Iako mnogi ljudi čin celivanja ruke svešteniku doživljavaju samo kao delo ljubaznosti i izražavanje svoje vere u Isusa Hrista, ovaj gest ima mnogo dublje značenje i simboliku.
Mnogi vernici praktikuju celivanje ruke svešteniku, ma gde da ga sretnu, ali često ne znaju pravi razlog za ovaj čin. Iako ga mnogi doživljavaju samo kao delo ljubaznosti i izražavanje svoje vere u Isusa Hrista, ovaj gest ima mnogo dublje značenje i simboliku.
On predstavlja zahvalnost zbog toga što sveštenik, kao posrednik između vernika i Isusa Hrista, traži Božiji blagoslov za prisutne.
Kada prilazimo svešteniku da zatražimo blagoslov, izgovaramo reči "Oče blagoslovi" i postavljamo desnu šaku u njegovu levu ruku. Sveštenik potom pruža desnu ruku, praveći znak krsta, a prsti mu formiraju inicijale Isusa Hrista. Nakon toga, vernici ljube sveštenikovu ruku, a gest je upotpunjen rečima "Bog te blagoslovio". Ovaj čin nije samo znak poštovanja prema svešteniku, već i prema samom Hristu, jer sveštenik deluje u njegovo ime.
Šta znači dobiti blagoslov od sveštenika za neki poduhvat? Teoretski, kada čovek smisli nešto dobro, on se obraća svešteniku kako bi ovaj prizvao Božiju blagodat na izvršenje plana. U svarnosti, sam Gospod, prilikom blagoslova, silazi s nebesa u srce čoveka, usmeravajući ga ka dobromu.
Otac Dragi Veškovac kaže zašto nam je potreban blagoslov sveštenika i zbog čega nijedan posao niti dobro delo ne treba počinjati bez toga:
- Kad se traži blagoslov od episkopa ili sveštenika, u crkvi, domu pa i na ulici, i kad se kaže: "Vladiko blagoslovi" ili "Oči blagoslovi", niti vladika niti sveštenik ne kažu: "Ja te blagoslovim", već kažu "Bog te blagoslovio". Dakle, Božji blagoslov, kroz episkopa i kroz sveštenika, mi primamamo za svako dobro delo. A svako dobro delo potrebuje Božji blagoslov i Božju pomoć, bez koje ne možemo ništa da činimo - kaže sveštenik.
Mada većina pravoslavnih vernika ne misli ništa loše kada kao sinonim za sveštenika koristi reč pop, trebalo bi naglasiti da, recimo, u Ruskoj pravoslavnoj crkvi, sveštenika ćete ozbiljno uvrediti ako ga oslovite sa "pope".
Videći car da je jača od njega u mudrosti i znanju, pozvao je pedeset najmudrijih ljudi, da se s njom prepiru o veri i da je posrame. Ali, Ekaterina je njih nadmudrila i posramila, posle čega su svi stradali.
Otac Tadej često je isticao da je Bog prisutan svuda i da pomaže svima, bez obzira na njihove slabosti ili snagu.
Premda je bio veoma voljen u narodu, bio je željan usamljeničkog života, molitve i bogomislija. Zbog toga je za svoj dom odabrao groblje, od koga su svi bežali.
Milosrđe temelj hrišćanskog života.
Starac Simeon smatra se danas zaštitnikom male dece.
Župnik Željko Lovrić i njegovi stihovi "Ispovest sa asfalta" izazvali su snažne reakcije, otvarajući bolno pitanje autentične vere, greha i susreta s Hristom tamo gde se On najmanje očekuje.
Pravoslavno predanje podseća da Bog uvek čuje molitvu, ali da odgovor ne dolazi uvek onako kako čovek očekuje.
Vikarni episkop Stefan služio liturgiju, dok je jerej Miroslav Vasić u besedi podsetio da vera znači prepoznati Hrista u svakom gladnom, bolesnom i usamljenom, i živeti ljubav svakodnevno.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Duhovnik, navodi episkop Pantelejmon, nosi za čoveka odgovornost pred Bogom.
Milosrđe temelj hrišćanskog života.
Pravoslavno predanje podseća da Bog uvek čuje molitvu, ali da odgovor ne dolazi uvek onako kako čovek očekuje.
Kada zadržimo oštru reč i, umesto nje, izaberemo blagu, tada pokazujemo da smo razumeli Božju zapovest o ljubavi.
Porodice se okupljaju, običaji oživljavaju, a svaka trpeza skriva poruku o dobroti, zajedništvu i malim delima koja menjaju svakodnevicu.
Isceljivao je bolesti i izgonio zle duhove.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Vikarni episkop Stefan služio liturgiju, dok je jerej Miroslav Vasić u besedi podsetio da vera znači prepoznati Hrista u svakom gladnom, bolesnom i usamljenom, i živeti ljubav svakodnevno.
Jednostavno, sočno i izdašno jelo koje se nekada pripremalo u danima kada crkva ne propisuje post, a danas može da postane omiljeni ručak svakog dana.
Sretenje većina prepoznaje po datumu, a retko po njegovoj suštini: susret koji je u tišini jerusalimskog hrama promenio način na koji hrišćanstvo razume Boga, čoveka i spasenje.
