Služeći Svetu arhijerejsku liturgiju u niškom Sabornom hramu, poglavar Srpske pravoslavne crkve besedio je o Svetom Nikolaju kao merilu pravoslavnog života i o veri koja ne ostaje u rečima, već se pretače u odnos prema drugome.
Na Nikoljdan, praznik koji se u narodu razume bez mnogo reči, Niš je bio mesto sabranja koje je prevazilazilo okvire uobičajenog bogosluženja. U Sabornom hramu Silaska Svetog Duha na apostole Svetu arhijerejsku liturgiju služio je patrijarh srpski Porfirije, potvrđujući još jednom da praznici dobijaju svoju punoću tek onda kada postanu susret - Boga i čoveka, pastira i naroda, vere i svakodnevice.
Patrijarhu srpskom sasluživali su mitropolit niški Arsenije, mitropolit dalmatinski Nikodim, episkop valjevski Isihije, kao i brojno sveštenstvo i sveštenomonaštvo, uz mnoštvo vernog naroda koji je ispunio hram. Liturgijsko sabranje imalo je i dodatni smisao: toga dana proslavljena je krsna slava mitropolita niškog Arsenija, pa su osveštani slavski darovi i prelomljen slavski kolač.
U arhipastirskoj besedi na kraju liturgije, patrijarh Porfirije istakao je radost što se nalazi u Nišu i što ima priliku da služi u niškom Sabornom hramu. Njegove reči nisu bile svečarska forma, već tih, ali jasan poziv na suštinu hrišćanskog života. Naglasio je da je čoveku neophodna neraskidiva zajednica sa Bogom, jer tek u toj zajednici postajemo sposobni da živimo kao istinski ljudi.
„Samo tada možemo da vidimo jedni druge kao braću i sestre u Hristu i da shvatimo koliko smo jedni drugima potrebni“, poručio je patrijarh Porfirije.
Govoreći o Svetom Nikolaju Mirlikijskom, patrijarh je istakao ovog svetitelja kao autentičan i neprolazan primer pravoslavne vere. Podsetio je da Sveti Nikola nije omiljen u narodu zbog legendi ili predanja, već zbog vere koja je bila silna, snažna i čvrsta - vere koja ga je oblikovala da bude pastir, zaštitnik i svedok Hrista. Upravo takva vera, naglasio je patrijarh, ostaje merilo i putokaz svakom hrišćaninu.
Posebno je apostrofirao potrebu da se Sveti Nikola uvek proslavlja na pravoslavni i svetosavski način, imajući u vidu vrline koje je posedovao: smirenje, milosrđe, hrabrost i spremnost da se stane u odbranu istine. To nije, kako je naglasio, samo pitanje običaja, već pitanje načina života.
Na kraju besede, patrijarh Porfirije čestitao je krsnu slavu Mitropolitu Arseniju, poželeo mu da ga Gospod daruje verom Svetog Nikolaja i da i dalje, kao arhipastir Eparhije niške, molitveno okriljuje Bogom čuvanu nišku pastvu.
Posle liturgije, patrijarh Porfirije je, okružen arhijerejima, ostao među narodom u srdačnom razgovoru. Sabranje je potom nastavljeno za trpezom ljubavi, pripremljenom povodom slave Mitropolita Arsenija, gde je liturgijsko jedinstvo dobilo i svoj tihi, ljudski nastavak - u susretu, reči i zajedničkoj radosti praznika.
U prvu nedelju Božićnog posta, Hram Svetog Save bio je ispunjen vernicima koji su se kroz liturgiju i besedu poglavara Srpske pravoslavne crkve podsetili na najveću hrišćansku vrlinu.
Najčešća krsna slava u srpskim zemljama nosi dublju poruku od porodičnog okupljanja: zašto je liturgija središte praznika, kako Crkva gleda na dan upokojenja svetih i gde je granica između običaja i vere.
Od tajnog darivanja siromaha i tamničkih godina do morskih oluja i prenosa moštiju u Bari – život ovog svetitelja ispisan je delima koja su nadživela vekove i oblikovala duhovni identitet hišćanskog naroda.
U snažnoj poruci povodom Nikoljdana, episkop bihaćko-petrovački i rmanjski podseća da voštanica nije samo znak radosti, već tiha veza sa precima, opomena protiv zaborava i poziv na povratak korenima kroz veru koja se dokazuje delima.
U jubilejskoj poslanici kardinal Ladislav Nemet podseća da vera može ujediniti različite tradicije, dok nas poziva da sačuvamo planetu i pomognemo najugroženijima.
Služeći Svetu arhijerejsku liturgiju u niškom Sabornom hramu, poglavar Srpske pravoslavne crkve besedio je o Svetom Nikolaju kao merilu pravoslavnog života i o veri koja ne ostaje u rečima, već se pretače u odnos prema drugome.
Kao episkop Amvrosije je utvrdio pravoslavnu veru, potisnuo jeretike, ukrasio crkve, napisao mnoge poučne knjige...
I dalje misleći da je u pitanju sveti zadatak, trgovci iz Barija su na silu oteli mošti i krenuli put Italije.
Slava se nasleđuje sa oca na sinove i ostaje ista bez obzira na broj potomaka.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
U besedi posle liturgije u drevnom hramu Svetog Nikolaja Mirlikijskog u Rijeci, poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao je da je vera osnova svakog života, naglasivši težinu hrišćanskog poziva i snagu krsta u životu svakog pravoslavnog hrišćanina.
I dok se mahom priča o obavezama domaćina kako slava ne bi izgubila svoj smisao, malo se priča kako bi gosti trebalo da se ponašaju kad na nju dođu.
Svetom Nikoli se mole oni koji su u nevolji, bolesni, siromašni, putnici, kao i svi koji traže pravdu, zaštitu i utehu.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
U snažnoj poruci povodom Nikoljdana, episkop bihaćko-petrovački i rmanjski podseća da voštanica nije samo znak radosti, već tiha veza sa precima, opomena protiv zaborava i poziv na povratak korenima kroz veru koja se dokazuje delima.
Na veliki pravoslavni praznik, u hramu Svetog kneza Lazara, Britanci su posle dugog duhovnog puta primili krštenje i prvi put se pričestili.
Dok su se analizirali trendovi i pomeranja moći, iz crkvenog iskustva stigao je podsetnik na čoveka kao meru svake politike.
Od Njegoševog amaneta do borbe protiv rušitelja kapele – kako hram, poezija i duhovna snaga čuvaju identitet i veru naroda.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
U snažnoj poruci povodom Nikoljdana, episkop bihaćko-petrovački i rmanjski podseća da voštanica nije samo znak radosti, već tiha veza sa precima, opomena protiv zaborava i poziv na povratak korenima kroz veru koja se dokazuje delima.
Oslić sa belim lukom, peršunom i začinima ostaje sočan i narednog dana – jelo koje postaje još punijeg ukusa, otkrivajući tihe mudrosti monaškog života.
I dok se mahom priča o obavezama domaćina kako slava ne bi izgubila svoj smisao, malo se priča kako bi gosti trebalo da se ponašaju kad na nju dođu.
