U pravoslavlju, dete se ne posmatra samo kao mali čovek koji treba da odraste, već kao dragoceni dar Božiji.
Svaki roditelj sanja isto – da njegovo dete bude srećno. To je misao koja se ne gasi nikada, čak i kada deca odrastu, odu, promene grad, zemlju, život. Ipak, uprkos toj iskrenoj želji i neprekidnom trudu, većina roditelja ne može sa sigurnošću da kaže da je njihovo dete zaista ispunjeno i spokojno.
Sreća deteta nije nešto što se može lako prepoznati – nije uvek u osmehu, ni u lepom ponašanju, ni u uspehu. Ona se najčešće krije u onom nevidljivom prostoru između detetovog srca i topline roditeljskog doma.
U pravoslavlju, dete se ne posmatra samo kao mali čovek koji treba da odraste, već kao dragoceni dar Božiji. Vaspitanje nije tehnička veština, već duhovni zadatak. Porodica je prva "crkva" u kojoj se dete uči ljubavi, strpljenju, milosrđu i poštovanju.
Ako to izostane, dete može da raste, ali neće imati gde da se vrati kad ogladni za mirom.
U tom duhu u jednoj svojoj besedi govorio je i otac Predrag Popović, koji je objasnio kako roditelji mogu prepoznati da li im dete srećno.
Shutterstock/fizkes
Dom ne sme biti mesto teških iskušenja za decu
- Svako ispunjeno dete jedva čeka da dođe iz škole svojoj kući, kod svojih roditelja. Kako ćete znati da su vaša deca srećna? Tako što su se poželela svojih roditelja i sopstvene kuće. Onda znate da su vaša deca ispunjena. Ako dete gleda da pobegne od svoje kuće i roditelja, znajte da ste omašili. Ali, i da još nije kasno da nešto popravite - istakao je otac Predrag i dodao:
- Kuća mora da bude utvrđenje vere, ljubavi i nade. Znate ono kad smo se kao mali igrali jurke, pa imao si "kućicu". Kad dođeš do "kućice", tu ti niko ništa ne može.
Otac Predrag naglašava da kuća mora da bude mesto gde će dete odmarati od svih iskušenja, a ne u njoj da nailazi na nova. Kaže da je to za decu veliki pakao, ako se susreće sa iskušenjima u svom domu.
Print Screen Instagram otac_predrag_popovic
Otac Predrag
Otac Predrag je objasnio i kako kuća postaje mesto sreće za jedno dete.
- To može da se ostvari ako moja žena razmišlja o tome, ako moja deca i ja razmišljamo o tome. Svi moramo da razmišljamo, odnosno promišljamo jedni o drugima. To stoji u poslanici Timoteju, gde se kaže da ko ne promišlja o bližnjem svom, ne može se nazvati hrišćaninom - plastično je objasnio otac Predrag.
Arhimandrit Srpske pravoslavne crkve Vasilije Kostić objašnjava zašto porodični ručak nije samo obrok, već temelj vaspitanja – i kako se u toj tihoj svakodnevici gradi ili ruši autoritet oca, toplina majke i snaga deteta.
Iako deluju mirno i srećno u ranom detinjstvu, mnoga deca kasnije postaju buntovna i izgubljena. Starac Pajsije objašnjava zašto pravila, red i perfekcionizam ne mogu zameniti toplinu vere, nežnost i majčinsku molitvu.
Blaženopočivši mitropolit Amfilohije doneo je sa Svete gore pelcer svetinje koja vekovima rađa samo u carskoj lavri – sada čudotvorna loza cveta i u glavnom gradu Crne Gore.
Mitropolit mileševski služio prvu liturgiju pređeosvećenih darova u ovom Velikom postu - vernicima preneo poruku o ljubavi, zajedništvu i unutrašnjoj discipline.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Crkva naglašava da se vaspitanje ne svodi samo na savete, zabrane i pravila – ono je mnogo više način života koji roditelji svakodnevno pokazuju sopstvenim primerom.
Blaženopočivši mitropolit Amfilohije doneo je sa Svete gore pelcer svetinje koja vekovima rađa samo u carskoj lavri – sada čudotvorna loza cveta i u glavnom gradu Crne Gore.
Zbog jedne jevanđeljske rečenice mnogi pomisle da vera traži odricanje od najbližih, ali ova beseda pokazuje da se iza tog poziva krije obećanje neuporedivo veće radosti i života koji ne prolazi.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Simeona Mirotočivog po starom i Svetog Porfirija Gaskog po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Aleksandra Aleksandrijskog, muslimani su u mesecu ramazanu, dok u judaizmu nema velikog verskog praznika.
Zašto ni spoljašnji mir ni uređeni život ne donose spokoj duši – snažne reči velikog pravoslavnog podvižnika razotkrivaju skrivene strasti koje čoveka udaljavaju od Boga i upozoravaju na najopasniji greh među njima.
