Slava se nasleđuje sa oca na sinove i ostaje ista bez obzira na broj potomaka.
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik Svetog Nikole, jednog od najpoštovanijih svetitelja u hrišćanstvu koji je ujedno i krsna slava koju po tradiciji slavi najveći broj porodica u Srbiji.
Na ovaj dan u desetinama hiljada domova pale se slavske sveće, lomi se slavski kolač i prinosi žito, a domovi postaju mesta molitve, okupljanja i gostoprimstva.
Krsna slava kod Srba predstavlja jedinstven i autentičan običaj, nepoznat u ovom obliku kod drugih hrišćanskih naroda. Ona je porodični praznik i duhovni znak identiteta, jer označava dan kada je određena porodica, primilo hrišćanstvo. Slava ne pripada pojedincu, već celom rodu, i kao takva predstavlja vezu između predaka, sadašnjih i budućih generacija.
Opstanak krsne slave kroz vekove vezan je upravo za njen način prenošenja. Slava se nasleđuje sa oca na sinove i ostaje ista bez obzira na broj potomaka. Taj način prenošenja omogućio je da se slava sačuva i u najtežim istorijskim okolnostima, tokom ratova, seoba i perioda kada je ispovedanje vere bilo otežano ili zabranjeno. Prenošenjem slave, prenosila se i svest o poreklu, pripadnosti i veri.
Kada sin osnuje svoju porodicu, on nastavlja da slavi istu krsnu slavu koju je slavio njegov otac. Ne dolazi do promene svetitelja, niti do podele slave, jer se ne nasleđuje običaj, već zavet jednog roda. Slava se, po pravilu, ne bira i ne menja, već se prima kao duhovno nasledstvo.
Upravo u tom prenošenju najčešće se javljaju greške, naročito kod porodica koje slave Svetog Nikolu.
O kakvoj grešci se radi, objasnio je otac Predrag Popović:
- Ako slavite Svetog Nikolu zimskog 19. decembra, a imate dva sina, postala je moda da se jednom preda ta slava, a drugom se poručuje da slavi letnjeg Svetog Nikolu koji se obeležava 22. maja i simbolizuje praznik posvećen prenosu moštiju Svetog oca Nikolaja – Mirlikijskog čudotvorca. To se ne radi. Krsna slava je dan kada je prezime vaše porodice primilo hrišćanstvo. Ne možete da menjate to.
Inače, i kada se porodica useli u kuću, opet se zove sveštenik i izgovara se molitva za blagodat svih ukućana.
Za našu Crkvu, za obred sahrane, uz opelo, potrebni su jedino sveća, žito i vino.
U pravoslavlju, dete se ne posmatra samo kao mali čovek koji treba da odraste, već kao dragoceni dar Božiji.
Upravo preko vračara i gatara, đavo pokušava da uđe u tuđe živote, da razori porodice, posvađa ljude, poseje sumnju i strah, i da čoveka odvoji od Hrista.
U besedi za utorak Sedmice bludnoga sina, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako kroz milosrđe, oproštaj i gradnju mira čovek dotiče božansku istinu i otkriva tajne Raja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Maksima Ispovednika po starom i Svetog pravednog Simeona Bogoprimca po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Blaža (Vlaha), dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
Dok svet često nagrađuje nepravdu, podviznik iz Odese iz 20. veka pokazuje kako čuvanje savesti i hodanje “uskim putem” postaje jedini pravi odgovor na okrutnost života.
Ne da se nije uplašio kada je ušao u "klinč" sa carem i patrijarhom, nego je istrajao do kraja u dokazivanju da su u Gospodu bile dve volje kao i dve prirode.
Osnivač Srpske pravoslavne crkve prvobitno počivao u Velikom Trnovu, pre nego što su njegove mošti prenete u manastir Mileševu.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Sveti Nikola je u narodnoj svesti ostao zapamćen kao svetac koji pomaže siromašnima i štiti slabije, što je dodatno učvrstilo njegov položaj.
Na liturgiji u Veljinama, mitropolit Hrizostom je istakao da se pravovernost Svetog oca Nikolaja ogledala u njegovoj nepokolebljivosti i postojanosti u zdravoj nauci Gospodnjoj.
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
Okupljeni raseljeni Srbi i vernici iz okolnih mesta proslavili su svetitelja čuvajući tradiciju i sećanje na dom koji opstaje uprkos godinama i ruševinama.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Maksima Ispovednika po starom i Svetog pravednog Simeona Bogoprimca po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Blaža (Vlaha), dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
Ne da se nije uplašio kada je ušao u "klinč" sa carem i patrijarhom, nego je istrajao do kraja u dokazivanju da su u Gospodu bile dve volje kao i dve prirode.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Jevtimija Velikog po starom, odnosno Sretenje Gospodnje po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Prikazanje Gospodnje, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
Na pogrebu mu je bio i patrijarh jerusalimski Anastasije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Uzaludne rasprave ne menjaju čoveka koji ne želi promenu, ali mogu promeniti onoga koji u njih ulazi.
Obrok koji spaja ukuse detinjstva i pravoslavnu tradiciju, savršen za Bele nedelje kada su jaja i mlečni proizvodi dozvoljeni pre Velikog posta.
