Uz molitveno učešće mnogobrojnog blagočestivog naroda Knjaževca i okoline, tokom svete liturgije su sasluživali i drugi.
Povodom slave hrama Svetog velikomučenika Georgija u Knjaževcu, patrijarh srpski Porfirije je posetio 6. maja 2025. godine taj živopisni gradić u dolini Timoka koji nosi ime po slavnom srpskom vladaru, knezu Milošu.
U velelepnom hramu, koji je izgrađen pre 190 godina upravo po naredbi Miloša Velikog, patrijarh Porfirije je načalstvovao svetom liturgijom uz sasluženje visokopreosvećene gospode mitropolita timočkog Ilariona i niškog Arsenija.
Foto: SPC
U radosnim rečima dobrodošlice upućenim patrijarhu Porfiriju, mitropolit Ilarion je podsetio da se u svojoj očinskoj ljubavi i brizi za Hristovu Crkvu i svetosavski narod patrijarh Porfirije još jedanput odazvao pozivu vernog naroda Eparhije timočke da zajedno proslave slavu i 190. godišnjicu Sabornog hrama Svetog velikomučenika Georgija u Knjaževcu.
- Braćo i sestre, ono što nas je danas ovde sabralo jeste vera Svetog Georgija, vera i naša, vera u Hrista, vera pravoslavna, vera koja je naš narod kroz vekove, gde god da smo bili i u kakvim god da smo okolnostima živeli, ne samo čuvala i sačuvala, nego oblikovala i izgrađivala. Njom smo postojali kreativni i uspešni. Njom smo postali pobednici. Njom smo znali da je reč Hristova, reč Hristova o ljubavi, ono što je smisao života.
- Njom smo znali da jesmo i da postojimo samo onda kada čitavim svojim bićem volimo Hrista i kada se čitavim svojim bićem ma koliko to bilo teško, a svi to znamo, trudimo da volimo jedni druge. Imajmo svagda na umu tu svoju veru i znajmo da ne postoji ništa što je vredno u našem narodu a da nema na sebi pečat vere pravoslavne, pečat Jevanđelja, pečat Hristov. Znajmo da mi nismo i ne bismo bili ono što jesmo bez te vere, vere u Hrista - poručio je patrijarh Porfirije vernom narodu koji je ispunio knjaževački Svetogeorgijevski hram.
Foto: SPC
Uz molitveno učešće mnogobrojnog blagočestivog naroda Knjaževca i okoline, tokom svete liturgije su sasluživali i: arhimandrit Kozma, protosinđeli Enoh i Zaharija, protojerej-stavrofor Igor Ivković, protojereji Zoran Golubović, Marijan Krečulj i Radoje Mijović, protonamesnik Nemanja Tobić, arhiđakon Ilija, protođakon Dragan Radić, đakoni Nikola Eraković i Vasilije Perić.
Mnoga deca u Beogradu, Nišu ili Novom Sadu nisu čula za Deževu i Miščiće. Vode ih na ekskurzije u Grčku i Tursku, a zaobilaze postojbinu Stefana Nemanje i Svetog Save, kazuje penzionisani profesor Mirko Popovac, koji svakodnevno prolazi pored ostataka Saborne crkve Nemanjića.
Srpska pravoslavna crkva 6. maja slavi Đurđevdan – dan mučenika koji nije uzmakao ni pred carem ni pred smrću, već je verom i ljubavlju prema Hristu pobedio tamu ovog sveta i postao večni saputnik vernih kroz molitvu i čudotvornu blagodat.
U hramu Svetog proroka Ilije odjekivale su molitve nade i smirenja koje je predvodio episkop londonski i velikobritansko-irski Nektarije, donoseći utehu vernicima uzdrmanim zločinima koji su, u praznične dane, potresli čitavo naselje.
Poljoprivrednik iz Portugala, otac sedmoro dece i čovek koji je druge vodio ka krštenju, tek na pragu 101. godine ostvario je ličnu duhovnu želju koja ga nije napuštala od mladosti.
U svetinji kod Priboja dve iskušenice stupile su na put monaškog služenja, a ovaj duhovni događaj sabrao je verni narod i sveštenstvo, spojivši vekovno pamćenje manastira sa živom, tihom radošću ovog posebnog trenutka.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Vernici su se sabrali u crkvi Svetih Joakima i Ane kako bi proslavili krsnu slavu, dok je patrijarh istakao prisustvo Božje blagosti i čuda u svakodnevnom životu.
U trenucima kada je narod ćutao pred svećama za stradale, patrijarh srpski poslao je poruku koja ne ostavlja ravnodušnim – o ljubavi jačoj od osvete, o Hristovom putu kao jedinom odgovoru na iskušenja današnjice i o potrebi da krst ne postane kamen spoticanja, već znak vaskrsenja.
Tokom liturgije u istorijskom hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Topčideru, patrijarh srpski Porfirije govorio je o dubljem smislu evharistije, o pogrešnim očekivanjima od Boga i o pozivu na slobodno, svesno i ljubavlju ispunjeno sjedinjenje sa Hristom.
U svetinji kod Priboja dve iskušenice stupile su na put monaškog služenja, a ovaj duhovni događaj sabrao je verni narod i sveštenstvo, spojivši vekovno pamćenje manastira sa živom, tihom radošću ovog posebnog trenutka.
Posle dugog čekanja i bezbrojnih obraćanja, gradska skupština je konačno donela odluku kojom je ispunjena višegodišnja želja stanovnika podgoričkog naselja Konik.
Saopštenje Mitropolije crnogorsko-primorske otvorilo je teška pitanja o "savremenom aparthejdu", zloupotrebi navodne zabrinutosti građana i granici iza koje administrativne odluke prestaju da budu neutralne.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Zabeležen rukom u požutelim sveskama i pravljen merom koju je diktiralo srce, ovaj posni kolač i danas okuplja ukućane oko istog ukusa — jednostavnog, postojanog i dovoljno snažnog da poveže slavu, post i savremeni sto.
Povodom najvećeg hrišćanskog praznika posvećenog ženama, podsećamo na besedu mitropolita šumadijskog, izgovorenu u Staroj kragujevačkoj crkvi, kao snažno svedočanstvo o porodici, odgovornosti roditelja i veri koja ne počinje u hramu, već u domu.
