Tanjug/Tara RadovanovićSagovornik ide kod porodičnih prijatelja.
Svi su žurili da stignu do svojih domova i pripreme posne specijalitete, jer je ovaj dan prilika za okupljanje porodice i obeležavanje slave, koju najveći broj pravoslavaca obeležava.
"Pola Srbije slavi Svetog Nikolu, druga polovina ide na slavu", je svima poznata narodna dosetka.
U susret toj svečanosti prepodne na beogradskoj pijaci je proteklo užurbano za obe grupe, što nije uobičajena slika, tako rano ujutru. Sve je vrvelo od ljudi, a skoro svako se spremao za odlazak u goste ili doček istih.
Ljudi su se tiskali, a brojni strpljivo u redu čekali ispred ribarnice, budući da se Sveti Nikola slavi sa postavljenom posnom trpezom, imajući u vidu Božićni post koji uveliko traje.
ANKETA
Dok jedni kupuju poklone, drugi žure da precrtaju poslednje stavke
U anketi koju je portal religija.rs sprovela na Bajlonijovoj pijaci, na Dorćolu, sreli smo Beograđane i upitali ih - šta ih je iz kuća nateralo na pijacu, tog svežeg i sunčanog decembarskog prepodneva.
Odgovori su bili različiti - od primera onih koji su došli u svakodnevnu nabavku, do drugih koji su žurno precrtavali poslednje stavke na slavskoj listi.
Građani su bili raspoloženi i rado su pristali da daju izjavu za naš portal, uporedno čestitajući krsnu slavu svojim sugrađanima, familiji i prijateljima, koji slave.
- Ja ne slavim Svetog Nikolu, već Svetu Petku (27. oktobar). Sutra ne idem na slavski ručak, zato što u Beogradu nemam bližu rodbinu, ali ću im se javiti telefonom i čestitati im - rekla je sredovečna Beograđanka ujedno iskoristivši priliku da putem našeg portala svima koji slave Svetog Nikolu poželi srećnu slavu!
Religija.rs
Sagovornik kaže da slavi Đurđicu.
Drugi sagovornik otkriva da on ide na slavu, ali i koja je njegova krsna slava.
- Idem na slavu, kod prijatelja i rodbine. Moja krsna slava je Đurđica (16. novembar) - rekao je kratko sagovornik, koji je u ruci nosi vino i čokoladu, namenjene kao dar domaćinima kod kojih ide u goste.
Religija.rs
Sagovornica kaže da slavi Svetog Jovana.
Na slavu ne ide još jedna starija sugrađanka, koja slavi Svetog Jovana (20. januar).
- Posle korone ne slavimo kao nekad, već u krugu porodice skromnije nego pre.
Religija.rs
Starija sugrašanka otkrila da slavi slavu, a ne propušta da posti nijedan post.
Deo žive slike na pijaci bili su i oni, koji su u skladu sa svojim godinama, žurili za sobom vukući kolica puna namirnica potrebnih za slavu Sveti Nikola.
- To je moja slava. Slavimo sa snajom i snovima, unučićima i praunučićima. Slavimo u dvorištu porodične kuće. Sinovi se okupe i svi zajedno provodimo taj dan, koji nas dodatno ujedinjuje - otkrila je starija Beograđanka.
Religija.rs
Domaćin žurio da u kući obave poslednje pripreme pred dolazak gostiju.
Njen mlađi sused je kratko naveo da i on slavi Svetog Nikolu, kao i da žuri prema kući, gde se odvijaju poslednje pripreme za svečanu trpezu.
- Slavim Svetog Nikolu kod kuće sa porordicom, to je moj plan - dodao je prolaznik u žurbi.
Religija.rs
Prodavačica cveća pamti i bolje poslovne poduhvate.
Kako kažu prodavci cvetnih aranžmana, prodaja nije unosna kao lani, a zbog čega je tako ni sami nisu bili sigurni.
- Moja slava je Sveti Jovan. Sutra ne idem na slavu, već radim. Potražnja nije velika, ali dajemo sve od sebe - otkriva lokalna prodavačica cvetnih aranžmana.
