Od više od 20 crkava koje su nekada stajale u selu, samo njih šest je preostalo, uključujući pet sa freskama.
Zastupnici očuvanja kulturnih dobara u albanskom Moskopolju utrkuju se da spasu stotine pravoslavnih remek-dela iz 18. veka u crkvama koje je uništio zub vremena. Daleko na jugoistoku Albanije, jedno malo naselje krije pet crkava koje sadrže izuzetne pravoslavne hrišćanske freske, koje se zbog svoje lepote smatraju jednim od najlepših u svetu.
Ne postoje drugi slični lokaliteti u Albaniji ili u svetu kao crkve u Moskopolju i njihovih 43.000 kvadratnih stopa fresaka. Vlada ih je označila kao kulturne spomenike i 2020. godine priznala centar sela u kojem se većina njih nalazi kao istorijski kompleks. Možda je još važnije to što freske predstavljaju upečatljiv artefakt susreta Istoka i Zapada, multikulturnog i multireligijskog albanskog identiteta koji su mnogi smatrali da će izumreti pod bivšim komunističkim režimom.
Pravo je čudo da su freske uopšte preživele. Uništenje pravoslavnih crkvi počelo je krajem 18. veka, kada je Moskopolje bilo pljačkano i spaljivano tri puta u 20 godina. Zatim je spaljeno u Prvom svetskom ratu i bombardovano u Drugom svetskom ratu. Od više od 20 crkava koje su nekada stajale u selu, samo njih šest je preostalo, uključujući pet sa freskama.
U poslednjim decenijama, ovi arhitektonski i umetnički dragulji pali su u zapuštenost. Sada, kako turizam u tom području raste, posvećeni istraživači i restauratori žure da spasu crkve. U novembru je Ministarstvo kulture predstavilo ambiciozan plan koji bi okupio umetničke konzervatore iz cele Evrope i arhitekte za obnovu pre nego što bude prekasno.
"Pariz Balkana"
Albanija ima turbulentnu istoriju. Tokom hiljada godina, zemlja je bila deo nekoliko carstava, od Rimskog do Vizantijskog i Osmanlijskog. Pod poslednjim je Moskopolje doživelo svoj procvat, postavši "Pariz Balkana" do 1760. godine, kako su pisali posmatrači.
Moskopolje je tada, kao potpuno razvijeni grad, kontrolisao unosnu kopnenu trgovinu između Jadranskog mora i Istanbula, povezujući Osmanlije sa venecijanskim dogama, Habsburzima u Beču i dalje. U svom vrhuncu, radilo je čak 50 zanatskih cehova, privlačeći i obučavajući zanatlije kao što su krojači, zlatari i oružari. Grad je imao i jedinu štampariju u Osmanlijskom carstvu, kojom je upravljala Nova akademija, ključna tačka ideja prosvetiteljstva osnovana 1744. godine.
Gugl Maps
Ekonomska moć grada omogućila je da postane centar pravoslavnog hrišćanstva i umetnosti u carstvu koje je dominiralo islamom, što je dovelo do izgradnje velikog broja crkava. Međutim, krajem 18. veka, grad je počeo da slabi. Godine 1769, pljačkaši, verovatno iz okolnog regiona, opustošili su Moskopolje. Stanovnici su pobegli, a nekadašnji veliki grad pretvorio se u malo naselje. Dalje je bio uništavan tokom velikih ratova 20. veka.
Posle Drugog svetskog rata, diktator Enver Hodža konsolidovao je svoju vlast u Albaniji, sprovodeći ateizam pod svojim komunističkim režimom.
Wikipedia
Emir Hodža.
Preostale crkve u Moskopolju bile su zapostavljene i korišćene kao magacini. Druge su bile porušene. Vernici su skrivali religiozne ikone ispod podova svojih kuća. Sveštenici, kao i imami i drugi duhovnici, bili su pogubljeni ili poslati u radne logore.
U ovom delu Albanije, očuvanje kulturne baštine je lično.
- Odrasli smo pod komunističkim režimom, i ljudi moje generacije nisu znali šta je crkva, šta je Bog. Važno je da ljudi u zemlji znaju svoju tradicije — odakle dolaze i gde pripadaju - kaže Fjoralba Prifti, direktorka Nacionalnog muzeja srednjovekovne umetnosti u obližnjem Korči.
Srpske pravoslavne svetinje i spomenici u Prizrenu sačinjavaju sistematizovan skup verskih, kulturnih i istorijskih objekta koji su u različitim istorijskim periodima, stvarani, devastirani i ponovo obnavljani.
Osvajanje nagrade „BTV UNWTO 2021“ postavilo je Mokru goru u fokus globalne turističke pažnje i time dalo podsticaj za dalji razvoj sela i još kvalitetniju kooperaciju državnih i lokalnih institucija.
Ovaj recept bez mleka, jaja i ulja pokazuje da jednostavnost ne znači odricanje - naučite kako pripremiti mekane kore i bogat fil koji će uneti toplinu u svaki postni trenutak.
Ove godine 7. april donosi retko poklapanje koje menja ustaljeni tok bogosluženja - službe se prepliću, čitaju se tekstovi oba dana, a vernici će primetiti i drugačija pravila u postu.
U besedi za ponedeljak Strasne sedmice Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako prihvatanje stradanja donosi nagradu večnog života i kako Hristovo stradanje daje snagu u svakodnevnim iskušenjima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliki ponedeljak, po starom i po novom kalendaru. Katolici slave Uskršnji ponedeljak, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju veći opšti praznik.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Dok vernici pripremaju vaskršnje korpe za osvećenje, u hramove sve češće stižu i stvari bez duhovnog smisla, zaboravljajući šta zapravo treba prineti pred Vaskrs.
Selo Divejevo u Nižegorodskoj oblasti i manastir prepodobnog Serafima Sarovskog čuva priče o Svetoj kanavki, duhovnoj stazi za koju vernici veruju da je zaštićena od zla.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Od Velikog ponedeljka 6. aprila do Vaskrsa vodi kroz bogosluženja, molitvu i ličnu pripremu – vodič šta je važno, kada otići u hram i kako se pripremiti za Pričešće u danima najveće duhovne težine.
U pravoslavnom kontekstu, koren ovog izraza povezuje se sa grčkom rečju hagios, što znači sveti, kao i sa izrazom Hagion Oros, jednim od najvažnijih duhovnih središta pravoslavlja.
