U snažnoj poruci povodom Nikoljdana, episkop bihaćko-petrovački i rmanjski podseća da voštanica nije samo znak radosti, već tiha veza sa precima, opomena protiv zaborava i poziv na povratak korenima kroz veru koja se dokazuje delima.
Praznik Svetog Nikole, koji u mnogim domovima označava dan kada se vrata otvaraju šire nego inače, bio je povod da episkop bihaćko-petrovački i rmanjski Sergije u svojoj besedi spoji slavsku radost sa tihim, ali snažnim sećanjem. Njegove reči nisu ostale na nivou uobičajenog prazničnog obraćanja – pretvorile su se u jasan poziv na pamćenje, povratak i ličnu odgovornost.
– U danima kada iščekujemo Svetog Nikolu, kada se radujemo dragim gostima… sećamo se usnulih predaka – rekao je vladika Sergije, podsećajući da slava nije samo okupljanje živih, već i nevidljivo sabranje onih koji su nas pretekli. U toj slici, voštanica zapaljena u čast Svetitelja ne pripada samo sadašnjem trenutku, već se nadovezuje na niz istih takvih plamenova paljenih decenijama i vekovima unazad.
Beseda potom dobija dublju, gotovo ispovednu dimenziju. Episkop Sergije govori o precima koji su nestali iz vidljivog poretka, ali ne i iz smisla našeg postojanja.
– Oni koji prebivaju u nebeskom zagrljaju Svetog Nikole ne potrebuju ništa od sveta – istakao je, naglašavajući da su sela, ognjišta i mukotrpno građeni životi možda opusteli, ali nisu izgubili svoje značenje.
U nastavku, vladika Sergije jasno povezuje proslavu Svetog Nikole sa obavezom sećanja.
– Opomenimo se onih bez kojih ni nas ne bi bilo – poručio je, nabrajajući očeve, dedove, pradedove, majke i bake, ali i sve znane i neznane koji su podneli teret stradanja kako bi „raspeta Krajina jednom vaskrsnula“. Taj deo besede ne ostavlja prostor ravnodušnosti – on traži unutrašnji odgovor svakog slušaoca.
Posebno snažno odjekuju reči posvećene onima koji praznik dočekuju daleko od zavičaja.
Jedan od najupečatljivijih momenata besede jeste slika ugašenih ognjišta.
– Slavska sveća nije dogorela, iako se njen plamen odavno ne vidi – kazao je vladika, naglašavajući da je pale duše predaka, čekajući da njihovi potomci preuzmu taj čin. To nije poetična metafora bez težine, već tiha, ali ozbiljna opomena da zaborav uvek ima posledice.
Vreme, upozorio je episkop Sergije, neumitno prolazi.
– Vremena je sve manje, curi kao morski pesak kroz prste – rekao je, pozivajući na konkretna dela: čuvanje grobova, povratak dedovini i obnavljanje zapuštenih ognjišta. Sve to, naglasio je, dugujemo i Svetom Nikoli i onima koji su mu se molili pre nas.
– To dugujemo Svetom Nikoli, kojem su se naši preci molili i proslavljali njegov praznik, da bismo mi danas, zahvaljujući tim molitvama, postojali u ovoj blagoslovenoj zemlji prepunoj apsurda – istakao je vladika.
U završnici besede, akcenat je stavljen na delatnu veru.
– Činimo ono što je do nas, a Svečeva pomoć neće izostati – poručio je episkop, podsećajući na primer rmanjskih mučenika, rmanjskih mitropolita, monaha i podvižnika, ali i vernog naroda okupljanog oko imena Svetog Nikole na prostoru Srpske Tromeđe. Vera, kako je naglasio, ne svedoči se rečima, već ljubavlju i žrtvom.
Na samom kraju, glas vladike Sergija uzdiže se u zajednički usklik koji prevazilazi granice i razdaljine:
– Dobro nam došao, voljeni Svetitelju! Naša srca su tvoj dom!
