Odlazak u hram ima svoje razloge, a ponašanje u svetinji je definisano i ne treba kršiti načela, kako ne bismo druge omeli u molitvi.
Liturgija je najznačajnije crkveno bogosluženje koje označava „zajedničko delo“, odnosno službu episkopa i naroda Božijeg na jednom mestu.
Suština liturgije je pričešće vernih istinitim telom i krvlju Gospoda Isusa Hrista u vidu hleba i vina.
Patrijarh srpski Porfirije rekao je da je sveta liturgija sabranje na kojem se prinose hleb i vino, koji kao elementarna potreba za održanje života predstavljaju sve ono što jesmo i prinoseći te darove na liturgiji oni se Svetim Duhom pretvaraju u telo i krv Hristovu, a pričešćujući se njima, ljudi postaju sutelesnici Hristovi.
Svetu tajnu pričešća je ustanovio Isus Hristos pred svojim učenicima na poslednjoj večeri, uoči svoga stradanja i smrti.
Svedočanstvo ustanovljenja liturgije imamo u svetom jevanđelju: „I kad jeđahu, uze Isus hleb i blagoslovivši prelomi ga, i davaše učenicima, i reče: Uzmite, jedite; ovo je telo moje. I uze čašu i zablagodarivši dade im govoreći: Pijte iz nje svi; jer je ovo krv moja Novoga zaveta koja se proliva za mnoge radi otpuštenja grehova“ (Mt. 26, 26-28).
Patrijarh Porfirije je naglasio da je liturgija jedna drama u kojoj svi imaju svoju ulogu i da je ulaznica za svetu liturgiju krštenje, i njime se ljudi ukrcavaju na lađu spasenja okrenutu prema budućnosti, na brod koji plovi ka luci koja se zove carstvo Božje i time sve dobija pečat autentičnosti, dobija pečat Hristov i smisao večnosti.
- To je ispunjenje zapovesti o ljubavi. Ljubi bližnjeg svoga kao samog sebe, ali ljubi i neprijatelje svoje. To je merilo i za sve druge vrednosti. Kada sve premerimo ovom jevanđeljskom proverom, kada se opredelimo da carstvo Božje bude naš princip, kada Boga postavimo na pravo mesto tada će i sve drugo će doći na pravo mesto, zaključio je Porfirije.
Upravo zato je važno da za vreme bogosluženja ljudi budu koncentrisani i svoje ponašanje apsolutno prilagode tom činu.
- Onaj ko u crkvi razgovara, čini trostruki greh. Prvo, on greši prema samom sebi - jer se ne moli Bogu. Zatim, greši prema onom sa kim priča, jer ni njemu ne daje da se moli. I na kraju greši prema svima onima koji su u crkvi, jer skraćuje njihovu pažnju pa ni oni ne mogu da se mole, rekao je jednom prilikom patrijarh Pavle.
U petak, 15. novembra, navršava se decenija i po od kada je svoj ovozemaljski život skončao poglavar SPC kojeg u srpskim zemljama smatraju najvoljenijim arhijerejem 20. veka. U manastiru Rakovica, na parastosu patrijarhu Pavlu, episkop Tihon podsetio je na duhovnu snagu i jevanđeoske pouke velikog arhijereja, čije nasleđe i dalje vodi narod kroz izazovna vremena. U manastiru Rakovica, među molitvama i dečjim glasovima, odata je počast arhijereju čije je ime simbol smirenja, ljubavi i vere, i čije duhovno nasleđe nastavlja da živi među onima koji se nisu ni rodili kada se on upokojio. Rodno mesto jednog od najvoljenijih patrijarha SPC postaje duhovni centar i simbol vere. Zadužbina koja se gradi u Kućancima ovekovečiće njegovu životnu misiju i svetiteljsku skromnost. Budi deo Religija.rs zajednice.
YURI KADOBNOV / AFP / Profimedia
"ČUVAJMO SE NELJUDI, ALI I DA NE POSTANEMO KAO ONI": Sutra parastos - 15 godina od upokojenja blaženopočivšeg patrijarha Pavla
DECENIJA I PO OD ODLASKA DUHOVNOG SVETIONIKA SRPSKOG NARODA: Vernici iz svih krajeva u molitvenom pomenu okupili se oko groba patrijarha Pavla (VIDEO)
NAJDIRLJIVIJI MOMENAT NA PARASTOSU PATRIJARHU PAVLU: Deca odala počast voljenom duhovnom vođi na jedinstven način (VIDEO)
PRVI MUZEJ POSVEĆEN PATRIJARHU PAVLU OTVARA SE U HRVATSKOJ: Vladika Jovan služio liturgiju u hramu pored rodne kuće duhovnog vođe
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Važno je znati da sveštenik ne bi trebalo da uslovljava molitvu određenom sumom novca.
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
Crkva nas podseća da pomoć ne mora uvek da bude vidljiva i opipljiva.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Markijan je bio čtec, a Martirije ipođakon, dok su obojica obavljala i dužnost notara, odnosno sekretara patrijarha.
Važno je znati da sveštenik ne bi trebalo da uslovljava molitvu određenom sumom novca.
Ja dobro znam da nema boljeg mesta, možda zvuči paradoksalno, od bolnice da bi čovek razumeo koliko smo upućeni jedni na druge, koliko smo potrebni jedni drugima, istakao je patrijarh.
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Obeležavanje Zadušnica trebalo bi da počne odlaskom u crkvu, gde se služi Sveta liturgija i pominju imena preminulih.
Njegovo stradanje dogodilo se u vreme kada su hrišćani bili izloženi strašnim progonima, a pred bezbožnim carem i njegovim zahtevima ostao je nepokolebljiv do poslednjeg trenutka života.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Suština liturgije je pričešće vernih istinitim telom i krvlju Gospoda Isusa Hrista u vidu hleba i vina.
U vremenu kada mnogi žeđ gase prolaznim stvarima, poglavar Srpske pravoslavne crkve poziva: ostavimo krčage i dođimo na izvor večnosti.
Episkopu buenosajreskkom i južno-centralnoameričkkom, administratoru Mitropolije zagrebačko-ljubljanske sasluživali su protojereji Aleksandar Obradović i Borislav Livopoljac; jerej Rade Despotović; kao i đakon Petar Kozakijević.
Od crvene boje mučeništva, preko zlatne slave Hristove, do plave čistoće Bogorodice – svaka boja u pravoslavnoj liturgiji nosi duboku simboliku i vodi vernike ka dubljem razumevanju vere i duhovnog života.
Važno je znati da sveštenik ne bi trebalo da uslovljava molitvu određenom sumom novca.
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Obeležavanje Zadušnica trebalo bi da počne odlaskom u crkvu, gde se služi Sveta liturgija i pominju imena preminulih.
Njegovo stradanje dogodilo se u vreme kada su hrišćani bili izloženi strašnim progonima, a pred bezbožnim carem i njegovim zahtevima ostao je nepokolebljiv do poslednjeg trenutka života.
Vest o njegovom upokojenju objavila je Parohija Svete Trojice u Roterdamu.
Svako žrtvoprinošenje je pagansko i nema uporišta u Svetoj nam Crkvi, istakao je otac Milan.
Odnos prema majci i ocu zauzima posebno mesto u hrišćanskom učenju, a jedna od deset Božjih zapovesti upravo nalaže: "Poštuj oca svojega i mater svoju".
Obeležavanje Zadušnica trebalo bi da počne odlaskom u crkvu, gde se služi Sveta liturgija i pominju imena preminulih.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News