A Gospod pošto im ovo izgovori, uznese se na nebo i sede Bogu sa desne strane
Jevanđelje Marko, začalo 71 (16,9-20) 9. A Isus, vaskrsnuvši rano u prvi dan nedelje, javi se najpre Mariji Magdalini, iz koje beše isterao sedam demona. 10. I ona otide te javi onima što su bili s njim, koji plakahu i ridahu. 11. A oni čuvši da je živ i da ga je ona videla, ne verovaše. 12. A posle toga javi se na putu dvojici od njih u drugome obličju, kad su išli u selo. 13.
I oni otišavši javiše ostalima; ali ni njima ne verovaše. 14. Najposle javi se njima Jedanaestorici kada bejahu za trpezom, i prekori ih za njihovo neverovanje i okorelost srca, što ne verovaše onima koji ga videše vaskrsloga. 15. I reče im: „Idite po svemu svetu i propovedajte jevanđelje svakom stvorenju. 16. Koji poveruje i krsti se biće spasen, a koji ne veruje biće osuđen. 17.
A znaci onima koji veruju biće ovi: imenom mojim izgoniće demone; govoriće novim jezicima; 18. uzimaće zmije u ruke; ako i smrtno što popiju, neće im nauditi; na bolesnike polagaće ruke, i ozdravljaće."
19. A Gospod pošto im ovo izgovori, uznese se na nebo i sede Bogu sa desne strane. 20. A oni otidoše i propovedaše svuda, i Gospod im pomagaše, i reč potvrđivaše znacima koji su se potom pokazivali. Amin.
Jevanđelje Marko, začalo 69 (15,43-47; 16,1-8) 43. Dođe Josif, iz Arimateje, ugledan savetnik, koji i sam Carstvo Božije čekaše, i usudi se te uđe Pilatu i zaiska telo Isusovo. 44. A Pilat se začudi da je već umro; i dozvavši kapetana, zapita ga: „Je li davno umro?" 45. I doznavši od kapetana, dade telo Josifu.
46. I on kupivši platno i skinuvši ga, obavi platnom, i položi ga u grob koji beše isečen u kamenu, i navali kamen na vrata groba. 47. A Marija Magdalina i Marija Josijina gledahu gde ga polagahu. 1. I pošto prođe subota, Marija Magdalina i Marija Jakovljeva i Salomija kupiše mirise da dođu da ga pomažu. 2. I vrlo rano u prvi dan nedelje dođoše na grob oko izlaska sunca. 3. I govorahu među sobom: „Ko će nam odvaliti kamen od vrata groba?" 4. I pogledavši videše da kamen beše odvaljen; a beše vrlo veliki.
5. I ušavši u grob, videše mladića obučena u belu haljinu gde sedi s desne strane; i uplašiše se. 6. A on im reče: „Ne plašite se. Isusa tražite Nazarećanina, raspetoga. Ustade, nije ovde; evo mesta gde ga položiše. 7. Nego idite i kažite učenicima njegovim i Petru, da će pred vama otići u Galileju; tamo ćete ga videti, kao što vam reče." 8. I izišavši pobegoše od groba, jer ih uhvati strah i trepet, i nikom ništa ne kazaše, jer se bojahu.
"Oh, Gospode, opomeni se da sam jednako hodio pred tobom verno i s celim srcem, i tvorimo što je tebi ugodno".
"Gospodaru, setismo se da onaj varalica kaza još za života: 'Posle tri dana ustaću..."
"I Logos postade telo i nastani se među nama, i videsmo slavu njegovu, slavu kao Jedinorodnoga od Oca, pun blagodati i istine".
"Jer svaki koji čini zlo mrzi svetlost i ne ide ka svetlosti, da se ne razotkriju dela njegova, jer su zla".
Od ljubičastog kupusa do bebi spanaća: recept koji traje manje od 2 minuta pripreme i idealan je za praznični ili posni obrok.
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Sevastijana po starom kalendaru, a Svetu Melaniju Mlađu po novom. Katolici proslavljaju Svetog papu Silvestera I, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama prema svojim verskim običajima.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
"Ovo vam zapovedam: „Da ljubite jedni Druge. Ako vas mrzi svet, znajte da je mene omrznuo pre vas."
"Ja ne mogu ništa činiti sam od sebe; kako čujem onako sudim, i sud je moj pravedan; jer ne tražim volju svoju no volju Oca koji me je poslao".
U dva Jevanđelja po Marku i Jovanu priča se o vanvremenskim porukama Hristovim upućenim onima koji žele život večni.
Ovaj deo iz Knjige proroka Isaije govori o trenutku kada je prorok Isaija imao viziju Boga.
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Za 31. decembar, izabrani stihovi iz sure El Ikhlas u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta“ podsećaju na Božju jedinstvenost i savršenstvo.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
