Wikimedia/Фотокорреспондент В. Л. Разумовский, STRINGER / AFP / Profimedia
Poseta visoke delegacije ruske Dume Kosmetu 1994. godine donela je neobičan i dirljiv trenutak — prizor koji je šokirao i naučnika, nekadašnjeg komunistu i kosmonauta, ostavljajući dubok trag i podsećajući na neprekidno prisustvo Božje milosti u našoj istoriji i tradiciji.
Prolećni dani marta 1994. godine doneli su Srbiji poseban i neobičan događaj — dolazak visoke delegacije ruske državne Dume. Na čelu ove značajne grupe bio je Aleksandar Dmitrijevič Vengerovski, tada potpredsednik Dume, dok je u sastavu bio i istaknuti poslanik Komunističke partije, naučnik i bivši kosmonaut Vitalij Ivanovič Sevastjanov.
Nakon protokolarnih razgovora i brojnih susreta, delegacija je krenula u obilazak srpskih znamenitosti, a posebno su odjeknule posete svetinjama na Kosovu i Metohiji. Njihov korak zaustavio se pred vratima manastira Visoki Dečani, gde su ih dočekali tadašnji iguman Teodosije, danas rpiskop raško-prizrenski, i jeromonah Sava, sada iguman dečanski, zajedno sa bratstvom.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Manastir Visoki Dečani
Naša drevna svetinja otvorila je svoja vrata i srca, ostavljajući dubok i neizbrisiv trag u dušama gostiju. Nakon molitve i razgledanja, delegacija je izašla u prostranu portu, gde su, okruženi prirodom kao Božjom rukom stvorenim rajem, upijali lepotu i mir ovog svetog mesta.
U tom miru iznenada se dogodilo nešto što će ostati urezano u sećanju svih prisutnih. Vitalij Ivanovič Sevastjanov, čovek nauke i razuma, bivši kosmonaut i ubeđeni komunista, iznenada je dotrčao do prevodioca, gospođe Save Rosić, bled i jasno uzbuđen:
— Pogledajte! Tamo, na kupoli hrama je anđeo – rekao je Vitalij Ivanovič Sevastjanov, prenosi crkveni časopis Svetosavsko zvonce.
Alexander Mokletsov / Sputnik / Profimedia
Vitalij Ivanovič Sevastjan je bivši ruski kosmonaut
Ova izjava izazvala je šapat među prisutnima. Sevastjanov, poznat po svom racionalnom pogledu na svet i otporu prema mistici, nakon što se smirio, sa sigurnošću je potvrdio da je usred dana, pod plavim nebom, jasno video anđela kako stoji na kupoli hrama.
Nije reč o pukoj mašti ili simbolici. Ovo je čudo koje svetinja Visoki Dečani daruje onima koji je posete — čudo koje, blagoslovom Svetog kralja Stefana Dečanskog, molitvama monaha i vernog naroda, čuva već 683 godine. Čudo koje se događa i vernicima i onima koji još traže put vere, da bi se uverili da je Bog među nama.
U manastiru Devič na Kosmetu, gde počivaju mošti Svetog Joanikija, zabeleženo je svedočanstvo iz Prvog svetskog rata koje je ostavio Sveti Nikolaj Žički – o tome kako se Božija pravda sručila na ruku podignutu protiv svetinje.
U manastiru posvećenom Svetim Kozmi i Damjanu, na mestu koje je nekada bilo srušeno i zapaljeno, dešavaju se nepojmljive isceliteljske priče; tu, pod senkom minareta, Božija sila spaja ono što ljudski um ne može razumeti – muslimane i pravoslavce u tišini oproštaja i zajedničke vere u čudo.
Crkva nas uči da odeća treba da bude čedna, skromna i dostojanstvena – da ne sablažnjava druge, već da svedoči smirenje i poštovanje prema Bogu i sebi samome.
Izražavajući saučešće, starešina Hrama Uspenja Presvete Bogorodice, protojerej stavrofor Miloš Trišić, poziva na zajedništvo i molitvu za preminule, povređene i sve pogođene ovom strašnom tragedijom.
Jednostavna, hranljiva i blaga, ova supa iz manastira Rukumija spaja zdravlje, smirenje i molitveni duh. Monahinja Atanasija otkriva kako i najskromniji sastojci mogu postati izvor unutrašnjeg mira i snage.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Više od pet stotina Srba sabralo se u Visokim Dečanima na prazničnoj liturgiji koju je služio mitropolit Teodosije. Dolazak vernog naroda doneo je duhovnu snagu i ohrabrenje onima koji istrajavaju na svojim ognjištima na Kosovu i Metohiji.
U svojoj besedi posle liturgije, vladika Teodosije govorio je vernicima okupljenim iz svih delova Kosova i Metohije o značaju vere u iskušenjima, naglašavajući da se čak i u trenucima slabosti rađaju novi počeci i bolje sutra za Srbe na ovim prostorima.
Zadužbina Nemanjića, obasjana svetlošću novog rukopoloženja i ispunjena radošću zbog sprovedene Odluke Ustavnog suda tzv. Kosova, na koju su čekali od 2016. godine, konačno je dočekala pravdu. Uz Božju pomoć i monaško strpljenje, pravda je zadovoljena.
Crkva nas uči da odeća treba da bude čedna, skromna i dostojanstvena – da ne sablažnjava druge, već da svedoči smirenje i poštovanje prema Bogu i sebi samome.
U besedi za 22. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da lepota Crkve i verne duše ne dolazi spolja, već iz mesta gde Hristos prebiva — iz unutrašnje svetlosti koja ne prolazi i koja dušu čini carevim detetom.
Svetitelj i pisac iz 19. veka uči nas da bol koji nanosimo drugima ne ostaje samo kod njih, već se vraća u našu dušu – i da samo pažljivo življenje donosi istinski mir.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
U besedi za 22. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da lepota Crkve i verne duše ne dolazi spolja, već iz mesta gde Hristos prebiva — iz unutrašnje svetlosti koja ne prolazi i koja dušu čini carevim detetom.
Svetitelj i pisac iz 19. veka uči nas da bol koji nanosimo drugima ne ostaje samo kod njih, već se vraća u našu dušu – i da samo pažljivo življenje donosi istinski mir.