U tom pozdravu sažeta je cela beseda – i praznik, i sećanje, i nada da svetlost slavske voštanice neće ostati samo uspomena, već zavet koji traje.
Liturgija, reči patrijarha Porfirija i prisustvo verskih lidera i uglednih gostiju iz zemlje i inostranstva učinili su da se porodični praznik pretvori u događaj sa širim značenjem.
Najčešća krsna slava u srpskim zemljama nosi dublju poruku od porodičnog okupljanja: zašto je liturgija središte praznika, kako Crkva gleda na dan upokojenja svetih i gde je granica između običaja i vere.
Od tajnog darivanja siromaha i tamničkih godina do morskih oluja i prenosa moštiju u Bari – život ovog svetitelja ispisan je delima koja su nadživela vekove i oblikovala duhovni identitet hišćanskog naroda.
I dok se mahom priča o obavezama domaćina kako slava ne bi izgubila svoj smisao, malo se priča kako bi gosti trebalo da se ponašaju kad na nju dođu.
Mitropolit Atanasije ugostio je više ministara Vlade Srbije, otvorio pitanja obnove, zaštite fresaka i buduće saradnje, a razgovori su, umesto protokola, doneli konkretne planove i jasnu poruku da se nasleđe ne čuva rečima nego delima.
Sveta Tatijana je bila rimska hrišćanka i đakonisa pri Crkvi, s početka 3. veka.
Psaltir bi trebalo da ima svaki pravoslavni dom.
Pravoslavna mudrost podseća da se istinski oslonac ne traži u prolaznom, već u večnom, jer samo ono što je ukorenjeno u Bogu ne može biti iznevereno.
Od Morinja do Kotora, život i mučeništvo Mihaila Barbića dobija večnu slavu – uz liturgijsko prisustvo mitropolita Joanikija i arhijereja, vera i hrabrost ovog sveštenika zasijali su kao svetionik za generacije vernika.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Legenda kaže da je kao beba od samo sedam dana odbijao mleko sredom i petkom, kada se posti
Na liturgiji u Veljinama, mitropolit Hrizostom je istakao da se pravovernost Svetog oca Nikolaja ogledala u njegovoj nepokolebljivosti i postojanosti u zdravoj nauci Gospodnjoj.
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
Okupljeni raseljeni Srbi i vernici iz okolnih mesta proslavili su svetitelja čuvajući tradiciju i sećanje na dom koji opstaje uprkos godinama i ruševinama.
Mitropolit Atanasije ugostio je više ministara Vlade Srbije, otvorio pitanja obnove, zaštite fresaka i buduće saradnje, a razgovori su, umesto protokola, doneli konkretne planove i jasnu poruku da se nasleđe ne čuva rečima nego delima.
Od Morinja do Kotora, život i mučeništvo Mihaila Barbića dobija večnu slavu – uz liturgijsko prisustvo mitropolita Joanikija i arhijereja, vera i hrabrost ovog sveštenika zasijali su kao svetionik za generacije vernika.
Poseta učenika Bogoslovije Svetog Save Sremskoj Kamenici pretvorila se u susret koji je deci doneo radost, a svima ostalima tiho podsećanje da se vera najpre prepoznaje po delima, a ne po rečima.
Na Keju žrtava Racije obeležena je godišnjica Pogroma iz 1942. godine uz snažne poruke patrijarha Porfirija da se zlo rađa tamo gde nestane Boga i pamćenja.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Poseta učenika Bogoslovije Svetog Save Sremskoj Kamenici pretvorila se u susret koji je deci doneo radost, a svima ostalima tiho podsećanje da se vera najpre prepoznaje po delima, a ne po rečima.
Recept za domaću štrudlu sa orasima kakva se pravila u danima kada je dozvoljen beli mrs - savršena za sedmicu pred početak Vaskršnjeg posta i za svaki sto oko koga se okuplja porodica.
U besedi za 33. subotu po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako mali izbori oblikuju put ka svetlu i spasenju.
