Prema njegovim rečima, pogrešno obeležavanje slave može dovesti do gubitka njenog pravog smisla.
Sutra je Sveti Nikola, najveća slava po broju svečara u Srbiji.
O tome, zašto je Sveti Nikola toliko poštovan u srpskom narodu, objasnio je teolog Nebojša Lazić i u čemu domaćini nikako ne smeju da pogreše.
On je podsetio da je slavljenje Svetog Nikole pada u vreme Božićnog posta i naglasio da oni vernici, koji ga slave kao mrsnu slavu, a ima ih, mnogo greše.
- Patrijarh Pavle je to lepo objasnio – Sveti Nikola je neko ko je čitav život proveo u postu, molitvi i podvigu. Slaviti ga na drugačiji način bila bi uvreda za svetitelja. Takvo slavljenje ne izražava zahvalnost Bogu i nebeskom zaštitniku, već često predstavlja želju da se pokaže sopstvena imućnost i raskoš, kroz razne đakonije. U tome nije suština slave - naglasio je on za emisiji Uranak na K1.
Tanjug Dusan Anicic
Sveti Nikola mora biti posna slava
Prema njegovim rečima, pogrešno obeležavanje slave može dovesti do gubitka njenog pravog smisla.
- Bolje je ne slaviti slavu nego je slaviti pogrešno ili je pretvoriti u pijanku - dodaje Lazić.
Teolog posebno ukazuje na to da slava ne mora da bude raskošna da bi bila dostojanstvena.
- Bolje je slaviti u skladu sa svojim mogućnostima. Jasno je da ljudi danas često nemaju velike materijalne mogućnosti. Slava može biti mnogo skromnija, a da se zadrži njena suština - objašnjava.
On podseća i na jednu čestu pojavu tokom slavskih dana – bacanje hrane.
- Većina hrane koja se spremi za slavu nažalost se baci. Verujem da bi Sveti Nikola tu hranu spakovao i dao ljudima kojima je potrebna – komšijama, siromašnima, onima u nevolji. To je savet i domaćinima: da upravo na taj način proslave svog svetitelja zaštitnika - rekao je teolog.
Arhiepiskop Mirlikijski nije samo zaštitnik siromašnih i siročadi, već i svetitelj sa pričom ispunjenom izazovima, žrtvom i pobedama za svoj narod. Protojerej Goran Kovačević otkriva zašto ovog svetitelja poštuju i oni koji ne priznaju svece.
U besedi posle liturgije u drevnom hramu Svetog Nikolaja Mirlikijskog u Rijeci, poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao je da je vera osnova svakog života, naglasivši težinu hrišćanskog poziva i snagu krsta u životu svakog pravoslavnog hrišćanina.
U besedi nakon bogosluženja, iguman Arsenije pozvao je vernike da decu uče o istinskom značaju darivanja i da se oslobode obmana savremenog doba oličenih u simbolu Deda Mraza, ističući Svetog Nikolu kao uzor milosrđa i zajedništva.
Od biblijskih priča do savremenih platformi, šiduhim (provodadžija) pokazuje kako se vera, porodica i potraga za partnerom prepliću u sistemu u kojem se svaka veza vidi kao više od slučajnosti.
Duhovna pouka shiarhimandrita Kirila Pavlova otkriva zašto spoljašnje kajanje bez unutrašnjeg preobražaja i oproštaja prema bližnjem gubi svoju duhovnu težinu.
U hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Topčideru vladika Dositej je na praznik Svetog vladike Nikolaja rukopoložio dugogodišnjeg đakona i pojca Željka Jovanovića u sveštenički čin.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Januarija i druge s njim po starom i Svetu mučenicu Pelagiju Tarsijsku po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Blaženog Julijana, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Jednostavno jelo od krompira, luka i pirinča, obogaćeno kobasicom, koje se sprema bez mnogo muke, a donosi pun domaći ukus i miris nedeljnog ručka kakav se nekada podrazumevao.
Sveća i dalje gori, kolač se lomi, ali su gosti često na ekranu – dok jedni žale za starim običajima, drugi tvrde da se suština nije pomerila ni za korak i da slava i dalje okuplja, samo na drugačiji način.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
