Youtube/Radio GorazdevacOtac Sava sa pripadnicima Kfora
Njihovo prisustvo i solidarnost predstavljaju veliku podršku i ohrabrenje za lokalno srpsko stanovništvo i monaštvo.
U manastiru Visoki Dečani je služena liturgija kojoj je prisustvovalo oko 400 hodočasnika. Pristigli su vernici uglavnom iz centralne Srbije, ali i Kosmeta i Crne Gore. Iz manastira poručuju da je u poslednjih nekoliko meseci značajno porastao broj posetilaca svetinja Srpske pravoslavne crkve na Kosovu.
- Mnogi, posebno mladi, dolaze sa velikom željom da učestvuju u liturgijskom životu i da bolje upoznaju svoju duhovnu i istorijsku baštinu - saopštio je iguman manastira, otac Sava Janjić.
Njihovo prisustvo i solidarnost, navodi dalje, predstavljaju veliku podršku i ohrabrenje za lokalno srpsko stanovništvo i monaštvo.
Takođe, otac Sava dodaje da veliki broj humanitarnih organizacija aktivno pomaže Srbima na Kosovu i Metohiji koji žive u teškim uslovima, pružajući im preko potrebnu podršku.
Printscreen/Manastir Visoki Dečani/X
Otac Sava sa pripadnicima Kfora
Ovaj manastir je krajem novembra obeležio ktitorsku slavu – Svetog kralja Stefana Dečanskog u prisustvu oko 4,000 vernika. Više desetina autobusa pristiglo je tada iz svih krajeva centralne Srbije, kao i regiona. Deo njih je bio u hramu, a deo van, jer iako je reč o velikom zdanju, crkva nije imala dovoljno kapaciteta da primi ogroman broj ljudi koji je došao.
Trojica Nikšićana Rajko Krivokapić (34), Marinko Jovanović (24) i Dragutin Lalatović (24) koji su 24. novembra uhapšeni u blizini manastira Visoki Dečani zbog natpisa "Kosovo je Srbija" na registarskim tablicama i dalje se nalaze u pritvoru.
Oni su poslali pismo iz zavora i jakom porukom stavili do znanja značaj njihovog duhovnog poduhvata.
Sestra jednog od uhapšenih mladića Dragutina Lalatovića (24) je monahinja Marija iz manastira Beška na Skadarskom jezeru, a u svojoj priči navodi da je ovo test vere.
Poznato je da Svedržitelj nikada u ruci nije držao oružje i da je vazda na mir pozivao, a u njegovim rukama knjiga je uvek simbolozovala svetlost baš takvih božanskih poruka. Pa otkuda onda mač u ruci Isusa Hrista na fresci u Visokim Dečanima?
Poseta komandanta KFOR-a ovom pravoslavnom manastiru došla je u istom danu kada je eparhija raško-prizrenska javno iznela zabrinutost zbog novih „javnih i neodgovornih izjava pojedinih javnih ličnosti u kosovskom albanskom društvu“.
Veliki duhovnik 20. veka govorio je o iskušenjima koja prete Crkvi i vernicima, upozoravajući da se put vere može sačuvati jedino duhovnom budnošću, molitvom i istrajnošću, uprkos pritiscima savremenog društva.
Počinilac je neprimetno odneo srebrnu figuru iz Sen Žermen de Prea, jednog od najvažnijih simbola francuske istorije, dok vlasti upozoravaju da su crkve širom zemlje sve češće meta organizovanih krađa.
Zaupokojenom liturgijom i opelom u manastiru u Gornjem Dragljevcu ispraćen protojerej Bogdan Stjepanović; beseda jeromonaha Nikolaja obeležila oproštajnu službu.
Mitropolit australijsko-novozelandski upozorava da se borba za ljudsko srce vodi svakodnevno, između pada i obnove, a Crkvu vidi kao mesto duhovne odluke i preobražaja života.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Nakon liturgije poglavar Srpske pravoslavne crkve obišao je imanje i u neposrednom susretu sa bratstvom i manastirskim životom pokazao emotivnu stranu prazničnog dana.
Veliki duhovnik 20. veka govorio je o iskušenjima koja prete Crkvi i vernicima, upozoravajući da se put vere može sačuvati jedino duhovnom budnošću, molitvom i istrajnošću, uprkos pritiscima savremenog društva.
Portal Religija.rs objavljuje faksimil odluke kojom je Hrvatska zaštitila "slavu", "krsnicu" i "krsno ime", uz običaje i simbole vekovima vezane za srpsku pravoslavnu tradiciju.
U besedi za 5. sedmicu po Vaskrsu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako se čovek od Boga ne odvaja naglo, već postepeno, kroz neprimetne zamene koje slabe unutrašnju vernost i vode u duhovnu prevaru.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
U pravoslavnoj tradiciji hleb je svetinja koja se poštuje kao plod rada i blagoslova. Iz tog odnosa nastali su starinski recepti poput uštipaka od bajatog hleba koji vraćaju miris doma i podsećaju na vreme bez bacanja hrane.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
