Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 28. nedelju po Duhovima razotkriva posledice grešnih postupaka na prirodu i čovekov život, pokazujući da i u kazni postoji prostor za pokajanje i obnovu.
Greh ostavlja trag koji se proteže dalje od ljudskog srca i obuhvata sav svet oko nas. U besedi za 28. nedelju po Duhovima, vladika Nikolaj Velimirović osvetljava kako grešna dela čoveka preoblikuju zemlju i prirodu, čineći ih svedocima naše slabosti i zabluda. Ali ova kazna nije bez nade: i u patnji stvaranja postoji prostor za pokajanje, milost i obnovu, što nas podseća na odgovornost koja prati svaki naš postupak.
Prokleta zemlja u delima tvojim. (Postanja 3, 17)
Posle greha Evinog i Adamovog, Bog je izrekao kaznu. Nije je izrekao odmah, nego posle izvesnog vremena, očekujući njihovo pokajanje. To pokazuje razgovor u koji Bog stupi s Adamom posle greha. „Gde si?“ upita Bog Adama. I kada Adam reče da se skrio zbog golotinje svoje, opet ga upita Bog: „Ko ti kaza da si go?“ Tada Adam, umesto pokajanja, poče optuživati ženu svoju.
Posle toga, Bog je izrekao kaznu. Na zmiju, koja je poslužila oruđem đavolu, palo je neograničeno prokletstvo. Žena je osuđena da u mukama decu rađa i da njena volja bude pod vlašću muža. To nije prokletstvo, nego kazna s nadom. Čovek je osuđen na trud oko zemlje.
No, šta znače reči: prokleta zemlja u delima tvojim? Da li je Bog prokleo zemlju kao i zmiju neograničenim prokletstvom? Nikako. Zemlja je prokleta samo u grešnim delima čovekovim. Zbog greha čovekovog zemlja proizvodi trnje, zbog greha nerodica, zbog greha – suše, poplave, zemljotrese, štetno bubinje, skakavce, gusenice i boleštine.
A da zemlja nije prokleta kao zemlja u celosti svojoj, jasno je iz toga što zemlja proizvodi i dobre plodove; što je Bog od uvek, po molitvi pravednika, blagosiljao zemaljske plodove, potrebne za život ljudski; i što su čak i anđeli Božji, kao gosti Avramovi, kušali od zemaljskih proizvoda (Postanja 18, 1-8). Jer šta je zemlja kriva, i šta su kriva sva ostala stvorenja Božja na zemlji, izuzev zmije, za greh Adamov? Ipak, sva tvar uzdiše i tuguje s nama sve do sada (Rim. 8,22).
Ne uzdiše i ne tuguje zbog prokletstva na sebi, nego zbog grešnih dela čovekovih, koja su prokleta. O, braćo moja, zastidimo se greha svoga, zbog koga strada i nevina tvar Božja.
O, Bože blagi, oprosti nam prošle grehe naše i sačuvaj nas od budućih. O, Bože milostivi, smiluj se svakoj nevinoj tvari Tvojoj, koja strada zbog nas, i ublaži stradanja njena. Tebi slava i hvala, uvek. Amin.
U besedi za 28. ponedeljak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski bavi se neočekivanim pitanjem: ako svet ima početak, gde je kraj čovekove čežnje i zašto ona ne pripada prolaznosti.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća nas da Bog otkriva nebeske misterije onima čija su srca spremna da prime istinu, otvarajući pogled na dva sveta u kojima vlada Njegova ljubav.
U besedi za 28. sredu po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da je izvor svega što je pravedno i blagotvorno samo Bog, dok zlo dolazi iz ljudskog srca, i objašnjava zašto je važno prepoznati pravu prirodu Stvoritelja.
U besedi za 28. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva gde zaista počinje zlo i kako duh dobrote vlada svime što postoji.
U besedi za 28. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da greh donosi razdor i pomračenje, dok je sve stvoreno od Boga u svojoj prirodi čisto i dobro.
U besedi za 28. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vodi nas ka širem smislu Božjeg stvaranja, u kojem ništa nije slučajno i ništa nije uzaludno.
Otkrijte kako se u Hilandaru priprema jelo koje spaja monahe i poklonike, i kako ga možete lako spremiti kod kuće u danima posta.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 28. nedelju po Duhovima razotkriva posledice grešnih postupaka na prirodu i čovekov život, pokazujući da i u kazni postoji prostor za pokajanje i obnovu.
Običaj podrazumeva da roditelji rano ujutro ili po povratku iz crkve sa bogosluženja, vežu svoju decu, obično za ruke ili noge, najčešće za stolicu na kojoj sede.
Pravoslavci proslavljaju Prepodobnog Patapija po starom kalendaru, Svetog mučenika Teomistoklea po novom. Katolici započinju Četvrtu nedelju Adventa. Jevreji obeležavaju sedmi dan Hanuke i Roš hodeš, dok muslimani dan posvećuju redovnim molitvama i svakodnevnim verskim obavezama.
Rano je uvideo i prezreo sujetu ovozemaljskog sveta i rešio da se udalji u pustinju Misirsku, gde se predao molitvama.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 27. nedelju po Duhovima polazi od prve rečenice Svetog pisma i vodi ka shvatanju da postojanje nije slučajnost, već dar koji obavezuje.
U besedi za 27. subotu po Duhovima, saznajte Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako svakodnevno preispitivanje i pokajanje mogu vratiti svetlost u život.
U besedi za 27. petak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako ljubav i prisustvo Hristovo u svakom članu Crkve prožimaju život, pokret i spasenje, a udaljenost od Njega vodi u duhovnu smrt
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 27. četvrtak po Duhovima pokazuje kako istina i ljubav oslobađaju od lažnih uticaja i vode ka unutrašnjem miru i duhovnom rastu.
Pouka jednog od najomiljenijih svetitelja novijeg vremena otkriva zašto trenutak tišine pred Bogom nosi snagu da savlada nervozu, umor i haos koji čekaju svakog od nas.
U svetoj liturgiji se sabira cela Crkva: živi i upokojeni, nebo i zemlja.
Nakon što je bivši fudbaler fizički napadnut u beogradskom tržnom centru, duhovnik Manastira Pokajnica progovara o savremenoj navici da se sudi i presuđuje drugima, podsećajući da pravda pripada Bogu, a ne javnom mnjenju.
Crkva nas podseća da jedini istinski poznavalac ljudskog srca jeste Bog.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Nakon što je bivši fudbaler fizički napadnut u beogradskom tržnom centru, duhovnik Manastira Pokajnica progovara o savremenoj navici da se sudi i presuđuje drugima, podsećajući da pravda pripada Bogu, a ne javnom mnjenju.
U besedi na Nikoljdan, poglavar SPC podsetio je da se vera ne završava za slavskom trpezom, već počinje na liturgiji i potvrđuje svakodnevnim odnosom prema Bogu i bližnjem čoveku.
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
