Mnogi istraživači su pokušali da odgonetnu značenej crteža na Trškoj crkvi, međutim niko do danas sa sigurnošću ne može da tvrdi da zna njihovo značenje.
Na istoku Srbije, sakrivena u Homolju, smeštena je Trška crkva. Svetinja se nalazi u blizini današnjih seoskih naselja Suvi Do, Vukovac i Milutovac, pored puta koji spaja Krepoljin sa Žagubicom.
Crkva se nalazi pet kilometara zapadno od Žagubice. Do nje se brzo dolazi automobilom iz obližnjih mesta, uključujući Petrovac na Mlavi i Požarevac, za manje od jednog sata vožnje. Osim toga, u blizini su manastir Gornjak, banja Ždrelo, vrelo Mlave i Krupajsko vrelo, što doprinosi njenoj popularnosti, posebno tokom vikenda i verskih praznika.
Sagrađena je u stilu Raške škole a ime je dobila po selu Trg, u kojem je preovladavalo trgovačko stanovništvo. Ne postoje sigurni podaci o vremenu njene gradnje ali, sudeći prema pojedinim izvorima i njenoj arhitekturi, nastala je u periodu od 9. do 13. veka, pre vladavine kralja Dragutina.
Poznata i kao Manastir Rođenja Bogorodice, tokom svoje istorije više puta je rušena i obnavljana, što je dovelo do odstupanja od njene prvobitne arhitekture. Na kraju 17. veka, crkva je bila napuštena, ali je vek i po kasnije obnovljena zahvaljujući Voištanu Kaluđeroviću, od kada je postala parohijska crkva. S obzirom na njenu siromašnost, tokom Božića i Vaskrsa sveštenici iz Manastira Gornjak dolazili su da obavljaju službe, donoseći potrebne bogoslužbene predmete za liturgiju.
Neobična kamena svetinja je proglašena za spomenik kulture 1951. godine, a za spomenik kulture od velikog značaja 1979. godine.
Restauracija koja je trajala od 1980. do 1990. godine, pod nadzorom Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, vratila je crkvi njen prvobitni izgled. Unutrašnjost sadrži mnoge uklesane crteže, uglavnom životinja i sekira, kao i natpise na nepoznatom jeziku, čije značenje nije razjašnjeno.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Ovi crteži privukli su pažnju švajcarskog istraživača Eriha fon Denikena, koji je tvrdio da su na njima prikazane svemirske letelice i njihovi piloti. U porti crkve pronađen je kostur mlade žene sa detetom u naručju, što sugeriše da je neki lokalni vlastelin mogao biti njen ktitor. Ovi skeleti navode na pomisao da je crkva nekada imala grobnu namenu, služeći kao mauzolej za lokalnu vlastele.
Postoje razne legende o mističnim stvorenjima koja su nekada nastanjivala ovo područje. Najpoznatija je priča o patuljku Stoјanu, koji živi u obližnjem izvoru Potajnici, otvarajući vodu iz neistraženih dubina. Takođe, postoje i legende o jelenu sa zlatnim rogovima, koji nosi kolijevku. Svi stari, paganski narodi obožavali su jelena, koji je postao jedno od prvih božanstava, simbolizujući cikličnost godišnjeg doba, od proleća do zime, od rađanja do smrti. Neki su mu prinosili žrtve, dok su ga drugi smatrali za biće, koje prenosi duše umrlih u drugi svet. Najstariji su primećivali njegove tragove u blatu i prema njima određivali početak sezone setve. Možda je upravo zbog toga njegov lik uklesan u temelje ovog neobičnog hrama.
Na severoistočnoj fasadi uočavaju se iscrtane sekire, alat kojima su majstori klesali kamen, a pored i simbol boga Peruna.
Šestarom urezana kružnica širine stope, sa šest podela, koja se koristila kao osnovni model za dimenzije hrama - moguće je da je ovo potpis arhitekte hrama.
Po zauzeću Srbije, Osmanlije su mnoge srpske hramove pretvorili u svoje džamije, pa su to hteli da učine i sa dečanskom manastirskom crkvom, ali ih je čudesan događaj sprecio u tome. Nakon pisanja grčkih medija, da je u eparhiji siroskoj potpuno zabranjena zvonjava zvona sa lokalnog manastira, crkveni velikodostojnici oglasili su se saopštenjem. Manastir Pavlovac, koji se nalazi u selu Koraćici kraj Pavlovačkog potoka, po kome je i dobio ime, je sveto mesto u kojem je Arsenije Čarnojević služio jednu od poslednjih liturgija. O važnosti bolosluženja i odlasku u hram, pričao je i ranije patrijarh Porfirije navodeći da jedinstvo sa Bogom predstavlja smisao života svakog pojedinca. Budi deo Religija.rs zajednice.
