Pod oskudicom materijala i senkom osmanskog jarma, samouki monah Teodosije je improvizovanom tehnikom štampe izrezbario 250 drvenih ploča i načinio prvu štampanu knjigu na ovim prostorima — remek-delo koje danas čuva uspomenu na vekovnu borbu za očuvanje vere i pisane reči.
U tišini manastirskih svodova, u dobu kada je tamna senka osmanskog ropstva prekrivala srpske zemlje, jedan čovek je snivao o svetlosti reči. Samouk, ali vođen Božijom rukom, monah Teodosije započeo je delo koje će se upisati u večnost. Njegovo srce kucalo je u ritmu vere, dok su njegove ruke, oslonjene na skromne alatke i treperavu svetlost voštanice, oživljavale drvene ploče kao nosioce Jevanđelja.
Monah Teodosije je uložio veliku žrtvu i trud da Božije reči postanu dostupne narodu. Njegovo remek-delo, prva štampana knjiga u Srbiji, svedoči ne samo o umetničkoj veštini već i o nepokolebljivoj veri i posvećenosti očuvanju svetinje pred licem istorijskih oluja.
RINA
U manasturu Rujan kod Užica odštampana prva knjiga u Srbiji
U hladu planine Ponikve, u selu Vrutci, kraj crkve Svetog Georgija, monah Teodosije je improvizujući tehniku štampe rezbario slova u drvetu. Njegov "štamparski" podvig zasnivao se na 250 drvenih ploča, koje su urezane s takvom preciznošću i ljubavlju da je delo nazvao „božanskom knjigom“. To je bio čin vere, jer je svaki urez u drvetu bio molitva, svako slovo blagoslov.
- Monah Teodosije je tada improvizovanom tehnikom u duborezu na 250 ploča od drveta, uz pomoć svetlosti voštanice, uspeo da izrezbari slova za Rujansko Četvorojevanđelje, koje je sam u uvodnom delu nazvao 'božanskom knjigom'. Tu se takođe navodi da je ona pisana pod okriljem planine Ponikve, u selu Vrutci i pri hramu posvećenom Svetom Georgiju - navode iz Turističke organizacije regije Zapadne Srbije, prenosi Rina.
RINA
Hlavni manastirski hram
Ipak, neprijatelji svetlosti nisu mirovali. Osmanske vlasti, saznajući za postojanje ove male štamparije, spalile su manastir i uništile njegovu štamparsku opremu. Ali seme posejano u Rujanu nikada nije prestalo da rađa. Monasi su, veruje se, prešli u manastir Raču, gde su nastavili misiju očuvanja reči Božije kroz prepisivačku delatnost.
Sudbina Rujanskog Četvorojevanđelja je poput hodočasnika. Jedini potpuno sačuvan primerak danas se čuva u Nacionalnoj biblioteci u Pragu, kao deo Šafarikove zbirke. Drugi, delimično oštećen, našao je utočište u Ruskoj nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu. Srbija, zemlja u kojoj je ovo remek-delo nastalo, ostala je bez svog primerka tokom Drugog svetskog rata, kada je bombardovanjem Beograda uništen poslednji sačuvani primerak. Danas se samo odlomak od 92 lista čuva u muzeju Srpske akademije nauka i umetnosti.
RINA
Spomenik u manastirskoj porti podseća da je ovde nastala prva štampana knjiga u Srbiji
Monah Teodosije nije ostavio samo knjigu; ostavio je poruku. Njegovo delo je poziv svakome od nas da ne zaboravimo korene svoje vere i kulture. Na drvetu, pod svetlom sveće, urezano je nešto mnogo više od slova – urezano je zaveštanje da vera, trud i posvećenost mogu nadmašiti i najmračnije trenutke istorije.
U srcima onih koji pamte, Rujansko Četvorojevanđelje nije samo prva štampana knjiga u Srbiji. Ono je simbol svetlosti koja ne prestaje da sija, ma koliko tama pokušavala da je ugasi.
Svetlost kandila nije samo plamen, već vodič ka duhovnom buđenju i podsećanje na Hristovu prisutnost u nama. Sveti vladika Nikolaj ukratko je objasnio razloge zbog kojih je ova svetlost važna za svaki verujući dom i srce.
Sve više sveštenika koristi internet za širenje vere. Paroh crmnički, sveštenik Slobodan Lukić, daje jasan odgovor koliko propovedi u virtuelnom prostoru mogu zadržati svoju duhovnu autentičnost i svrhu.
Svakodnevne situacije u toku dana nas mogu navesti na "gunđanje" međutim, kada prođe izvesni period shvatamo da smo u pojedinim trenucima ipak moli da odreagujemo drugačije.
Episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički Kirilo posetio je Gvatemalu, gde su monasi primili sveštenički čin, a zajednice različitih naroda pronašle duhovno utočište pod okriljem pravoslavne crkve.
Recept za bozu iz kuvara „Ko posti dušu gosti“ nudi jednostavan način da prirodno poboljšate otpornost organizma i uživate u autentičnom ukusu manastirskih tradicija.
Čuveni onah manastira Optinska pustinja objašnjava zašto sitna razdražljivost, potreba da povredimo druge i beg od molitve nisu bezazlene slabosti karaktera, već alarm duše koji pravoslavna duhovnost shvata krajnje ozbiljno.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Kroz biblijske priče o Marti i Mariji otkrijte kako Hronos i Kairos oblikuju naš život, zašto stalno jurimo i propuštamo ono što nosi smisao, i kako svaka sekunda može postati dodir večnosti.
Čuveni onah manastira Optinska pustinja objašnjava zašto sitna razdražljivost, potreba da povredimo druge i beg od molitve nisu bezazlene slabosti karaktera, već alarm duše koji pravoslavna duhovnost shvata krajnje ozbiljno.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Zajednička molitva rimskog pape Lava i patrijarha Vartolomeja na Fanaru izazvala je žestoku osudu bratstva manastira Esfigmen, koje tvrdi da je time načinjeno napuštanje svetih kanona.
