Pod oskudicom materijala i senkom osmanskog jarma, samouki monah Teodosije je improvizovanom tehnikom štampe izrezbario 250 drvenih ploča i načinio prvu štampanu knjigu na ovim prostorima — remek-delo koje danas čuva uspomenu na vekovnu borbu za očuvanje vere i pisane reči.
U tišini manastirskih svodova, u dobu kada je tamna senka osmanskog ropstva prekrivala srpske zemlje, jedan čovek je snivao o svetlosti reči. Samouk, ali vođen Božijom rukom, monah Teodosije započeo je delo koje će se upisati u večnost. Njegovo srce kucalo je u ritmu vere, dok su njegove ruke, oslonjene na skromne alatke i treperavu svetlost voštanice, oživljavale drvene ploče kao nosioce Jevanđelja.
Monah Teodosije je uložio veliku žrtvu i trud da Božije reči postanu dostupne narodu. Njegovo remek-delo, prva štampana knjiga u Srbiji, svedoči ne samo o umetničkoj veštini već i o nepokolebljivoj veri i posvećenosti očuvanju svetinje pred licem istorijskih oluja.
RINA
U manasturu Rujan kod Užica odštampana prva knjiga u Srbiji
U hladu planine Ponikve, u selu Vrutci, kraj crkve Svetog Georgija, monah Teodosije je improvizujući tehniku štampe rezbario slova u drvetu. Njegov "štamparski" podvig zasnivao se na 250 drvenih ploča, koje su urezane s takvom preciznošću i ljubavlju da je delo nazvao „božanskom knjigom“. To je bio čin vere, jer je svaki urez u drvetu bio molitva, svako slovo blagoslov.
- Monah Teodosije je tada improvizovanom tehnikom u duborezu na 250 ploča od drveta, uz pomoć svetlosti voštanice, uspeo da izrezbari slova za Rujansko Četvorojevanđelje, koje je sam u uvodnom delu nazvao 'božanskom knjigom'. Tu se takođe navodi da je ona pisana pod okriljem planine Ponikve, u selu Vrutci i pri hramu posvećenom Svetom Georgiju - navode iz Turističke organizacije regije Zapadne Srbije, prenosi Rina.
RINA
Hlavni manastirski hram
Ipak, neprijatelji svetlosti nisu mirovali. Osmanske vlasti, saznajući za postojanje ove male štamparije, spalile su manastir i uništile njegovu štamparsku opremu. Ali seme posejano u Rujanu nikada nije prestalo da rađa. Monasi su, veruje se, prešli u manastir Raču, gde su nastavili misiju očuvanja reči Božije kroz prepisivačku delatnost.
Sudbina Rujanskog Četvorojevanđelja je poput hodočasnika. Jedini potpuno sačuvan primerak danas se čuva u Nacionalnoj biblioteci u Pragu, kao deo Šafarikove zbirke. Drugi, delimično oštećen, našao je utočište u Ruskoj nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu. Srbija, zemlja u kojoj je ovo remek-delo nastalo, ostala je bez svog primerka tokom Drugog svetskog rata, kada je bombardovanjem Beograda uništen poslednji sačuvani primerak. Danas se samo odlomak od 92 lista čuva u muzeju Srpske akademije nauka i umetnosti.
RINA
Spomenik u manastirskoj porti podseća da je ovde nastala prva štampana knjiga u Srbiji
Monah Teodosije nije ostavio samo knjigu; ostavio je poruku. Njegovo delo je poziv svakome od nas da ne zaboravimo korene svoje vere i kulture. Na drvetu, pod svetlom sveće, urezano je nešto mnogo više od slova – urezano je zaveštanje da vera, trud i posvećenost mogu nadmašiti i najmračnije trenutke istorije.
U srcima onih koji pamte, Rujansko Četvorojevanđelje nije samo prva štampana knjiga u Srbiji. Ono je simbol svetlosti koja ne prestaje da sija, ma koliko tama pokušavala da je ugasi.
Svetlost kandila nije samo plamen, već vodič ka duhovnom buđenju i podsećanje na Hristovu prisutnost u nama. Sveti vladika Nikolaj ukratko je objasnio razloge zbog kojih je ova svetlost važna za svaki verujući dom i srce.
Sve više sveštenika koristi internet za širenje vere. Paroh crmnički, sveštenik Slobodan Lukić, daje jasan odgovor koliko propovedi u virtuelnom prostoru mogu zadržati svoju duhovnu autentičnost i svrhu.
Svakodnevne situacije u toku dana nas mogu navesti na "gunđanje" međutim, kada prođe izvesni period shvatamo da smo u pojedinim trenucima ipak moli da odreagujemo drugačije.
Episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički Kirilo posetio je Gvatemalu, gde su monasi primili sveštenički čin, a zajednice različitih naroda pronašle duhovno utočište pod okriljem pravoslavne crkve.
Ajeti iz sure Ghafir, izdvojeni za 19. oktobar, upozoravaju da oni koji ignorišu znakove Alaha rizikuju Džehenem, dok zahvalnost i svakodnevna pokornost otvaraju put ka unutrašnjem miru.
Ruski jeromonah sa prelaza XIX i XX veka podseća da galama i povišen ton otvaraju vrata duhovnim iskušenjima, dok tišina i smirenje jačaju unutrašnju snagu i približavaju nas Božijoj milosti.
Ruski državljanin, koji je živeo u „Ruskome manastiru“ na Svetoj Gori, pokušao je da napusti Grčku avionom — sud ga je proglasio krivim i izrekao mu kaznu zatvora i novčanu kaznu od 5.000 evra.
Sve što je pred ikonama nije otpad, već deo svetinje. Jedan od najpoznatijih duhovnika sa Svete gore otkriva kako da sačuvate blagodat i svetinju u svom domu.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Ruski jeromonah sa prelaza XIX i XX veka podseća da galama i povišen ton otvaraju vrata duhovnim iskušenjima, dok tišina i smirenje jačaju unutrašnju snagu i približavaju nas Božijoj milosti.
Ruski državljanin, koji je živeo u „Ruskome manastiru“ na Svetoj Gori, pokušao je da napusti Grčku avionom — sud ga je proglasio krivim i izrekao mu kaznu zatvora i novčanu kaznu od 5.000 evra.
Sve što je pred ikonama nije otpad, već deo svetinje. Jedan od najpoznatijih duhovnika sa Svete gore otkriva kako da sačuvate blagodat i svetinju u svom domu.
Ono što je još poraznije jeste što se na slavama sve češće pojavljuju i scene koje sa hrišćanskom verom nemaju nikakve veze – čak ni sa osnovnim moralom.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
ovodom održavanja Šakti festivala u Obrenovcu, Apologetski odsek Arhiepiskopije upozorava na delovanje Mohanđija, čije učenje, iza privida mira i ljubavi, skriva ideologiju nespojivu sa pravoslavnom verom.
Sočivo sa semenkama, tradicionalno manastirsko jelo, donosi mir, toplinu i bogatstvo ukusa — a sprema se lako, bez skupih sastojaka i u svega nekoliko koraka.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako usmeren na greh i sopstvene slabosti, ali pod Božjom svetlošću, gnev ne razara, već čisti dušu i otvara prostor za rast dobrote i pravednosti
