić, Marinko Jovanović i Dragutin Lalatović pušteni su iz prištinskog kazamata, a njihov povratak u Nikšić simbolizuje pobedu istine, hrabrosti i borbe za slobodu.
U besedi posle liturgije u Hramu Svetog Dimitrija na Novom Beogradu, episkop novobrdski podsetio je verne na značaj pokajanja, krštenja i svakodnevnog življenja u veri.
Mališani iz srpskih enklava proslavili krsnu slavu sa poglavarom Srpske pravoslavne crkve, a sledeće godine – ako Bog da – slavlje u Pećkoj patrijaršiji.
Otac Radoslav Savović, starešina hrama Svetih apostola Vartolomeja i Varnave u Rakovici, pojašnjava kako se čestita najveći hrišćanski praznik.
Uprkos napetostima i izazovima, palestinski hrišćani u Crkvi Rođenja Hristovog dočekali Blagodatni oganj, potvrđujući da vera nije slomljiva ni pod težinom rata.
Razlika je i u vaskršnjoj trpezi.
Drugog dana svoje posete južnoj srpskoj pokrajini, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je Liturgiju u manastiru Visoki Dečani, poručivši vernicima da neprijatelji nisu ljudi, već smrt – jedini istinski protivnik, koga je Hristos pobedio iz ljubavi prema svakome od nas.
Dok su vernici uzvikivali: „Čekamo Blagodatni oganj!“, policija je blokirala aerodrom, pretresla arhiepiskopa i oduzela mu pasoš. Moskovska patrijaršija osudila je ovaj čin kao grubo kršenje verskih sloboda i pozvala na hitnu istragu.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Drugog dana svoje posete južnoj srpskoj pokrajini, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je Liturgiju u manastiru Visoki Dečani, poručivši vernicima da neprijatelji nisu ljudi, već smrt – jedini istinski protivnik, koga je Hristos pobedio iz ljubavi prema svakome od nas.
U svetoj tišini svetinje, gde vekovima kuca srce srpskog pravoslavlja, poglavar Srpske pravoslavne crkve bogoslužio je u prisustvu monaštva, sveštenstva i vernog naroda, uz pojanje hora iz Beograda.
Na Veliki petak, pred ikonama i kandilima, uz pojanje bogoslova iz Prizrena i vizantijskih horova, izvezeno Hristovo telo položeno je na stoček u hramu gde su stolovali srpski patrijarsi – dok se sveti zavet s Kosova obnavljao u molitvi i suzama.
Otac Radoslav Savović, starešina hrama Svetih apostola Vartolomeja i Varnave u Rakovici, pojašnjava kako se čestita najveći hrišćanski praznik.
Uprkos napetostima i izazovima, palestinski hrišćani u Crkvi Rođenja Hristovog dočekali Blagodatni oganj, potvrđujući da vera nije slomljiva ni pod težinom rata.
Razlika je i u vaskršnjoj trpezi.
Dok su vernici uzvikivali: „Čekamo Blagodatni oganj!“, policija je blokirala aerodrom, pretresla arhiepiskopa i oduzela mu pasoš. Moskovska patrijaršija osudila je ovaj čin kao grubo kršenje verskih sloboda i pozvala na hitnu istragu.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
U susret Vaskrsu, tradicionalno se farbaju jaja - najčešće crvenom, ali i drugim bojama. Jedno posebno jaje izdvaja se i čuva u kući tokom cele godine kao tzv. čuvarkuća.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Profesorskim umom i pastirskim srcem, otac Darko razotkriva savremene zablude o jedinstvu crkava, govori o raskolu Moskve i Carigrada, veri u doba sinkretizma i zašto su ljudi sve češće u potrazi za nepokolebljivim.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
Prema predanju, Isus Hristos je na Veliku subotu telom u grobu, a dušom u Adu razrušio vrata pakla.
Dok društvene mreže i portali u trci za klikovima nude stotine savremenih načina da ispletete pogaču i ostala peciva za najveći hrišćanski praznik, na Svetoj gori se vekovima ne menja recept za Artos – sveti hleb koji se mesi u tišini, peva molitvama i čuva kao blagoslov.
