A Gospod pošto im ovo izgovori, uznese se na nebo i sede Bogu sa desne strane
Jevanđelje Marko, začalo 71 (16,9-20) 9. A Isus, vaskrsnuvši rano u prvi dan nedelje, javi se najpre Mariji Magdalini, iz koje beše isterao sedam demona. 10. I ona otide te javi onima što su bili s njim, koji plakahu i ridahu. 11. A oni čuvši da je živ i da ga je ona videla, ne verovaše. 12. A posle toga javi se na putu dvojici od njih u drugome obličju, kad su išli u selo. 13.
I oni otišavši javiše ostalima; ali ni njima ne verovaše. 14. Najposle javi se njima Jedanaestorici kada bejahu za trpezom, i prekori ih za njihovo neverovanje i okorelost srca, što ne verovaše onima koji ga videše vaskrsloga. 15. I reče im: „Idite po svemu svetu i propovedajte jevanđelje svakom stvorenju. 16. Koji poveruje i krsti se biće spasen, a koji ne veruje biće osuđen. 17.
A znaci onima koji veruju biće ovi: imenom mojim izgoniće demone; govoriće novim jezicima; 18. uzimaće zmije u ruke; ako i smrtno što popiju, neće im nauditi; na bolesnike polagaće ruke, i ozdravljaće."
19. A Gospod pošto im ovo izgovori, uznese se na nebo i sede Bogu sa desne strane. 20. A oni otidoše i propovedaše svuda, i Gospod im pomagaše, i reč potvrđivaše znacima koji su se potom pokazivali. Amin.
Jevanđelje Marko, začalo 69 (15,43-47; 16,1-8) 43. Dođe Josif, iz Arimateje, ugledan savetnik, koji i sam Carstvo Božije čekaše, i usudi se te uđe Pilatu i zaiska telo Isusovo. 44. A Pilat se začudi da je već umro; i dozvavši kapetana, zapita ga: „Je li davno umro?" 45. I doznavši od kapetana, dade telo Josifu.
46. I on kupivši platno i skinuvši ga, obavi platnom, i položi ga u grob koji beše isečen u kamenu, i navali kamen na vrata groba. 47. A Marija Magdalina i Marija Josijina gledahu gde ga polagahu. 1. I pošto prođe subota, Marija Magdalina i Marija Jakovljeva i Salomija kupiše mirise da dođu da ga pomažu. 2. I vrlo rano u prvi dan nedelje dođoše na grob oko izlaska sunca. 3. I govorahu među sobom: „Ko će nam odvaliti kamen od vrata groba?" 4. I pogledavši videše da kamen beše odvaljen; a beše vrlo veliki.
5. I ušavši u grob, videše mladića obučena u belu haljinu gde sedi s desne strane; i uplašiše se. 6. A on im reče: „Ne plašite se. Isusa tražite Nazarećanina, raspetoga. Ustade, nije ovde; evo mesta gde ga položiše. 7. Nego idite i kažite učenicima njegovim i Petru, da će pred vama otići u Galileju; tamo ćete ga videti, kao što vam reče." 8. I izišavši pobegoše od groba, jer ih uhvati strah i trepet, i nikom ništa ne kazaše, jer se bojahu.
"Oh, Gospode, opomeni se da sam jednako hodio pred tobom verno i s celim srcem, i tvorimo što je tebi ugodno".
"Gospodaru, setismo se da onaj varalica kaza još za života: 'Posle tri dana ustaću..."
"I Logos postade telo i nastani se među nama, i videsmo slavu njegovu, slavu kao Jedinorodnoga od Oca, pun blagodati i istine".
"Jer svaki koji čini zlo mrzi svetlost i ne ide ka svetlosti, da se ne razotkriju dela njegova, jer su zla".
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Nekada se kuvao bez mnogo komplikovanja, od namirnica koje su bile pri ruci, a upravo spoj povrća, začina i kremastog završetka daje mu poseban karakter.
U vreme cara Prova Trofim i Savatije odbili su da učestvuju u obredu posvećenom Apolonu, dok je senator Dorimedont zbog svoje vere podelio njihovo stradanje.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
"Ovo vam zapovedam: „Da ljubite jedni Druge. Ako vas mrzi svet, znajte da je mene omrznuo pre vas."
"Ja ne mogu ništa činiti sam od sebe; kako čujem onako sudim, i sud je moj pravedan; jer ne tražim volju svoju no volju Oca koji me je poslao".
Jovan Krstitelj prepoznao je Isusa kao jagnje Božije koje uzima grehe sveta. Posvedočio je da je on sin Božiji, jer je video kako Duh Sveti silazi na njega kao golub.
U ovom Jevenđalju po Mateji Isus pripoveda o vinogradarima koji ubijaju sluge i sina gospodara vinograda.
Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
