Youtube/Radio GorazdevacOtac Sava sa pripadnicima Kfora
Njihovo prisustvo i solidarnost predstavljaju veliku podršku i ohrabrenje za lokalno srpsko stanovništvo i monaštvo.
U manastiru Visoki Dečani je služena liturgija kojoj je prisustvovalo oko 400 hodočasnika. Pristigli su vernici uglavnom iz centralne Srbije, ali i Kosmeta i Crne Gore. Iz manastira poručuju da je u poslednjih nekoliko meseci značajno porastao broj posetilaca svetinja Srpske pravoslavne crkve na Kosovu.
- Mnogi, posebno mladi, dolaze sa velikom željom da učestvuju u liturgijskom životu i da bolje upoznaju svoju duhovnu i istorijsku baštinu - saopštio je iguman manastira, otac Sava Janjić.
Njihovo prisustvo i solidarnost, navodi dalje, predstavljaju veliku podršku i ohrabrenje za lokalno srpsko stanovništvo i monaštvo.
Takođe, otac Sava dodaje da veliki broj humanitarnih organizacija aktivno pomaže Srbima na Kosovu i Metohiji koji žive u teškim uslovima, pružajući im preko potrebnu podršku.
Printscreen/Manastir Visoki Dečani/X
Otac Sava sa pripadnicima Kfora
Ovaj manastir je krajem novembra obeležio ktitorsku slavu – Svetog kralja Stefana Dečanskog u prisustvu oko 4,000 vernika. Više desetina autobusa pristiglo je tada iz svih krajeva centralne Srbije, kao i regiona. Deo njih je bio u hramu, a deo van, jer iako je reč o velikom zdanju, crkva nije imala dovoljno kapaciteta da primi ogroman broj ljudi koji je došao.
Trojica Nikšićana Rajko Krivokapić (34), Marinko Jovanović (24) i Dragutin Lalatović (24) koji su 24. novembra uhapšeni u blizini manastira Visoki Dečani zbog natpisa "Kosovo je Srbija" na registarskim tablicama i dalje se nalaze u pritvoru.
Oni su poslali pismo iz zavora i jakom porukom stavili do znanja značaj njihovog duhovnog poduhvata.
Sestra jednog od uhapšenih mladića Dragutina Lalatovića (24) je monahinja Marija iz manastira Beška na Skadarskom jezeru, a u svojoj priči navodi da je ovo test vere.
Poznato je da Svedržitelj nikada u ruci nije držao oružje i da je vazda na mir pozivao, a u njegovim rukama knjiga je uvek simbolozovala svetlost baš takvih božanskih poruka. Pa otkuda onda mač u ruci Isusa Hrista na fresci u Visokim Dečanima?
Poseta komandanta KFOR-a ovom pravoslavnom manastiru došla je u istom danu kada je eparhija raško-prizrenska javno iznela zabrinutost zbog novih „javnih i neodgovornih izjava pojedinih javnih ličnosti u kosovskom albanskom društvu“.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Vernici iz mnogih krajeva okupili su se u manastiru da prisustvuju svečanom bdeniju, celivaju netljene mošti Svetog Stefana Dečanskog i osete duhovnu tišinu kojom drevna lavra obavija ovaj veliki praznik.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
