Rodno mesto jednog od najvoljenijih patrijarha SPC postaje duhovni centar i simbol vere. Zadužbina koja se gradi u Kućancima ovekovečiće njegovu životnu misiju i svetiteljsku skromnost.
Na 15. godišnjicu upokojenja blaženopočivšeg patrijarha srpskog Pavla, rodna mesta velikana srpske duhovnosti, Kućanci u Slavoniji, ponovo su bila stecište molitve, ljubavi i sećanja. U hramu Svetih apostola Petra i Pavla, gde je kao dečak mali Gojko Stojčević, kasnije patrijarh srpski, prvi put stao na pojnicu, svetu liturgiju služio je episkop pakrački i slavonski Jovan (Ćulibrk), uz molitveno prisustvo brojnog vernog naroda, koji je pristigao iz svih krajeva – od Čačka do Busija.
Printscreen/Youtube/Телевизија Храм
Rodna kuća patrijarha Pavla
Sabrani u duhu i molitvi, vernici su ove svečane subote u svojim srcima ponovo oživeli lik patrijarha Pavla, koji je svojom skromnošću, bogougodnom mudrošću i svetošću postao uzor za ceo pravoslavni svet. Njegov omofor, izložen u samom hramu, kao i ikona na istočnom zidu hrama, svedoče o svetiteljskom liku koji je obeležio živote mnogih. Omofor je najvažniji deo arhijerejske odore i simbolizuje pastirsku ljubav i posvećenost svome narodu.
Hram Svetih apostola, sagrađen davne 1928. godine, bio je razoren do temelja u decembru 1991. godine. Bombe i granate ratnih devedesetih zatrle su zidove svetinje, ali ne i veru i nadu ljudi koji su se molili u njemu. Nakon dugogodišnje obnove, 16. novembra 2019. godine, blaženopočivši patrijarh Irinej osvetio je obnovljenu svetinju i služio prvu svetu arhijerejsku liturgiju u njoj. Tom prilikom, patrijarh Irinej je poručio da je obnova hrama veliki dan ne samo za Slavoniju, već i za sve ljude koji u srcu nose ljubav prema Bogu i bližnjem.
Printscreen/Facebook/Hram Svetih apostola Petra i Pavla Kućanci
Hram Svetih Apostola Petra i Pavla u rodnom mestu patrijarha Pavla
- Želimo da se zlo koje se ovde dogodilo nikada više ne ponovi - rekao je tada patrijarh Irinej, uputivši molitve za mir i slogu svih naroda ovog kraja.
Na imanju gde je rodna kuća patrijarha Pavla, a koje je u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve, planira se izgradnja memorijalne crkve, muzeja-zadužbine i konaka.
- Nadamo se da će ovo biti mesto gde će ljudi iz svih krajeva sveta moći da se susreću, razgovaraju, mole Bogu i upoznaju - rekao je ranije vladika Jovan, ističući da će ova zadužbina biti duhovno i kulturno ognjište za sve generacije.
Printscreen/Youtube/Телевизија Храм
Prikaz blaženopočivšeg patrijarha Pavla na istočnoj fasadi hrama Svetih apostola Petra i Pavla u Kućanscima
U septembru ove godine, vernici i sveštenstvo, zajedno sa episkopima SPC, zasadili su stabla oraha, simbol mudrosti i trajnosti, na tom svetom tlu – imanju na kojem je rodna kuća patrijarha Pavla. Stabla oraha postaju svedoci duhovne obnove ovog svetog mesta, upućujući vernike na trajnost vere i života u Hristu.
Ova godišnjica nije bila samo prilika da se prisetimo patrijarha Pavla, već i da obnovimo zavet njegovom bogougodnom učenju – da budemo ljudi. Njegove reči i danas odzvanjaju u srcima vernika, pozivajući nas na skromnost, trpeljivost i ljubav prema bližnjem.
Wikimedia/Московская духовная академия
Vladika Jovan Ćulibrk
Kućanci, mesto gde je započela priča o čoveku koji je hodio kao svetitelj među ljudima, i dalje sija kao simbol nade i vere, ostavljajući budućim generacijama nasleđe koje ne bledi.
Blaženopočivši poglavar SPC je govotio o značaju učešća u liturgiji i Svetoj tajni pričešća, kao jedinstvenom aspektu pravoslavlja koji nije prisutan u drugim religijama, te da vernik nema izgovor za izbegavanje crkvenog života.
U petak, 15. novembra, navršava se decenija i po od kada je svoj ovozemaljski život skončao poglavar SPC kojeg u srpskim zemljama smatraju najvoljenijim arhijerejem 20. veka.
U manastiru Rakovica, na parastosu patrijarhu Pavlu, episkop Tihon podsetio je na duhovnu snagu i jevanđeoske pouke velikog arhijereja, čije nasleđe i dalje vodi narod kroz izazovna vremena.
U manastiru Rakovica, među molitvama i dečjim glasovima, odata je počast arhijereju čije je ime simbol smirenja, ljubavi i vere, i čije duhovno nasleđe nastavlja da živi među onima koji se nisu ni rodili kada se on upokojio.
Dok nama korica hleba izgleda obično, negde daleko njena vrednost može značiti nadu– pouka omiljenog srpskog patrijarha otvara oči i srce na ono što svakodnevno zanemarujemo.
Jedan neizgovoren pozdrav, neznatna laž ili hladan stav mogu pokrenuti lanac događaja koji menja sudbine – otac Markel (Pabuk) objašnjava kako pokajanje i molitva štite dušu od nevidljivih zala.
U pouci otac Nektarije (Morozov) govori o greškama koje izranjaju iz brzopletosti i objašnjava zašto je jedna duhovna navika ključna za svaki budući izbor.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
U Sabornom hramu i na svečanoj akademiji otvorena su ključna pitanja o strpljenju, veri i duhovnom identitetu, uz prisustvo najviših predstavnika crkvenog i javnog života.
Tokom liturgije sa arhijerejima iz Gruzije na Staroj Bežaniji, poglavar SPC ogolio je duhovne zamke savremenog čoveka, upozorio na strasti koje razaraju slobodu i jasno poručio šta je smisao vere.
Mitropolit mileševski podsetio je da se patrijarh Pavle ne pamti zbog govora, već zbog života koji je i danas putokaz -skroman, postojan i nepogrešivo okrenut Hristu.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sa kapacitetom od oko 1.300 mesta, prostranom kupolom visokom gotovo 50 metara i zadivljujućim unutrašnjošću, ostavlja snažan utisak već pri prvom koraku u njenu unutrašnjost.
