U svetinji nadomak Mionice, „najluđa noć“ postaje prilika za duhovnu obnovu i liturgijsko slavlje, daleko od greha i svetovnih iskušenja, kroz molitvu, pričešće i smirenje, dok svet izdiše pod teretom „greha, bluda i Sodome“.
Na prvi pogled, informacija da pravoslavni manastir organizuje doček Nove godine i to po Gregorijanskom (novom) kalendaru može se činiti neobičnom, posebno zbog toga što Srpska pravoslavna crkva još uvek koristi Julijanski (stari) kalendar.
Površno razmišljajući, prosečan građanin Srbije bi mogao da se upita: „Zbog čega svetosavsko monaštvo uopšte obeležava svetovne praznike?“ Ipak, duhovna praksa manastira Ribnica pod vođstvom oca Arsenija pokazuje duboku promišljenost i bogatstvo teološkog sagledavanja vremena i svetkovina.
U svom obraćanju, iguman Arsenije objašnjava da je njegova namera da vernici ovu „najluđu noć“ provedu na način koji je u skladu sa pravoslavnom tradicijom i liturgijskom praksom. Kako je rekao, za njega, „nije toliko bitna ta sveta Nova godina“, jer pravoslavni vernici pravu Novu godinu slave na dan kada se Hristos rodio. Po rečima oca Arsenija, Božić, u tom smislu, predstavlja početak ne samo nove kalendarske godine, već i duhovne obnove, kada se rađa sve novo u dušama vernih.
Wikipedia
- Nama je Božić, praktično, Nova godina. Tada se rađa sve novo - istakao je otac Arsenije, naglašavajući da vernici kroz liturgiju doživljavaju istinsku obnovu. Ipak, poštujući datum prema Gregorijanskom kalendaru, manastir Ribnica je i ove godine, kao i prošle, pozvao vernu braću i sestre da dočekaju Novu godinu u liturgijskom okruženju, daleko od svetovnih iskušenja koja donosi „najluđa noć“.
Kko je iguman Arsenije dalje objasnio, doček u manastiru je prilika da vernici umesto u društvu alkohola, pečenja i greha, dožive Novi početak u miru, pričešćeni i sa molitvom.
- Mi ćemo, uz pomoć Božju, da počnemo liturgijom, i da uđemo u Novu godinu, pričešćeni, oboženi, sa molitvom, smirenjem i radošću - rekao je otac Arsenije, ukazujući na važnost duhovnog čistilišta, koje manastir nudi onima koji žele da Novu godinu dočekaju na način koji je ugodan Gospodu.
Svet je, kako ističe, obuzet „grehom, bludom, Sodmom i Gomorom“, te nije čudo što takva godina često postane „prokleta“, ispunjena „krvavim tragovima i grehom“. Ipak, manastir Ribnica se odlučio da, uz Božju pomoć, uđe u Novu godinu kroz liturgijsko slavlje, blagoslovljeni i smireni. Tako će, kako kaže otac Arsenije, cela godina biti „blagoslovena“, baš kao što će biti blagoslovena i sveta liturgija.
youtube/printscreen/ RTS Trag - Zvanični kanal
Iguman Ribnice, otac Arsenije
- Imaćemo liturgiju u ponoć i na taj način ćemo da uđemo u tu Novu godinu, slaveći Gospoda, a ne slaveći onoga koji je suprotan njemu. Nažalost, svet dočekuje tu Novu godinu kroz greh, kroz blud, kroz Sodomu i Gomoru, i onda nije čudo što je takva godina posle prokleta, puna krvi, greha, i svega - istakao je iguman Ribnice.
Tehnički detalji ovog posebnog dočeka su jednostavni. Kako je otac Arsenije napomenuo, svi zainteresovani mogu se obratiti telefonski bratu Nemanja, koji je zadužen za smeštaj.
- Na raspolaganju je oko 50 ležajeva, dok će biti dovoljno mesta za još toliko vernika, bez kreveta - kaže otac Arsenije, napominjući da ovo nije doček, već prilika za duhovnu obnovu i zajedničku molitvu koja će obeležiti početak godine.
Za manastir Ribnica, ova praksa predstavlja poziv da se vernici podsete na istinsku svrhu vremena — živeti u skladu sa verom, ljubavlju i smirenjem, a ne u žurbi i ispraznostima koje često prate svetovne praznike.
Priča o luksuznom vozilu, koje je privuklo pažnju meštana mioničkog kraja, dovela je do nesporazuma i pogrešnih predstava o životu monaha. Jeromonah Arsenije razjasnio je situaciju, pozivajući na smirenost i oprez u prosuđivanju.
Pod oskudicom materijala i senkom osmanskog jarma, samouki monah Teodosije je improvizovanom tehnikom štampe izrezbario 250 drvenih ploča i načinio prvu štampanu knjigu na ovim prostorima — remek-delo koje danas čuva uspomenu na vekovnu borbu za očuvanje vere i pisane reči.
gumanija manastira Bogorodice Trojeručice na Avali kaže da je i ona, koja je "kroz bolesti došla do onoga kako sveti oci pišu da bi trebalo držati postove", uvek slušala samo svoj organizam.
Predanje kaže da je Sveti Bonifacije na Badnje veče posekao Hrast groma, pod kojim su pagani prinosili ljudske žrtve, što je zauvek promenilo tok jedne stare tradicije.
Dok mediji najavljuju ludačku proslavu Nove godine, sveštenik iz Malog Palančišta poziva vernike na molitvu, post i pokajanje pred Rođenje Hrista, ističući opasnosti idolopoklonstva i praznoslovlja.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Od drevnih Vavilonaca do rimskih reformi, pravoslavnog i kineskog kalendara, Nova godina izražava univerzalnu ljudsku težnju za mirom, obnovom i zajedništvom, dok različiti običaji širom sveta oslikavaju bogatstvo kultura i tradicija.
Podignuta na temeljima vizantijske bazilike, sa sačuvanim ugovorom o gradnji iz 1281. i grobovima potomaka loze Nemanjića, ova svetinja kod Brodareva svedoči o veri, razaranju i tihom opstanku uprkos pljačkama, ruševinama i zaboravu.
Nakon zemljotresa, ratova i sistematskog uništavanja, završna faza građevinskih radova na hramovima Svetog Spiridona, Svetog Nikole i parohijskog doma u Petrinji budi nadu pravoslavnih vernika u ovom kraju.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Sevastijana po starom kalendaru, a Svetu Melaniju Mlađu po novom. Katolici proslavljaju Svetog papu Silvestera I, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama prema svojim verskim običajima.
