Slava se nasleđuje sa oca na sinove i ostaje ista bez obzira na broj potomaka.
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik Svetog Nikole, jednog od najpoštovanijih svetitelja u hrišćanstvu koji je ujedno i krsna slava koju po tradiciji slavi najveći broj porodica u Srbiji.
Na ovaj dan u desetinama hiljada domova pale se slavske sveće, lomi se slavski kolač i prinosi žito, a domovi postaju mesta molitve, okupljanja i gostoprimstva.
Krsna slava kod Srba predstavlja jedinstven i autentičan običaj, nepoznat u ovom obliku kod drugih hrišćanskih naroda. Ona je porodični praznik i duhovni znak identiteta, jer označava dan kada je određena porodica, primilo hrišćanstvo. Slava ne pripada pojedincu, već celom rodu, i kao takva predstavlja vezu između predaka, sadašnjih i budućih generacija.
Opstanak krsne slave kroz vekove vezan je upravo za njen način prenošenja. Slava se nasleđuje sa oca na sinove i ostaje ista bez obzira na broj potomaka. Taj način prenošenja omogućio je da se slava sačuva i u najtežim istorijskim okolnostima, tokom ratova, seoba i perioda kada je ispovedanje vere bilo otežano ili zabranjeno. Prenošenjem slave, prenosila se i svest o poreklu, pripadnosti i veri.
Kada sin osnuje svoju porodicu, on nastavlja da slavi istu krsnu slavu koju je slavio njegov otac. Ne dolazi do promene svetitelja, niti do podele slave, jer se ne nasleđuje običaj, već zavet jednog roda. Slava se, po pravilu, ne bira i ne menja, već se prima kao duhovno nasledstvo.
Upravo u tom prenošenju najčešće se javljaju greške, naročito kod porodica koje slave Svetog Nikolu.
O kakvoj grešci se radi, objasnio je otac Predrag Popović:
- Ako slavite Svetog Nikolu zimskog 19. decembra, a imate dva sina, postala je moda da se jednom preda ta slava, a drugom se poručuje da slavi letnjeg Svetog Nikolu koji se obeležava 22. maja i simbolizuje praznik posvećen prenosu moštiju Svetog oca Nikolaja – Mirlikijskog čudotvorca. To se ne radi. Krsna slava je dan kada je prezime vaše porodice primilo hrišćanstvo. Ne možete da menjate to.
Inače, i kada se porodica useli u kuću, opet se zove sveštenik i izgovara se molitva za blagodat svih ukućana.
Za našu Crkvu, za obred sahrane, uz opelo, potrebni su jedino sveća, žito i vino.
U pravoslavlju, dete se ne posmatra samo kao mali čovek koji treba da odraste, već kao dragoceni dar Božiji.
Upravo preko vračara i gatara, đavo pokušava da uđe u tuđe živote, da razori porodice, posvađa ljude, poseje sumnju i strah, i da čoveka odvoji od Hrista.
Post se ne ukida zbog slave.
U pouci grčke svetiteljke novog vremena krije se jednostavan, ali zahtevan odgovor na to kako se ostaje miran u svetu koji stalno izaziva reakciju.
Vernik kroz ovu svetu tajnu ne prima samo blagoslov, već i duhovnu snagu, isceljenje duše i tela, kao i oproštaj grehova.
U "Srbskom kuvaru" monaha manastira Krušedol čuva se neobična manastirska verzija jela koja spaja krompir, jabuku i beli mrs u ukus koji i danas iznenađuje, a nastala je u danima kada post nije bio strog.
Jeromonah Serafim Rouz napustio je filozofska lutanja, osnovao manastir u Platini i svojim knjigama oblikovao generacije vernika širom sveta.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Sveti Nikola je u narodnoj svesti ostao zapamćen kao svetac koji pomaže siromašnima i štiti slabije, što je dodatno učvrstilo njegov položaj.
Na liturgiji u Veljinama, mitropolit Hrizostom je istakao da se pravovernost Svetog oca Nikolaja ogledala u njegovoj nepokolebljivosti i postojanosti u zdravoj nauci Gospodnjoj.
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
Okupljeni raseljeni Srbi i vernici iz okolnih mesta proslavili su svetitelja čuvajući tradiciju i sećanje na dom koji opstaje uprkos godinama i ruševinama.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Teodora Sikeota po starom i Svetu velikomučenicu Irinu po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Pelegrina, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Imao je i nekoliko viđenja Presvete Bogorodice.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Januarija i druge s njim po starom i Svetu mučenicu Pelagiju Tarsijsku po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Blaženog Julijana, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Predanje o episkopu iz Kampanije otkriva mučeništvo pred rimskim sudom, oganj koji ga nije spalio i veru koja je nadživela stradanje i smrt.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Teodora Sikeota po starom i Svetu velikomučenicu Irinu po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Pelegrina, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Od biblijskih priča do savremenih platformi, šiduhim (provodadžija) pokazuje kako se vera, porodica i potraga za partnerom prepliću u sistemu u kojem se svaka veza vidi kao više od slučajnosti.
Duhovna pouka shiarhimandrita Kirila Pavlova otkriva zašto spoljašnje kajanje bez unutrašnjeg preobražaja i oproštaja prema bližnjem gubi svoju duhovnu težinu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
