Slava se nasleđuje sa oca na sinove i ostaje ista bez obzira na broj potomaka.
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik Svetog Nikole, jednog od najpoštovanijih svetitelja u hrišćanstvu koji je ujedno i krsna slava koju po tradiciji slavi najveći broj porodica u Srbiji.
Na ovaj dan u desetinama hiljada domova pale se slavske sveće, lomi se slavski kolač i prinosi žito, a domovi postaju mesta molitve, okupljanja i gostoprimstva.
Krsna slava kod Srba predstavlja jedinstven i autentičan običaj, nepoznat u ovom obliku kod drugih hrišćanskih naroda. Ona je porodični praznik i duhovni znak identiteta, jer označava dan kada je određena porodica, primilo hrišćanstvo. Slava ne pripada pojedincu, već celom rodu, i kao takva predstavlja vezu između predaka, sadašnjih i budućih generacija.
Opstanak krsne slave kroz vekove vezan je upravo za njen način prenošenja. Slava se nasleđuje sa oca na sinove i ostaje ista bez obzira na broj potomaka. Taj način prenošenja omogućio je da se slava sačuva i u najtežim istorijskim okolnostima, tokom ratova, seoba i perioda kada je ispovedanje vere bilo otežano ili zabranjeno. Prenošenjem slave, prenosila se i svest o poreklu, pripadnosti i veri.
Kada sin osnuje svoju porodicu, on nastavlja da slavi istu krsnu slavu koju je slavio njegov otac. Ne dolazi do promene svetitelja, niti do podele slave, jer se ne nasleđuje običaj, već zavet jednog roda. Slava se, po pravilu, ne bira i ne menja, već se prima kao duhovno nasledstvo.
Upravo u tom prenošenju najčešće se javljaju greške, naročito kod porodica koje slave Svetog Nikolu.
O kakvoj grešci se radi, objasnio je otac Predrag Popović:
- Ako slavite Svetog Nikolu zimskog 19. decembra, a imate dva sina, postala je moda da se jednom preda ta slava, a drugom se poručuje da slavi letnjeg Svetog Nikolu koji se obeležava 22. maja i simbolizuje praznik posvećen prenosu moštiju Svetog oca Nikolaja – Mirlikijskog čudotvorca. To se ne radi. Krsna slava je dan kada je prezime vaše porodice primilo hrišćanstvo. Ne možete da menjate to.
Inače, i kada se porodica useli u kuću, opet se zove sveštenik i izgovara se molitva za blagodat svih ukućana.
Za našu Crkvu, za obred sahrane, uz opelo, potrebni su jedino sveća, žito i vino.
U pravoslavlju, dete se ne posmatra samo kao mali čovek koji treba da odraste, već kao dragoceni dar Božiji.
Upravo preko vračara i gatara, đavo pokušava da uđe u tuđe živote, da razori porodice, posvađa ljude, poseje sumnju i strah, i da čoveka odvoji od Hrista.
Gnev se u svetootačkom učenju smatra jednom od najrazornijih strasti, jer pomračuje um, uznemirava srce i razbija mir duše.
Oslić sa belim lukom, peršunom i začinima ostaje sočan i narednog dana – jelo koje postaje još punijeg ukusa, otkrivajući tihe mudrosti monaškog života.
U snažnoj poruci povodom Nikoljdana, episkop bihaćko-petrovački i rmanjski podseća da voštanica nije samo znak radosti, već tiha veza sa precima, opomena protiv zaborava i poziv na povratak korenima kroz veru koja se dokazuje delima.
I dok se mahom priča o obavezama domaćina kako slava ne bi izgubila svoj smisao, malo se priča kako bi gosti trebalo da se ponašaju kad na nju dođu.
U besedi za 28. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da greh donosi razdor i pomračenje, dok je sve stvoreno od Boga u svojoj prirodi čisto i dobro.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Sveti Nikola je u narodnoj svesti ostao zapamćen kao svetac koji pomaže siromašnima i štiti slabije, što je dodatno učvrstilo njegov položaj.
Od tajnog darivanja siromaha i tamničkih godina do morskih oluja i prenosa moštiju u Bari – život ovog svetitelja ispisan je delima koja su nadživela vekove i oblikovala duhovni identitet hišćanskog naroda.
Bio je odvažan zaštitnik pravde među ljudima. U dva maha spasao je "po tri čoveka od nezaslužene smrtne kazne".
Svetom Nikoli se mole oni koji su u nevolji, bolesni, siromašni, putnici, kao i svi koji traže pravdu, zaštitu i utehu.
I dok se mahom priča o obavezama domaćina kako slava ne bi izgubila svoj smisao, malo se priča kako bi gosti trebalo da se ponašaju kad na nju dođu.
Najčešća krsna slava u srpskim zemljama nosi dublju poruku od porodičnog okupljanja: zašto je liturgija središte praznika, kako Crkva gleda na dan upokojenja svetih i gde je granica između običaja i vere.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog Nikolu po starom kalendaru, dok po novom kalendaru proslavljaju Svetog Bonifatija. Katolici su u trećoj nedelji Adventa, Jevreji obeležavaju šesti dan Hanuke, a muslimani posvećuju dan redovnom džuma-namazu i svakodnevnim verskim obavezama.
Od tajnog darivanja siromaha i tamničkih godina do morskih oluja i prenosa moštiju u Bari – život ovog svetitelja ispisan je delima koja su nadživela vekove i oblikovala duhovni identitet hišćanskog naroda.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Od tajnog darivanja siromaha i tamničkih godina do morskih oluja i prenosa moštiju u Bari – život ovog svetitelja ispisan je delima koja su nadživela vekove i oblikovala duhovni identitet hišćanskog naroda.
Jedna osobina drži dušu otvorenom za Božji dar, a njeno zanemarivanje donosi unutrašnji nemir.
Svetom Nikoli se mole oni koji su u nevolji, bolesni, siromašni, putnici, kao i svi koji traže pravdu, zaštitu i utehu.
