Običaj podrazumeva da roditelji rano ujutro ili po povratku iz crkve sa bogosluženja, vežu svoju decu, obično za ruke ili noge, najčešće za stolicu na kojoj sede.
Danas se u našim krajevima obeležavaju Detinjci, praznik koji pada tri nedelje pre Božića. Ovaj dan obeležava jedan neobičan, ali veoma lep običaj koji se prenosi s generacije na generaciju.
Običaj podrazumeva da roditelji rano ujutro ili po povratku iz crkve sa bogosluženja, vežu svoju decu, obično za ruke ili noge, najčešće za stolicu na kojoj sede. Ovaj ritual stvara poseban osećaj zajedništva u porodici i donosi radost deci.
Deca, da bi se oslobodila "veza", moraju da plate "otkup" u obliku sitnih poklona, koji obično uključuju slatkiše, kafu, ali i čarape u nekim krajevima.
Ova tradicija ima duboku simboliku.
Vezivanje i drešenje dece i roditelja predstavlja pripremu za najradosniji hrišćanski praznik, Božić. Ova veza ljubavi simbolizuje dolazak Isusa Hrista, koji je pomirio čoveka sa Bogom i oslobodio ga grehovnih veza.
Praznična atmosfera koju stvaramo u porodici širi se i na rođake, prijatelje i sve naše poznanike, stvarajući tako opšte srpsko pravoslavno-hrišćansko proslavljanje.
Ovaj običaj simbolizuje uzajamnu ljubav i pažnju unutar porodice, a radost koju deca osećaju prilikom "otkupa" dodatno doprinosi svečanoj atmosferi koja okružuje ovaj praznik.
Nakon Detinjaca, sledeći praznici su Materice i Oci, koji se obeležavaju u narednim nedeljama. Na Materice, koje se slave u drugu nedelju pred Božić, očevi vežu majke, a one se, kao i deca, "dreše".
U nedelji pred Božić, koja se naziva Oci, majke i deca vežu očeve. Ova tradicija uzajamnog "vezivanja" i "drešenja" stvara posebnu prazničnu atmosferu, obogaćujući porodične odnose.
Na sajtu Eparhije Žičke objašnjeno je da su ovi običaji deo pripremnog perioda za Božić. Uzimajući u obzir da je Detinjci uvek padaja u nedelja posle Svetog Nikole, običaj donosi radost, ali i poklone deci, čime se dodatno naglašava važnost porodice i zajedništva.
Vladika Arsenije je takođe čestitao i praznik Detinjaca koji je posvećen najmlađima i koji je prvi u nizu dana posvećenih vrednosti porodice, čemu su posvećene tri nedelje uoči praznika rođenja Gospodnjeg.
Na praznik Rođenja Presvete Bogorodice, manastir u Bua Saleru postao je duhovno utočište pravoslavnih vernika iz čitave Evrope, ujedinjenih u molitvi, radosti i ljubavi.
Na današnji dan se sa poštovanjem sećamo Stefana Prvovenčanog – prvog srpskog kralja, ktitora, mirotvorca i sina svetitelja, koji je krunisao veru svoga naroda.
Sveštenik Borislav Petrić kaže da je naša dužnost da decu spremamo i učimo ih da je smrt deo života.
Mitropolit kruševački David rukopoložio je đakona Ivana Petronijevića u sveštenički čin.
U besedi za četvrtak Sedmice Bludnoga sina, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o putu kojim se svaki vernik može trudom i molitvom udostojiti sveta u kojem godine gube moć, smrt prestaje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Klimenta po starom i Svetu mučenicu Agatiju po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetu Agatu Sicilijansku, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
Čudesa svetog Klimenta su bezbrojna.
Pouka podvižnice iz Svetopsovske pustinje otkriva kako zemlja koja nas hrani, pokajanje i briga za bližnje mogu biti jedina zaštita u vreme nesigurnosti i straha.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Klimenta po starom i Svetu mučenicu Agatiju po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetu Agatu Sicilijansku, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
Čudesa svetog Klimenta su bezbrojna.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Timoteja po starom kalendaru i Svetog Isidora Peluzijskog po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Andriju, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
Svetog Timoteja su mučki napali i ubili maskirani neznabošci.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Vernici u strahu dok paroh otkriva političku pozadinu i govori o ličnom progonu koji traje već godinama.
Dok se rasprave najčešće vode oko marama i kapa, sveštenik pri hramu Svetog Ilije na Mirijevu objašnjava zašto upadljiva garderoba, neprimerene boje i zanemarivanje crkvenog bontona mnogo češće dovode do opomena u hramu.
Manastiri koje su podizali srpski vladari, knjige pisane na srpskom i zadužbine koje su čuvale narod bez države danas se gotovo ne pominju, a većina hodočasnika i ne zna čijim stopama hoda.
