Otac Tadej često je isticao da je Bog prisutan svuda i da pomaže svima, bez obzira na njihove slabosti ili snagu.
Starac Tadej, sveti srpski prorok, isposnik i veliki bogovidac, koji se upokojio 2003, ostavio je za sobom mnoge mudrosti.
Njegove mudre misli i besede i dalje su inspiracija i zvezda vodilja mnogobrojnim ljudima.
Često je isticao da je Bog prisutan svuda i da pomaže svima, bez obzira na njihove slabosti ili snagu. Prema njegovom učenju, važno je vežbati se u otvaranju srca prema Bogu kroz molitvu.
Između ostalog, otac Tadej ovako je svojevremeno pričao o Srbima i stradanjima kroz koja su prošli, ali i isticao da nas Bog voli:
Profimedia
Molitva, Ilustracija
- Po čemu ćemo znati da smo Bogu omiljeni? Evo po čemu. Ako nas Gospod provodi kroz mnoge nevolje, mnogo patnje, mnogo stradanja i mnogo bolova srca, znači da smo omiljeni Gospodu. Zato nas i štiti. Čim je ceo svet ustao protiv nas, znači da smo omiljeni Bogu. Da ceo svet ustane protiv jednog malog naroda, to nikad nije bilo. Smatram da nikad neće ni biti. Znači mi smo ipak Bogu omiljeni, ali Gospod nas čuva. Inače bi nas progutali. Ne bi nas bilo - govorio je otac Tadej.
Ovo se može primeniti i na svakog stradalnika i često je isticao da je patnja važna. Životne patnje, govorio je, služe kao sredstvo za očuvanje smirenja, sprečavajući nas da postanemo sujetni i nepokorni.
- Život nam je dat da obavimo poslušanje, ali mi nikako ne možemo da se uskladimo. Zato prolazimo kroz mnoge bolove i patnje. Te patnje su nam potrebne da ne bude kako mi želimo i to nas održava u smirenju. Da nije toga, mi bi podivljali; ko bi smeo nešto da nam kaže? - govorio je otac Tadej.
Prema Svetom Teofanu, pravi početak "samoispravljanja" leži u buđenju samoodricanja u srcu, što je osnova za obnavljanje pravde i ljubavi. Kada se ove vrline ponovo uspostave, sve ostale vrline oživljavaju, i tada čovek postaje stvarno lep u očima Božijim, iako spolja možda ne izgleda kao model savršenstva prema ljudskim merilima. Najvažnije, kako Sveti Teofan ističe, nije sud ljudski, već sud Božiji, koji je jedini koji treba da nas vodi.
Sveti Teofan poručuje da je, u trenutku kada život zahteva od nas da se suočimo sa strastima i iskušenjima, važno da se podsetimo na Božiji sud i posledice koje on nosi. Duhovni strah, koji proizilazi iz svesti o Božijoj moći i pravdi, treba da bude jači od svakog straha od fizičke smrti. On savetuje da, ukoliko bismo morali da biramo između smrti i greha, treba da izaberemo smrt, jer na taj način izbegavamo veće i strašnije posledice - duhovnu smrt.
U Rimu za vreme cara Adrijana četiri hrišćanke odbile su da prinesu žrtvu idolskoj boginji Artemidi, a majka je svoje kćeri do poslednjeg trenutka učvršćivala u veri i učila ih da ne pokleknu pred strahom.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U istraživanju je razmatrano kako se teško iskustvo povezuje sa čovekovim padom, podvigom i borbom sa strastima, ali i kako kroz život u Hristu može postati deo puta ka duhovnom očišćenju i zajednici sa Bogom.
Protojerej Aleksej Mitjušin objašnjava da li ovaj čin ima veze sa spasenjem, može li se obaviti nakon sahrane i kako vernici treba da učestvuju u molitvenom ispraćaju pokojnika.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Protojerej Aleksej Mitjušin objašnjava da li ovaj čin ima veze sa spasenjem, može li se obaviti nakon sahrane i kako vernici treba da učestvuju u molitvenom ispraćaju pokojnika.
Đurđević je ukazao i na to da posetioci ne mogu očekivati da će im monasi u svakom trenutku biti dostupni, jer život u manastiru podrazuma i poštovanje dnevnog poretka.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
U besedi za utorak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o vlasti da položi život i ponovo ga uzme, otkrivajući dubinu Njegove žrtve i ljubavi prema ljudima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
