„NE ZALUĐUJMO DECU PRIPITIM ČIČICOM DEDA MRAZOM, NEGO SLAVIMO SVETOG NIKOLU KOJI JE NJEGOV PRAOBRAZ“ Iz manastira Ribnica na Nikoljdan odjeknula snažna poruka
U besedi nakon bogosluženja, iguman Arsenije pozvao je vernike da decu uče o istinskom značaju darivanja i da se oslobode obmana savremenog doba oličenih u simbolu Deda Mraza, ističući Svetog Nikolu kao uzor milosrđa i zajedništva.
Posle liturgije na praznik Svetog Nikole, jednog od najpoštovanijih svetitelja pravoslavnog sveta, iguman manastira Ribnica, otac Arsenije, održao je besedu koja je duboko odjeknula među vernicima. U svojoj poruci pozvao je narod da se vrate pravim vrednostima i uzoru pravoslavne pobožnosti – Svetom Nikoli Čudotvorcu, umesto da podlegnu duhu potrošačkog društva oličenom u simbolu Deda Mraza.
Youtube/National Geographic
Po rečima oca Arsenija, Sveto Nikola je praobraz Deda Mraza koji je oličenje simbola potrošačkog društva
Otac Arsenije je govorio sa ljubavlju i brigom za duhovno zdravlje vernog naroda:
- Treba da slavimo Svetog Nikolu, a ne nekakvog Deda Mraza koga zovu Santa Klaus, a to je zapravo Sent Nikolaus. Svi znamo za to, ali moram da pomenem, i to je jedna sprdnja sa svetiteljem, sa nekim čičicom, koji je onako vidno pod gasom, crvenih obraščića, jer je Nova godina, i koji deci donosi nešto i zaluđuje ih. Svi oni koji zaluđuju decu Deda Mrazom, nemaju pojma ko je Sveti Nikola, svetac koji je zapravo praobraz svega toga.
Printscreen/Instagram/manastir_ribnica
Iguman manastira Ribnica, otac Arsenije
Iguman je podsetio vernike da je Sveti Nikola istinski uzor hrišćanske ljubavi, milosrđa i dobrote. Njegovo ime vekovima simbolizuje darivanje iz srca, prožeto duhovnom snagom i toplinom, nasuprot materijalizmu savremenog doba.
- Neka nam Sveti Nikola i svi sveti Božiji sluge pomognu da proslavimo slavu, da ostajemo u slozi, u zajednici i da nam niko ništa ne može. Amin. Slava Gospodu - završio je otac Arsenije svoju nadahnutu besedu.
Poruka igumana Arsenija nije samo poziv na povratak tradiciji, već i na budnost pred duhovnim izazovima savremenog sveta. Sveti Nikola, kao veliki Božiji ugodnik, ostaje nepresušni izvor inspiracije i podsećanje na važnost zajedništva, vere i ljubavi.
Od zaštitnika pomoraca i siromašnih do svetitelja čudotvorca čija dela milosrđa nadahnjuju milione vernika širom sveta, Sveti Nikola ostaje uzor nepokolebljive vere, ljubavi i dobrote. Njegov život, prožet blagošću i predanošću Gospodu, zauvek je urezan u pravoslavnu tradiciju.
U svetinji nadomak Mionice, „najluđa noć“ postaje prilika za duhovnu obnovu i liturgijsko slavlje, daleko od greha i svetovnih iskušenja, kroz molitvu, pričešće i smirenje, dok svet izdiše pod teretom „greha, bluda i Sodome“.
Prema procenama, čak 30 odsto Srba slavi ovog sveca, a razlozi kako i zašto je baš Sveti Nikola postao najvažnija slava u Srbiji nije jednostavan i zahteva dublje objašnjenje.
Arhiepiskop Mirlikijski nije samo zaštitnik siromašnih i siročadi, već i svetitelj sa pričom ispunjenom izazovima, žrtvom i pobedama za svoj narod. Protojerej Goran Kovačević otkriva zašto ovog svetitelja poštuju i oni koji ne priznaju svece.
Iza pomeranja kroz kalendar stoji precizan spoj crkvenih odluka, lunarnog ciklusa i razlika između kalendarskih sistema, zbog čega se datum svake godine iznova određuje prema strogim pravilima utvrđenim još u 4. veku.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Najčešća krsna slava u srpskim zemljama nosi dublju poruku od porodičnog okupljanja: zašto je liturgija središte praznika, kako Crkva gleda na dan upokojenja svetih i gde je granica između običaja i vere.
Od skromnog darodavca i milosrdnog zaštitnika do globalnog simbola potrošačke kulture – priča o Svetom Nikoli i Deda Mrazu osvetljava promene u društvenim vrednostima i poziva na povratak izvornim hrišćanskim idealima.
U rečima koje su odjeknule daleko izvan hrama Vaskrsenja Hristovog u Valjevu, episkop valjevski podseća da se istinska promena ne meri danima posta, već davanjem ljubavi i osloncem na Crkvu.
Izložba "Game changers2 uvodi decu u učenja stranog duhovnog sveta, dok Eparhija zvorničko-tuzlanska upozorava na opasnost od duhovne obmane i psiholoških posledica, pozivajući nastavnike da preispitaju ovakve odluke.
Završena obnova i živopis Sabornog hrama Rođenja Presvete Bogorodice svedoče o istrajnosti srpske zajednice u Argentini i nasleđu koje i danas živi kroz veru, umetnost i zajedništvo
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U besedi za sredu 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na čudesno javljanje koje je ujedinilo hrišćane i nevernike pred Julijanom Odstupnikom.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetе mučenike Hrisanta i Dariju po starom i Svetu Mariju Egipćanku po novom kalendaru. Katolici slave Svetog Huga iz Grenobla, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
