Vladika Arsenije je takođe čestitao i praznik Detinjaca koji je posvećen najmlađima i koji je prvi u nizu dana posvećenih vrednosti porodice, čemu su posvećene tri nedelje uoči praznika rođenja Gospodnjeg.
Na Detinjce, 22. decembra 2024. godine, mitropolit niški Arsenije je služio svetu arhijerejsku liturgiju u hramu Svetog Velikomučenika Pantelejmona u Nišu.
Posle čitanja svetog Jevanđelja mitropolit Arsenije je besedio o pročitanom jevanđeljskom začalu o nerazumnom bogatašu koji razmišlja samo o svom bogatstvu i uživanju u njemu, nemajući svest o prolaznosti svih zemaljskih dobara, kao i ovog privremenog života.
Vladika Arsenije je takođe čestitao i praznik Detinjaca koji je posvećen najmlađima i koji je prvi u nizu dana posvećenih vrednosti porodice, čemu su posvećene tri nedelje uoči praznika rođenja Gospodnjeg.
Visokopreosvećenom mitropolitu Arseniju su sasluživali protojereji-stavrofori Živorad Marinković i Jovan Ilić; protojereji Nebojša Vujić i Zlatko Vasilić, jereji Srđan Đurašinović, Bojan Veličković i Ivan Ganić, protonamesnik Siniša Nikitović, kao i đakoni Nikola Eraković i Nikola Milosavljević.
Smatra se da praznici kao što su Detinjci, Materice i Oci simbolizuju čvrste porodične veze, mir, slogu i međusobno poštovanje i pomaganje.
U nedeljama koje prethode Božiću, očekuju nas tri radosna porodična praznika – Detinjci, Materice i Očevi. Suština ovih praznika jeste okupljanje porodice i obnavljanje njenog zajedništva, a lepe uspomene na ove simpatične kućne rituale, deca će nositi čitavog života.
Detinjci su praznik koji se slavi treću nedelju pre Božića, tačnije 22. decembra. Još nekoliko dana pre ovog praznika, roditelji opominju svoju decu da će ih vezati, ukoliko ona ne pripreme „otkup“. Vrednija deca se zatim potrude da u danima koji slede pripreme sitne poklone (jabuke, bombone, čokolade), pomoću kojih će odraslima „platiti otkup“ na praznični dan.
Rano ujutru na Detinjce, odrasli, kako su i obećali, uzmu da vežu decu, obično kaišem, gajtanom ili kanapom. Dešava se i da se deca probude vezana, ali i da preduhitre svoje roditelje i sakriju se pre nego što ovi uđu u dečju sobu.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Celivanje ruke svešteniku simbolizuje zahvalnost za njegovu ulogu posrednika između vernika i Isusa Hrista, dok je i znak poštovanja prema Hristu, jer sveštenik deluje u njegovo ime.
Snaga bogosluženja je nemerljiva, a iskustvo jednog đakona potvrđuje nemerljivu moć evharistije.
Pored bogosluženja i predavanja Svetih tajni, jedna od glavnih dužnosti sveštenoslužitelja je tumačenje i objašnjavanje Svetog pisma vernicima. On pruža duhovno vođstvo, savetuje o moralnim i duhovnim pitanjima i pomaže vernicima da razumeju i primenjuju verske doktrine u svom životu.
Obeležavanje godišnjice okupilo je predstavnike Srbije i Severne Makedonije, pripadnike Vojske Srbije i brojne Srbe, uz molitvu za 1.321 vojnika koji počivaju na bitoljskom vojničkom groblju.
Kada među ljudima ostanu povreda, ljutnja i ćutanje, poznati duhovnik savetuje da se ne odustaje od drugoga, već da se za njega učini ono što može doneti ispravljenje, pomirenje i drugačiji odnos.
Ne kuva se na šporetu, već se svaki plod puni četvrtinom jezgra oraha i peče u šećeru i cimetu. Iz rerne izlazi sočan, mirisan i gust zalogaj, a u tegli može da sačeka hladnije dane.
Kao dečaci ostali su bez oba roditelja, a sada se jedan od njih bori sa teškim oboljenjem jetre i čeka priliku za nastavak lečenja.
Na kraju otac Bojan upozorava da stalno pucanje zbog sitnica ne može biti način života.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Zašto ne nosi krst, kako mu se pravilno obraća i kada mu ne treba prilaziti - to su detalji koje većina vernika nikada nije učila.
Protojerej Tarasije Zabudjko rasvetljava nedoumicu o kojoj se u parohijama najčešće govori tiho, objašnjavajući da se suština ove zabrane ne tiče vrednovanja žene, već svetosti mesta na kojem se savršava Bezkrvna Žrtva.
Suština liturgije je pričešće vernih istinitim telom i krvlju Gospoda Isusa Hrista u vidu hleba i vina.
U crkvenom kalendaru, nedelja nije dan kada se "ne radi“ zato što je to zabranjeno, već zato što je posvećena višem cilju.
Obeležavanje godišnjice okupilo je predstavnike Srbije i Severne Makedonije, pripadnike Vojske Srbije i brojne Srbe, uz molitvu za 1.321 vojnika koji počivaju na bitoljskom vojničkom groblju.
Kao dečaci ostali su bez oba roditelja, a sada se jedan od njih bori sa teškim oboljenjem jetre i čeka priliku za nastavak lečenja.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
U istraživanju je razmatrano kako se teško iskustvo povezuje sa čovekovim padom, podvigom i borbom sa strastima, ali i kako kroz život u Hristu može postati deo puta ka duhovnom očišćenju i zajednici sa Bogom.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenike Trofima, Savatija i Dorimedonta po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog sveštenomučenika Kiprijana. Katolička crkva proslavlja Svete anđele čuvare. Jevreji obeležavaju Hošana Raba, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
Razbojnik sa krsta i Hristov apostol našli su se na potpuno različitim stranama večnosti, a mitropolit objašnjava šta njihov primer govori o pokajanju, očajanju i našoj sklonosti da drugome prerano presudimo.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 10. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