youtube/printscreen/Todor Pesterski
KAKO JE ČUDO BOŽJE U DEČANIMA SPREČILO TURKE DA MANASTIR PRETVORE U DŽAMIJU: Postavili ćilime, počeli da se mole, pa bežeći napustili svetinju
SUD ZABRANIO ZVONJAVU ZVONA: Sveštenstvo otkrilo detalje odluke i dužinu njenog trajanja
MONASI ZAZIDANI U TEMELJ MANASTIRA: Svetinja nadomak Beograda je prepuna tajni i krije neobičnu priču (FOTO/VIDEO)
ZAŠTO JE VAŽNA LITURGIJA? Patrijarh Porfirije će održati predavanje u Studentskom gradu na temu bogosluženja
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Manastir Dajbabe kod Podgorice, u kojem počivaju mošti Svetog Simeona Dajbabskog, spolja izgleda kao skromna crkva uz planinu, dok se unutra kriju pećinski hodnici i freske naslikane na kamenu.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Episkop Jerotej je u svom pozdravnom slovu zahvalio arhijerejima, sveštenstvu, sestrinstvu manastira, gostima i vernom narodu na radosti evharistijskog sabranja, a prazničnu besedu "proizneo" je vladika Heruvim.
Za verni narod ovaj prizor je posebno bolan jer Crkva Svetog Nikole nije obična stara građevina.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
Na jednom zapisu vidi se prilazak naoružanih uniformisanih lica, dok drugi beleži demoliranje ikonostasa i pucanje u svetinju.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Prema hrišćanskom učenju, čovek je pozvan da čuva svoj jezik od zlih reči, osude i proklinjanja, a roditeljska ljubav ne bi trebalo da se pretvori u ponižavanje i osuđivanje deteta.
Njihovo ime posebno se spominje kada se neko suoči sa bolešću, bolom, strahom ili neizvesnošću.
Kada se kolač podeli, gost deo iz leve ruke spušta na sto, pored sveće i žita, dok četvrtinu koju drži u desnoj ruci podiže i predaje domaćici.
Poznati kao besrebrenici i čudotvorci, lečili su bolesne ne tražeći zauzvrat novac niti bilo kakvu nagradu, zbog čega su dobili ime bezmezdni lekari.
Hrišćansko učenje poziva čoveka da se čuva mržnje i osvete, jer zlopamćenje ne donosi mir duši, već je još više opterećuje.
Broj 13 u pojedinim predanjima povezuje se sa Tajnom večerom, na kojoj je, prema hrišćanskom predanju, bilo 13 učesnika, dok se petak dovodi u vezu sa danom Hristovog stradanja.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Priprema se bez komplikovanih postupaka, a najvažniji korak dolazi kada se izvadi iz rerne i prelije mirisnom mešavinom peršuna, ulja i belog luka.
Ukoliko se optužbe za blokadu potvrde, pitanje prevazilazi unutrašnje sukobe bratstva i postaje problem međunarodne zaštite jednog od najstarijih i najznačajnijih manastira u hrišćanskoj istoriji.
Gest oca Gavrila i Džemila-efendije Destanovića postao je simbol zajedništva u Lukocrevu, gde putevi ne povezuju samo bogomolje, već i ljude različitih vera.
Varvara Vasiljevna Čičagova-Černaja prošla je put od stvaranja tehnologije za kosmonautsku opremu do obnove Novodevičkog manastira, ostavivši neizbrisiv trag u ruskoj istoriji i crkvi.
Veliki manastir, sa velikom ulogom, osnovan kao zadužbina kralja Dragutina, posvećen svetim arhangelima Mihailu i Gavrilu.
Manastir Dajbabe kod Podgorice, u kojem počivaju mošti Svetog Simeona Dajbabskog, spolja izgleda kao skromna crkva uz planinu, dok se unutra kriju pećinski hodnici i freske naslikane na kamenu.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Njihovo ime posebno se spominje kada se neko suoči sa bolešću, bolom, strahom ili neizvesnošću.
Kada se kolač podeli, gost deo iz leve ruke spušta na sto, pored sveće i žita, dok četvrtinu koju drži u desnoj ruci podiže i predaje domaćici.
Hrišćansko učenje poziva čoveka da se čuva mržnje i osvete, jer zlopamćenje ne donosi mir duši, već je još više opterećuje.
Pojedini među njima postali su episkopi i revnosno brinuli o poverenim hrišćanskim zajednicama, dok su neki za svoju veru podneli mučeničku smrt.
Kađenje je blagosiljanje i osvećenje prostora, a ne obaveza da se svaki kvadratni metar kuće na isti način kadi, objasnio je sveštenik.
Sveti oci upozoravali su da se čovek ne sme vezivati za rđave pomisli niti im pridavati preveliku pažnju, već da treba da se okrene molitvi i veri.
U pravoslavnom učenju reč ima posebnu težinu, a od čoveka se očekuje da je koristi za dobro, a ne za povređivanje drugih.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News