Printscreen/Youtube/RTS Program za dijasporu - Zvanični kanal
Iguman manastira Ribnica objašnjava kroz konkretne primere da li iza nečijih problema stoji bolest ili delovanje zlih sila, daje duhovne savete i ukazuje na molitveni put koji otkriva pravu prirodu patnje.
U dubinama ljudske duše često se kriju tajne koje samo oni obdareni darom duhovnog razlikovanja mogu prepoznati. Oci pravoslavne Crkve kroz vekove su bili oslonac verujućima u razlučivanju duhovnih problema od organskih psihičkih poremećaja. Prepoznavanje suptilnih nijansi između duhovnog i fizičkog oboljenja zahteva molitvu, iskustvo i posebnu blizinu s Bogom.
Jedan od onih koji se suočava s ovakvim izazovima je otac Arsenije, iguman manastira Ribnica. On otvoreno govori o svom pristupu i iskustvima, pružajući dubok uvid u problematiku koja neretko zbunjuje i verujuće i stručnjake.
Otac Arsenije ističe da ne poseduje poseban dar da automatski prepozna prirodu problema, ali ima metodu koja mu pomaže u razlikovanju demonskog uticaja od klasičnih mentalnih poremećaja. On kaže:
- Takve ljude, kao i sve one koji dolaze kod mene, bilo koji da je problem u principu, uputim ih u delatno, aktivno pravoslavlje, koje se sastoji iz dva krila. Jedno krilo – liturgijski život, drugo krilo – molitveno pravilo kod kuće.
Printscreen/Youtube/RTS Program za dijasporu - Zvanični kanal
Iguman Arsenije
Liturgijski život obuhvata ispovest, post, liturgiju i pričešće, dok molitveno pravilo uključuje jutarnje i večernje molitve prilagođene mogućnostima pojedinca. Preko ovih osnovnih elemenata, otac Arsenije posmatra kako osoba reaguje.
Otac Arsenije objašnjava da demonski uticaj prepoznaje kroz otpore koje ljudi doživljavaju prema duhovnim praksama:
- Najčešće, skoro uvek, kada je demonska sila u pitanju, oni to ne mogu da sprovedu. Prestanu da idu u crkvu, ne mogu da se mole, imaju užasan otpor kad se mole, ne mogu da se pričeste, ne mogu da čitaju Sveto pismo.
Suprotno tome, osobe koje pate od mentalnih poremećaja, čak i u najtežim oblicima, pokazuju trud i volju da slede duhovni put, uprkos poteškoćama.
Printscreen/Youtube/RTS Program za dijasporu - Zvanični kanal
Otac Arsenije, iguman manastira Ribnica
- Oni koji su zaista patofiziološki bolesni, sa ozbiljnim mentalnim smetnjama, trude se, čitaju Sveto pismo, mole se, bore se. Idu tim putem, odu u crkvu, pričešćuju se, čitaju kod kuće molitveno pravilo. Teško im je, ali nisu sprečeni zlom demonskom silom, pa ne odustaju. Dok ovi koji su đavoimani, ne mogu da se pridržavaju molitvenog pravila. Svi problemi nastaju od demonskih sila, možda je svega 10 do 20 procenata psihijatrijskih problema medicinske prirode, sve ostalo je zaposednutost demonima - ističe iguman Arsenije.
Demonska sila se često oslanja na ljudsku slabost – gordost. Demon uvlači čoveka u iluziju da je poseban, izabran, čak i svet, dok ga istovremeno vodi ka duhovnom padu.
- Čovek, koji strada od toga, sluša demonsku silu koja mu govori da je on najpametniji, da on uopšte nije lud, da su svi drugi ludi, i da treba da nastavi tako kako jeste. Da je izabran, da se njemu Bog javlja.
Printscreen/Youtube/RTS Program za dijasporu - Zvanični kanal
Otac Arsenije
Ovi ljudi, prema rečima oca Arsenija, često odbijaju pomoć, verujući da im nije potrebna, dok u isto vreme trpe ogromne duhovne i psihičke patnje.
Otac Arsenije zaključuje da su odanost Gospodu i Crkvi, kao i skromnost, ključ za razlikovanje i borbu protiv demonskog uticaja. Samo kroz aktivno učestvovanje u liturgijskom i molitvenom životu, uz Božju pomoć, osoba može da pronađe put ka miru i isceljenju.
Ovaj uvid ukazuje na neophodnost sinergije duhovne i medicinske brige, jer svaki čovek nosi specifične izazove koji zahtevaju jedinstven pristup – kako ljudski, tako i Božji.
U svetinji nadomak Mionice, „najluđa noć“ postaje prilika za duhovnu obnovu i liturgijsko slavlje, daleko od greha i svetovnih iskušenja, kroz molitvu, pričešće i smirenje, dok svet izdiše pod teretom „greha, bluda i Sodome“.
Pozivajući se na Simvol vere i reči svetih otaca, blaženopočivši episkop Srpske pravoslavne crkve objasnio je zašto je Crkva neodvojivi deo pravoslavne vere.
Iako mnogi ljudi čin celivanja ruke svešteniku doživljavaju samo kao delo ljubaznosti i izražavanje svoje vere u Isusa Hrista, ovaj gest ima mnogo dublje značenje i simboliku.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojim Misionarskim pismima, pozivajući se na duhovno viđenje svetog Jovana Vostrskog, razotkriva strah demona od tri neizmerno moćne stvari u životu hrišćanina.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Čuveni onah manastira Optinska pustinja objašnjava zašto sitna razdražljivost, potreba da povredimo druge i beg od molitve nisu bezazlene slabosti karaktera, već alarm duše koji pravoslavna duhovnost shvata krajnje ozbiljno.
Jerej Ruske pravoslavne crkve, teolog i misionar u svojoj knjizi „Čuda i parabole Hristove“, detaljno opisuje duhovnu prirodu demonske opsednutosti i ističe da je jedini put izlečenja vera, molitva i post.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
