"ČUVAJMO SE NELJUDI, ALI I DA NE POSTANEMO KAO ONI": Sutra parastos - 15 godina od upokojenja blaženopočivšeg patrijarha Pavla

Zaupokojena liturgija u znak sećanja na blaženopočivšeg patrijarha srpskog Pavla biće služena sutra u manastiru Rakovica, gde je po njegovoj želji sahranjen. Patrijarh Pavle preminuo je 15. novembra 2009. godine u 10.45 časova na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, a na večni počinak ga je ispratilo više od pola miliona ljudi. Njegov grob 15 godina nakon smrti svakodnevno posećuju brojni vernici.

Nakon liturgije, koja će početi u 8.30 časova, biće služen pomen na grobnom mestu patrijarha Pavla u hramu manastira Rakovica, rečeno je ovoj svetinji.  

U narodu će ostati upamćen kao skroman i mudar proglavar SPC. A njegove vanvremenske poruke i danas predstavljaju duhovni putokaz.

"Čovek ne može birati vreme u kojem će se roditi i živeti. Od njega ne zavisi ni od kojih roditelja, ni od kog naroda će se roditi, ali od njega zavisi kako će on postupati u datom vremenu: da li kao čovek ili kao nečovek, bez obzira na to u kojem narodu i od kojih roditelja.

"Smirenost je dakle, braćo i sestre, majka sviju evanđelskih vrlina, jer se Bog gordima protivi, a smirenim daje blagoslov".

"Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi".

Životopis patrijarha Pavla 

Tanjug/VLADIMIR DIMITRIJEVIC

Patrijarh Pavle (svetovno ime Gojko Stojčević) rođen je 11. septembra 1914. godine u selu Kućanci kod Donjeg Miholjca u Slavoniji.

U tom mestu je završio osnovnu školu. Nižu gimnaziju završio je u Tuzli, višu gimnaziju i šestorazrednu Bogosloviju u Sarajevu, a Bogoslovski fakultet u Beogradu. Dve godine je studirao medicinu u Beogradu. Pre odlaska u gimnaziju proveo je jedno vreme na pripremama za školu u manastiru Orahovica.

Drugi svetski rat zatekao ga je u rodnoj Slavoniji, odakle je prebegao u Beograd, gde je, da bi se mogao izdržavati, radio fizičke poslove na građevinama i na dokovima.

U proleće 1942. njegov školski drug jeromonah Jelisej odveo ga je u manastir Svete trojice u Ovčaru, a od 1944. radio kao veroučitelj i vaspitač u Banji Koviljači, u domu za decu izbeglu iz Bosne. Te godine je oboleo od tuberkuloze.

Do 1946. je bio u manastiru Vujan, gde se izlečio od tuberkuloze. Zamonašio se 1948. u manastiru Blagoveštenje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri i dobio ime Pavle koje mu je dao iguman Julijan Knežević. Te godine je rukopoložen u čin jerođakona.

Od 1949. do 1955. bio je sabrat manastira Rača u Podrinju. Školske 195O/5l. radio je kao pomoćni nastavnik bogoslovije "Sv. Kirila i Metodija" u Prizrenu. Jeromonah postaje 1954, ubrzo protosinđel, a 1957. arhimandrit. Od 1955. dve godine je bio na poslediplomskim studijama u Atini.

Za episkopa raško-prizrenskog izabran je 29. maja 1957. godine. Hirotonisan je u beogradskoj Sabornoj crkvi 22. septembra 1957. od patrijarha

ST/Nikola Mutić

 

Vikentija i episkopa pakračkog Emilijana, zvorničko-tuzlanskog Longina i žičkog Germana. U oktobru te godine ustoličen je u Prizrenu od episkopa Germana i zahumsko-hercegovačkog Vladislava. Na Kosovu je proveo 33 godine.

Na vanrednom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora 1. decembra 1990, kojem je predsedavao zagrebačko-ljubljanski mitropolit Jovan Pavlović, zamenik tada obolelog patrijarha Germana, biran je novi patrijarh između trojice kandidata tajnim glasanjem.

Kako nijedan od kandidata nije dobio dovoljan broj glasova izbor je obavljen žrebom na tzv. "apostolski način" tako što je arhimandrit tronoški Antonije izvukao ime budućeg patrijarha.

Tako je Pavle postao 44. poglavar SPC. Ustoličen 2. decembra 1990. u Sabornoj crkvi Sv. Arhangela Mihaila u Beogradu od strane 12 episkopa, 12 sveštenika i 13 đakona. Patrijarh Pavle je tada istakao da mu je jedini program rada Jevanđelje.

Posetio je brojne pravoslavne crkve: carigradsku, aleksandrijsku, jerusalimsku, rusku, bugarsku, rumunsku, grčku, gruzijsku, kao i srpske eparhije i parohije u Americi, Kanadi, Australiji, Mađarskoj i Rumuniji.

Objavio je dve knjige: "Pitanja i odgovori čtecu pred proizvodstvo" (1988) i "Devič, manastir svetog Joanikija Devičkog" (1989). Zaslugom Patrijarha Pavla objavljeno je i dopunjeno izdanje "Srbljaka" (1986). Bio je predsednik Liturgijske komisije koja je izdala Služebnik.

Počasni je doktor Bogoslovskog fakulteta i Akademije Sv. Vladimira u Njujorku.

Vlada Srbije je 13. januara 2005. imenovala Patrijarha Pavla za počasnog predsednika Fonda za Kosovo i Metohiju. Tokom posete Rusiji u januaru 2002. godine partrijarhu Pavlu su uručene dve značajne nagrade: Međunarodnog fonda za unapređenje jedinstva pravoslavnog naroda i Fonda svetog apostola Andreja prvozvanog.

Profimedia Dimitar Dilkoff Afp Profimed

 

Predsednik SCG Svetozar Marović odlikovao je u septembru 2004. patrijarha Pavla, (na njegov devedesti rođendan), Ordenom Nemanje prvog stepena. Povodom Dana državnosti Srbije, 15. februara 2007. princ Aleksandar Karađorđević dodelio je Partijarhu Pavlu Orden Karađorđeve zvezde prvog stepena.

Patrijarhu Pavlu je 2009. dodeljen ruski orden Dostojanstvo zbog "značaja koji je imao u danima iskušenja kroz koje su srpski narod i Crkva prošli".

Od 13. novembra 2007. patrijarh Pavle bio je na lečenju u Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu, a 8. oktobra 2008. podneo je molbu Svetom arhijerejskom Saboru SPC da mu "zbog zdravstvenih razloga i nemoći" dozvoli da se povuče iz aktivne službe.

Molba patrijarha Pavla na Saboru SPC 11. novembra 2008. nije usvojena. Govorio je grčki, ruski i nemački jezik.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara