Uz molitveno učešće mnogobrojnog blagočestivog naroda Knjaževca i okoline, tokom svete liturgije su sasluživali i drugi.
Povodom slave hrama Svetog velikomučenika Georgija u Knjaževcu, patrijarh srpski Porfirije je posetio 6. maja 2025. godine taj živopisni gradić u dolini Timoka koji nosi ime po slavnom srpskom vladaru, knezu Milošu.
U velelepnom hramu, koji je izgrađen pre 190 godina upravo po naredbi Miloša Velikog, patrijarh Porfirije je načalstvovao svetom liturgijom uz sasluženje visokopreosvećene gospode mitropolita timočkog Ilariona i niškog Arsenija.
Foto: SPC
U radosnim rečima dobrodošlice upućenim patrijarhu Porfiriju, mitropolit Ilarion je podsetio da se u svojoj očinskoj ljubavi i brizi za Hristovu Crkvu i svetosavski narod patrijarh Porfirije još jedanput odazvao pozivu vernog naroda Eparhije timočke da zajedno proslave slavu i 190. godišnjicu Sabornog hrama Svetog velikomučenika Georgija u Knjaževcu.
- Braćo i sestre, ono što nas je danas ovde sabralo jeste vera Svetog Georgija, vera i naša, vera u Hrista, vera pravoslavna, vera koja je naš narod kroz vekove, gde god da smo bili i u kakvim god da smo okolnostima živeli, ne samo čuvala i sačuvala, nego oblikovala i izgrađivala. Njom smo postojali kreativni i uspešni. Njom smo postali pobednici. Njom smo znali da je reč Hristova, reč Hristova o ljubavi, ono što je smisao života.
- Njom smo znali da jesmo i da postojimo samo onda kada čitavim svojim bićem volimo Hrista i kada se čitavim svojim bićem ma koliko to bilo teško, a svi to znamo, trudimo da volimo jedni druge. Imajmo svagda na umu tu svoju veru i znajmo da ne postoji ništa što je vredno u našem narodu a da nema na sebi pečat vere pravoslavne, pečat Jevanđelja, pečat Hristov. Znajmo da mi nismo i ne bismo bili ono što jesmo bez te vere, vere u Hrista - poručio je patrijarh Porfirije vernom narodu koji je ispunio knjaževački Svetogeorgijevski hram.
Foto: SPC
Uz molitveno učešće mnogobrojnog blagočestivog naroda Knjaževca i okoline, tokom svete liturgije su sasluživali i: arhimandrit Kozma, protosinđeli Enoh i Zaharija, protojerej-stavrofor Igor Ivković, protojereji Zoran Golubović, Marijan Krečulj i Radoje Mijović, protonamesnik Nemanja Tobić, arhiđakon Ilija, protođakon Dragan Radić, đakoni Nikola Eraković i Vasilije Perić.
Mnoga deca u Beogradu, Nišu ili Novom Sadu nisu čula za Deževu i Miščiće. Vode ih na ekskurzije u Grčku i Tursku, a zaobilaze postojbinu Stefana Nemanje i Svetog Save, kazuje penzionisani profesor Mirko Popovac, koji svakodnevno prolazi pored ostataka Saborne crkve Nemanjića.
Srpska pravoslavna crkva 6. maja slavi Đurđevdan – dan mučenika koji nije uzmakao ni pred carem ni pred smrću, već je verom i ljubavlju prema Hristu pobedio tamu ovog sveta i postao večni saputnik vernih kroz molitvu i čudotvornu blagodat.
U hramu Svetog proroka Ilije odjekivale su molitve nade i smirenja koje je predvodio episkop londonski i velikobritansko-irski Nektarije, donoseći utehu vernicima uzdrmanim zločinima koji su, u praznične dane, potresli čitavo naselje.
Tuga može da postane duhovno korisna ako čoveka vodi ka pokajanju, smirenju i molitvi, ali može i da postane pogubna ako ga odvede u očajanje i beznađe.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Vernici su se sabrali u crkvi Svetih Joakima i Ane kako bi proslavili krsnu slavu, dok je patrijarh istakao prisustvo Božje blagosti i čuda u svakodnevnom životu.
U trenucima kada je narod ćutao pred svećama za stradale, patrijarh srpski poslao je poruku koja ne ostavlja ravnodušnim – o ljubavi jačoj od osvete, o Hristovom putu kao jedinom odgovoru na iskušenja današnjice i o potrebi da krst ne postane kamen spoticanja, već znak vaskrsenja.
Tokom liturgije u istorijskom hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Topčideru, patrijarh srpski Porfirije govorio je o dubljem smislu evharistije, o pogrešnim očekivanjima od Boga i o pozivu na slobodno, svesno i ljubavlju ispunjeno sjedinjenje sa Hristom.
U saopštenju koje odjekuje kao opomena Mitropolija crnogorsko-primorska poziva na razboritost, smirenost i vraćanje temeljnim hrišćanskim vrednostima, ističući da je nasilje uvek lični, a ne kolektivni greh.
U porti Crkve Svetog Dimitrija sada stoji bronzana skulptura mitropolita Amfilohija — visoka 2,3 metra, sa krstom i episkopskom patericom u rukama. Delo vajara Zorana Ivanovića.
U manastiru posvećenom Prepodobnoj mati Paraskevi, liturgiju je služio episkop Nikon, nekadašnji sabrat ove svetinje, a praznična radost nastavljena je u duhu zajedništva i blagodarnosti.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Uz svetlost sveća i miris tamjana, verni narod se okuplja da prinese darove, osvešta slavske kolače i pokloni se moštima najpoštovanije svetiteljke u srpskom narodu.
U besedi za 21. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Božja pravda nadilazi vreme i prostor, a pravednici iz večnosti vode nas kroz iskušenja i otkrivaju smisao života.
