Srpska pravoslavna crkva, kao i ostale pomesne crkve koje koriste stari (julijanski) kalendar, 19. decembra proslavljaju praznik svetitelja Nikolaja, dan okončanja njegovog zemaljskog života. U narodu se ovaj dan naziva „Zimski Nikola“, jer postoji i letnji praznik posvećen ovom velikom svetitelju. Sveti Nikola se izuzetno poštuje, a u srpskim zemljama njegova uspomena živi i kroz činjenicu da je upravo on najčešća krsna slava. Otuda se prirodno nameće pitanje: kako pravilno obeležiti dan svetitelja Nikolaja?
Svaki crkveni praznik najbolje je započeti Božanskom liturgijom. Po mogućnosti, ne samo molitvom, već i ispovešću i pričešćem Svetim Hristovim Tajnama. To je najispravniji i najvažniji način obeležavanja praznika.
Zašto je liturgija temelj prazničnog dana
Svi kršteni hrišćani čine posebnu zajednicu — Crkvu. Njena Glava je Hristos, a svi vernici su tajanstvenim, ljudskom razumu nedokučivim načinom sjedinjeni s Njim i međusobno, tvoreći jedno Telo Hristovo, kako Crkvu naziva apostol Pavle.
Kada se u porodici ili među bliskima dogode važni trenuci, ljudi se okupljaju. Proslavljaju se rođendani, venčanja, novi poslovi, velika dostignuća poput kupovine doma ili automobila. Suština takvih susreta jeste zajedništvo i deljenje onoga što je važno. Isto važi i u trenucima tuge — tada bliski ljudi još snažnije nastoje da budu jedni uz druge.
Po istom principu, u dane koji su važni za Crkvu, odnosno za sve hrišćane, vernici se okupljaju. I ne samo jedni s drugima, već i sa Hristom. Najvažnija sveta tajna u Crkvi - pričešće Hristovim Tajnama - daje čoveku mogućnost sjedinjenja s Gospodom i sa celom Crkvom, kako se kaže u svešteničkoj molitvi na Liturgiji Svetog Vasilija Velikog: „Nas pak sve, koji se od jednoga Hleba i Čaše pričešćujemo, sjedini jedne s drugima u zajedništvo Jednoga Duha Svetoga.“
Zašto Crkva slavi dan upokojenja
Često se postavlja pitanje zašto se kao praznik obeležava dan kada je svetitelj Nikolaj umro. Zapravo, gotovo svi praznici posvećeni svetima vezani su upravo za dane njihove smrti. Razlog leži u hrišćanskom shvatanju da je čovek besmrtan i stvoren za večnost.
U času telesne smrti duša se odvaja od tela. Telo se polaže u zemlju, dok duša odlazi u večnost. Ako je čovek tokom života dostigao svetost, Crkva to potvrđuje njegovom kanonizacijom, odnosno pribrajanjem liku svetih.
Za svakog hrišćanina dan smrti predstavlja rođenje za večni život, a ako je reč o svetom čoveku, to je praznik za celu Crkvu. Najpre zato što je svoj život proživeo sa Hristom, a potom i zato što se na Nebu pojavio novi zastupnik, kome se vernici mogu obraćati da zajedno s njima uznosi molitve Bogu. U tome se i ogleda suština molitve svetima.
Kako spojiti veru, obaveze i milosrđe
U ovaj spomen-dan naročito je važno osetiti pripadnost Gospodu i celoj Crkvi. Upravo zato je prirodno da se na praznik ode na liturgiju i pristupi pričešću. Posle liturgije može se čestitati praznik bližnjima, a ostatak dana provesti u skladu sa sopstvenim obavezama i mogućnostima. Dozvoljeno je raditi, obavljati kućne poslove i baviti se drugim neophodnim stvarima - ali ne umesto liturgije. Crkva ne propisuje zabranu svakodnevnih aktivnosti.
Ako zbog opravdanih okolnosti nije moguće prisustvovati liturgiji, bilo zbog bolesti ili radnih obaveza, preporučuje se da se dan započne molitvom, čitanjem tropara i kondaka praznika, a potom da se pristupi svakodnevnim dužnostima.
Posebno je korisno pročitati žitije svetitelja Nikolaja. Sećanje na mnoga dobra dela koja je učinio podstiče i savremenog čoveka na milosrđe: tajno ili javno obradovati bližnje, poznate ili nepoznate, dati milostinju, priložiti u dobrotvorne svrhe, pomoći nekome u potrebi ili jednostavno doneti radost malim, ali iskrenim gestom, primerenim postu i prazniku.
Arhiepiskop Mirlikijski nije samo zaštitnik siromašnih i siročadi, već i svetitelj sa pričom ispunjenom izazovima, žrtvom i pobedama za svoj narod. Protojerej Goran Kovačević otkriva zašto ovog svetitelja poštuju i oni koji ne priznaju svece.
Iako je ova rečenica poznata svima, Nebojša Lazić otkriva koji je tačan procenat ljudi koji proslavljaju Nikoljdan, ovog 19. decembra.
Kako se ponašati u crkvi da bi duša zaista bila spremna za susret sa Bogom — saveti jednog od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka koji i danas pomažu vernom narodu širom vaseljene.
To što određeni svetitelj, koji se proslavlja određenog dana, nije naša krsna slava ne znači da mi ne proslavljamo tog svetitelja, ističe sveštenik Željko Jovanović.
