Pod oskudicom materijala i senkom osmanskog jarma, samouki monah Teodosije je improvizovanom tehnikom štampe izrezbario 250 drvenih ploča i načinio prvu štampanu knjigu na ovim prostorima — remek-delo koje danas čuva uspomenu na vekovnu borbu za očuvanje vere i pisane reči.
U tišini manastirskih svodova, u dobu kada je tamna senka osmanskog ropstva prekrivala srpske zemlje, jedan čovek je snivao o svetlosti reči. Samouk, ali vođen Božijom rukom, monah Teodosije započeo je delo koje će se upisati u večnost. Njegovo srce kucalo je u ritmu vere, dok su njegove ruke, oslonjene na skromne alatke i treperavu svetlost voštanice, oživljavale drvene ploče kao nosioce Jevanđelja.
Monah Teodosije je uložio veliku žrtvu i trud da Božije reči postanu dostupne narodu. Njegovo remek-delo, prva štampana knjiga u Srbiji, svedoči ne samo o umetničkoj veštini već i o nepokolebljivoj veri i posvećenosti očuvanju svetinje pred licem istorijskih oluja.
RINA
U manasturu Rujan kod Užica odštampana prva knjiga u Srbiji
U hladu planine Ponikve, u selu Vrutci, kraj crkve Svetog Georgija, monah Teodosije je improvizujući tehniku štampe rezbario slova u drvetu. Njegov "štamparski" podvig zasnivao se na 250 drvenih ploča, koje su urezane s takvom preciznošću i ljubavlju da je delo nazvao „božanskom knjigom“. To je bio čin vere, jer je svaki urez u drvetu bio molitva, svako slovo blagoslov.
- Monah Teodosije je tada improvizovanom tehnikom u duborezu na 250 ploča od drveta, uz pomoć svetlosti voštanice, uspeo da izrezbari slova za Rujansko Četvorojevanđelje, koje je sam u uvodnom delu nazvao 'božanskom knjigom'. Tu se takođe navodi da je ona pisana pod okriljem planine Ponikve, u selu Vrutci i pri hramu posvećenom Svetom Georgiju - navode iz Turističke organizacije regije Zapadne Srbije, prenosi Rina.
RINA
Hlavni manastirski hram
Ipak, neprijatelji svetlosti nisu mirovali. Osmanske vlasti, saznajući za postojanje ove male štamparije, spalile su manastir i uništile njegovu štamparsku opremu. Ali seme posejano u Rujanu nikada nije prestalo da rađa. Monasi su, veruje se, prešli u manastir Raču, gde su nastavili misiju očuvanja reči Božije kroz prepisivačku delatnost.
Sudbina Rujanskog Četvorojevanđelja je poput hodočasnika. Jedini potpuno sačuvan primerak danas se čuva u Nacionalnoj biblioteci u Pragu, kao deo Šafarikove zbirke. Drugi, delimično oštećen, našao je utočište u Ruskoj nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu. Srbija, zemlja u kojoj je ovo remek-delo nastalo, ostala je bez svog primerka tokom Drugog svetskog rata, kada je bombardovanjem Beograda uništen poslednji sačuvani primerak. Danas se samo odlomak od 92 lista čuva u muzeju Srpske akademije nauka i umetnosti.
RINA
Spomenik u manastirskoj porti podseća da je ovde nastala prva štampana knjiga u Srbiji
Monah Teodosije nije ostavio samo knjigu; ostavio je poruku. Njegovo delo je poziv svakome od nas da ne zaboravimo korene svoje vere i kulture. Na drvetu, pod svetlom sveće, urezano je nešto mnogo više od slova – urezano je zaveštanje da vera, trud i posvećenost mogu nadmašiti i najmračnije trenutke istorije.
U srcima onih koji pamte, Rujansko Četvorojevanđelje nije samo prva štampana knjiga u Srbiji. Ono je simbol svetlosti koja ne prestaje da sija, ma koliko tama pokušavala da je ugasi.
