U pravoslavlju, dete se ne posmatra samo kao mali čovek koji treba da odraste, već kao dragoceni dar Božiji.
Svaki roditelj sanja isto – da njegovo dete bude srećno. To je misao koja se ne gasi nikada, čak i kada deca odrastu, odu, promene grad, zemlju, život. Ipak, uprkos toj iskrenoj želji i neprekidnom trudu, većina roditelja ne može sa sigurnošću da kaže da je njihovo dete zaista ispunjeno i spokojno.
Sreća deteta nije nešto što se može lako prepoznati – nije uvek u osmehu, ni u lepom ponašanju, ni u uspehu. Ona se najčešće krije u onom nevidljivom prostoru između detetovog srca i topline roditeljskog doma.
U pravoslavlju, dete se ne posmatra samo kao mali čovek koji treba da odraste, već kao dragoceni dar Božiji. Vaspitanje nije tehnička veština, već duhovni zadatak. Porodica je prva "crkva" u kojoj se dete uči ljubavi, strpljenju, milosrđu i poštovanju.
Ako to izostane, dete može da raste, ali neće imati gde da se vrati kad ogladni za mirom.
U tom duhu u jednoj svojoj besedi govorio je i otac Predrag Popović, koji je objasnio kako roditelji mogu prepoznati da li im dete srećno.
Shutterstock/fizkes
Dom ne sme biti mesto teških iskušenja za decu
- Svako ispunjeno dete jedva čeka da dođe iz škole svojoj kući, kod svojih roditelja. Kako ćete znati da su vaša deca srećna? Tako što su se poželela svojih roditelja i sopstvene kuće. Onda znate da su vaša deca ispunjena. Ako dete gleda da pobegne od svoje kuće i roditelja, znajte da ste omašili. Ali, i da još nije kasno da nešto popravite - istakao je otac Predrag i dodao:
- Kuća mora da bude utvrđenje vere, ljubavi i nade. Znate ono kad smo se kao mali igrali jurke, pa imao si "kućicu". Kad dođeš do "kućice", tu ti niko ništa ne može.
Otac Predrag naglašava da kuća mora da bude mesto gde će dete odmarati od svih iskušenja, a ne u njoj da nailazi na nova. Kaže da je to za decu veliki pakao, ako se susreće sa iskušenjima u svom domu.
Print Screen Instagram otac_predrag_popovic
Otac Predrag
Otac Predrag je objasnio i kako kuća postaje mesto sreće za jedno dete.
- To može da se ostvari ako moja žena razmišlja o tome, ako moja deca i ja razmišljamo o tome. Svi moramo da razmišljamo, odnosno promišljamo jedni o drugima. To stoji u poslanici Timoteju, gde se kaže da ko ne promišlja o bližnjem svom, ne može se nazvati hrišćaninom - plastično je objasnio otac Predrag.
Arhimandrit Srpske pravoslavne crkve Vasilije Kostić objašnjava zašto porodični ručak nije samo obrok, već temelj vaspitanja – i kako se u toj tihoj svakodnevici gradi ili ruši autoritet oca, toplina majke i snaga deteta.
Iako deluju mirno i srećno u ranom detinjstvu, mnoga deca kasnije postaju buntovna i izgubljena. Starac Pajsije objašnjava zašto pravila, red i perfekcionizam ne mogu zameniti toplinu vere, nežnost i majčinsku molitvu.
Bosanski sevdidžan, nekada nezaobilazan na balkanskim trpezama, i danas se čuva u muslimanskim domovima kao dragocena porodična tajna i simbol topline i gostoprimstva.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Milica, Natalija i Marija i njihov pas kreću na neverovatno putovanje koje će im promeniti živote, otkrivajući da istinska svetlost dolazi iz ljubavi i vere.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 18. subotu po Duhovima otkriva kako molitva i vera otvaraju vrata nebeske slave dostupne svima koji Ga slede.
Jedan od najuticajnijih savremenih svetogoraca i učenik Svetog Siluana Atonskog poručuje da Crkva nije zajednica bezgrešnih, već brod na kome oni koji padaju ne odustaju od Boga ni jedni od drugih.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Nedavni primer iz Amerike pokreće pitanje koje mnogi vernici smatraju nemogućim: kako ostati veran Hristovom učenju i Svetim kanonima u vremenu duhovne dekadencije i relativizacije vere?
Dokumentarac otkriva neprolazni kosovski zavet, borbu naroda i svetinja, i višegodišnji rad humanitarne organizacije "Svi za Kosmet", koja menja živote ljudi i čuva srpsku duhovnost.
Od Subota duša u Grčkoj, Roditeljskih subota u Rusiji, do Zadušnica u Srbiji – običaji pokazuju kako molitva i dobročinstvo povezuju žive i one koji su prešli u večnost.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 18. subotu po Duhovima otkriva kako molitva i vera otvaraju vrata nebeske slave dostupne svima koji Ga slede.
