Legenda kaže da je kao beba od samo sedam dana odbijao mleko sredom i petkom, kada se posti
Sveti Nikola Čudotvorac, svetitelj kog pola Srba slavi, a druga polovina ide na slavu, prema predanju, činio je mnoga čuda i za života i posle smrti. Legenda kaže da je već na krštenju mogao da stoji bez ičije pomoći, a dobio je ime Nikolaj, što, u prevodu, znači pobeda naroda.
Čudo je bilo i kad je njegova majka Nona zatrudnela jer dugo nije mogla, a kada se rodio, ozdravila je, mada je tokom trudnoće bila teško bolesna. Kao beba je sa samo sedam dana odbijao majčino mleko sredom i petkom, kada se posti, niti je uzimao hranu dok njegovi roditelji ne završe molitvu pred ručak.
ČUVA I LUKE
Rođen je u gradu Patara u oblasti Likija u Maloj Aziji, oko 270. godine, u vreme rimskog cara Valerijana. Bio je jedini sin bogatih roditelja, ali se pod uticajem strica episkopa Patare posvetio svešteničkom životu i zamonašio u Manastiru Novi Sion. Ubrzo se pročuo po neumornom radu, milosrđu i velikoj veri u Isusa Hrista. Posle smrti roditelja razdelio je svu imovinu siromasima.
Šareni kolač preliven vinom
Na Nikoljdan se sprema žito, mada ima i onih koji veruju da je svetac živ, pa to ne čine. U južnoj Srbiji na ovaj dan prave šareni kolač, koji pop obavezno preliva vinom.
Mese se ponekad i dva, od kojih jedan pripada svešteniku, a drugi ostaje u kući, takozvani presveti. Na Nikoljdan, predveče, ovaj kolač se deli deci, koja treba da ga pojedu sedeći na drvetu.
Poučavao je narod veri i zakonu Božjem, obilazio bolesne, otkupljivao je zarobljenike, koji su tada bili prodavani kao robovi, i puštao ih na slobodu.
Wikimedia/33milos33
Sveti Nikola
- Neki čovek imao je veliko bogatstvo i odjednom je sve izgubio. Imao je tri ćerke i Sveti Nikola je video da je on zabrinut da mu se ćerke ne predaju razvratu. Svetac je u tajnosti odneo ovom čoveku vreću zlatnika, koje je ovaj iskoristio da uda ćerku, a isto se ponovilo i nedugo kasnije. Želeći da sazna ko je dobročinitelj, jedne noći se sakrio i video sveca, kome je zahvalio na neizmernoj ljubavi i darovima - ispričao je svojevremeno đakon Branislav Kedžić, profesor Bogoslovije u Beogradu.
Kako je nastao Deda Mraz
Pomažući ljudima u nevolji, želeo je da ostane anoniman, pa je novac stavljao u odeću, pa bi se oni iznenadili kada bi ga pronašli. Otuda je proizašla legenda o Svetom (Nikolasu) Klausu, to jest Deda Mrazu, koji bi uoči Božića ostavljao u čarapi na ognjištu poklone.
Veruje se da Sveti Nikola prevozi duše s ovog sveta na onaj svet. Nekad je mrtvima uzimao dušu i merio, ali je kasnije taj odgovorni posao preuzeo arhanđel Mihailo, dok i njega nije zamenio anđeo Gavrilo.
Smatra se zaštitnikom putnika, moreplovaca, ribara i dece. Nekada se na svim hrišćanskim brodovima nalazila ikona s njegovim likom, a on se posebno praznovao duž Jadranskog i Sredozemnog mora, gde se na taj dan nije plovilo. Takođe, on je zaštitnik mnogih gradova i luka, mahom u Grčkoj i Italiji, a slavilo ga je i Srpsko parobrodsko društvo.
SABORNA CRKVA
Umro je 19. decembra po gregorijanskom kalendaru 343. godine i sahranjen u Sabornoj crkvi u Miri.
Tu je njegovo telo počivalo više od šest vekova, a posećivali su ga mnogi dovodeći bolesne budući da je iz njegovih moštiju stalno izbijalo sveto miro.
Kada su Turci u 11. veku osvojili Likiju, Sveti Nikola se obratio u snu svešteniku iz Barija, saopštio mu da ne želi da mu mošti počivaju u bezbožničkom gradu i rekao da mu mošti prenese u Bari, na sigurno tle.
Mošti Čudotvorca su tako prenete u Crkvu Svetog Jovana Preteče.
Kada je oslepljen u hramu na Ovčem polju javio mu se Sveti Nikola, pokazao njegove oči i rekao: "Stefane, ne boj se, evo tvojih očiju na mome dlanu, u svoje vreme ja ću ti ih vratiti”.
Prema procenama, čak 30 odsto Srba slavi ovog sveca, a razlozi kako i zašto je baš Sveti Nikola postao najvažnija slava u Srbiji nije jednostavan i zahteva dublje objašnjenje.
Na dan kada Prijepolje slavi slavu Sabornog hrama, praznik Ostroškog Čudotvorca pretvorio se u dirljiv prikaz vere, zajedništva i nade – od liturgije i rukopoloženja, preko litije, pa sve do večeri ispunjene guslama, pesmom i trpezom ljubavi.
Kada se desi da niti povezanosti oslabe i jedna po jedna krenu da pucaju, štetu nije nemoguće popraviti, a savet sveštenika Aleksandara Praščevića može pomoći kao prvi korak u obnovi zajednice - braka.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Po upokojenju roditelja, Nikola je imanje razdelio siromašnima ne zadržavajući ništa za sebe. Pročuo se zbog svog milosrđa kao sveštenik u Patari, ali je on brižljivo skrivao svoja milosrdna dela ispunjujući reč Gospodnju: "Da ne zna levica tvoja što čini desnica tvoja“.
Pokretni praznik Prepolovljenje Pedesetnice molitveno proslavlja trenutak u kojem se ujedinjuju Vaskrsenje i Silazak Duha Svetoga na apostole, podsećajući nas na istinsku duhovnu žeđ i neizmernu snagu Božije blagodati.
Svetac čiji praznik danas obeležava Srpska pravoslavna crkva, bio je svedok Božje reči u vremenu kada je istina bolela više od mača; njegova hrabrost, suze i vizije postali su večni znak da poslušnost Bogu nikada nije bez značenja, čak i kada vodi u progonstvo i smrt.
U senci maslina i mirisu tamjana nastaje osvežavajuća poslastica koju monasi pripremaju s molitvom – otac Nikodim otkriva kako da ovu svetogorsku blagodat unesete i u svoj dom.
Pokretni praznik Prepolovljenje Pedesetnice molitveno proslavlja trenutak u kojem se ujedinjuju Vaskrsenje i Silazak Duha Svetoga na apostole, podsećajući nas na istinsku duhovnu žeđ i neizmernu snagu Božije blagodati.
Nemet je to rekao na konferenciji za novinare, nakon povratka iz Vatikana gde je u konklavi, kao prvi kardinal elektor u istoriji Katoličke crkve u Srbiji, učestvovao u izboru 267. poglavara Rimokatoličke crkve.