Svetlost kandila nije samo plamen, već vodič ka duhovnom buđenju i podsećanje na Hristovu prisutnost u nama. Sveti vladika Nikolaj ukratko je objasnio razloge zbog kojih je ova svetlost važna za svaki verujući dom i srce.
Sve više sveštenika koristi internet za širenje vere. Paroh crmnički, sveštenik Slobodan Lukić, daje jasan odgovor koliko propovedi u virtuelnom prostoru mogu zadržati svoju duhovnu autentičnost i svrhu.
Svakodnevne situacije u toku dana nas mogu navesti na "gunđanje" međutim, kada prođe izvesni period shvatamo da smo u pojedinim trenucima ipak moli da odreagujemo drugačije.
Episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički Kirilo posetio je Gvatemalu, gde su monasi primili sveštenički čin, a zajednice različitih naroda pronašle duhovno utočište pod okriljem pravoslavne crkve.
U hramu kod Bijeljine, mitropolit zvorničko-tuzlanski govorio je o sveštenicima kao duhovnim junacima, važnosti veronauke, ali i o potrebi da se obnovi veza sa zemljom koju su nasledili od svojih predaka.
Ubrzan tempo života, stalni pritisci, neizvesnost i preopterećenost dovode do toga da mnogi žive sa osećajem unutrašnje napetosti, umora i gubitka unutrašnjeg mira.
Pravoslavna tradicija uči da najveća opasnost nije u onome što drugi govore ili čine protiv nas, već u tome da dopustimo da tuđa zloba unese nemir u našu dušu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Janis Paskvale Tortora u svom radu ističe da odsustvo očinskog autoriteta ostavlja trajne posledice na razvoj mladića i oblikuje njihove kasnije životne izbore.
Sveštenik Dmitrij Baricki tumači dramatičan jevanđelski događaj i upozorava na skrivenu opasnost – kada čovek odbije milost, ni čudo ne donosi mir, a rana nastavlja da upravlja njegovim životom.
Jevanđeljska poruka otkriva šta čovek zaista može da izgubi dok juri za prolaznim stvarima, a snažna pouka iz svakodnevnog života upozorava koliko odlaganje duhovnog buđenja može biti kobno.
Kroz biblijske priče o Marti i Mariji otkrijte kako Hronos i Kairos oblikuju naš život, zašto stalno jurimo i propuštamo ono što nosi smisao, i kako svaka sekunda može postati dodir večnosti.
Ubrzan tempo života, stalni pritisci, neizvesnost i preopterećenost dovode do toga da mnogi žive sa osećajem unutrašnje napetosti, umora i gubitka unutrašnjeg mira.
Pravoslavna tradicija uči da najveća opasnost nije u onome što drugi govore ili čine protiv nas, već u tome da dopustimo da tuđa zloba unese nemir u našu dušu.
U autorskom tekstu verskog analitičara Bogdana Despotovića, koji prenosimo u celosti, analiziraju se okolnosti incidenta u Atini, reakcija Aleksandrijske crkve i moguće posledice po njen ugled.
Reči Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog objašnjavaju kako čovek, oslanjajući se isključivo na sopstvenu procenu, može lako da previdi ono najvažnije i skrene sa pravog puta.
Devetogodišnji Marko i njegova majka, u blagoslovenom stanju, stajali su u redu pred svetinjom, a onda je dečak napustio kolonu da pomogne nepoznatom detetu koje je plakalo.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Zadužbina kralja Stefana Dečanskog sačuvala je gotovo netaknut izgled, jedinstven freskopis i dokumente koji otkrivaju kako je izgledao život u srednjovekovnoj Srbiji.
Reči Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog objašnjavaju kako čovek, oslanjajući se isključivo na sopstvenu procenu, može lako da previdi ono najvažnije i skrene sa pravog puta.
Probajjte recept monahinje Atanasije Rašić za mladi grašak, pročitajte molitvu Svetom arhanđelu Rafailu i kratku, ali duboku pouku Svetog Kozme Etolskog.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
