Slava se nasleđuje sa oca na sinove i ostaje ista bez obzira na broj potomaka.
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik Svetog Nikole, jednog od najpoštovanijih svetitelja u hrišćanstvu koji je ujedno i krsna slava koju po tradiciji slavi najveći broj porodica u Srbiji.
Na ovaj dan u desetinama hiljada domova pale se slavske sveće, lomi se slavski kolač i prinosi žito, a domovi postaju mesta molitve, okupljanja i gostoprimstva.
Krsna slava kod Srba predstavlja jedinstven i autentičan običaj, nepoznat u ovom obliku kod drugih hrišćanskih naroda. Ona je porodični praznik i duhovni znak identiteta, jer označava dan kada je određena porodica, primilo hrišćanstvo. Slava ne pripada pojedincu, već celom rodu, i kao takva predstavlja vezu između predaka, sadašnjih i budućih generacija.
Opstanak krsne slave kroz vekove vezan je upravo za njen način prenošenja. Slava se nasleđuje sa oca na sinove i ostaje ista bez obzira na broj potomaka. Taj način prenošenja omogućio je da se slava sačuva i u najtežim istorijskim okolnostima, tokom ratova, seoba i perioda kada je ispovedanje vere bilo otežano ili zabranjeno. Prenošenjem slave, prenosila se i svest o poreklu, pripadnosti i veri.
Kada sin osnuje svoju porodicu, on nastavlja da slavi istu krsnu slavu koju je slavio njegov otac. Ne dolazi do promene svetitelja, niti do podele slave, jer se ne nasleđuje običaj, već zavet jednog roda. Slava se, po pravilu, ne bira i ne menja, već se prima kao duhovno nasledstvo.
Upravo u tom prenošenju najčešće se javljaju greške, naročito kod porodica koje slave Svetog Nikolu.
O kakvoj grešci se radi, objasnio je otac Predrag Popović:
- Ako slavite Svetog Nikolu zimskog 19. decembra, a imate dva sina, postala je moda da se jednom preda ta slava, a drugom se poručuje da slavi letnjeg Svetog Nikolu koji se obeležava 22. maja i simbolizuje praznik posvećen prenosu moštiju Svetog oca Nikolaja – Mirlikijskog čudotvorca. To se ne radi. Krsna slava je dan kada je prezime vaše porodice primilo hrišćanstvo. Ne možete da menjate to.
Inače, i kada se porodica useli u kuću, opet se zove sveštenik i izgovara se molitva za blagodat svih ukućana.
Za našu Crkvu, za obred sahrane, uz opelo, potrebni su jedino sveća, žito i vino.
U pravoslavlju, dete se ne posmatra samo kao mali čovek koji treba da odraste, već kao dragoceni dar Božiji.
Upravo preko vračara i gatara, đavo pokušava da uđe u tuđe živote, da razori porodice, posvađa ljude, poseje sumnju i strah, i da čoveka odvoji od Hrista.
Svetogorski starac u knjizi „Povratak Bogu – od zemlje ka Nebu“ otkrio je zašto čovek, uprkos obilju, često gubi pravi mir.
Iako su joj roditelji dali ime Hristina, nisu ni slutili da će ono postati znamenje njenog budućeg života i potpune odanosti Hristu.
Na praznik Blage Marije mitropolit Atanasije osveštao je zemljište za budući hram i poručio da će ova svetinja biti svedočanstvo Hristove pobede nad smrću i mesto okupljanja budućih pokolenja.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Pojam koji se često vezuje za sukobe i nasilje vekovima izaziva rasprave, ali islamska tradicija o njemu govori mnogo složenije nego što se često prikazuje.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Sveti Nikola je u narodnoj svesti ostao zapamćen kao svetac koji pomaže siromašnima i štiti slabije, što je dodatno učvrstilo njegov položaj.
Na liturgiji u Veljinama, mitropolit Hrizostom je istakao da se pravovernost Svetog oca Nikolaja ogledala u njegovoj nepokolebljivosti i postojanosti u zdravoj nauci Gospodnjoj.
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
Okupljeni raseljeni Srbi i vernici iz okolnih mesta proslavili su svetitelja čuvajući tradiciju i sećanje na dom koji opstaje uprkos godinama i ruševinama.
Iako su joj roditelji dali ime Hristina, nisu ni slutili da će ono postati znamenje njenog budućeg života i potpune odanosti Hristu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Trofima, Teofila i druge s njima po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Evsignije. Katolička crkva obeležava Gospu Snježnu, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Oni su svojim podvigom posvedočili da je vera u Hrista vrednija od svakog prolaznog života.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Svaki dan pruža priliku da čovek iznova bira između poslušnosti Bogu i ugađanja svojim željama.
Bez kvasca i sa samo nekoliko sastojaka, ova meka pogača bila je deo srpskih domova, a danas je savršen izbor za dane posta na vodi.
Episkop bihaćko-petrovački ukazao na zavetnu ulogu Crkve u čuvanju uspomene na stradale, obnavljanju svetinja i prenošenju svedočanstva o stradanju srpskog naroda kroz molitvu i dela.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
