U svetinji nadomak Mionice, „najluđa noć“ postaje prilika za duhovnu obnovu i liturgijsko slavlje, daleko od greha i svetovnih iskušenja, kroz molitvu, pričešće i smirenje, dok svet izdiše pod teretom „greha, bluda i Sodome“.
Na prvi pogled, informacija da pravoslavni manastir organizuje doček Nove godine i to po Gregorijanskom (novom) kalendaru može se činiti neobičnom, posebno zbog toga što Srpska pravoslavna crkva još uvek koristi Julijanski (stari) kalendar.
Površno razmišljajući, prosečan građanin Srbije bi mogao da se upita: „Zbog čega svetosavsko monaštvo uopšte obeležava svetovne praznike?“ Ipak, duhovna praksa manastira Ribnica pod vođstvom oca Arsenija pokazuje duboku promišljenost i bogatstvo teološkog sagledavanja vremena i svetkovina.
U svom obraćanju, iguman Arsenije objašnjava da je njegova namera da vernici ovu „najluđu noć“ provedu na način koji je u skladu sa pravoslavnom tradicijom i liturgijskom praksom. Kako je rekao, za njega, „nije toliko bitna ta sveta Nova godina“, jer pravoslavni vernici pravu Novu godinu slave na dan kada se Hristos rodio. Po rečima oca Arsenija, Božić, u tom smislu, predstavlja početak ne samo nove kalendarske godine, već i duhovne obnove, kada se rađa sve novo u dušama vernih.
Wikipedia
- Nama je Božić, praktično, Nova godina. Tada se rađa sve novo - istakao je otac Arsenije, naglašavajući da vernici kroz liturgiju doživljavaju istinsku obnovu. Ipak, poštujući datum prema Gregorijanskom kalendaru, manastir Ribnica je i ove godine, kao i prošle, pozvao vernu braću i sestre da dočekaju Novu godinu u liturgijskom okruženju, daleko od svetovnih iskušenja koja donosi „najluđa noć“.
Kko je iguman Arsenije dalje objasnio, doček u manastiru je prilika da vernici umesto u društvu alkohola, pečenja i greha, dožive Novi početak u miru, pričešćeni i sa molitvom.
- Mi ćemo, uz pomoć Božju, da počnemo liturgijom, i da uđemo u Novu godinu, pričešćeni, oboženi, sa molitvom, smirenjem i radošću - rekao je otac Arsenije, ukazujući na važnost duhovnog čistilišta, koje manastir nudi onima koji žele da Novu godinu dočekaju na način koji je ugodan Gospodu.
Svet je, kako ističe, obuzet „grehom, bludom, Sodmom i Gomorom“, te nije čudo što takva godina često postane „prokleta“, ispunjena „krvavim tragovima i grehom“. Ipak, manastir Ribnica se odlučio da, uz Božju pomoć, uđe u Novu godinu kroz liturgijsko slavlje, blagoslovljeni i smireni. Tako će, kako kaže otac Arsenije, cela godina biti „blagoslovena“, baš kao što će biti blagoslovena i sveta liturgija.
youtube/printscreen/ RTS Trag - Zvanični kanal
Iguman Ribnice, otac Arsenije
- Imaćemo liturgiju u ponoć i na taj način ćemo da uđemo u tu Novu godinu, slaveći Gospoda, a ne slaveći onoga koji je suprotan njemu. Nažalost, svet dočekuje tu Novu godinu kroz greh, kroz blud, kroz Sodomu i Gomoru, i onda nije čudo što je takva godina posle prokleta, puna krvi, greha, i svega - istakao je iguman Ribnice.
Tehnički detalji ovog posebnog dočeka su jednostavni. Kako je otac Arsenije napomenuo, svi zainteresovani mogu se obratiti telefonski bratu Nemanja, koji je zadužen za smeštaj.
- Na raspolaganju je oko 50 ležajeva, dok će biti dovoljno mesta za još toliko vernika, bez kreveta - kaže otac Arsenije, napominjući da ovo nije doček, već prilika za duhovnu obnovu i zajedničku molitvu koja će obeležiti početak godine.
Za manastir Ribnica, ova praksa predstavlja poziv da se vernici podsete na istinsku svrhu vremena — živeti u skladu sa verom, ljubavlju i smirenjem, a ne u žurbi i ispraznostima koje često prate svetovne praznike.
Priča o luksuznom vozilu, koje je privuklo pažnju meštana mioničkog kraja, dovela je do nesporazuma i pogrešnih predstava o životu monaha. Jeromonah Arsenije razjasnio je situaciju, pozivajući na smirenost i oprez u prosuđivanju.
Pod oskudicom materijala i senkom osmanskog jarma, samouki monah Teodosije je improvizovanom tehnikom štampe izrezbario 250 drvenih ploča i načinio prvu štampanu knjigu na ovim prostorima — remek-delo koje danas čuva uspomenu na vekovnu borbu za očuvanje vere i pisane reči.
gumanija manastira Bogorodice Trojeručice na Avali kaže da je i ona, koja je "kroz bolesti došla do onoga kako sveti oci pišu da bi trebalo držati postove", uvek slušala samo svoj organizam.
Veliki duhovnik sa Svete Gore podseća da slabost nije kraj borbe, već prilika za pokajanje i povratak Bogu, jer posle pada najopasnije je izgubiti nadu.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić, pozivajući se na dokumenta iz 2012. godine, tvrdi da Temeljni ugovor nije odstupio od stava blaženopočivšeg mitropolita crnogorsko-primorskog.
Tumačeći reči iz Knjige Priča Solomonovih, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva da se darivanje bližnjemu računa kao dar Bogu, a vrednost bogatstva meri se spremnošću da se ono podeli.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Kako je nastala pometnja oko kalendara, šta je dogma o Vaskrsu i zbog čega vreme merimo netačno – u svom autorskom tekstu koji prenosimo u celosti objašnjava sveštenik Stevan Stefanović ističući da veru ne smemo da merimo pogrešno.
Sveštenik Darko B. Jelić bez uvijanja govori o lažnoj tradiciji, crkvenim portama pretvorenim u vašarište i o tome kako smo zamenili liturgiju bukom, a smisao navikom – i zašto nas to već decenijama drži na istom mestu.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Manastir Žiča, koji je Sveti Sava izabrao za sedište prve srpske arhiepiskopije, mnogo je više od mesta molitve: u njegovim zidovima oblikovala se duhovna ideja Srbije, krunisani su vladari i ispisivane stranice istorije
Manastir Svetih arhangela, zadužbina cara Stefana Dušana podignuta između 1343. i 1352. godine, bio je jedno od najznačajnijih duhovnih središta srednjovekovne Srbije i njegovo poslednje počivalište.
Na obalama Bistrice vekovima opstaje kompleks u kojem se prepliću tragovi Svetog Save, srpskih patrijaraha, srednjovekovnih vladara i manje poznatih priča ispisanih u kamenu, freskama i obnovama kroz različite epohe.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Umesto cveća, porodica je pozvala ljude da darove usmere Koledžu "Sveti Sava" u Sidneju, a odaziv zajednice doneo je 130.000 australijskih dolara za opremanje školskog hrama i memorijalno obeležje u Petrino ime.
Od zaštitnih amajlija za novorođenče do običaja na poslednjem ispraćaju, granica između poštovanja tradicije i udaljavanja od crkvenog učenja često je veoma tanka.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
