Uz molitveno učešće mnogobrojnog blagočestivog naroda Knjaževca i okoline, tokom svete liturgije su sasluživali i drugi.
Povodom slave hrama Svetog velikomučenika Georgija u Knjaževcu, patrijarh srpski Porfirije je posetio 6. maja 2025. godine taj živopisni gradić u dolini Timoka koji nosi ime po slavnom srpskom vladaru, knezu Milošu.
U velelepnom hramu, koji je izgrađen pre 190 godina upravo po naredbi Miloša Velikog, patrijarh Porfirije je načalstvovao svetom liturgijom uz sasluženje visokopreosvećene gospode mitropolita timočkog Ilariona i niškog Arsenija.
Foto: SPC
U radosnim rečima dobrodošlice upućenim patrijarhu Porfiriju, mitropolit Ilarion je podsetio da se u svojoj očinskoj ljubavi i brizi za Hristovu Crkvu i svetosavski narod patrijarh Porfirije još jedanput odazvao pozivu vernog naroda Eparhije timočke da zajedno proslave slavu i 190. godišnjicu Sabornog hrama Svetog velikomučenika Georgija u Knjaževcu.
- Braćo i sestre, ono što nas je danas ovde sabralo jeste vera Svetog Georgija, vera i naša, vera u Hrista, vera pravoslavna, vera koja je naš narod kroz vekove, gde god da smo bili i u kakvim god da smo okolnostima živeli, ne samo čuvala i sačuvala, nego oblikovala i izgrađivala. Njom smo postojali kreativni i uspešni. Njom smo postali pobednici. Njom smo znali da je reč Hristova, reč Hristova o ljubavi, ono što je smisao života.
- Njom smo znali da jesmo i da postojimo samo onda kada čitavim svojim bićem volimo Hrista i kada se čitavim svojim bićem ma koliko to bilo teško, a svi to znamo, trudimo da volimo jedni druge. Imajmo svagda na umu tu svoju veru i znajmo da ne postoji ništa što je vredno u našem narodu a da nema na sebi pečat vere pravoslavne, pečat Jevanđelja, pečat Hristov. Znajmo da mi nismo i ne bismo bili ono što jesmo bez te vere, vere u Hrista - poručio je patrijarh Porfirije vernom narodu koji je ispunio knjaževački Svetogeorgijevski hram.
Foto: SPC
Uz molitveno učešće mnogobrojnog blagočestivog naroda Knjaževca i okoline, tokom svete liturgije su sasluživali i: arhimandrit Kozma, protosinđeli Enoh i Zaharija, protojerej-stavrofor Igor Ivković, protojereji Zoran Golubović, Marijan Krečulj i Radoje Mijović, protonamesnik Nemanja Tobić, arhiđakon Ilija, protođakon Dragan Radić, đakoni Nikola Eraković i Vasilije Perić.
Mnoga deca u Beogradu, Nišu ili Novom Sadu nisu čula za Deževu i Miščiće. Vode ih na ekskurzije u Grčku i Tursku, a zaobilaze postojbinu Stefana Nemanje i Svetog Save, kazuje penzionisani profesor Mirko Popovac, koji svakodnevno prolazi pored ostataka Saborne crkve Nemanjića.
Srpska pravoslavna crkva 6. maja slavi Đurđevdan – dan mučenika koji nije uzmakao ni pred carem ni pred smrću, već je verom i ljubavlju prema Hristu pobedio tamu ovog sveta i postao večni saputnik vernih kroz molitvu i čudotvornu blagodat.
U hramu Svetog proroka Ilije odjekivale su molitve nade i smirenja koje je predvodio episkop londonski i velikobritansko-irski Nektarije, donoseći utehu vernicima uzdrmanim zločinima koji su, u praznične dane, potresli čitavo naselje.
Prema predanju, za istoriju ovog manastira vezuju se Sveti Sava, kralj Dragutin i despot Đurađ Branković, a upravo je u vreme Brankovića Sveti Stefan postao njegov nebeski zaštitnik.
Shiarhimandrit Zosima Sokur govori o značaju molitve, ispovesti, pričešća i duhovne pripreme pred Uspenje Presvete Bogorodice, podsećajući da uzdržanje nije samo pitanje hrane, već i pitanje promene života.
Otac Predrag kaže da je dugo verovao da će mu Bog na neki poseban način pokazati koja je devojka namenjena za njega, ali da mu je to, ipak, otkrio starac Tadej.
U besedi za subotu 11. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ogridski i Žički kroz reči proroka Isaije govori o nezahvalnosti, idolopoklonstvu i opasnosti udaljavanja od Gospoda, upućujući opomenu svakom verujućem čoveku.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve u besedi u hramu Svetog Georgija poručio da se istinska pobeda ne meri moći, već vernošću Hristovom pozivu i zajednicom koja prevazilazi pravila ovog sveta.
Vernici su se sabrali u crkvi Svetih Joakima i Ane kako bi proslavili krsnu slavu, dok je patrijarh istakao prisustvo Božje blagosti i čuda u svakodnevnom životu.
U trenucima kada je narod ćutao pred svećama za stradale, patrijarh srpski poslao je poruku koja ne ostavlja ravnodušnim – o ljubavi jačoj od osvete, o Hristovom putu kao jedinom odgovoru na iskušenja današnjice i o potrebi da krst ne postane kamen spoticanja, već znak vaskrsenja.
Prema predanju, za istoriju ovog manastira vezuju se Sveti Sava, kralj Dragutin i despot Đurađ Branković, a upravo je u vreme Brankovića Sveti Stefan postao njegov nebeski zaštitnik.
Posle novih tvrdnji o navodnom izdvajanju Boke Kotorske iz sastava Mitropolije crnogorsko-primorske, poglavar Srpske pravoslavne crkve otvoreno je govorio o celoj priči i upozorio na posledice širenja neproverenih informacija među pravoslavnim vernicima.
Gradimir Stanić ostavio je dubok trag u crkvenom izdavaštvu i saradnji sa najznačajnijim srpskim duhovnicima, a iza njega su ostala brojna izdanja posvećena veri, predanju i kulturnom nasleđu.
Posle novih tvrdnji o navodnom izdvajanju Boke Kotorske iz sastava Mitropolije crnogorsko-primorske, poglavar Srpske pravoslavne crkve otvoreno je govorio o celoj priči i upozorio na posledice širenja neproverenih informacija među pravoslavnim vernicima.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Obretenje i prenos moštiju Svetog arhiđakona Stefana po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Uspenje Presvete Bogorodice. Katolička crkva obeležava praznik Uznesenja Blažene Device Marije, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pouka velikog svetitelja našeg vremena pokazuje kako iskrena molitva i dobra namera mogu doneti utehu i snagu čoveku koji prolazi kroz težak period i pomoći mu da se približi Bogu
Postradao je zbog vere u Hrista, a njegovo mučeništvo ostalo je jedno od najznačajnijih svedočanstava vere prve Crkve i primer hrišćanske postojanosti koji se vekovima prenosi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
