„NE ZALUĐUJMO DECU PRIPITIM ČIČICOM DEDA MRAZOM, NEGO SLAVIMO SVETOG NIKOLU KOJI JE NJEGOV PRAOBRAZ“ Iz manastira Ribnica na Nikoljdan odjeknula snažna poruka
U besedi nakon bogosluženja, iguman Arsenije pozvao je vernike da decu uče o istinskom značaju darivanja i da se oslobode obmana savremenog doba oličenih u simbolu Deda Mraza, ističući Svetog Nikolu kao uzor milosrđa i zajedništva.
Posle liturgije na praznik Svetog Nikole, jednog od najpoštovanijih svetitelja pravoslavnog sveta, iguman manastira Ribnica, otac Arsenije, održao je besedu koja je duboko odjeknula među vernicima. U svojoj poruci pozvao je narod da se vrate pravim vrednostima i uzoru pravoslavne pobožnosti – Svetom Nikoli Čudotvorcu, umesto da podlegnu duhu potrošačkog društva oličenom u simbolu Deda Mraza.
Youtube/National Geographic
Po rečima oca Arsenija, Sveto Nikola je praobraz Deda Mraza koji je oličenje simbola potrošačkog društva
Otac Arsenije je govorio sa ljubavlju i brigom za duhovno zdravlje vernog naroda:
- Treba da slavimo Svetog Nikolu, a ne nekakvog Deda Mraza koga zovu Santa Klaus, a to je zapravo Sent Nikolaus. Svi znamo za to, ali moram da pomenem, i to je jedna sprdnja sa svetiteljem, sa nekim čičicom, koji je onako vidno pod gasom, crvenih obraščića, jer je Nova godina, i koji deci donosi nešto i zaluđuje ih. Svi oni koji zaluđuju decu Deda Mrazom, nemaju pojma ko je Sveti Nikola, svetac koji je zapravo praobraz svega toga.
Printscreen/Instagram/manastir_ribnica
Iguman manastira Ribnica, otac Arsenije
Iguman je podsetio vernike da je Sveti Nikola istinski uzor hrišćanske ljubavi, milosrđa i dobrote. Njegovo ime vekovima simbolizuje darivanje iz srca, prožeto duhovnom snagom i toplinom, nasuprot materijalizmu savremenog doba.
- Neka nam Sveti Nikola i svi sveti Božiji sluge pomognu da proslavimo slavu, da ostajemo u slozi, u zajednici i da nam niko ništa ne može. Amin. Slava Gospodu - završio je otac Arsenije svoju nadahnutu besedu.
Poruka igumana Arsenija nije samo poziv na povratak tradiciji, već i na budnost pred duhovnim izazovima savremenog sveta. Sveti Nikola, kao veliki Božiji ugodnik, ostaje nepresušni izvor inspiracije i podsećanje na važnost zajedništva, vere i ljubavi.
Od zaštitnika pomoraca i siromašnih do svetitelja čudotvorca čija dela milosrđa nadahnjuju milione vernika širom sveta, Sveti Nikola ostaje uzor nepokolebljive vere, ljubavi i dobrote. Njegov život, prožet blagošću i predanošću Gospodu, zauvek je urezan u pravoslavnu tradiciju.
U svetinji nadomak Mionice, „najluđa noć“ postaje prilika za duhovnu obnovu i liturgijsko slavlje, daleko od greha i svetovnih iskušenja, kroz molitvu, pričešće i smirenje, dok svet izdiše pod teretom „greha, bluda i Sodome“.
Prema procenama, čak 30 odsto Srba slavi ovog sveca, a razlozi kako i zašto je baš Sveti Nikola postao najvažnija slava u Srbiji nije jednostavan i zahteva dublje objašnjenje.
Arhiepiskop Mirlikijski nije samo zaštitnik siromašnih i siročadi, već i svetitelj sa pričom ispunjenom izazovima, žrtvom i pobedama za svoj narod. Protojerej Goran Kovačević otkriva zašto ovog svetitelja poštuju i oni koji ne priznaju svece.
U Rimu za vreme cara Adrijana četiri hrišćanke odbile su da prinesu žrtvu idolskoj boginji Artemidi, a majka je svoje kćeri do poslednjeg trenutka učvršćivala u veri i učila ih da ne pokleknu pred strahom.
Đurđević je ukazao i na to da posetioci ne mogu očekivati da će im monasi u svakom trenutku biti dostupni, jer život u manastiru podrazuma i poštovanje dnevnog poretka.
Rumunski duhovnik objašnjava da post, molitva, milostinja i uzdržanje sami po sebi nisu dovoljni, jer je za Boga važno i sa kakvom namerom čovek čini ono što izgleda kao dobro.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
Hristovo učenje nije bilo i nije ni danas prilagođeno ljudskim željama, već je pozivalo i poziva na promenu iznutra, što savremenom čoveku nimalo ne odgovara.
Iako se razlikuju po obredima, istoriji i teološkim učenjima, hrišćanstvo, islam i judaizam dele vrednosti koje vekovima oblikuju živote miliona ljudi: mir, milosrđe, porodicu, praštanje i brigu za bližnjeg.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
Proslava je počela večernjim bogosluženjem i promocijom spomen-knjige, nastavljena svečanom liturgijom i obraćanjima arhijereja, a završena koncertom ansambla Fenički biseri pred punom dvoranom Kulturnog centra u Baru.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu velikomučenicu Jefimiju po starom kalendaru, dok po novom slave Prepodobnog Kirijaka Otšelnika. Katolička crkva obeležava Svete arhanđele Mihajla, Gavrila i Rafaila. Jevreji obeležavaju četvrti dan Sukota, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
Jedna od pouka svetogorskog duhovnika govori o slabostima koje čovek često ne primećuje, a upravo kroz njih, kako je upozoravao, iskušenje može da pronađe put do srca.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
