Tanjug/Tara RadovanovićSagovornik ide kod porodičnih prijatelja.
Svi su žurili da stignu do svojih domova i pripreme posne specijalitete, jer je ovaj dan prilika za okupljanje porodice i obeležavanje slave, koju najveći broj pravoslavaca obeležava.
"Pola Srbije slavi Svetog Nikolu, druga polovina ide na slavu", je svima poznata narodna dosetka.
U susret toj svečanosti prepodne na beogradskoj pijaci je proteklo užurbano za obe grupe, što nije uobičajena slika, tako rano ujutru. Sve je vrvelo od ljudi, a skoro svako se spremao za odlazak u goste ili doček istih.
Ljudi su se tiskali, a brojni strpljivo u redu čekali ispred ribarnice, budući da se Sveti Nikola slavi sa postavljenom posnom trpezom, imajući u vidu Božićni post koji uveliko traje.
ANKETA
Dok jedni kupuju poklone, drugi žure da precrtaju poslednje stavke
U anketi koju je portal religija.rs sprovela na Bajlonijovoj pijaci, na Dorćolu, sreli smo Beograđane i upitali ih - šta ih je iz kuća nateralo na pijacu, tog svežeg i sunčanog decembarskog prepodneva.
Odgovori su bili različiti - od primera onih koji su došli u svakodnevnu nabavku, do drugih koji su žurno precrtavali poslednje stavke na slavskoj listi.
Građani su bili raspoloženi i rado su pristali da daju izjavu za naš portal, uporedno čestitajući krsnu slavu svojim sugrađanima, familiji i prijateljima, koji slave.
- Ja ne slavim Svetog Nikolu, već Svetu Petku (27. oktobar). Sutra ne idem na slavski ručak, zato što u Beogradu nemam bližu rodbinu, ali ću im se javiti telefonom i čestitati im - rekla je sredovečna Beograđanka ujedno iskoristivši priliku da putem našeg portala svima koji slave Svetog Nikolu poželi srećnu slavu!
Religija.rs
Sagovornik kaže da slavi Đurđicu.
Drugi sagovornik otkriva da on ide na slavu, ali i koja je njegova krsna slava.
- Idem na slavu, kod prijatelja i rodbine. Moja krsna slava je Đurđica (16. novembar) - rekao je kratko sagovornik, koji je u ruci nosi vino i čokoladu, namenjene kao dar domaćinima kod kojih ide u goste.
Religija.rs
Sagovornica kaže da slavi Svetog Jovana.
Na slavu ne ide još jedna starija sugrađanka, koja slavi Svetog Jovana (20. januar).
- Posle korone ne slavimo kao nekad, već u krugu porodice skromnije nego pre.
Religija.rs
Starija sugrašanka otkrila da slavi slavu, a ne propušta da posti nijedan post.
Deo žive slike na pijaci bili su i oni, koji su u skladu sa svojim godinama, žurili za sobom vukući kolica puna namirnica potrebnih za slavu Sveti Nikola.
- To je moja slava. Slavimo sa snajom i snovima, unučićima i praunučićima. Slavimo u dvorištu porodične kuće. Sinovi se okupe i svi zajedno provodimo taj dan, koji nas dodatno ujedinjuje - otkrila je starija Beograđanka.
Religija.rs
Domaćin žurio da u kući obave poslednje pripreme pred dolazak gostiju.
Njen mlađi sused je kratko naveo da i on slavi Svetog Nikolu, kao i da žuri prema kući, gde se odvijaju poslednje pripreme za svečanu trpezu.
- Slavim Svetog Nikolu kod kuće sa porordicom, to je moj plan - dodao je prolaznik u žurbi.
Religija.rs
Prodavačica cveća pamti i bolje poslovne poduhvate.
Kako kažu prodavci cvetnih aranžmana, prodaja nije unosna kao lani, a zbog čega je tako ni sami nisu bili sigurni.
- Moja slava je Sveti Jovan. Sutra ne idem na slavu, već radim. Potražnja nije velika, ali dajemo sve od sebe - otkriva lokalna prodavačica cvetnih aranžmana.
Religija.rs
Sagovornik slavi Cvete.
Za svečanost se sprema i naš sledeći sagovornik, a primećuje ujedno i da je ovo slava svih nas, budući da gotovo nema osobe koja ne poznaje nekog ko slavi Svetog Nikolu ili je ona lično ne slavi.
-Po mom mišljenju Sveti Nikola je najveća slava, maltene je svi slavimo, a oni koji ne slave idu kod onih koji slave. Moja slava je beogradska slava Cveti, uoči Uskrsa, posna je kao i Sveti Nikola - ističe i dodaje da na slavu ide kod prijatelja u Resnik.
Religija.rs
Taksista otkrio šta planira da radi na dan Svetog Nikole.
Dok čeka poziv da mušteriju preveze na naručenu adresu lokalni taksista otkriva svoje planove na Nikoljdan.
- Slavim Svetu Petku, ali ne idem u goste pošto moram da radim - kaže taksista za portal religija.rs
Religija.rs
Sagovornik ide kod porodičnih prijatelja.
Čekajući svoju suprugu, koja je u obližnjoj poravnici kupovala darove za slavu, još jedan sredovečni sagovornik priča o
- Moja slava je Sveti Jovan, slavim je sa porodicom, na slavu se spremam da odem kod porodičnih prijatelja - zaključuje sagovornik.
Od zaštitnika pomoraca i siromašnih do svetitelja čudotvorca čija dela milosrđa nadahnjuju milione vernika širom sveta, Sveti Nikola ostaje uzor nepokolebljive vere, ljubavi i dobrote. Njegov život, prožet blagošću i predanošću Gospodu, zauvek je urezan u pravoslavnu tradiciju.
Sa dobro izbalansiranom grupom, bilo je moguće da prikupe materijal sa mnogo podataka i iz puno izvora, kako bi finalni rezultat bio najbliži istinitom prikazu lika svetitelja.
Sretenje većina prepoznaje po datumu, a retko po njegovoj suštini: susret koji je u tišini jerusalimskog hrama promenio način na koji hrišćanstvo razume Boga, čoveka i spasenje.
U besedi za Mesopusnu nedelju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva zabludu samoupravljanja i pokazuje zašto život bez oslonca na Duha Svetog neminovno skreće u pogrešnom pravcu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
U snažnoj poruci povodom Nikoljdana, episkop bihaćko-petrovački i rmanjski podseća da voštanica nije samo znak radosti, već tiha veza sa precima, opomena protiv zaborava i poziv na povratak korenima kroz veru koja se dokazuje delima.
Od tajnog darivanja siromaha i tamničkih godina do morskih oluja i prenosa moštiju u Bari – život ovog svetitelja ispisan je delima koja su nadživela vekove i oblikovala duhovni identitet hišćanskog naroda.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Sretenje većina prepoznaje po datumu, a retko po njegovoj suštini: susret koji je u tišini jerusalimskog hrama promenio način na koji hrišćanstvo razume Boga, čoveka i spasenje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Sretenje Gospodnje po starom i Svetog apostola Onisima po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Klaudija la Columbierea, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
Nakon niza tvrdnji o"„selidbi" i navodnoj nelegalnoj izgradnji, Eparhija raško-prizrenska prvi put sistematski iznosi odluke Sabora, zakonske dozvole i stručna mišljenja, odbacujući optužbe koje su uzburkale javnost.
U besedi za subotu mesopusne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da reč kojom je Gospod oblikovao svet i danas deluje – pročišćava, vodi i oplemenjuje čoveka.
