Srpska pravoslavna crkva 6. maja slavi Đurđevdan – dan mučenika koji nije uzmakao ni pred carem ni pred smrću, već je verom i ljubavlju prema Hristu pobedio tamu ovog sveta i postao večni saputnik vernih kroz molitvu i čudotvornu blagodat.
Na današnji dan, 6. maja, Srpska pravoslavna crkva sa radošću i dubokim poštovanjem proslavlja Svetog velikomučenika Georgija. Vernici ga proslavljaju kao Đurđevdan – praznik svetlosti, hrabrosti i večnog života u Hristu. Ovaj praznik nije samo jedna od najvećih krsnih slava u našem narodu, već i duboko duhovno sećanje na podvig čoveka koji je zemaljsku slavu zamenio večnom – hrabru dušu koja nije uzmakla pred silom sveta, jer je u srcu nosila blagodat neba.
Rođen u Kapadokiji, u porodici blagočestivih roditelja, Georgije je još u mladosti video kako vera u Hrista može koštati života – njegov otac postrada mučeničkom smrću. Odrastajući uz majku u Palestini, on nije samo nasledio roditeljsku veru, već ju je i umnožio hrabrošću koju svet još pamti. Već u dvadesetoj godini postaje tribun u rimskoj vojsci, službujući pod carem Dioklecijanom. Ali kada car digne ruku protiv Hristovih sledbenika, mladi vojnik Hristov ne ćuti – izlazi pred cara i svedoči veru u Raspetog i Vaskrslog.
Tada počinje njegov krstonosni hod. Bacan je u tamnicu, mučen točkom sa ekserima, zatrpavan zemljom, trovan smrtonosnim otrovima. Njegovo telo bivao bi unakaženo, ali mu duša beše neuništiva. Jer svetitelj se molio, a Gospod ga je iscjeljivao. I dok su se rimski dvorjani i vojnici zapanjivali pred čudima, dotle su srca mnogih, do tada obasjana tamom neverja, bivala osvetljena istinom Jevanđelja.
Sveti Georgije nije bio ni filozof ni bogoslov – bio je vojnik, i baš kao vojnik položio je život za Cara nad carevima. Njegova vera beše jednostavna, ali žarka. Njegovo svedočenje – krvavo, ali slavom ovenčano. Njegova pobeda nije bila u sablji, već u tome što se nije odrekao Istine ni pred mučenjem ni pred smrću.
Na njegovu molitvu vaskrsavaju mrtvi, padaju idoli, carevi priznaju silu vere, iz tame izlaze i žreci i zemljoradnici. Vera se širi, jer vera proistekla iz žrtve ima silu da menja svet.
Na gubilištu, zajedno sa njim, carica Aleksandra predaje dušu Bogu. Đorđe mirno polaže glavu pod mač, ali njegova glava biva ovenčana slavom neprolaznog Carstva. Bilo je to 303. godine – a danas, vekovima kasnije, njegovo ime svetli kao baklja u tami ovog sveta, kao oslonac onima koji trpe i traže spas.
Narod ga zove Pobedonosni, jer je pobedio sve što je smrt mogla da pruži. A Gospod mu je dao darove koje ni vreme ne briše – da pomaže u bedi, da se javlja u snovima i na javi, da bude saputnik vojnicima, zaštitnik domova, pokrovitelj pastira i naroda.
Na Đurđevdan, crkve i domovi mirišu na tamjan i bosiljak. Zvona zvone pobednički, a u narodu se čuje: „Hristos Vaskrse! Srećna slava, Đurđevdane!“ Jer slavimo ne samo jednog sveca, već duhovnu pobedu koju on nosi kroz vekove.
U svetu u kome se istina proglašava za ludost, a vera za slabost, Sveti Georgije podseća da Hristov vojnik nikada ne gubi. On ne beži pred zlom, već mu gleda u oči sa molitvom na usnama i snagom u srcu. Zato se Đurđevdan ne slavi samo u kalendaru – već u srcu svakog onog koji veruje da ljubav Hristova vredi više od svega na svetu.
Sveti Georgije, moli Boga za nas!
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za peti mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Na dan kada se liturgijski sećamo prenosa moštiju vladike Nikolaja Velimirovića u otadžbinu, njegov Lelić postao je prestonica duhovne sabornosti – u molitvenom jedinstvu naroda i arhijereja iz svih krajeva sveta.
Patrijarh Porfirije i patrijarh Tavadros II poslali su poruke bratske hrišćanske ljubavi i jedinstva, a arhijerejskoj liturgiji prisustvovali su verni narod i visoke zvanice.
U pojedinim krajevima Srbije još se priprema ovaj neobični prebranac, čija slatka nota i prepečena slanina stvaraju spoj koji budi sećanja i menja sve što ste mislili da znate o ovom jelu.
Razbojnik sa krsta i Hristov apostol našli su se na potpuno različitim stranama večnosti, a mitropolit objašnjava šta njihov primer govori o pokajanju, očajanju i našoj sklonosti da drugome prerano presudimo.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 10. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Nekada se kuvao bez mnogo komplikovanja, od namirnica koje su bile pri ruci, a upravo spoj povrća, začina i kremastog završetka daje mu poseban karakter.
U vreme cara Prova Trofim i Savatije odbili su da učestvuju u obredu posvećenom Apolonu, dok je senator Dorimedont zbog svoje vere podelio njihovo stradanje.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Na praznik svetih Ćirila i Metodija obeležena je prva krsna slava Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke – jedinstvenog tela koje, po blagoslovu Njegove Svetosti, otvara novo poglavlje u službi Jevanđelja među narodom.
Jedna je od najvećih slava kod Srba i veliki prolećni praznik kojim se odvaja novi, letnji period godine od zimskog.
Breber je teško ranjen prilikom rušenja novosadskog mosta, ali tom prilikom je doživeo i neverovatno iskustvo.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za četvrti mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 10. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
U vreme cara Prova Trofim i Savatije odbili su da učestvuju u obredu posvećenom Apolonu, dok je senator Dorimedont zbog svoje vere podelio njihovo stradanje.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog Evmenija Gortinskog i Svetu mučenicu Ariadnu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Pokrov Presvete Bogorodice. Katolička crkva obeležava Svetu Tereziju od Dete Isusa, Jevreji obeležavaju Hol ha-Moed, peti dan Sukota, dok muslimani nemaju veliki praznik
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
