Rodno mesto jednog od najvoljenijih patrijarha SPC postaje duhovni centar i simbol vere. Zadužbina koja se gradi u Kućancima ovekovečiće njegovu životnu misiju i svetiteljsku skromnost.
Na 15. godišnjicu upokojenja blaženopočivšeg patrijarha srpskog Pavla, rodna mesta velikana srpske duhovnosti, Kućanci u Slavoniji, ponovo su bila stecište molitve, ljubavi i sećanja. U hramu Svetih apostola Petra i Pavla, gde je kao dečak mali Gojko Stojčević, kasnije patrijarh srpski, prvi put stao na pojnicu, svetu liturgiju služio je episkop pakrački i slavonski Jovan (Ćulibrk), uz molitveno prisustvo brojnog vernog naroda, koji je pristigao iz svih krajeva – od Čačka do Busija.
Printscreen/Youtube/Телевизија Храм
Rodna kuća patrijarha Pavla
Sabrani u duhu i molitvi, vernici su ove svečane subote u svojim srcima ponovo oživeli lik patrijarha Pavla, koji je svojom skromnošću, bogougodnom mudrošću i svetošću postao uzor za ceo pravoslavni svet. Njegov omofor, izložen u samom hramu, kao i ikona na istočnom zidu hrama, svedoče o svetiteljskom liku koji je obeležio živote mnogih. Omofor je najvažniji deo arhijerejske odore i simbolizuje pastirsku ljubav i posvećenost svome narodu.
Hram Svetih apostola, sagrađen davne 1928. godine, bio je razoren do temelja u decembru 1991. godine. Bombe i granate ratnih devedesetih zatrle su zidove svetinje, ali ne i veru i nadu ljudi koji su se molili u njemu. Nakon dugogodišnje obnove, 16. novembra 2019. godine, blaženopočivši patrijarh Irinej osvetio je obnovljenu svetinju i služio prvu svetu arhijerejsku liturgiju u njoj. Tom prilikom, patrijarh Irinej je poručio da je obnova hrama veliki dan ne samo za Slavoniju, već i za sve ljude koji u srcu nose ljubav prema Bogu i bližnjem.
Printscreen/Facebook/Hram Svetih apostola Petra i Pavla Kućanci
Hram Svetih Apostola Petra i Pavla u rodnom mestu patrijarha Pavla
- Želimo da se zlo koje se ovde dogodilo nikada više ne ponovi - rekao je tada patrijarh Irinej, uputivši molitve za mir i slogu svih naroda ovog kraja.
Na imanju gde je rodna kuća patrijarha Pavla, a koje je u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve, planira se izgradnja memorijalne crkve, muzeja-zadužbine i konaka.
- Nadamo se da će ovo biti mesto gde će ljudi iz svih krajeva sveta moći da se susreću, razgovaraju, mole Bogu i upoznaju - rekao je ranije vladika Jovan, ističući da će ova zadužbina biti duhovno i kulturno ognjište za sve generacije.
Printscreen/Youtube/Телевизија Храм
Prikaz blaženopočivšeg patrijarha Pavla na istočnoj fasadi hrama Svetih apostola Petra i Pavla u Kućanscima
U septembru ove godine, vernici i sveštenstvo, zajedno sa episkopima SPC, zasadili su stabla oraha, simbol mudrosti i trajnosti, na tom svetom tlu – imanju na kojem je rodna kuća patrijarha Pavla. Stabla oraha postaju svedoci duhovne obnove ovog svetog mesta, upućujući vernike na trajnost vere i života u Hristu.
Ova godišnjica nije bila samo prilika da se prisetimo patrijarha Pavla, već i da obnovimo zavet njegovom bogougodnom učenju – da budemo ljudi. Njegove reči i danas odzvanjaju u srcima vernika, pozivajući nas na skromnost, trpeljivost i ljubav prema bližnjem.
Wikimedia/Московская духовная академия
Vladika Jovan Ćulibrk
Kućanci, mesto gde je započela priča o čoveku koji je hodio kao svetitelj među ljudima, i dalje sija kao simbol nade i vere, ostavljajući budućim generacijama nasleđe koje ne bledi.
Blaženopočivši poglavar SPC je govotio o značaju učešća u liturgiji i Svetoj tajni pričešća, kao jedinstvenom aspektu pravoslavlja koji nije prisutan u drugim religijama, te da vernik nema izgovor za izbegavanje crkvenog života.
U petak, 15. novembra, navršava se decenija i po od kada je svoj ovozemaljski život skončao poglavar SPC kojeg u srpskim zemljama smatraju najvoljenijim arhijerejem 20. veka.
U manastiru Rakovica, na parastosu patrijarhu Pavlu, episkop Tihon podsetio je na duhovnu snagu i jevanđeoske pouke velikog arhijereja, čije nasleđe i dalje vodi narod kroz izazovna vremena.
U manastiru Rakovica, među molitvama i dečjim glasovima, odata je počast arhijereju čije je ime simbol smirenja, ljubavi i vere, i čije duhovno nasleđe nastavlja da živi među onima koji se nisu ni rodili kada se on upokojio.
Arhijereji i jereji Grčke pravoslavne crkve upozoravaju da odluke Evropske unije ne pogađaju samo porodicu, već određuju sudbinu budućih generacija i opstanak čitavog društva.
Godinu dana posle masakra koji je potresao Crnu Goru, liturgija i molitveno sećanje u drevnoj svetinji postali su mesto sabranja bola, vere i opomene da se zlo ne prećutkuje.
U besedi za 30. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi u čas kada David ostaje sam pred istinom o sebi, pokazujući da se čovek ne slama zbog pada, već zbog pokušaja da ga opravda.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Ignjatija Bogonosca po starom kalendaru, dok se po novom liturgijski obeležava Sveta Teodota. Katolici proslavljaju Svetog Bazilija Velikog i Svetog Grgura Nazijanskog, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Godinu dana posle masakra koji je potresao Crnu Goru, liturgija i molitveno sećanje u drevnoj svetinji postali su mesto sabranja bola, vere i opomene da se zlo ne prećutkuje.
Poglavar SPC u svom obraćanju istakao primer mirenja braće nad moštima Svetog Simeona i podsetio da kroz duhovno nasleđe našeg prosvetitelja narod može pronaći put u složenim civilizacijskim i istorijskim iskušenjima.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Episkop iz Antiohije mirno je odbio carsku ponudu, krenuo okovan ka Rimu i svojim stradanjem pokazao da hrišćanstvo nije stvar pogodnosti, već vernosti do poslednjeg daha.
Od Adama do proroka Danila, kroz rodoslov, oganj peći i tiho iščekivanje Mesije otkriva se kako je nada sačuvana u vremenima kada je ljudski život malo vredeo, a vera se prenosila kao upaljena sveća kroz mrak.
