Rodno mesto jednog od najvoljenijih patrijarha SPC postaje duhovni centar i simbol vere. Zadužbina koja se gradi u Kućancima ovekovečiće njegovu životnu misiju i svetiteljsku skromnost.
Na 15. godišnjicu upokojenja blaženopočivšeg patrijarha srpskog Pavla, rodna mesta velikana srpske duhovnosti, Kućanci u Slavoniji, ponovo su bila stecište molitve, ljubavi i sećanja. U hramu Svetih apostola Petra i Pavla, gde je kao dečak mali Gojko Stojčević, kasnije patrijarh srpski, prvi put stao na pojnicu, svetu liturgiju služio je episkop pakrački i slavonski Jovan (Ćulibrk), uz molitveno prisustvo brojnog vernog naroda, koji je pristigao iz svih krajeva – od Čačka do Busija.
Printscreen/Youtube/Телевизија Храм
Rodna kuća patrijarha Pavla
Sabrani u duhu i molitvi, vernici su ove svečane subote u svojim srcima ponovo oživeli lik patrijarha Pavla, koji je svojom skromnošću, bogougodnom mudrošću i svetošću postao uzor za ceo pravoslavni svet. Njegov omofor, izložen u samom hramu, kao i ikona na istočnom zidu hrama, svedoče o svetiteljskom liku koji je obeležio živote mnogih. Omofor je najvažniji deo arhijerejske odore i simbolizuje pastirsku ljubav i posvećenost svome narodu.
Hram Svetih apostola, sagrađen davne 1928. godine, bio je razoren do temelja u decembru 1991. godine. Bombe i granate ratnih devedesetih zatrle su zidove svetinje, ali ne i veru i nadu ljudi koji su se molili u njemu. Nakon dugogodišnje obnove, 16. novembra 2019. godine, blaženopočivši patrijarh Irinej osvetio je obnovljenu svetinju i služio prvu svetu arhijerejsku liturgiju u njoj. Tom prilikom, patrijarh Irinej je poručio da je obnova hrama veliki dan ne samo za Slavoniju, već i za sve ljude koji u srcu nose ljubav prema Bogu i bližnjem.
Printscreen/Facebook/Hram Svetih apostola Petra i Pavla Kućanci
Hram Svetih Apostola Petra i Pavla u rodnom mestu patrijarha Pavla
- Želimo da se zlo koje se ovde dogodilo nikada više ne ponovi - rekao je tada patrijarh Irinej, uputivši molitve za mir i slogu svih naroda ovog kraja.
Na imanju gde je rodna kuća patrijarha Pavla, a koje je u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve, planira se izgradnja memorijalne crkve, muzeja-zadužbine i konaka.
- Nadamo se da će ovo biti mesto gde će ljudi iz svih krajeva sveta moći da se susreću, razgovaraju, mole Bogu i upoznaju - rekao je ranije vladika Jovan, ističući da će ova zadužbina biti duhovno i kulturno ognjište za sve generacije.
Printscreen/Youtube/Телевизија Храм
Prikaz blaženopočivšeg patrijarha Pavla na istočnoj fasadi hrama Svetih apostola Petra i Pavla u Kućanscima
U septembru ove godine, vernici i sveštenstvo, zajedno sa episkopima SPC, zasadili su stabla oraha, simbol mudrosti i trajnosti, na tom svetom tlu – imanju na kojem je rodna kuća patrijarha Pavla. Stabla oraha postaju svedoci duhovne obnove ovog svetog mesta, upućujući vernike na trajnost vere i života u Hristu.
Ova godišnjica nije bila samo prilika da se prisetimo patrijarha Pavla, već i da obnovimo zavet njegovom bogougodnom učenju – da budemo ljudi. Njegove reči i danas odzvanjaju u srcima vernika, pozivajući nas na skromnost, trpeljivost i ljubav prema bližnjem.
Wikimedia/Московская духовная академия
Vladika Jovan Ćulibrk
Kućanci, mesto gde je započela priča o čoveku koji je hodio kao svetitelj među ljudima, i dalje sija kao simbol nade i vere, ostavljajući budućim generacijama nasleđe koje ne bledi.
Blaženopočivši poglavar SPC je govotio o značaju učešća u liturgiji i Svetoj tajni pričešća, kao jedinstvenom aspektu pravoslavlja koji nije prisutan u drugim religijama, te da vernik nema izgovor za izbegavanje crkvenog života.
U petak, 15. novembra, navršava se decenija i po od kada je svoj ovozemaljski život skončao poglavar SPC kojeg u srpskim zemljama smatraju najvoljenijim arhijerejem 20. veka.
U manastiru Rakovica, na parastosu patrijarhu Pavlu, episkop Tihon podsetio je na duhovnu snagu i jevanđeoske pouke velikog arhijereja, čije nasleđe i dalje vodi narod kroz izazovna vremena.
U manastiru Rakovica, među molitvama i dečjim glasovima, odata je počast arhijereju čije je ime simbol smirenja, ljubavi i vere, i čije duhovno nasleđe nastavlja da živi među onima koji se nisu ni rodili kada se on upokojio.
Iza slavnih imena krije se zajednički predak iz Like čija loza otkriva fascinantnu povezanost naučnika koji je oblikovao svet i žene koja je stajala pored Josipa Broza Tita.
Zapis iz starog "Srbskog kuvara" donosi slatkiš od svega nekoliko osnovnih sastojaka, bez aditiva i trikova, ali sa ukusom koji pamte i deca i odrasli.
Pozdravljajući sabrane, patrijarh srpski Porfirije podsetio je da ova institucija od osnivanja 1826. godine traje zahvaljujući spoju ljubavi, odgovornosti i služenja zajedničkom dobru, ostajući oslonac duhovnog i kulturnog pamćenja srpskog naroda.
U Jevanđelju po Mateju opisano je kako će Sin čovečiji razdvojiti ljude "kao pastir što razdvaja ovce od jaradi", te će jednima reći: "Hodite, blagosloveni Oca mojega", a drugima: "Idite od mene".
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Predsednik Srbije uručenjem najvišeg državnog priznanja naglasio doprinos arhijereja očuvanju hrišćanske tradicije, umetnosti i kulturnog identiteta, dok je mitropolit bački istakao skromnost i značaj Crkve u životu naroda.
Uz sasluženje episkopa mohačkog Damaskina, liturgiju je služio mitropolit bački Irinej, koji je u besedi istakao životne poruke svetih Simeona i Ane i podsetio vernike na moć molitve, ljubavi i posvećenja Bogu.
Sa liturgijskog sabranja na Sretenje u Podgorici upućena je jasna poruka o odgovornosti, pokajanju i delima koja ostaju zapisana, ne pred ljudima, već pred Bogom, kao priprema za post koji traži više od forme i navike.
Vikarni episkop Stefan služio liturgiju, dok je jerej Miroslav Vasić u besedi podsetio da vera znači prepoznati Hrista u svakom gladnom, bolesnom i usamljenom, i živeti ljubav svakodnevno.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Isidora Pelusiota po starom i Svetog velikomučenika Teodora Tirona po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Sedmoricu osnivača Reda slugu Blažene Device Marije, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
U trenutku najveće nevolje, objašnjenje velikog duhovnika 20. veka otkriva kako pravoslavlje tumači nevinost, bol i mesto duše u večnosti, pružajući utehu i snagu svima koji veruju.
