Jerinić je istakao da su do sada sa groblja u Lipljanu izvršene tri ekshumacije i da se trude i porodicama savetuju da to ne čine.
Srbi iz Lipljana, Kosovo i Metohija, okolnih mesta, ali i oni raseljeni obišli su danas gradsko groblje, gde su na Zadušnice zapalili sveće svojim najmilijima. Lipljanski paroh Dragiša Jerinić izjavio je da je izuzetno važno da ne zaboravljamo svoje pretke.
- Od njih smo nastali, od njih smo sve nasledili, naša je dužnost i moralna obaveza da se za njih molimo, kako na liturgijama tako i u svakom danu koji je crkva posvetila njima, a to je četiri puta tokom godine - dodao je.
Jerinić je istakao da su do sada sa groblja u Lipljanu izvršene tri ekshumacije i da se trude i porodicama savetuju da to ne čine.
- Nažalost ima dva, tri slučaja, ali mi se trudimo i govorimo da se to ne radi, jer duša pokojnika obitava onde gde je pokojnik živeo. Može čovek živ da se preseli iz Lipljana u Beograd, Niš, Novi Sad, ali dušu pokojnika neće preseliti, jer duša je tu gde je on živeo, tu obitava i ta mesta posećuje- rekao je on.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Istakao je da je danas u Lipljanu više ljudi nego obično i da ga i pored toga što je povod okupljanja tužan, to na neki način i raduje.
Snežana Nedeljković, koja trenutno živi u Beogradu, izjavila je da su joj osećanja pomešana uvek kada dođe u Lipljan.
- Vrlo je tužno kada dođemo, ovde su mi roditelji sahranjeni. Osećanja su pomešana, oni su ovde, ja sam tamo, da je sreća da budem ovde pored njih, da ih češće posećujem, ali šta ćemo - takav je život. Mi ovde imamo kuću, dolazimo, obilazimo ih. Žalosno, tužno, trebalo je svi da ostanemo ovde, ali smo morali da odemo, nažalost - rekla je Nedeljković.
Na Zadušnice u Lipljan je danas iz Niša došao Dragan Stolić, koji redovno obilazi grobove predaka.
- Tu su mi otac, majka, cela familija. Ako ništa ne mogu, bar sveću da upalim. Ja kad bih imao uslove da se vratim, vratio bih se, što da ne. Živeo sam u centru Lipljana. Ovde je bilo 97 odsto Srba. Svi smo se znali i sa Albancima smo se poštovali, a sad ovo - sačuvaj Bože - kazao je Stolić.
Jerej Nenad Stojanović rekao je da je obaveza svakog vernika da obilazi grobove onih koji počivaju na ovom groblju.
- Svake godine na letnje ili duhovske Zadušnice izlazi se na groblja, obilaze se najmiliji. Ovo je dan posvećen njima, kada se za njih molimo Bogu, kada dođemo da im grob obiđemo, da ga okadimo. To je naša obaveza prema precima, jer ako to zaboravimo, onda smo zaboravili sebe, a i nas će sutra neko zaboraviti - rekao je Stojanović za TV Most.
Stojanović je sa Srbima obišao grobove i održao pojedinačne parastose, moleći Gospoda da bude milostiv prema pokojnicima koji tu počivaju.
BONUS VIDEO: Srbi iz Lipljana i raseljena lica obišli na zadušnice gradsko groblje
Veteran američke vojske ispričao je kako se na Kosovu prvi put upoznao sa srpskim pravoslavljem.
Bjanko će na funkciji nuncija u Sloveniji i izaslanika u AP KiM naslediti Francuza Žan-Marija Špajha.
Incident u Severnoj Mitrovici izazvao je buru u javnosti i oštar odgovor Crkve, koja upozorava na rastuće pritiske nad Srbima na Kosovu i apeluje da hitno reaguju kako bi se sprečila dalja eskalacija.
Na Novom groblju i Centralnom groblju zabrana ulaska motornim vozilima važiće sutra tokom čitavog dana.
Govoreći o mitarstvima, veliki srpski svetitelj upozorava da čovek pred večnom istinom ne odgovara samo za dela koja su drugi videli, već i za reči, namere i skrivene izbore koje je nosio kroz život.
Njegovo vreme na čelu Crkve obeležile su velike političke i verske borbe.
Iza dileme koja deli vernike stoji jednostavno pravilo – važnije je srce sa kojim se molitva upućuje nego mesto na kojem se sveća pali.
Devetogodišnji Marko i njegova majka, u blagoslovenom stanju, stajali su u redu pred svetinjom, a onda je dečak napustio kolonu da pomogne nepoznatom detetu koje je plakalo.
Sveštenik ističe da nema malih svetitelja.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Porušeni spomenici kod Obilića nisu samo vandalski čin, već upozorenje koje uznemirava čitavu zajednicu i otvara pitanje dokle traje bezbednost onih koji su sahranjeni, ali i onih koji su ostali.
U povratničkom selu kod Istoka, pod svetlom agregata i pred obnovljenim oltarom, više od sto vernika okupilo se na slavi crkve – među porušenim kućama, sećanjima na progon i nadom da će se život ipak vratiti.
Njegovo vreme na čelu Crkve obeležile su velike političke i verske borbe.
Od Oksforda i Atine do manastira Ćelije kod Valjeva, Blagoje Popović izabrao je život bez priznanja i komfora, ostavivši delo koje i danas snažno oblikuje pravoslavno mišljenje u Srbiji i izvan nje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Justina Filosofa i Prepodobnog Justina Ćelijskog po novom i Svetog proroka Jeliseja po starom kalendaru. Katolička Crkva obeležava spomen Svetog Rufina, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Prekretnica u njegovom životu dogodila se kada je, po Božjem promislu, upoznao jednog starca.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Sa grčkog ostrva Spetses stiže recept za skromno, a ukusno manastirsko jelo koje u jednostavnim sastojcima čuva duh molitve, mora i tišine Istočnog petka.
U Ježevici, nadomak Čačka, srednjovekovni zidovi i živo narodno sabranje stapaju se u istu priču, od predanja o 1330. godini do današnjih okupljanja vernika i praznika koji i dalje pune manastirsku portu.
U besedi za 2. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Velimirović pokazuje zašto se i najveće znanje gubi bez pravog početka i kako se tek tada otvara prostor za istinsku mudrost koja ne zavisi od količine informacija.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
