Printscreen/Youtube/RTS Program za dijasporu - Zvanični kanal
Iguman manastira Ribnica objašnjava kroz konkretne primere da li iza nečijih problema stoji bolest ili delovanje zlih sila, daje duhovne savete i ukazuje na molitveni put koji otkriva pravu prirodu patnje.
U dubinama ljudske duše često se kriju tajne koje samo oni obdareni darom duhovnog razlikovanja mogu prepoznati. Oci pravoslavne Crkve kroz vekove su bili oslonac verujućima u razlučivanju duhovnih problema od organskih psihičkih poremećaja. Prepoznavanje suptilnih nijansi između duhovnog i fizičkog oboljenja zahteva molitvu, iskustvo i posebnu blizinu s Bogom.
Jedan od onih koji se suočava s ovakvim izazovima je otac Arsenije, iguman manastira Ribnica. On otvoreno govori o svom pristupu i iskustvima, pružajući dubok uvid u problematiku koja neretko zbunjuje i verujuće i stručnjake.
Otac Arsenije ističe da ne poseduje poseban dar da automatski prepozna prirodu problema, ali ima metodu koja mu pomaže u razlikovanju demonskog uticaja od klasičnih mentalnih poremećaja. On kaže:
- Takve ljude, kao i sve one koji dolaze kod mene, bilo koji da je problem u principu, uputim ih u delatno, aktivno pravoslavlje, koje se sastoji iz dva krila. Jedno krilo – liturgijski život, drugo krilo – molitveno pravilo kod kuće.
Printscreen/Youtube/RTS Program za dijasporu - Zvanični kanal
Iguman Arsenije
Liturgijski život obuhvata ispovest, post, liturgiju i pričešće, dok molitveno pravilo uključuje jutarnje i večernje molitve prilagođene mogućnostima pojedinca. Preko ovih osnovnih elemenata, otac Arsenije posmatra kako osoba reaguje.
Otac Arsenije objašnjava da demonski uticaj prepoznaje kroz otpore koje ljudi doživljavaju prema duhovnim praksama:
- Najčešće, skoro uvek, kada je demonska sila u pitanju, oni to ne mogu da sprovedu. Prestanu da idu u crkvu, ne mogu da se mole, imaju užasan otpor kad se mole, ne mogu da se pričeste, ne mogu da čitaju Sveto pismo.
Suprotno tome, osobe koje pate od mentalnih poremećaja, čak i u najtežim oblicima, pokazuju trud i volju da slede duhovni put, uprkos poteškoćama.
Printscreen/Youtube/RTS Program za dijasporu - Zvanični kanal
Otac Arsenije, iguman manastira Ribnica
- Oni koji su zaista patofiziološki bolesni, sa ozbiljnim mentalnim smetnjama, trude se, čitaju Sveto pismo, mole se, bore se. Idu tim putem, odu u crkvu, pričešćuju se, čitaju kod kuće molitveno pravilo. Teško im je, ali nisu sprečeni zlom demonskom silom, pa ne odustaju. Dok ovi koji su đavoimani, ne mogu da se pridržavaju molitvenog pravila. Svi problemi nastaju od demonskih sila, možda je svega 10 do 20 procenata psihijatrijskih problema medicinske prirode, sve ostalo je zaposednutost demonima - ističe iguman Arsenije.
Demonska sila se često oslanja na ljudsku slabost – gordost. Demon uvlači čoveka u iluziju da je poseban, izabran, čak i svet, dok ga istovremeno vodi ka duhovnom padu.
- Čovek, koji strada od toga, sluša demonsku silu koja mu govori da je on najpametniji, da on uopšte nije lud, da su svi drugi ludi, i da treba da nastavi tako kako jeste. Da je izabran, da se njemu Bog javlja.
Printscreen/Youtube/RTS Program za dijasporu - Zvanični kanal
Otac Arsenije
Ovi ljudi, prema rečima oca Arsenija, često odbijaju pomoć, verujući da im nije potrebna, dok u isto vreme trpe ogromne duhovne i psihičke patnje.
Otac Arsenije zaključuje da su odanost Gospodu i Crkvi, kao i skromnost, ključ za razlikovanje i borbu protiv demonskog uticaja. Samo kroz aktivno učestvovanje u liturgijskom i molitvenom životu, uz Božju pomoć, osoba može da pronađe put ka miru i isceljenju.
Ovaj uvid ukazuje na neophodnost sinergije duhovne i medicinske brige, jer svaki čovek nosi specifične izazove koji zahtevaju jedinstven pristup – kako ljudski, tako i Božji.
U svetinji nadomak Mionice, „najluđa noć“ postaje prilika za duhovnu obnovu i liturgijsko slavlje, daleko od greha i svetovnih iskušenja, kroz molitvu, pričešće i smirenje, dok svet izdiše pod teretom „greha, bluda i Sodome“.
Pozivajući se na Simvol vere i reči svetih otaca, blaženopočivši episkop Srpske pravoslavne crkve objasnio je zašto je Crkva neodvojivi deo pravoslavne vere.
Iako mnogi ljudi čin celivanja ruke svešteniku doživljavaju samo kao delo ljubaznosti i izražavanje svoje vere u Isusa Hrista, ovaj gest ima mnogo dublje značenje i simboliku.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojim Misionarskim pismima, pozivajući se na duhovno viđenje svetog Jovana Vostrskog, razotkriva strah demona od tri neizmerno moćne stvari u životu hrišćanina.
Poglavar Rimokatoličke crkve poziva lidere da se vrate dijalogu, upozorava na stradanje nevinih i najavljuje lično učešće u Krsnom putu na Veliki petak kao simbol solidarnosti sa svima koji pate.
U besedi za sredu 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na čudesno javljanje koje je ujedinilo hrišćane i nevernike pred Julijanom Odstupnikom.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Čuveni onah manastira Optinska pustinja objašnjava zašto sitna razdražljivost, potreba da povredimo druge i beg od molitve nisu bezazlene slabosti karaktera, već alarm duše koji pravoslavna duhovnost shvata krajnje ozbiljno.
Jerej Ruske pravoslavne crkve, teolog i misionar u svojoj knjizi „Čuda i parabole Hristove“, detaljno opisuje duhovnu prirodu demonske opsednutosti i ističe da je jedini put izlečenja vera, molitva i post.
U besedi za sredu 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na čudesno javljanje koje je ujedinilo hrišćane i nevernike pred Julijanom Odstupnikom.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
