„MORAM U SRBIJU, NAŠA BRAĆA SU NAPADNUTA“: Vernici svedoče da im se u snu, u srpskoj vojnoj uniformi, javio svetac koga danas slavimo i izgovorio ove reči

Vojno tehnički sporazum u Kumanovu, kojim je prekinuta agresija NATO na Srbiju, odnosno Saveznu Republiku Jugoslaviju, potpisan je 9. juna 1999, pre 26 godina.

Do potpisivanja je došlo nakon mučnih petodnevnih pregovora, kasno noću 9. juna na vojnom aerodromu kod Kumanova.

Sutradan po potpisivanju Vojno tehničkog sporazuma u Kumanovu, 10. juna 1999. ondašnji generalni sekretar NATO Havijer Solana izdao je naredbu o prekidu agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju.

Bez obzira na trenutnu situaciju, Kosovo i Metohija ostaće srpsko zauvek. Da je to volja Božija, svedoči i sledeće čudo Svetog Jovana Rusa (proslavlja se 9.juna), ratnika i čudotvorca, jednog od najpoštovanijih svetitelja u Grčkoj, čije se mošti nalaze u crkvi na Eviji, koju je spasao od požara.

On se prikazao grčkim vernicima u maju 1999, i oblačeći uniformu srpske vojske, rekao: "Moram u Srbiju. Braća naša tamo su napadnuta, samo zbog svog pravoslavlja, zbog svoje vere u Sina Božjeg. Hristos naš tamo opet krvari."

Prvo beše plamen. U pozadini jeziv zvuk sirene, kao zavijanje ranjenog vuka u visokoj noći, na kraju sveta. U polumraku bi povremeno bljesnula strahovita eksplozija. A onda opet samo plamen u noći.

Čovek, lep, stasit, nema više od četrdeset godina, kleči na podu štale. U dubokoj je molitvi, zatvorenih očiju, među prstima prebira brojanicu. Oko njega su životinje, krotko spavaju. Nešto me dovodi na vrata te štale, kao po pozivu. Zastajem na ulazu, posmatram. Hoću nešto da pitam, ali ne mogu da izgovorim ništa. Znam da mi slika uliva neki spokoj. Najednom, životinje se prenuše, konj se pridigao i upitno gleda čoveka.

Čovek otvara oči, polako ustaje. Skida svoju pohabanu radnu odeću. Sa zida, sa nekog čiviluka valjda, uzima maskirnu uniformu. Oblači je. Na njegovom ramenu vidim zašiven znak sa dvoglavim belim orlom, odnekud mi poznat. Tek tada čovek podiže oči k meni, pogleda me.

- Moram u Srbiju – reče. – Braća naša tamo su napadnuta samo zbog svog pravoslavlja, zbog vere svoje u Sina Božjeg. Hristos naš tamo opet krvari, opet bi da ga raspinju i čereče. Đavo se opasno zaigrao. Moramo braći pomoći, svi, onim najjačim što imamo.

Konj sam priđe, čovek hitro uzjaha. Pre no što obode konja, okrete se i reče još:

- Posvedoči. Znaš već gde i kome.

Wikipedia

 

Sveštenik u crkvi Svetog Jovana Rusa u Prokopionu, Novom Prokopionu, u brdima grčkog ostrva Evija, već treći put za četiri dana sluša opis istog sna. Iznose ga ga različiti ljudi, sa tri udaljene strane grčke zemlje, koji su sami došli na Eviju, u ovaj hram, da baš tu posvedoče.

Starešina crkve Svetog Jovana Rusa u Prokopionu pažljivo je saslušao sva tri putnika iz daleka. Potom je naložio da se služe molebani Svetom Jovanu Rusu, čije netruležne mošti počivaju u kivotu nasred hrama.

Na nedeljnim liturgijama mošti su otvorene, da bi verni narod mogao da im se pokloni i celiva ih.

Svetitelj u Srpskoj uniformi

Iz Novog Prokopiona dopis je u leto 1999. stigao u Eparhiju vranjsku. Sveštenici sa Evije opisali su svedočenja o čudesnom javljanju Svetog Jovana Rusa i njegovoj objavi da odlazi u pomoć Srbiji.

-  Podsetimo, Vojno-tehnički sporazum u Kumanovu, kojim je okončana oružana agresija devetnaest zemalja Severoatlantskog pakta na Srbiju, potpisan je 9. juna. Na dan smrti i proslavljanja Svetog Jovana Rusa. Srbija je iz tog bezočnog i neravnopravnog rata izašla vojno neporažena, što je ravno čudu – pričaju monahinje manastira Sveti Pantelejmon u selu Lepčince, nadomak Vranja.

Wikimedia/Ванилица

 

Upravo tu, u Lepčincu, 22 kilometra jugoistočno od Vranja, u metohu manastira Prohor Pčinjski, na osnovu svedočenja sa Evije, nastala je jedna od najneobičnijih ikona u pravoslavlju. Ikonu su naslikale monahinje ovog manastira, a nalazi se na posebnom mestu u crkvi. Sveti Jovan Rus je u stojećem stavu, u uniformi srpske vojske, sa znakom srpskog dvoglavog belog orla na ramenu.

- Po višnjem blagoslovu, želeli smo da načinimo znamen koji će nas podsećati na pomoć Svetog Jovana našem narodu u tom veoma teškom i za nas tako uzvišenom periodu - kažu sestre iz Lepčinca, piše eparhija zvorničko - tuzlanska.

eparhijazt.com

 

A u akatistu Svetom pravednom Jovanu Ruskom Čudotvorcu, koji se čita svakog 9. juna, pored ostalog se kaže:

Tebe, izabranog ispovednika Hristovog i čudotvorca predivnog,
pobornika svete vere pravoslavne,
koji u Rusiji bi rođen i u zemlji jeladskoj zasija,
svetoga pravednog Jovana, pohvalnim pesmama proslavljamo:
ti pak, ugodniče Božiji, stojeći pred Prestolom Cara Slave,
od svih nevolja oslobodi nas koji s ljubavlju i blagodarenjem kličemo:
 
Raduj se, zemaljski angele i nebesni čoveče!
Raduj se, blagodati imenjače! 
Raduj se, vencem ispovedničkim od Gospoda ukrašeni!  
Raduj se, jer si zemlju jeladsku čudesima svojim ispunio!
Raduj se, zvezdo zemlje ruske!
Raduj se, jer otadžbinu zemnu u molitvama svojim ne ostavljaš! 
Raduj se, Sveti pravedni Jovane, brzi pomoćniče i preslavni čudotvorče!

BONUS VIDEO: Monah iz manastira Tumane otkrio istinu: Ovo je ključ za jaku veru

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara