Jerinić je istakao da su do sada sa groblja u Lipljanu izvršene tri ekshumacije i da se trude i porodicama savetuju da to ne čine.
Srbi iz Lipljana, Kosovo i Metohija, okolnih mesta, ali i oni raseljeni obišli su danas gradsko groblje, gde su na Zadušnice zapalili sveće svojim najmilijima. Lipljanski paroh Dragiša Jerinić izjavio je da je izuzetno važno da ne zaboravljamo svoje pretke.
- Od njih smo nastali, od njih smo sve nasledili, naša je dužnost i moralna obaveza da se za njih molimo, kako na liturgijama tako i u svakom danu koji je crkva posvetila njima, a to je četiri puta tokom godine - dodao je.
Jerinić je istakao da su do sada sa groblja u Lipljanu izvršene tri ekshumacije i da se trude i porodicama savetuju da to ne čine.
- Nažalost ima dva, tri slučaja, ali mi se trudimo i govorimo da se to ne radi, jer duša pokojnika obitava onde gde je pokojnik živeo. Može čovek živ da se preseli iz Lipljana u Beograd, Niš, Novi Sad, ali dušu pokojnika neće preseliti, jer duša je tu gde je on živeo, tu obitava i ta mesta posećuje- rekao je on.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Istakao je da je danas u Lipljanu više ljudi nego obično i da ga i pored toga što je povod okupljanja tužan, to na neki način i raduje.
Snežana Nedeljković, koja trenutno živi u Beogradu, izjavila je da su joj osećanja pomešana uvek kada dođe u Lipljan.
- Vrlo je tužno kada dođemo, ovde su mi roditelji sahranjeni. Osećanja su pomešana, oni su ovde, ja sam tamo, da je sreća da budem ovde pored njih, da ih češće posećujem, ali šta ćemo - takav je život. Mi ovde imamo kuću, dolazimo, obilazimo ih. Žalosno, tužno, trebalo je svi da ostanemo ovde, ali smo morali da odemo, nažalost - rekla je Nedeljković.
Na Zadušnice u Lipljan je danas iz Niša došao Dragan Stolić, koji redovno obilazi grobove predaka.
- Tu su mi otac, majka, cela familija. Ako ništa ne mogu, bar sveću da upalim. Ja kad bih imao uslove da se vratim, vratio bih se, što da ne. Živeo sam u centru Lipljana. Ovde je bilo 97 odsto Srba. Svi smo se znali i sa Albancima smo se poštovali, a sad ovo - sačuvaj Bože - kazao je Stolić.
Jerej Nenad Stojanović rekao je da je obaveza svakog vernika da obilazi grobove onih koji počivaju na ovom groblju.
- Svake godine na letnje ili duhovske Zadušnice izlazi se na groblja, obilaze se najmiliji. Ovo je dan posvećen njima, kada se za njih molimo Bogu, kada dođemo da im grob obiđemo, da ga okadimo. To je naša obaveza prema precima, jer ako to zaboravimo, onda smo zaboravili sebe, a i nas će sutra neko zaboraviti - rekao je Stojanović za TV Most.
Stojanović je sa Srbima obišao grobove i održao pojedinačne parastose, moleći Gospoda da bude milostiv prema pokojnicima koji tu počivaju.
BONUS VIDEO: Srbi iz Lipljana i raseljena lica obišli na zadušnice gradsko groblje
Veteran američke vojske ispričao je kako se na Kosovu prvi put upoznao sa srpskim pravoslavljem.
Bjanko će na funkciji nuncija u Sloveniji i izaslanika u AP KiM naslediti Francuza Žan-Marija Špajha.
Incident u Severnoj Mitrovici izazvao je buru u javnosti i oštar odgovor Crkve, koja upozorava na rastuće pritiske nad Srbima na Kosovu i apeluje da hitno reaguju kako bi se sprečila dalja eskalacija.
Na Novom groblju i Centralnom groblju zabrana ulaska motornim vozilima važiće sutra tokom čitavog dana.
Ajeti 42:49–51 otkrivaju kako Stvoritelj oblikuje život i komunicira s ljudima kroz nadahnuće, skrivenu objavu ili poslanike.
Dok svakodnevica vuče na sve strane, pouka igumana manastira Vitovnica nas podseća da mir nije u okolnostima, već u unutrašnjem predavanju Bogu – lek koji danas svi traže, a retko nalaze.
Iguman manastira Moštanica otkriva tragičnu priču o monahu koji je zbog ljubavi napustio Hrista, izgubio mir i postao simbol duhovne borbe između čoveka i iskušenja koje razara dušu.
Crkveno venčanje ima poseban značaj: ne zbog tradicije, običaja ili forme, već zbog toga što se tada priziva blagodat Duha svetoga na mladence - da ih vodi, čuva i osnaži u svim životnim izazovima.
Kada su jevrejske starešine saznale za vaskrsenje Hristovo, počeli su da potplaćuje vojnike da pronose lažnu vest da Hristos nije vaskrsao, ali Longin na to nije želeo da pristine.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Dokumentarac otkriva neprolazni kosovski zavet, borbu naroda i svetinja, i višegodišnji rad humanitarne organizacije "Svi za Kosmet", koja menja živote ljudi i čuva srpsku duhovnost.
Uz idejnog tvorca vladiku Ilariona, vladiku Teodosija i akademika Matiju Bećkovića, prva projekcija filma bila je ispunjena molitvom, uzvišenom atmosferom i svedočanstvom o neumornoj ljubavi srpskog naroda prema Kosovu i Metohiji.
Kada su jevrejske starešine saznale za vaskrsenje Hristovo, počeli su da potplaćuje vojnike da pronose lažnu vest da Hristos nije vaskrsao, ali Longin na to nije želeo da pristine.
Učinio je veliku uslugu crkvi time što je, prema jevrejskom tekstu, ispravio mnoga mesta u Svetom pismu, koja su jeretici iskvarili.
Na molbu tri znamenite Srpkinje – kneginje Milice, despotice Jefimije i princeze Olivere, koja je bila Bajazitova žena – mošti su prenete u Srbiju.
Od vizantijskog stila do lokalnih motiva, ikonografski prikazi Prepodobne mati Paraskeve čuvaju priču o njenom asketskom životu, zagovorništvu i vezi sa narodom kroz vekove.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Ova svetiteljka, koju Srbi naročito poštuju, smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih, ali i čuvarkom doma i porodice.
Uz svetlost sveća i miris tamjana, verni narod se okuplja da prinese darove, osvešta slavske kolače i pokloni se moštima najpoštovanije svetiteljke u srpskom narodu.
Vera nije prazno očekivanje da će se sve rešiti samo od sebe, već poverenje da Bog zna bolje od nas šta nam je potrebno.
Dok milioni širom sveta tragaju za životom izvan Zemlje, jerej Ruske pravoslavne crkve objašnjava da "vanzemaljska vera" nije nauka – već nova duhovna zamka savremenog čoveka.
Slojevi piletine, jaja i šargarepe premazani majonezom čine ovu tortu savršenim predjelom za krsnu slavu, uz kreativni dekor po želji domaćice.