Religija.rs
Sagovornik slavi Cvete.
Za svečanost se sprema i naš sledeći sagovornik, a primećuje ujedno i da je ovo slava svih nas, budući da gotovo nema osobe koja ne poznaje nekog ko slavi Svetog Nikolu ili je ona lično ne slavi.
-Po mom mišljenju Sveti Nikola je najveća slava, maltene je svi slavimo, a oni koji ne slave idu kod onih koji slave. Moja slava je beogradska slava Cveti, uoči Uskrsa, posna je kao i Sveti Nikola - ističe i dodaje da na slavu ide kod prijatelja u Resnik.
Religija.rs
Taksista otkrio šta planira da radi na dan Svetog Nikole.
Dok čeka poziv da mušteriju preveze na naručenu adresu lokalni taksista otkriva svoje planove na Nikoljdan.
- Slavim Svetu Petku, ali ne idem u goste pošto moram da radim - kaže taksista za portal religija.rs
Religija.rs
Sagovornik ide kod porodičnih prijatelja.
Čekajući svoju suprugu, koja je u obližnjoj poravnici kupovala darove za slavu, još jedan sredovečni sagovornik priča o
- Moja slava je Sveti Jovan, slavim je sa porodicom, na slavu se spremam da odem kod porodičnih prijatelja - zaključuje sagovornik.
Od zaštitnika pomoraca i siromašnih do svetitelja čudotvorca čija dela milosrđa nadahnjuju milione vernika širom sveta, Sveti Nikola ostaje uzor nepokolebljive vere, ljubavi i dobrote. Njegov život, prožet blagošću i predanošću Gospodu, zauvek je urezan u pravoslavnu tradiciju.
Sa dobro izbalansiranom grupom, bilo je moguće da prikupe materijal sa mnogo podataka i iz puno izvora, kako bi finalni rezultat bio najbliži istinitom prikazu lika svetitelja.
Poziv na zajedničku molitvu muslimana u centru grada izazvao je burne reakcije i zabrinutost vlasti zbog mogućeg narušavanja verskog mira u jednom od najosetljivijih područja Hercegovine.
Na Preobraženje Gospodnje, iz Mrkonjića stižu mošti Svete Ane – majke Čudotvorca Ostroškog. Verni će imati priliku da prvi put u svom gradu celivaju i dodirnu svetinju.
U Sabornom hramu u Šapcu, sestrinstvo Svete mati Angeline obeležilo je praznik svoje nebeske zaštitnice, nastavljajući misiju milosrđa započetu 1953. godine i pozivajući nova pokolenja da joj se pridruže u delu ljubavi.
Victoria de la Kruz, španska monahinja i misonarka, decenijama je rizikovala svoj život u posleratnom Japanu, spasavajući devojčice i žene iz kandži trgovine ljudima.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Mitropolit raško-prizrenski Teodosije je prelomio slavski kolač domaćina Boška Kućerovića, koji je sa svojom blagočestivom porodicom priredio trpezu ljubavi za goste i verni narod.
Ovogodišnji domaćin slave bio je Stefan Jovanović iz Livađa, sela nadomak Prištine koji je naglasio da je ovo za njega poseban dan, jer mu je ukazana čast da bude domaćin.
Poziv na zajedničku molitvu muslimana u centru grada izazvao je burne reakcije i zabrinutost vlasti zbog mogućeg narušavanja verskog mira u jednom od najosetljivijih područja Hercegovine.
Victoria de la Kruz, španska monahinja i misonarka, decenijama je rizikovala svoj život u posleratnom Japanu, spasavajući devojčice i žene iz kandži trgovine ljudima.
Vernici su u tišini odali počast mučenicima kusonjskim, stvarajući duboko emotivnu atmosferu koja inspiriše Srbe u Hrvatskoj da čuvaju sećanje svojih predaka.
U besedi vladike Nikolaja Velimirovića o proroku Isaiji otkrivaju se dramatične vizije, proročanstva koja su se obistinila i život položen za nepokolebljivo svedočenje istine.
