Na liturgiji u Veljinama, mitropolit Hrizostom je istakao da se pravovernost Svetog oca Nikolaja ogledala u njegovoj nepokolebljivosti i postojanosti u zdravoj nauci Gospodnjoj.
Na Veljinama u Istočnom Sarajevu, u ambijentu ispunjenom molitvom i svečanošću, pravoslavni vernici proslavili su praznik Svetog oca Nikolaja, arhiepiskopa mirilikijskog i čudotvorca. Sveti otac Nikolaj, poznat po svojoj nepokolebljivoj pravovernosti i duhovnoj milosti, još jednom je ujedinio zajednicu okupljenu u hramu i oko njega.
Svetu liturgiju je služio mitropolit dabrobosanski Hrizostom, uz sasluženje protojereja-stavrofora Ranka Bilinca i Milomira Kovača, protojereja Milorada Milinkovića i Nemanje Đureinovića, te đakona Božidara Vasiljevića. Prisustvo vernog naroda ispunilo je crkvu toplinom i dubokim poštovanjem prema Svetitelju koji je svojim životom utvrđivao istinu i pravdu Hristovu.
U besedi na temu „Sveti otac Nikolaj – pravilo vere“, mitropolit Hrizostom istakao je da se pravovernost Svetog oca Nikolaja ogledala u njegovoj nepokolebljivosti i postojanosti u zdravoj nauci Gospodnjoj:
– Opasna arijevska jeretička nauka bila je poput smrtonosnog virusa koji je pretio da prvo zarazi, a zatim i uništi zdravu nauku Gospoda Isusa Hrista. Nauka Gospoda Isusa Hrista, svaka reč koja je izašla iz usta Njegovih, jeste zdrava hrana i zdravo piće kojim se hranimo i pojimo. Zato je borba naše Crkve kroz vekove protiv kvaritelja nauke Gospodnje vrlo bitna i ona nas je očuvala upravo u pravovernosti, u pravoslavlju. Kao pravi pastir slovesnog stada, Sveti otac Nikolaj je celog sebe dao za duhovno stado svoje! Takav nam arhijerej podobajet, ali isto tako i takav sveštenik nam dolikuje, koji zna svoje i njegovi znaju njega.
Mitropolit Hrizostom je podsetio i na dar isceljenja koji je Bog darovao Svetitelju Nikolaju:
– Čusmo danas iz začala svetog Jevanđelja po Luki kako mnoštvo sveta dolazaše da čuje reči Gospoda Isusa Hrista koje im govoraše, ali i da se isceljuju od različitih bolesti i nevolja koje nošahu sa sobom i u sebi. I sve ih On isceljivaše. Isto tako je, po blagodati i milosti Božjoj, Gospod vernom svom slugi episkopu Nikolaju Mirilikijskom još za života dao moć da leči ljude od njihovih bolesti i da ih utvrđuje u zdravlju i pravoslavlju.
Okupljeni vernici su, kroz molitvu i liturgijsko zajedništvo, ponovo osetili snagu pravoslavne tradicije i duhovnu toplinu koju Svetitelj širi i danas. Praznik Svetog Nikole na Veljinama bio je više od obične liturgijske proslave – bio je podsećanje na nepokolebljivu veru, milost i posvećenost koja i danas nadahnjuje pravoslavnu zajednicu u Istočnom Sarajevu.
Od tajnog darivanja siromaha i tamničkih godina do morskih oluja i prenosa moštiju u Bari – život ovog svetitelja ispisan je delima koja su nadživela vekove i oblikovala duhovni identitet hišćanskog naroda.
U snažnoj poruci povodom Nikoljdana, episkop bihaćko-petrovački i rmanjski podseća da voštanica nije samo znak radosti, već tiha veza sa precima, opomena protiv zaborava i poziv na povratak korenima kroz veru koja se dokazuje delima.
Služeći Svetu arhijerejsku liturgiju u niškom Sabornom hramu, poglavar Srpske pravoslavne crkve besedio je o Svetom Nikolaju kao merilu pravoslavnog života i o veri koja ne ostaje u rečima, već se pretače u odnos prema drugome.
Okupljeni raseljeni Srbi i vernici iz okolnih mesta proslavili su svetitelja čuvajući tradiciju i sećanje na dom koji opstaje uprkos godinama i ruševinama.
Rano je uvideo i prezreo sujetu ovozemaljskog sveta i rešio da se udalji u pustinju Misirsku, gde se predao molitvama.
Pouka jednog od najomiljenijih svetitelja novijeg vremena otkriva zašto trenutak tišine pred Bogom nosi snagu da savlada nervozu, umor i haos koji čekaju svakog od nas.
Protojerej Dušan Kolundžić ističe da se iza naizgled razigranog običaja krije snažna poruka o ljubavi, oproštaju i ponovnom vezivanju porodice, koja ove dane čini jednim od najdubljih trenutaka srpskog duhovnog kalendara.
Na liturgiji u Veljinama, mitropolit Hrizostom je istakao da se pravovernost Svetog oca Nikolaja ogledala u njegovoj nepokolebljivosti i postojanosti u zdravoj nauci Gospodnjoj.
U besedi na Nikoljdan, poglavar SPC podsetio je da se vera ne završava za slavskom trpezom, već počinje na liturgiji i potvrđuje svakodnevnim odnosom prema Bogu i bližnjem čoveku.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Svetom Nikoli se mole oni koji su u nevolji, bolesni, siromašni, putnici, kao i svi koji traže pravdu, zaštitu i utehu.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
I dalje misleći da je u pitanju sveti zadatak, trgovci iz Barija su na silu oteli mošti i krenuli put Italije.
U besedi na Nikoljdan, poglavar SPC podsetio je da se vera ne završava za slavskom trpezom, već počinje na liturgiji i potvrđuje svakodnevnim odnosom prema Bogu i bližnjem čoveku.
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
Okupljeni raseljeni Srbi i vernici iz okolnih mesta proslavili su svetitelja čuvajući tradiciju i sećanje na dom koji opstaje uprkos godinama i ruševinama.
Služeći Svetu arhijerejsku liturgiju u niškom Sabornom hramu, poglavar Srpske pravoslavne crkve besedio je o Svetom Nikolaju kao merilu pravoslavnog života i o veri koja ne ostaje u rečima, već se pretače u odnos prema drugome.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Jednostavan manastirski način pripreme, bez viška sastojaka i bez kulinarskih trikova, pokazuje kako skromna postna trpeza može biti zasitna i iznenađujuće bogata ukusom, čak i dan posle spremanja.
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
Crkva preporučuje supružnicima da se u dane posta, uz međusobnu saglasnost, uzdrže od telesnih odnosa, kako bi se bračna ljubav privremeno usmerila ka duhovnom zajedništvu i molitvi.
