Printscreen You tube Jason MartellManastir Visoki Dečani
Istoričari umetnosti kažu da su to uobičajene predstave sunca i meseca, ali teorije to nije umanjilo.
Freske iz manastira Visoki Dečani već decenijama privlače teoretičare zavere, koji tvrde da su srednjovekovni srpski umetnici na njima prikazivali svemirske letelice i posete vanzemaljaca.
Istoričari umetnosti kažu da su to uobičajene predstave sunca i meseca, ali teorije to nije umanjilo.
Priča o tome da su gosti iz svemira naslikani u Visokim Dečanima prvi put se pojavila u časopisu Sputnjik, listu ruske emigracije u Francuskoj. U tekstu iz 1967. "Posetioci iz kosmosa" Vjačeslav Zajcev dokazivao je da stare slike i skulpture ukazuju na to da su Zemlju već obilazili vanzemaljci.
- Na jugu Jugoslavije, na Kosovu i Metohiji, nalazi se manastir Dečani, sagrađen u prvoj polovini 14. veka. Tokom 1350. nastalo je više fresaka koje su prikazivale teme iz Novog zaveta. U proleće 1964. u jugoslovenskom časopisu Limijer objavljene su fotografije fresaka iz manastira s potpisima: "Svemirski brodovi prisustvovali raspeću?", "Sputnjik na našim freskama" i "Da li je moguće da su autori iz prošlosti naslikali letelice?". Ovi potpisi nisu izmišljotina jugoslovenskih novinara, već freske u Dečanima jasno prikazuju anđele u svemirskim letelicama nalik našem "Sputnjiku" - napisao je Zajcev.
Foto: Aleksandar Trifunović
Visoki Dečani
On je zatim opisao kako dva broda lete jedan za drugim sa istoka na zapad, kako u prvom sedi osoba lišena oreola anđela, ruke su joj na kontrolnoj tabli, koja se ne vidi, a ona gleda unazad, tako da se stiče utisak da prati putanju letelice iza sebe.
U drugoj je, dodaje, "osoba nalik na tradicionalnog anđela, koja drži ruke na komandnoj tabli i gleda napred".
- Oblik obe letelice je aerodinamičan i na obe se može lako primetiti mlazni pogon. Drugi anđeli, koji s neba gledaju ovaj prizor, prekrivaju oči i uši i posrću u strahu da će zbog letelica oslepeti ili ogluveti. Niže su predstavljene dve grupe ljudi na čijim licima se vide zbunjenost, strah i panika. U centru kompozicije je Isus Hrist na krstu. Slika vaskrsenja Hristovog ispod slike raspeća ne iznenađuje ništa manje: Mesija stoji u raketi spremnoj za poletanje. Sličnost te letelice s današnjim raketama je savršena, pogotovo ako se imaju u vidu dva stabilizatora. Desnom rukom Hrist pokušava da podigne jednog muškarca koji je pao na zemlju verovatno zbog sletanja ili poletanja rakete ka carstvu nebeskom - piše Zajcev.
Nakon ovog teksta mnogi pobornici teorije o takozvanim drevnim astronautima fresku iz Visokih Dečana navodili su kao dokaz da su vanzemaljci posetili našu planetu. Čak je i Erik fon Deniken, švajcarski publicista koji je slavu stekao pišući o vanzemaljcima u prošlosti, govorio je o njoj.
- Ta freska u Dečanima je fascinantna. Prosto mi je neverovatno kako mnogi ufolozi širom sveta pričaju o teorijama i postojanju vanzemaljaca, a niko da pomene najkonkretniji dokaz za to u srpskom manastiru - rekao je svojevremeno Deniken.
Naravno, stručnjaci se ne slažu sa ovakvim tumačenjem freske. Oni uglas kažu da su slike letelica u stvari slike nebeskih tela uobičajene u srednjovekovnom slikarstvu.
- Sunce i mesec na različitim stranama krsta uobičajen su deo srednjovekovnog prikazivanja raspeća Isusovog. Preživeli su ranu renesansu, ali ih ima povremeno na predstavama raspeća i posle 15. veka. Sunce je ponekad predstavljano kao muškarac sa zracima, a mesec kao žena s polumesecom. Kasnije su oni svedeni na dva diska. Sunce je slikano desno, a mesec levo od Hrista - napisao je Džejms Hol u "Rečniku tema i simbola u umetnosti".
Rajko Krivokapić, Marinko Jovanović i Dragutin Lalatović pušteni su iz prištinskog kazamata, a njihov povratak u Nikšić simbolizuje pobedu istine, hrabrosti i borbe za slobodu.
U besedi posle liturgije u Hramu Svetog Dimitrija na Novom Beogradu, episkop novobrdski podsetio je verne na značaj pokajanja, krštenja i svakodnevnog življenja u veri.
Mališani iz srpskih enklava proslavili krsnu slavu sa poglavarom Srpske pravoslavne crkve, a sledeće godine – ako Bog da – slavlje u Pećkoj patrijaršiji.
Protojerej Viktor Nikišov objašnjava kako je nastao ovaj običaj, kakve veze ima sa Isusom Hristom i kakvo duhovno značenje ima u pravoslavnoj tradiciji.
Slomljen zbog smrti trogodišnjeg sina, slavni književnik potražio je utehu u Optinskoj pustinji kod starca Amvrosija, a njihov susret ostavio je trag u "Braći Karamazovima".
Stručnjaci za bezbednost, teolozi, sveštenici i psiholozi upozoravaju - opasnost od sekti je stvarna, opipljiva i može zakucati na vrata bilo koga od nas.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Protojerej Viktor Nikišov objašnjava kako je nastao ovaj običaj, kakve veze ima sa Isusom Hristom i kakvo duhovno značenje ima u pravoslavnoj tradiciji.
Srpska pravoslavna crkva oštro demantuje spekulacije o učešću u pregovorima o statusu Kosova i Metohije i upozorava na manipulacije koje dolaze iz istih centara koji teže slabljenju Crkve i srpskog naroda.
Jedan od prvih koji su uočili požar bio je Miloš Popović iz povratničkog sela Koš. Sa svojim prijateljem bio je na putu ka Osojanu kada je primetio vatru koja je već gutala kuću Baneta Đurića.
Na dan kada Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Justina Ćelijskog, podsećamo se besede koja je izazvala šok u tadašnjoj Jugoslaviji. Pred stotinama ljudi, a pod prismotrom vlasti, tada mladi profesor Amfilohije izgovorio je istinu koju mnogi nisu smeli ni da pomisle.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Protojerej Viktor Nikišov objašnjava kako je nastao ovaj običaj, kakve veze ima sa Isusom Hristom i kakvo duhovno značenje ima u pravoslavnoj tradiciji.
Slomljen zbog smrti trogodišnjeg sina, slavni književnik potražio je utehu u Optinskoj pustinji kod starca Amvrosija, a njihov susret ostavio je trag u "Braći Karamazovima".
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
Na praznik Svetog apostola Tome, Teodora i Luka kreću u neobičnu avanturu koja će ih naučiti da iza tuđeg ćutanja ponekad stoji priča koju ne smemo da prekinemo pre nego što je saslušamo.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Slomljen zbog smrti trogodišnjeg sina, slavni književnik potražio je utehu u Optinskoj pustinji kod starca Amvrosija, a njihov susret ostavio je trag u "Braći Karamazovima".
Stručnjaci za bezbednost, teolozi, sveštenici i psiholozi upozoravaju - opasnost od sekti je stvarna, opipljiva i može zakucati na vrata bilo koga od nas.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
