U snažnoj poruci povodom Nikoljdana, episkop bihaćko-petrovački i rmanjski podseća da voštanica nije samo znak radosti, već tiha veza sa precima, opomena protiv zaborava i poziv na povratak korenima kroz veru koja se dokazuje delima.
Praznik Svetog Nikole, koji u mnogim domovima označava dan kada se vrata otvaraju šire nego inače, bio je povod da episkop bihaćko-petrovački i rmanjski Sergije u svojoj besedi spoji slavsku radost sa tihim, ali snažnim sećanjem. Njegove reči nisu ostale na nivou uobičajenog prazničnog obraćanja – pretvorile su se u jasan poziv na pamćenje, povratak i ličnu odgovornost.
– U danima kada iščekujemo Svetog Nikolu, kada se radujemo dragim gostima… sećamo se usnulih predaka – rekao je vladika Sergije, podsećajući da slava nije samo okupljanje živih, već i nevidljivo sabranje onih koji su nas pretekli. U toj slici, voštanica zapaljena u čast Svetitelja ne pripada samo sadašnjem trenutku, već se nadovezuje na niz istih takvih plamenova paljenih decenijama i vekovima unazad.
Beseda potom dobija dublju, gotovo ispovednu dimenziju. Episkop Sergije govori o precima koji su nestali iz vidljivog poretka, ali ne i iz smisla našeg postojanja.
– Oni koji prebivaju u nebeskom zagrljaju Svetog Nikole ne potrebuju ništa od sveta – istakao je, naglašavajući da su sela, ognjišta i mukotrpno građeni životi možda opusteli, ali nisu izgubili svoje značenje.
U nastavku, vladika Sergije jasno povezuje proslavu Svetog Nikole sa obavezom sećanja.
– Opomenimo se onih bez kojih ni nas ne bi bilo – poručio je, nabrajajući očeve, dedove, pradedove, majke i bake, ali i sve znane i neznane koji su podneli teret stradanja kako bi „raspeta Krajina jednom vaskrsnula“. Taj deo besede ne ostavlja prostor ravnodušnosti – on traži unutrašnji odgovor svakog slušaoca.
Posebno snažno odjekuju reči posvećene onima koji praznik dočekuju daleko od zavičaja.
Jedan od najupečatljivijih momenata besede jeste slika ugašenih ognjišta.
– Slavska sveća nije dogorela, iako se njen plamen odavno ne vidi – kazao je vladika, naglašavajući da je pale duše predaka, čekajući da njihovi potomci preuzmu taj čin. To nije poetična metafora bez težine, već tiha, ali ozbiljna opomena da zaborav uvek ima posledice.
Vreme, upozorio je episkop Sergije, neumitno prolazi.
– Vremena je sve manje, curi kao morski pesak kroz prste – rekao je, pozivajući na konkretna dela: čuvanje grobova, povratak dedovini i obnavljanje zapuštenih ognjišta. Sve to, naglasio je, dugujemo i Svetom Nikoli i onima koji su mu se molili pre nas.
– To dugujemo Svetom Nikoli, kojem su se naši preci molili i proslavljali njegov praznik, da bismo mi danas, zahvaljujući tim molitvama, postojali u ovoj blagoslovenoj zemlji prepunoj apsurda – istakao je vladika.
U završnici besede, akcenat je stavljen na delatnu veru.
– Činimo ono što je do nas, a Svečeva pomoć neće izostati – poručio je episkop, podsećajući na primer rmanjskih mučenika, rmanjskih mitropolita, monaha i podvižnika, ali i vernog naroda okupljanog oko imena Svetog Nikole na prostoru Srpske Tromeđe. Vera, kako je naglasio, ne svedoči se rečima, već ljubavlju i žrtvom.
Na samom kraju, glas vladike Sergija uzdiže se u zajednički usklik koji prevazilazi granice i razdaljine:
– Dobro nam došao, voljeni Svetitelju! Naša srca su tvoj dom!
U tom pozdravu sažeta je cela beseda – i praznik, i sećanje, i nada da svetlost slavske voštanice neće ostati samo uspomena, već zavet koji traje.
Liturgija, reči patrijarha Porfirija i prisustvo verskih lidera i uglednih gostiju iz zemlje i inostranstva učinili su da se porodični praznik pretvori u događaj sa širim značenjem.
Najčešća krsna slava u srpskim zemljama nosi dublju poruku od porodičnog okupljanja: zašto je liturgija središte praznika, kako Crkva gleda na dan upokojenja svetih i gde je granica između običaja i vere.
Od tajnog darivanja siromaha i tamničkih godina do morskih oluja i prenosa moštiju u Bari – život ovog svetitelja ispisan je delima koja su nadživela vekove i oblikovala duhovni identitet hišćanskog naroda.
I dok se mahom priča o obavezama domaćina kako slava ne bi izgubila svoj smisao, malo se priča kako bi gosti trebalo da se ponašaju kad na nju dođu.
Od biblijskih priča do savremenih platformi, šiduhim (provodadžija) pokazuje kako se vera, porodica i potraga za partnerom prepliću u sistemu u kojem se svaka veza vidi kao više od slučajnosti.
Duhovna pouka shiarhimandrita Kirila Pavlova otkriva zašto spoljašnje kajanje bez unutrašnjeg preobražaja i oproštaja prema bližnjem gubi svoju duhovnu težinu.
Imao je i nekoliko viđenja Presvete Bogorodice.
U hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Topčideru vladika Dositej je na praznik Svetog vladike Nikolaja rukopoložio dugogodišnjeg đakona i pojca Željka Jovanovića u sveštenički čin.
Izmene u rasporedu bogosluženja u Manastiru Ribnica nakon hirurške intervencije jeromonaha Arsenija biće privremene.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Legenda kaže da je kao beba od samo sedam dana odbijao mleko sredom i petkom, kada se posti
Na liturgiji u Veljinama, mitropolit Hrizostom je istakao da se pravovernost Svetog oca Nikolaja ogledala u njegovoj nepokolebljivosti i postojanosti u zdravoj nauci Gospodnjoj.
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
Okupljeni raseljeni Srbi i vernici iz okolnih mesta proslavili su svetitelja čuvajući tradiciju i sećanje na dom koji opstaje uprkos godinama i ruševinama.
U hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Topčideru vladika Dositej je na praznik Svetog vladike Nikolaja rukopoložio dugogodišnjeg đakona i pojca Željka Jovanovića u sveštenički čin.
Izmene u rasporedu bogosluženja u Manastiru Ribnica nakon hirurške intervencije jeromonaha Arsenija biće privremene.
Liturgija pred moštima Svetog Nikolaja obeležena je dodelom crkvenih odlikovanja, osvećenjem novog duhovno-kulturnog doma i porukama patrijarha o veri, isceljenju i duhovnoj obnovi čoveka.
Litiju je predvodio mitropolit kruševački David, koji je služio liturgiju u hramu Svete Trojice.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Zli ljudi najčešće ne podnose ono što ih razobličava.
Jednostavno jelo od krompira, luka i pirinča, obogaćeno kobasicom, koje se sprema bez mnogo muke, a donosi pun domaći ukus i miris nedeljnog ručka kakav se nekada podrazumevao.
Sveća i dalje gori, kolač se lomi, ali su gosti često na ekranu – dok jedni žale za starim običajima, drugi tvrde da se suština nije pomerila ni za korak i da slava i dalje okuplja, samo na drugačiji način.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
