Uz molitveno učešće mnogobrojnog blagočestivog naroda Knjaževca i okoline, tokom svete liturgije su sasluživali i drugi.
Povodom slave hrama Svetog velikomučenika Georgija u Knjaževcu, patrijarh srpski Porfirije je posetio 6. maja 2025. godine taj živopisni gradić u dolini Timoka koji nosi ime po slavnom srpskom vladaru, knezu Milošu.
U velelepnom hramu, koji je izgrađen pre 190 godina upravo po naredbi Miloša Velikog, patrijarh Porfirije je načalstvovao svetom liturgijom uz sasluženje visokopreosvećene gospode mitropolita timočkog Ilariona i niškog Arsenija.
Foto: SPC
U radosnim rečima dobrodošlice upućenim patrijarhu Porfiriju, mitropolit Ilarion je podsetio da se u svojoj očinskoj ljubavi i brizi za Hristovu Crkvu i svetosavski narod patrijarh Porfirije još jedanput odazvao pozivu vernog naroda Eparhije timočke da zajedno proslave slavu i 190. godišnjicu Sabornog hrama Svetog velikomučenika Georgija u Knjaževcu.
- Braćo i sestre, ono što nas je danas ovde sabralo jeste vera Svetog Georgija, vera i naša, vera u Hrista, vera pravoslavna, vera koja je naš narod kroz vekove, gde god da smo bili i u kakvim god da smo okolnostima živeli, ne samo čuvala i sačuvala, nego oblikovala i izgrađivala. Njom smo postojali kreativni i uspešni. Njom smo postali pobednici. Njom smo znali da je reč Hristova, reč Hristova o ljubavi, ono što je smisao života.
- Njom smo znali da jesmo i da postojimo samo onda kada čitavim svojim bićem volimo Hrista i kada se čitavim svojim bićem ma koliko to bilo teško, a svi to znamo, trudimo da volimo jedni druge. Imajmo svagda na umu tu svoju veru i znajmo da ne postoji ništa što je vredno u našem narodu a da nema na sebi pečat vere pravoslavne, pečat Jevanđelja, pečat Hristov. Znajmo da mi nismo i ne bismo bili ono što jesmo bez te vere, vere u Hrista - poručio je patrijarh Porfirije vernom narodu koji je ispunio knjaževački Svetogeorgijevski hram.
Foto: SPC
Uz molitveno učešće mnogobrojnog blagočestivog naroda Knjaževca i okoline, tokom svete liturgije su sasluživali i: arhimandrit Kozma, protosinđeli Enoh i Zaharija, protojerej-stavrofor Igor Ivković, protojereji Zoran Golubović, Marijan Krečulj i Radoje Mijović, protonamesnik Nemanja Tobić, arhiđakon Ilija, protođakon Dragan Radić, đakoni Nikola Eraković i Vasilije Perić.
Mnoga deca u Beogradu, Nišu ili Novom Sadu nisu čula za Deževu i Miščiće. Vode ih na ekskurzije u Grčku i Tursku, a zaobilaze postojbinu Stefana Nemanje i Svetog Save, kazuje penzionisani profesor Mirko Popovac, koji svakodnevno prolazi pored ostataka Saborne crkve Nemanjića.
Srpska pravoslavna crkva 6. maja slavi Đurđevdan – dan mučenika koji nije uzmakao ni pred carem ni pred smrću, već je verom i ljubavlju prema Hristu pobedio tamu ovog sveta i postao večni saputnik vernih kroz molitvu i čudotvornu blagodat.
U hramu Svetog proroka Ilije odjekivale su molitve nade i smirenja koje je predvodio episkop londonski i velikobritansko-irski Nektarije, donoseći utehu vernicima uzdrmanim zločinima koji su, u praznične dane, potresli čitavo naselje.
Sveti Jovan Kronštatski još pre više od jednog veka opisao je zamku koja danas određuje jutra miliona ljudi - od prvog pogleda u ekran do osećaja teskobe, umora i unutrašnje praznine koja nas prati tokom celog dana.
Monahinja Hristina decenijama je, bez buke i želje za priznanjem, služila Crkvi i ljudima, a oni koji su je poznavali pamte je kao simbol krotosti, požrtvovanja i tihe vere koja je menjala živote oko nje.
U besedi za petak 5. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički opisuje paradoks: ljudi odbacuju izvor života, a zatim ulažu napor da pronađu smisao u onome što ih dodatno iscrpljuje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Atanasija Velikog po novom i Prepodobnog Pahomija Velikog po starom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Izidora, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve u besedi u hramu Svetog Georgija poručio da se istinska pobeda ne meri moći, već vernošću Hristovom pozivu i zajednicom koja prevazilazi pravila ovog sveta.
Vernici su se sabrali u crkvi Svetih Joakima i Ane kako bi proslavili krsnu slavu, dok je patrijarh istakao prisustvo Božje blagosti i čuda u svakodnevnom životu.
U trenucima kada je narod ćutao pred svećama za stradale, patrijarh srpski poslao je poruku koja ne ostavlja ravnodušnim – o ljubavi jačoj od osvete, o Hristovom putu kao jedinom odgovoru na iskušenja današnjice i o potrebi da krst ne postane kamen spoticanja, već znak vaskrsenja.
Monahinja Hristina decenijama je, bez buke i želje za priznanjem, služila Crkvi i ljudima, a oni koji su je poznavali pamte je kao simbol krotosti, požrtvovanja i tihe vere koja je menjala živote oko nje.
U Galeriji SANU otvorena je velika izložba povodom 850 godina od rođenja Rastka Nemanjića, a patrijarh Porfirije, Nikola Selaković, Lina Mendoni i Zoran Knežević govorili su o veri, identitetu, kulturi i očuvanju nacionalnog nasleđa.
Radnim delom Svetog arhijerejskog sabora predsedava patrijarh Porfirije, a arhijereji iz svih eparhija razmatraće ključna pitanja duhovnog, društvenog i misionarskog života Crkve u otadžbini i rasejanju.
U Verskom dobrotvornom starateljstvu odvija se velika akcija pakovanja darova koji će biti podeljeni posle litije, dok je dolazak srpskog patrijarha dodatno obeležio rad volontera i naglasio značaj zajedničkog služenja i sabornosti.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Ljubav prema novcu ne ostaje samo na materijalnom planu, već postepeno menja čovekovu narav, briše zahvalnost i otvara prostor za duhovno otvrdnuće koje vodi u neočekivane krajnosti.
U Verskom dobrotvornom starateljstvu odvija se velika akcija pakovanja darova koji će biti podeljeni posle litije, dok je dolazak srpskog patrijarha dodatno obeležio rad volontera i naglasio značaj zajedničkog služenja i sabornosti.
U slojevima mesa, testenine i zapečenog sira krije se jelo koje je nastajalo u danima kada nema posta, skromno, zasitno i duboko ukorenjeno u ritam života ravnice.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
