„NE ZALUĐUJMO DECU PRIPITIM ČIČICOM DEDA MRAZOM, NEGO SLAVIMO SVETOG NIKOLU KOJI JE NJEGOV PRAOBRAZ“ Iz manastira Ribnica na Nikoljdan odjeknula snažna poruka
U besedi nakon bogosluženja, iguman Arsenije pozvao je vernike da decu uče o istinskom značaju darivanja i da se oslobode obmana savremenog doba oličenih u simbolu Deda Mraza, ističući Svetog Nikolu kao uzor milosrđa i zajedništva.
Posle liturgije na praznik Svetog Nikole, jednog od najpoštovanijih svetitelja pravoslavnog sveta, iguman manastira Ribnica, otac Arsenije, održao je besedu koja je duboko odjeknula među vernicima. U svojoj poruci pozvao je narod da se vrate pravim vrednostima i uzoru pravoslavne pobožnosti – Svetom Nikoli Čudotvorcu, umesto da podlegnu duhu potrošačkog društva oličenom u simbolu Deda Mraza.
Youtube/National Geographic
Po rečima oca Arsenija, Sveto Nikola je praobraz Deda Mraza koji je oličenje simbola potrošačkog društva
Otac Arsenije je govorio sa ljubavlju i brigom za duhovno zdravlje vernog naroda:
- Treba da slavimo Svetog Nikolu, a ne nekakvog Deda Mraza koga zovu Santa Klaus, a to je zapravo Sent Nikolaus. Svi znamo za to, ali moram da pomenem, i to je jedna sprdnja sa svetiteljem, sa nekim čičicom, koji je onako vidno pod gasom, crvenih obraščića, jer je Nova godina, i koji deci donosi nešto i zaluđuje ih. Svi oni koji zaluđuju decu Deda Mrazom, nemaju pojma ko je Sveti Nikola, svetac koji je zapravo praobraz svega toga.
Printscreen/Instagram/manastir_ribnica
Iguman manastira Ribnica, otac Arsenije
Iguman je podsetio vernike da je Sveti Nikola istinski uzor hrišćanske ljubavi, milosrđa i dobrote. Njegovo ime vekovima simbolizuje darivanje iz srca, prožeto duhovnom snagom i toplinom, nasuprot materijalizmu savremenog doba.
- Neka nam Sveti Nikola i svi sveti Božiji sluge pomognu da proslavimo slavu, da ostajemo u slozi, u zajednici i da nam niko ništa ne može. Amin. Slava Gospodu - završio je otac Arsenije svoju nadahnutu besedu.
Poruka igumana Arsenija nije samo poziv na povratak tradiciji, već i na budnost pred duhovnim izazovima savremenog sveta. Sveti Nikola, kao veliki Božiji ugodnik, ostaje nepresušni izvor inspiracije i podsećanje na važnost zajedništva, vere i ljubavi.
Od zaštitnika pomoraca i siromašnih do svetitelja čudotvorca čija dela milosrđa nadahnjuju milione vernika širom sveta, Sveti Nikola ostaje uzor nepokolebljive vere, ljubavi i dobrote. Njegov život, prožet blagošću i predanošću Gospodu, zauvek je urezan u pravoslavnu tradiciju.
U svetinji nadomak Mionice, „najluđa noć“ postaje prilika za duhovnu obnovu i liturgijsko slavlje, daleko od greha i svetovnih iskušenja, kroz molitvu, pričešće i smirenje, dok svet izdiše pod teretom „greha, bluda i Sodome“.
Prema procenama, čak 30 odsto Srba slavi ovog sveca, a razlozi kako i zašto je baš Sveti Nikola postao najvažnija slava u Srbiji nije jednostavan i zahteva dublje objašnjenje.
Arhiepiskop Mirlikijski nije samo zaštitnik siromašnih i siročadi, već i svetitelj sa pričom ispunjenom izazovima, žrtvom i pobedama za svoj narod. Protojerej Goran Kovačević otkriva zašto ovog svetitelja poštuju i oni koji ne priznaju svece.
Jedna rečenica izgovorena u besu može godinama da ostavi trag, a čuveni ruski duhovnik otkriva zbog čega mnogi izgube spokoj upravo onda kada pomisle da su pobedili u raspravi.
Tokom incidenta u bazilici u Jablonneu čula su se dva pucnja, nakon čega je ukradena i oštećena relikvija Svete Zdislave, dok policija istražuje motive i okolnosti skrnavljenja.
Zašto Spasovdan i Trojice svake godine „šetaju“ kroz kalendar, dok su Božić i Bogojavljenje zauvek vezani za isti datum? Odgovor leži u pravilima Crkve i računanju datuma Vaskrsa.
Ovo jelo od jagnjetine, pasulja i suve slanine kuvalo se polako i po tačno utvrđenom običaju - recept sačuvan kroz generacije i danas budi sećanja na pravu domaću kuhinju.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Najčešća krsna slava u srpskim zemljama nosi dublju poruku od porodičnog okupljanja: zašto je liturgija središte praznika, kako Crkva gleda na dan upokojenja svetih i gde je granica između običaja i vere.
Od skromnog darodavca i milosrdnog zaštitnika do globalnog simbola potrošačke kulture – priča o Svetom Nikoli i Deda Mrazu osvetljava promene u društvenim vrednostima i poziva na povratak izvornim hrišćanskim idealima.
U Crkvi Svetog Đorđa pod Goricom služeno je opelo monahinji Hristini (Rabrenović), koju su vernici pamtili po požrtvovanosti, molitvi i decenijama služenja bez želje za priznanjima.
Sud u Podgorici dosudio je odštetu arhimandritu Hrizostomu Nešiću nakon što je na kontroverznom portalu bio označen kao „špijun“, zajedno sa više monaha i sveštenika SPC.
Monahinja Hristina decenijama je, bez buke i želje za priznanjem, služila Crkvi i ljudima, a oni koji su je poznavali pamte je kao simbol krotosti, požrtvovanja i tihe vere koja je menjala živote oko nje.
U Galeriji SANU otvorena je velika izložba povodom 850 godina od rođenja Rastka Nemanjića, a patrijarh Porfirije, Nikola Selaković, Lina Mendoni i Zoran Knežević govorili su o veri, identitetu, kulturi i očuvanju nacionalnog nasleđa.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
U Crkvi Svetog Đorđa pod Goricom služeno je opelo monahinji Hristini (Rabrenović), koju su vernici pamtili po požrtvovanosti, molitvi i decenijama služenja bez želje za priznanjima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
