Pod oskudicom materijala i senkom osmanskog jarma, samouki monah Teodosije je improvizovanom tehnikom štampe izrezbario 250 drvenih ploča i načinio prvu štampanu knjigu na ovim prostorima — remek-delo koje danas čuva uspomenu na vekovnu borbu za očuvanje vere i pisane reči.
U tišini manastirskih svodova, u dobu kada je tamna senka osmanskog ropstva prekrivala srpske zemlje, jedan čovek je snivao o svetlosti reči. Samouk, ali vođen Božijom rukom, monah Teodosije započeo je delo koje će se upisati u večnost. Njegovo srce kucalo je u ritmu vere, dok su njegove ruke, oslonjene na skromne alatke i treperavu svetlost voštanice, oživljavale drvene ploče kao nosioce Jevanđelja.
Monah Teodosije je uložio veliku žrtvu i trud da Božije reči postanu dostupne narodu. Njegovo remek-delo, prva štampana knjiga u Srbiji, svedoči ne samo o umetničkoj veštini već i o nepokolebljivoj veri i posvećenosti očuvanju svetinje pred licem istorijskih oluja.
RINA
U manasturu Rujan kod Užica odštampana prva knjiga u Srbiji
U hladu planine Ponikve, u selu Vrutci, kraj crkve Svetog Georgija, monah Teodosije je improvizujući tehniku štampe rezbario slova u drvetu. Njegov "štamparski" podvig zasnivao se na 250 drvenih ploča, koje su urezane s takvom preciznošću i ljubavlju da je delo nazvao „božanskom knjigom“. To je bio čin vere, jer je svaki urez u drvetu bio molitva, svako slovo blagoslov.
- Monah Teodosije je tada improvizovanom tehnikom u duborezu na 250 ploča od drveta, uz pomoć svetlosti voštanice, uspeo da izrezbari slova za Rujansko Četvorojevanđelje, koje je sam u uvodnom delu nazvao 'božanskom knjigom'. Tu se takođe navodi da je ona pisana pod okriljem planine Ponikve, u selu Vrutci i pri hramu posvećenom Svetom Georgiju - navode iz Turističke organizacije regije Zapadne Srbije, prenosi Rina.
RINA
Hlavni manastirski hram
Ipak, neprijatelji svetlosti nisu mirovali. Osmanske vlasti, saznajući za postojanje ove male štamparije, spalile su manastir i uništile njegovu štamparsku opremu. Ali seme posejano u Rujanu nikada nije prestalo da rađa. Monasi su, veruje se, prešli u manastir Raču, gde su nastavili misiju očuvanja reči Božije kroz prepisivačku delatnost.
Sudbina Rujanskog Četvorojevanđelja je poput hodočasnika. Jedini potpuno sačuvan primerak danas se čuva u Nacionalnoj biblioteci u Pragu, kao deo Šafarikove zbirke. Drugi, delimično oštećen, našao je utočište u Ruskoj nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu. Srbija, zemlja u kojoj je ovo remek-delo nastalo, ostala je bez svog primerka tokom Drugog svetskog rata, kada je bombardovanjem Beograda uništen poslednji sačuvani primerak. Danas se samo odlomak od 92 lista čuva u muzeju Srpske akademije nauka i umetnosti.
RINA
Spomenik u manastirskoj porti podseća da je ovde nastala prva štampana knjiga u Srbiji
Monah Teodosije nije ostavio samo knjigu; ostavio je poruku. Njegovo delo je poziv svakome od nas da ne zaboravimo korene svoje vere i kulture. Na drvetu, pod svetlom sveće, urezano je nešto mnogo više od slova – urezano je zaveštanje da vera, trud i posvećenost mogu nadmašiti i najmračnije trenutke istorije.
U srcima onih koji pamte, Rujansko Četvorojevanđelje nije samo prva štampana knjiga u Srbiji. Ono je simbol svetlosti koja ne prestaje da sija, ma koliko tama pokušavala da je ugasi.
Svetlost kandila nije samo plamen, već vodič ka duhovnom buđenju i podsećanje na Hristovu prisutnost u nama. Sveti vladika Nikolaj ukratko je objasnio razloge zbog kojih je ova svetlost važna za svaki verujući dom i srce.
Sve više sveštenika koristi internet za širenje vere. Paroh crmnički, sveštenik Slobodan Lukić, daje jasan odgovor koliko propovedi u virtuelnom prostoru mogu zadržati svoju duhovnu autentičnost i svrhu.
Svakodnevne situacije u toku dana nas mogu navesti na "gunđanje" međutim, kada prođe izvesni period shvatamo da smo u pojedinim trenucima ipak moli da odreagujemo drugačije.
Episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički Kirilo posetio je Gvatemalu, gde su monasi primili sveštenički čin, a zajednice različitih naroda pronašle duhovno utočište pod okriljem pravoslavne crkve.
U poprazništvo Savindana, u Hramu Svetog Save patrijarh srpski Porfirije dočekao je očinskom rečju đake, pretvarajući svečanost u živi čas vere, istine i odgovornosti koji nadilazi praznični protokol.
Slučaj tivatskog paroha, vezan za Morinj i javne istupe, prerastao je u političko-crkveni spor koji otvara stare rane i nova pitanja u odnosima Zagreba i Podgorice.
Muškarac u braku ima veliku odgovornost, jer je pozvan da bude oslonac, ali ne gospodar, da prednjači u dobru, a ne u sili, i da svojim ponašanjem čuva mir u porodici.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Kroz biblijske priče o Marti i Mariji otkrijte kako Hronos i Kairos oblikuju naš život, zašto stalno jurimo i propuštamo ono što nosi smisao, i kako svaka sekunda može postati dodir večnosti.
Muškarac u braku ima veliku odgovornost, jer je pozvan da bude oslonac, ali ne gospodar, da prednjači u dobru, a ne u sili, i da svojim ponašanjem čuva mir u porodici.
Od blagoslova patrijarha Pavla do molitve pred svakim mečem - otkrivamo kako pravoslavlje daje snagu, smirenost i unutrašnji kompas jednom od najvećih sportista sveta.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
U besedi za subotu sedmice mitara i fariseja Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o samodisciplini, budnosti i vrlinama koje se pale tek kada se telo, misli i volja sakupe na uskom putu koji vodi ka Bogu.
Snaga majki dece sa posebnim potrebama nije u rečima, već u svakom ustajanju kada su već slomljene, u svakom koraku koji prave umesto svog deteta i u ljubavi koja ne zna za granice.
U "Srbskom kuvaru" iz 19. veka jeromonah Jerotej Draganović ostavio je zapis o čorbi od rasola koja je bila više od jela - deo svakodnevice tokom zimskih meseci.
