U svetinji nadomak Mionice, „najluđa noć“ postaje prilika za duhovnu obnovu i liturgijsko slavlje, daleko od greha i svetovnih iskušenja, kroz molitvu, pričešće i smirenje, dok svet izdiše pod teretom „greha, bluda i Sodome“.
Na prvi pogled, informacija da pravoslavni manastir organizuje doček Nove godine i to po Gregorijanskom (novom) kalendaru može se činiti neobičnom, posebno zbog toga što Srpska pravoslavna crkva još uvek koristi Julijanski (stari) kalendar.
Površno razmišljajući, prosečan građanin Srbije bi mogao da se upita: „Zbog čega svetosavsko monaštvo uopšte obeležava svetovne praznike?“ Ipak, duhovna praksa manastira Ribnica pod vođstvom oca Arsenija pokazuje duboku promišljenost i bogatstvo teološkog sagledavanja vremena i svetkovina.
U svom obraćanju, iguman Arsenije objašnjava da je njegova namera da vernici ovu „najluđu noć“ provedu na način koji je u skladu sa pravoslavnom tradicijom i liturgijskom praksom. Kako je rekao, za njega, „nije toliko bitna ta sveta Nova godina“, jer pravoslavni vernici pravu Novu godinu slave na dan kada se Hristos rodio. Po rečima oca Arsenija, Božić, u tom smislu, predstavlja početak ne samo nove kalendarske godine, već i duhovne obnove, kada se rađa sve novo u dušama vernih.
Wikipedia
- Nama je Božić, praktično, Nova godina. Tada se rađa sve novo - istakao je otac Arsenije, naglašavajući da vernici kroz liturgiju doživljavaju istinsku obnovu. Ipak, poštujući datum prema Gregorijanskom kalendaru, manastir Ribnica je i ove godine, kao i prošle, pozvao vernu braću i sestre da dočekaju Novu godinu u liturgijskom okruženju, daleko od svetovnih iskušenja koja donosi „najluđa noć“.
Kko je iguman Arsenije dalje objasnio, doček u manastiru je prilika da vernici umesto u društvu alkohola, pečenja i greha, dožive Novi početak u miru, pričešćeni i sa molitvom.
- Mi ćemo, uz pomoć Božju, da počnemo liturgijom, i da uđemo u Novu godinu, pričešćeni, oboženi, sa molitvom, smirenjem i radošću - rekao je otac Arsenije, ukazujući na važnost duhovnog čistilišta, koje manastir nudi onima koji žele da Novu godinu dočekaju na način koji je ugodan Gospodu.
Svet je, kako ističe, obuzet „grehom, bludom, Sodmom i Gomorom“, te nije čudo što takva godina često postane „prokleta“, ispunjena „krvavim tragovima i grehom“. Ipak, manastir Ribnica se odlučio da, uz Božju pomoć, uđe u Novu godinu kroz liturgijsko slavlje, blagoslovljeni i smireni. Tako će, kako kaže otac Arsenije, cela godina biti „blagoslovena“, baš kao što će biti blagoslovena i sveta liturgija.
youtube/printscreen/ RTS Trag - Zvanični kanal
Iguman Ribnice, otac Arsenije
- Imaćemo liturgiju u ponoć i na taj način ćemo da uđemo u tu Novu godinu, slaveći Gospoda, a ne slaveći onoga koji je suprotan njemu. Nažalost, svet dočekuje tu Novu godinu kroz greh, kroz blud, kroz Sodomu i Gomoru, i onda nije čudo što je takva godina posle prokleta, puna krvi, greha, i svega - istakao je iguman Ribnice.
Tehnički detalji ovog posebnog dočeka su jednostavni. Kako je otac Arsenije napomenuo, svi zainteresovani mogu se obratiti telefonski bratu Nemanja, koji je zadužen za smeštaj.
- Na raspolaganju je oko 50 ležajeva, dok će biti dovoljno mesta za još toliko vernika, bez kreveta - kaže otac Arsenije, napominjući da ovo nije doček, već prilika za duhovnu obnovu i zajedničku molitvu koja će obeležiti početak godine.
Za manastir Ribnica, ova praksa predstavlja poziv da se vernici podsete na istinsku svrhu vremena — živeti u skladu sa verom, ljubavlju i smirenjem, a ne u žurbi i ispraznostima koje često prate svetovne praznike.
Priča o luksuznom vozilu, koje je privuklo pažnju meštana mioničkog kraja, dovela je do nesporazuma i pogrešnih predstava o životu monaha. Jeromonah Arsenije razjasnio je situaciju, pozivajući na smirenost i oprez u prosuđivanju.
Pod oskudicom materijala i senkom osmanskog jarma, samouki monah Teodosije je improvizovanom tehnikom štampe izrezbario 250 drvenih ploča i načinio prvu štampanu knjigu na ovim prostorima — remek-delo koje danas čuva uspomenu na vekovnu borbu za očuvanje vere i pisane reči.
gumanija manastira Bogorodice Trojeručice na Avali kaže da je i ona, koja je "kroz bolesti došla do onoga kako sveti oci pišu da bi trebalo držati postove", uvek slušala samo svoj organizam.
Dok svet strepi pred katastrofama i neizvesnošću, ruski monah i duhovnik otkriva pouku koja pokazuje da vera i unutrašnja predanost mogu stvoriti nevidljivu zaštitu – događaj koji su vlasti pokušale da izbrišu iz istorije.
Vernici svih generacija dobijaju priliku da zakorače u novi život po Hristovoj milosti - sveštenici pozivaju zainteresovane da se prijave do Velikog petka i pripreme sve što je potrebno za Svetu tajnu
Dok jedni izvori tvrde da je povod bila koreografija sa likom Svetog Simeona, drugi ukazuju na niz disciplinskih prekršaja, a različita tumačenja dodatno podgrevaju sumnje u kriterijume evropske kuće fudbala.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Kako je nastala pometnja oko kalendara, šta je dogma o Vaskrsu i zbog čega vreme merimo netačno – u svom autorskom tekstu koji prenosimo u celosti objašnjava sveštenik Stevan Stefanović ističući da veru ne smemo da merimo pogrešno.
Sveštenik Darko B. Jelić bez uvijanja govori o lažnoj tradiciji, crkvenim portama pretvorenim u vašarište i o tome kako smo zamenili liturgiju bukom, a smisao navikom – i zašto nas to već decenijama drži na istom mestu.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Selo Divejevo u Nižegorodskoj oblasti i manastir prepodobnog Serafima Sarovskog čuva priče o Svetoj kanavki, duhovnoj stazi za koju vernici veruju da je zaštićena od zla.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Iza pomeranja kroz kalendar stoji precizan spoj crkvenih odluka, lunarnog ciklusa i razlika između kalendarskih sistema, zbog čega se datum svake godine iznova određuje prema strogim pravilima utvrđenim još u 4. veku.
Poglavar Rimokatoličke crkve poziva lidere da se vrate dijalogu, upozorava na stradanje nevinih i najavljuje lično učešće u Krsnom putu na Veliki petak kao simbol solidarnosti sa svima koji pate.
