Prema njegovim rečima, pogrešno obeležavanje slave može dovesti do gubitka njenog pravog smisla.
Sutra je Sveti Nikola, najveća slava po broju svečara u Srbiji.
O tome, zašto je Sveti Nikola toliko poštovan u srpskom narodu, objasnio je teolog Nebojša Lazić i u čemu domaćini nikako ne smeju da pogreše.
On je podsetio da je slavljenje Svetog Nikole pada u vreme Božićnog posta i naglasio da oni vernici, koji ga slave kao mrsnu slavu, a ima ih, mnogo greše.
- Patrijarh Pavle je to lepo objasnio – Sveti Nikola je neko ko je čitav život proveo u postu, molitvi i podvigu. Slaviti ga na drugačiji način bila bi uvreda za svetitelja. Takvo slavljenje ne izražava zahvalnost Bogu i nebeskom zaštitniku, već često predstavlja želju da se pokaže sopstvena imućnost i raskoš, kroz razne đakonije. U tome nije suština slave - naglasio je on za emisiji Uranak na K1.
Tanjug Dusan Anicic
Sveti Nikola mora biti posna slava
Prema njegovim rečima, pogrešno obeležavanje slave može dovesti do gubitka njenog pravog smisla.
- Bolje je ne slaviti slavu nego je slaviti pogrešno ili je pretvoriti u pijanku - dodaje Lazić.
Teolog posebno ukazuje na to da slava ne mora da bude raskošna da bi bila dostojanstvena.
- Bolje je slaviti u skladu sa svojim mogućnostima. Jasno je da ljudi danas često nemaju velike materijalne mogućnosti. Slava može biti mnogo skromnija, a da se zadrži njena suština - objašnjava.
On podseća i na jednu čestu pojavu tokom slavskih dana – bacanje hrane.
- Većina hrane koja se spremi za slavu nažalost se baci. Verujem da bi Sveti Nikola tu hranu spakovao i dao ljudima kojima je potrebna – komšijama, siromašnima, onima u nevolji. To je savet i domaćinima: da upravo na taj način proslave svog svetitelja zaštitnika - rekao je teolog.
Arhiepiskop Mirlikijski nije samo zaštitnik siromašnih i siročadi, već i svetitelj sa pričom ispunjenom izazovima, žrtvom i pobedama za svoj narod. Protojerej Goran Kovačević otkriva zašto ovog svetitelja poštuju i oni koji ne priznaju svece.
U besedi posle liturgije u drevnom hramu Svetog Nikolaja Mirlikijskog u Rijeci, poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao je da je vera osnova svakog života, naglasivši težinu hrišćanskog poziva i snagu krsta u životu svakog pravoslavnog hrišćanina.
U besedi nakon bogosluženja, iguman Arsenije pozvao je vernike da decu uče o istinskom značaju darivanja i da se oslobode obmana savremenog doba oličenih u simbolu Deda Mraza, ističući Svetog Nikolu kao uzor milosrđa i zajedništva.
Reči velikog duhovnika 20. veka otkrivaju kako naši svakodnevni izbori, misli i osećanja oblikuju unutrašnji raj ili pakao – i kako mir, strah i ljubav već sada žive u našoj duši.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Susreti sa srpskim svetinjama i razgovori sa monaštvom pokreću lične odluke koje prevazilaze vojnu misiju – jedan od njih već se priprema za krštenje u manastiru Draganac.
U nekoliko pažljivo biranih rečenica otvoren je prostor za razumevanje i priznanje duhovnog truda. Istovremeno, podseća se da poštovanje ne poznaje granice među ljudima.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Sedam svetih mučenika hersonskih po starom i Svetog novomučenika Mirona po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Sv. Klementa Aleksandrijskog, muslimani slave Bajram, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Dva značajna spomena padaju istog dana, pa Tipik nalaže drugačiji raspored kako bi oba bila proslavljena bez skraćivanja i narušavanja bogoslužbenog poretka.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Od uspona u vrhu Ruske pravoslavne crkve do raščinjenja, sukoba sa patrijarhom Aleksejem II i razlaza sa mitropolitom Epifanijem, ostavio je iza sebe crkvenu mapu podela čije posledice i dalje potresaju pravoslavni svet.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
