Legenda kaže da je kao beba od samo sedam dana odbijao mleko sredom i petkom, kada se posti
Sveti Nikola Čudotvorac, svetitelj kog pola Srba slavi, a druga polovina ide na slavu, prema predanju, činio je mnoga čuda i za života i posle smrti. Legenda kaže da je već na krštenju mogao da stoji bez ičije pomoći, a dobio je ime Nikolaj, što, u prevodu, znači pobeda naroda.
Čudo je bilo i kad je njegova majka Nona zatrudnela jer dugo nije mogla, a kada se rodio, ozdravila je, mada je tokom trudnoće bila teško bolesna. Kao beba je sa samo sedam dana odbijao majčino mleko sredom i petkom, kada se posti, niti je uzimao hranu dok njegovi roditelji ne završe molitvu pred ručak.
ČUVA I LUKE
Rođen je u gradu Patara u oblasti Likija u Maloj Aziji, oko 270. godine, u vreme rimskog cara Valerijana. Bio je jedini sin bogatih roditelja, ali se pod uticajem strica episkopa Patare posvetio svešteničkom životu i zamonašio u Manastiru Novi Sion. Ubrzo se pročuo po neumornom radu, milosrđu i velikoj veri u Isusa Hrista. Posle smrti roditelja razdelio je svu imovinu siromasima.
Šareni kolač preliven vinom
Na Nikoljdan se sprema žito, mada ima i onih koji veruju da je svetac živ, pa to ne čine. U južnoj Srbiji na ovaj dan prave šareni kolač, koji pop obavezno preliva vinom.
Mese se ponekad i dva, od kojih jedan pripada svešteniku, a drugi ostaje u kući, takozvani presveti. Na Nikoljdan, predveče, ovaj kolač se deli deci, koja treba da ga pojedu sedeći na drvetu.
Poučavao je narod veri i zakonu Božjem, obilazio bolesne, otkupljivao je zarobljenike, koji su tada bili prodavani kao robovi, i puštao ih na slobodu.
Wikimedia/33milos33
Sveti Nikola
- Neki čovek imao je veliko bogatstvo i odjednom je sve izgubio. Imao je tri ćerke i Sveti Nikola je video da je on zabrinut da mu se ćerke ne predaju razvratu. Svetac je u tajnosti odneo ovom čoveku vreću zlatnika, koje je ovaj iskoristio da uda ćerku, a isto se ponovilo i nedugo kasnije. Želeći da sazna ko je dobročinitelj, jedne noći se sakrio i video sveca, kome je zahvalio na neizmernoj ljubavi i darovima - ispričao je svojevremeno đakon Branislav Kedžić, profesor Bogoslovije u Beogradu.
Kako je nastao Deda Mraz
Pomažući ljudima u nevolji, želeo je da ostane anoniman, pa je novac stavljao u odeću, pa bi se oni iznenadili kada bi ga pronašli. Otuda je proizašla legenda o Svetom (Nikolasu) Klausu, to jest Deda Mrazu, koji bi uoči Božića ostavljao u čarapi na ognjištu poklone.
Veruje se da Sveti Nikola prevozi duše s ovog sveta na onaj svet. Nekad je mrtvima uzimao dušu i merio, ali je kasnije taj odgovorni posao preuzeo arhanđel Mihailo, dok i njega nije zamenio anđeo Gavrilo.
Smatra se zaštitnikom putnika, moreplovaca, ribara i dece. Nekada se na svim hrišćanskim brodovima nalazila ikona s njegovim likom, a on se posebno praznovao duž Jadranskog i Sredozemnog mora, gde se na taj dan nije plovilo. Takođe, on je zaštitnik mnogih gradova i luka, mahom u Grčkoj i Italiji, a slavilo ga je i Srpsko parobrodsko društvo.
SABORNA CRKVA
Umro je 19. decembra po gregorijanskom kalendaru 343. godine i sahranjen u Sabornoj crkvi u Miri.
Tu je njegovo telo počivalo više od šest vekova, a posećivali su ga mnogi dovodeći bolesne budući da je iz njegovih moštiju stalno izbijalo sveto miro.
Kada su Turci u 11. veku osvojili Likiju, Sveti Nikola se obratio u snu svešteniku iz Barija, saopštio mu da ne želi da mu mošti počivaju u bezbožničkom gradu i rekao da mu mošti prenese u Bari, na sigurno tle.
Mošti Čudotvorca su tako prenete u Crkvu Svetog Jovana Preteče.
Kada je oslepljen u hramu na Ovčem polju javio mu se Sveti Nikola, pokazao njegove oči i rekao: "Stefane, ne boj se, evo tvojih očiju na mome dlanu, u svoje vreme ja ću ti ih vratiti”.
Prema procenama, čak 30 odsto Srba slavi ovog sveca, a razlozi kako i zašto je baš Sveti Nikola postao najvažnija slava u Srbiji nije jednostavan i zahteva dublje objašnjenje.
Ajeti 50:15-16, izdvojeni za 15. novembar, podsećaju na neprekidnu Božiju pažnju i moć stvaranja, izazivajući razmišljanje o odgovornosti, sudbini i unutrašnjem životu svakog čoveka.
Od modelinga i Jutjuba do neočekivane hirotonije, brzog raščinjenja i hapšenja koje je otvorilo „Pandorinu kutiju“ - šta krije telefon oca Partenija i kako bi njegovi podaci mogli da razotkriju čitavu kriminalnu strukturu.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Po upokojenju roditelja, Nikola je imanje razdelio siromašnima ne zadržavajući ništa za sebe. Pročuo se zbog svog milosrđa kao sveštenik u Patari, ali je on brižljivo skrivao svoja milosrdna dela ispunjujući reč Gospodnju: "Da ne zna levica tvoja što čini desnica tvoja“.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Vernici im se obraćaju u trenucima bolesti, straha i nevolja — njihovo besplatno služenje i zagovor kod Hrista donose zdravlje, utehu i snagu za životne borbe.
Tribina o AI tehnologiji u Crkvi izazvala je oštre reakcije monaha svetinje kraj Golupca, koji tvrde da su kritike zlonamerne i da dodatno remete crkveno jedinstvo.
