Wikimedia/Фотокорреспондент В. Л. Разумовский, STRINGER / AFP / Profimedia
Poseta visoke delegacije ruske Dume Kosmetu 1994. godine donela je neobičan i dirljiv trenutak — prizor koji je šokirao i naučnika, nekadašnjeg komunistu i kosmonauta, ostavljajući dubok trag i podsećajući na neprekidno prisustvo Božje milosti u našoj istoriji i tradiciji.
Prolećni dani marta 1994. godine doneli su Srbiji poseban i neobičan događaj — dolazak visoke delegacije ruske državne Dume. Na čelu ove značajne grupe bio je Aleksandar Dmitrijevič Vengerovski, tada potpredsednik Dume, dok je u sastavu bio i istaknuti poslanik Komunističke partije, naučnik i bivši kosmonaut Vitalij Ivanovič Sevastjanov.
Nakon protokolarnih razgovora i brojnih susreta, delegacija je krenula u obilazak srpskih znamenitosti, a posebno su odjeknule posete svetinjama na Kosovu i Metohiji. Njihov korak zaustavio se pred vratima manastira Visoki Dečani, gde su ih dočekali tadašnji iguman Teodosije, danas rpiskop raško-prizrenski, i jeromonah Sava, sada iguman dečanski, zajedno sa bratstvom.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Manastir Visoki Dečani
Naša drevna svetinja otvorila je svoja vrata i srca, ostavljajući dubok i neizbrisiv trag u dušama gostiju. Nakon molitve i razgledanja, delegacija je izašla u prostranu portu, gde su, okruženi prirodom kao Božjom rukom stvorenim rajem, upijali lepotu i mir ovog svetog mesta.
U tom miru iznenada se dogodilo nešto što će ostati urezano u sećanju svih prisutnih. Vitalij Ivanovič Sevastjanov, čovek nauke i razuma, bivši kosmonaut i ubeđeni komunista, iznenada je dotrčao do prevodioca, gospođe Save Rosić, bled i jasno uzbuđen:
— Pogledajte! Tamo, na kupoli hrama je anđeo – rekao je Vitalij Ivanovič Sevastjanov, prenosi crkveni časopis Svetosavsko zvonce.
Alexander Mokletsov / Sputnik / Profimedia
Vitalij Ivanovič Sevastjan je bivši ruski kosmonaut
Ova izjava izazvala je šapat među prisutnima. Sevastjanov, poznat po svom racionalnom pogledu na svet i otporu prema mistici, nakon što se smirio, sa sigurnošću je potvrdio da je usred dana, pod plavim nebom, jasno video anđela kako stoji na kupoli hrama.
Nije reč o pukoj mašti ili simbolici. Ovo je čudo koje svetinja Visoki Dečani daruje onima koji je posete — čudo koje, blagoslovom Svetog kralja Stefana Dečanskog, molitvama monaha i vernog naroda, čuva već 683 godine. Čudo koje se događa i vernicima i onima koji još traže put vere, da bi se uverili da je Bog među nama.
U manastiru Devič na Kosmetu, gde počivaju mošti Svetog Joanikija, zabeleženo je svedočanstvo iz Prvog svetskog rata koje je ostavio Sveti Nikolaj Žički – o tome kako se Božija pravda sručila na ruku podignutu protiv svetinje.
U manastiru posvećenom Svetim Kozmi i Damjanu, na mestu koje je nekada bilo srušeno i zapaljeno, dešavaju se nepojmljive isceliteljske priče; tu, pod senkom minareta, Božija sila spaja ono što ljudski um ne može razumeti – muslimane i pravoslavce u tišini oproštaja i zajedničke vere u čudo.
Delo akademika Svetislava Božića „Metohijska pojanja“ izvedeno je pred vrhom Srpske pravoslavne crkve i elitom srpske muzičke scene – pesma pretočena u ton, svetinje u notu, a bol u molitvu.
Sporazum iz 2018. godine, čiji detalji nikada nisu objavljeni, omogućava državnoj Katoličkoj crkvi u Kini određeni uticaj na imenovanje crkvenih lidera, dok je papa zadržao pravo veta na konačan izbor.
Ne treba vam ništa skupo: od krompira, povrća i malo sira nastaje nezaboravno starinsko jelo koje se u različitim krajevima drugačije zove, ali svuda miriše na dom, tradiciju i ljubav.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Više od pet stotina Srba sabralo se u Visokim Dečanima na prazničnoj liturgiji koju je služio mitropolit Teodosije. Dolazak vernog naroda doneo je duhovnu snagu i ohrabrenje onima koji istrajavaju na svojim ognjištima na Kosovu i Metohiji.
U svojoj besedi posle liturgije, vladika Teodosije govorio je vernicima okupljenim iz svih delova Kosova i Metohije o značaju vere u iskušenjima, naglašavajući da se čak i u trenucima slabosti rađaju novi počeci i bolje sutra za Srbe na ovim prostorima.
Zadužbina Nemanjića, obasjana svetlošću novog rukopoloženja i ispunjena radošću zbog sprovedene Odluke Ustavnog suda tzv. Kosova, na koju su čekali od 2016. godine, konačno je dočekala pravdu. Uz Božju pomoć i monaško strpljenje, pravda je zadovoljena.
Na strmim obroncima planine iznad reke Aos, u manastiru Stomio, gde je Sveti Pajsije proveo prve godine monaštva, danas reke vernika dolaze u nadi da će pronaći duhovni mir. Njegova rodna kuća, dečje staze i crkvica na visini postaju novo središte hodočašća i tihe molitve.
Na naučnom skupu u organizaciji Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Foči otvorena su najdublja pitanja hrišćanske teologije: da li arijanizam živi i danas, šta nas uči Sveti Sava i kako izgleda dijalog Jerusalima i Atine u vremenu razdvojenih svetova.
Na ostacima hrišćanskog hrama iz VI veka služena je liturgija u okviru Dana Svetog Jovana Vladimira, a sabranje je obeležio dramatičan apel sveštenika zbog skrnavljenja svetog mesta koje propada pred očima svih.
Poseta visoke delegacije ruske Dume Kosmetu 1994. godine donela je neobičan i dirljiv trenutak — prizor koji je šokirao i naučnika, nekadašnjeg komunistu i kosmonauta, ostavljajući dubok trag i podsećajući na neprekidno prisustvo Božje milosti u našoj istoriji i tradiciji.
U manastiru posvećenom Svetim Kozmi i Damjanu, na mestu koje je nekada bilo srušeno i zapaljeno, dešavaju se nepojmljive isceliteljske priče; tu, pod senkom minareta, Božija sila spaja ono što ljudski um ne može razumeti – muslimane i pravoslavce u tišini oproštaja i zajedničke vere u čudo.
