printskrin/Schutterstock MarsanČetiri godine bez mitropolita Amfilohija, a njegov duh i dalje obasjava verni narod.
Veteran američke vojske ispričao je kako se na Kosovu prvi put upoznao sa srpskim pravoslavljem.
U trenucima kada je jug Srbije -Kosovo i Metohija podrhtavao od eksplozija, čiji odjek i dalje ječi kroz bespravno oduzimanje srpske teritorije, dogodio se zločin pred kojim je ostatak sveta ostao slep.
Nakon što je prašina počela da se sleže, kroz izranjavanu zemlju kretao se konvoj u kojem je bio američki vojnik koji je, insistirajući na anonimnosti, dao intervju za Sputnjik više od 20 godina nakon vihora koji je tada zahvatio Kosmet.
- U vreme kada sam bio tamo, glavne operacije su već bile prestale, tj. više nije bilo bombardovanja. U tom trenutku, kako se govorilo, zaista je bila reč o mirovnoj misiji. To je bilo nekoliko godina nakon, rekao bih, završetka ratnih operacija na Kosovu. Većina teritorije bila je podeljena u zone - Francuzi su bili zaduženi za jednu, Amerikanci i Britanci za druge...
Kako dalje navodi bavljenje tim poslom ga je odvelo u srpski manastir, ali i do saznanja koje ga je potpuno promenilo.
- Većina dešavanja odvijala se u lokalnim područjima. Ponekad je bilo nemira, ali se sve uglavnom svodilo na to da se strane drže razdvojeno. Moram da kažem da sam često išao na teren, posebno zbog prirode svog posla, i imao sam prilike da se krećem i komuniciram sa ljudima. Jednom prilikom smo bili u pokretu i naišli smo na jedan srpski manastir. Njegovo ime počinje na slovo G, voleo bih da se setim koje, ali to je bilo moje prvo pravo upoznavanje sa pravoslavljem.
- Nismo planirali da uđemo, samo smo prolazili, ali su nas zapravo lepo dočekali i to vam promeni način razmišljanja. Bilo mi je fascinantno - jasno je da smo bili u vozilu sa NATO oznakama, a ipak su nas pozvali da uđemo.
Objašnjava da ga je utisak o Srbima oplemenio.
- Seli smo sa jednim jeromonahom. Ko god da je bio, govorio je prilično dobro engleski. Sa mnom je bilo još nekoliko ljudi. Sedeli smo, razgovarali, pokušavali da shvatimo više o istoriji tog mesta. Na kraju, kada smo odlazili, rekao mi je da će se moliti za nas. Pomislio sam: "Vau... Srbin, a znajući šta mu se dogodilo samo nekoliko dana ranije, on kaže da će se moliti za mene?” Za mene je to bilo snažno i duboko iskustvo.
Na Veliki četvrtak, iz Hrama Svetog Save, poglavar Srpske pravoslavne crkve najavio je da će Hristovo Vaskrsenje proslaviti u Pećkoj patrijaršiji, uprkos zabrani ulaska na teritoriju Kosova i Metohije iz maja prošle godine, poručivši da bez Boga nismo ništa, a s Njim postajemo učesnici večnog života.
Drugog dana svoje posete južnoj srpskoj pokrajini, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je Liturgiju u manastiru Visoki Dečani, poručivši vernicima da neprijatelji nisu ljudi, već smrt – jedini istinski protivnik, koga je Hristos pobedio iz ljubavi prema svakome od nas.
Sve više pravoslavaca iz Srbije i sveta dolazi na Kosovo i Metohiju — ne kao turisti, već kao hodočasnici koji tragaju za svetlošću, utehom i korenima. U svom autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, Maria Vasić, otkriva se kako meštani, zatečeni tom radošću, širom otvaraju vrata svojih domova — i svojih srca.
Igumanija manastira Svetog Đorđa u Brnjaku se osvrnula na skorašnji susret sa svojom prijateljicom, neuropsihijatrom, ali i zanimljivu konstataciju, koju joj je tada predočila doktorka.
U Rimu za vreme cara Adrijana četiri hrišćanke odbile su da prinesu žrtvu idolskoj boginji Artemidi, a majka je svoje kćeri do poslednjeg trenutka učvršćivala u veri i učila ih da ne pokleknu pred strahom.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U istraživanju je razmatrano kako se teško iskustvo povezuje sa čovekovim padom, podvigom i borbom sa strastima, ali i kako kroz život u Hristu može postati deo puta ka duhovnom očišćenju i zajednici sa Bogom.
Protojerej Aleksej Mitjušin objašnjava da li ovaj čin ima veze sa spasenjem, može li se obaviti nakon sahrane i kako vernici treba da učestvuju u molitvenom ispraćaju pokojnika.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Jedan od prvih koji su uočili požar bio je Miloš Popović iz povratničkog sela Koš. Sa svojim prijateljem bio je na putu ka Osojanu kada je primetio vatru koja je već gutala kuću Baneta Đurića.
Na dan kada Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Justina Ćelijskog, podsećamo se besede koja je izazvala šok u tadašnjoj Jugoslaviji. Pred stotinama ljudi, a pod prismotrom vlasti, tada mladi profesor Amfilohije izgovorio je istinu koju mnogi nisu smeli ni da pomisle.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Protojerej Aleksej Mitjušin objašnjava da li ovaj čin ima veze sa spasenjem, može li se obaviti nakon sahrane i kako vernici treba da učestvuju u molitvenom ispraćaju pokojnika.
Đurđević je ukazao i na to da posetioci ne mogu očekivati da će im monasi u svakom trenutku biti dostupni, jer život u manastiru podrazuma i poštovanje dnevnog poretka.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Rumunski duhovnik objašnjava da post, molitva, milostinja i uzdržanje sami po sebi nisu dovoljni, jer je za Boga važno i sa kakvom namerom čovek čini ono što izgleda kao dobro.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
