U svetinji nadomak Mionice, „najluđa noć“ postaje prilika za duhovnu obnovu i liturgijsko slavlje, daleko od greha i svetovnih iskušenja, kroz molitvu, pričešće i smirenje, dok svet izdiše pod teretom „greha, bluda i Sodome“.
Na prvi pogled, informacija da pravoslavni manastir organizuje doček Nove godine i to po Gregorijanskom (novom) kalendaru može se činiti neobičnom, posebno zbog toga što Srpska pravoslavna crkva još uvek koristi Julijanski (stari) kalendar.
Površno razmišljajući, prosečan građanin Srbije bi mogao da se upita: „Zbog čega svetosavsko monaštvo uopšte obeležava svetovne praznike?“ Ipak, duhovna praksa manastira Ribnica pod vođstvom oca Arsenija pokazuje duboku promišljenost i bogatstvo teološkog sagledavanja vremena i svetkovina.
U svom obraćanju, iguman Arsenije objašnjava da je njegova namera da vernici ovu „najluđu noć“ provedu na način koji je u skladu sa pravoslavnom tradicijom i liturgijskom praksom. Kako je rekao, za njega, „nije toliko bitna ta sveta Nova godina“, jer pravoslavni vernici pravu Novu godinu slave na dan kada se Hristos rodio. Po rečima oca Arsenija, Božić, u tom smislu, predstavlja početak ne samo nove kalendarske godine, već i duhovne obnove, kada se rađa sve novo u dušama vernih.
Wikipedia
- Nama je Božić, praktično, Nova godina. Tada se rađa sve novo - istakao je otac Arsenije, naglašavajući da vernici kroz liturgiju doživljavaju istinsku obnovu. Ipak, poštujući datum prema Gregorijanskom kalendaru, manastir Ribnica je i ove godine, kao i prošle, pozvao vernu braću i sestre da dočekaju Novu godinu u liturgijskom okruženju, daleko od svetovnih iskušenja koja donosi „najluđa noć“.
Kko je iguman Arsenije dalje objasnio, doček u manastiru je prilika da vernici umesto u društvu alkohola, pečenja i greha, dožive Novi početak u miru, pričešćeni i sa molitvom.
- Mi ćemo, uz pomoć Božju, da počnemo liturgijom, i da uđemo u Novu godinu, pričešćeni, oboženi, sa molitvom, smirenjem i radošću - rekao je otac Arsenije, ukazujući na važnost duhovnog čistilišta, koje manastir nudi onima koji žele da Novu godinu dočekaju na način koji je ugodan Gospodu.
Svet je, kako ističe, obuzet „grehom, bludom, Sodmom i Gomorom“, te nije čudo što takva godina često postane „prokleta“, ispunjena „krvavim tragovima i grehom“. Ipak, manastir Ribnica se odlučio da, uz Božju pomoć, uđe u Novu godinu kroz liturgijsko slavlje, blagoslovljeni i smireni. Tako će, kako kaže otac Arsenije, cela godina biti „blagoslovena“, baš kao što će biti blagoslovena i sveta liturgija.
youtube/printscreen/ RTS Trag - Zvanični kanal
Iguman Ribnice, otac Arsenije
- Imaćemo liturgiju u ponoć i na taj način ćemo da uđemo u tu Novu godinu, slaveći Gospoda, a ne slaveći onoga koji je suprotan njemu. Nažalost, svet dočekuje tu Novu godinu kroz greh, kroz blud, kroz Sodomu i Gomoru, i onda nije čudo što je takva godina posle prokleta, puna krvi, greha, i svega - istakao je iguman Ribnice.
Tehnički detalji ovog posebnog dočeka su jednostavni. Kako je otac Arsenije napomenuo, svi zainteresovani mogu se obratiti telefonski bratu Nemanja, koji je zadužen za smeštaj.
- Na raspolaganju je oko 50 ležajeva, dok će biti dovoljno mesta za još toliko vernika, bez kreveta - kaže otac Arsenije, napominjući da ovo nije doček, već prilika za duhovnu obnovu i zajedničku molitvu koja će obeležiti početak godine.
Za manastir Ribnica, ova praksa predstavlja poziv da se vernici podsete na istinsku svrhu vremena — živeti u skladu sa verom, ljubavlju i smirenjem, a ne u žurbi i ispraznostima koje često prate svetovne praznike.
Priča o luksuznom vozilu, koje je privuklo pažnju meštana mioničkog kraja, dovela je do nesporazuma i pogrešnih predstava o životu monaha. Jeromonah Arsenije razjasnio je situaciju, pozivajući na smirenost i oprez u prosuđivanju.
Pod oskudicom materijala i senkom osmanskog jarma, samouki monah Teodosije je improvizovanom tehnikom štampe izrezbario 250 drvenih ploča i načinio prvu štampanu knjigu na ovim prostorima — remek-delo koje danas čuva uspomenu na vekovnu borbu za očuvanje vere i pisane reči.
gumanija manastira Bogorodice Trojeručice na Avali kaže da je i ona, koja je "kroz bolesti došla do onoga kako sveti oci pišu da bi trebalo držati postove", uvek slušala samo svoj organizam.
Na najsvetiji srpski praznik, na vrhu planine gde je otvorena Kapija slobode, razvijeno je znamenje heroja sa Prokletija - spojena su dva bojišta i dve epohe u jedan zavet vaskrsle nacije
Vernici su telima branili svog duhovnika, sveštenstvo je blokiralo put policiji, a Mikael Adžapahjan je sa mirom u glasu poručio da pretnja Jerevanu ne dolazi od njega, već iz samog vrha vlasti.
Poznati gastronom rekonstruisao je gozbu srpskih velikaša uoči Boja na Kosovu – na trpezi su se našli bulgur, ovčetina, divljač, aromatične trave i vina iz Župe i Primorja.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Od drevnih Vavilonaca do rimskih reformi, pravoslavnog i kineskog kalendara, Nova godina izražava univerzalnu ljudsku težnju za mirom, obnovom i zajedništvom, dok različiti običaji širom sveta oslikavaju bogatstvo kultura i tradicija.
Iguman manastira Ribnica objašnjava kroz konkretne primere da li iza nečijih problema stoji bolest ili delovanje zlih sila, daje duhovne savete i ukazuje na molitveni put koji otkriva pravu prirodu patnje.
Pravoslavna svetinja koja već petnaest vekova čuva mošti Svete Katarine suočava se s ozbiljnom pravnom nepravdom u Egiptu, dok glasovi iz pravoslavnog sveta, UNESCO i Ujedinjenih nacija pozivaju na hitnu međunarodnu zaštitu ovog duhovnog svetionika.
Vernici su telima branili svog duhovnika, sveštenstvo je blokiralo put policiji, a Mikael Adžapahjan je sa mirom u glasu poručio da pretnja Jerevanu ne dolazi od njega, već iz samog vrha vlasti.
Iako se veruje da Vidovdan vuče korene iz paganstva, akademik Dimitrije Marković objašnjava zašto ovaj dan ima isključivo hrišćansko značenje i kakvu vezu ima sa sicilijanskim mučenikom Svetim Vitom
