Patrijarh Porfirije i patrijarh Tavadros II poslali su poruke bratske hrišćanske ljubavi i jedinstva, a arhijerejskoj liturgiji prisustvovali su verni narod i visoke zvanice.
Na Nedelju svetih žena Mironosica, kada Crkva u svetlosti Vaskrsenja slavi veru, smelost i neugasivu ljubav žena koje prve posvedočiše prazan grob Hristov, u hramu Svetog Save na Vračaru odzvonila je uzvišena molitva na svetoj arhijerejskoj liturgiji koju je služio patrijarh srpski Porfirije. Ovom bogoslužbenom trenutku sabornosti, molitveno je prisustvovao i patrijarh Koptske crkve, gospodin Tavadros II, koji boravi u Republici Srbiji u okviru svoje istorijske i zvanične posete.
U prisustvu vernog naroda, sveštenstva i visokih zvanica, među kojima je bio i ministar u Vladi Republike Srbije dr Nenad Popović, oltar Hristove ljubavi zračio je snagom nebeske Liturgije, koja nadilazi granice jezika, naroda i zemalja. Dva patrijarha, dve drevne crkve, dve duhovne tradicije ukorenjene u apostolskim temeljima, susrele su se u duhu molitve i jedinstva.
Кабинет министра без портфеља
Koptska crkva, čije duhovno sedište je u Aleksandriji, jedan je od najstarijih stubova hrišćanstva na zemlji. Sa više od petnaest miliona vernika, Kopti su svedoci žive vere koju su očuvali kroz vekove pod teškim istorijskim okolnostima. Njihova vera, kao i vera srpskog naroda, nije bila samo istorijska činjenica već i duhovno svedočanstvo otpornosti, nade i identiteta.
Ministar Popović je, govoreći o značaju ovog susreta, naglasio:
- Ovo je susret dva drevna naroda i dve crkve koje, uprkos vekovima stradanja i pritisaka, neprestano svedoče o svojoj istrajnosti i duhovnoj snazi. Obe crkve okupljaju svoj verni narod i ostaju čuvari sabornosti, bez obzira na društvene i istorijske okolnosti.
Кабинет министра без портфеља
U vremenima kada je hrišćanski svet izložen brojnim izazovima – spoljašnjim pritiscima, duhovnoj mlakosti i zaboravu sopstvenih korena – ovakvi susreti ne nose samo simboliku, već i proročki karakter. Oni nas pozivaju na obnovu unutrašnjeg jedinstva, na povratak izvornim vrednostima, na sabranje u veri i ljubavi.
Kako je istakao i ministar Popović:
- Susret patrijarha Porfirija i patrijarha Tavadrosa II ima širi značaj od bilateralnih odnosa – on predstavlja snažan podsticaj produbljivanju saradnje među svim pravoslavnim crkvama i svedoči o važnosti zajedničkog delovanja u očuvanju svetog predanja.
Кабинет министра без портфеља
Liturgija u hramu Svetog Save tog dana nije bila samo obična bogosluženja – bila je duboki dijalog duša, tihovanje Crkve nad ranama sveta, čin ljubavi koja ne poznaje granice. Bila je molitveni odgovor Crkve na stradanje i raspeće, ali i nada vaskrsenja i pobede istine.
U mirisima tamjana i zvucima himni, pod svodom srpske svetinje, odzvanjala je poruka: Hristos vaskrse – vera živi! I gde su saborni vernici, tamo je i Carstvo nebesko među nama.
Uz blagoslov patrijarha srpskog Porfirija, poglavar Koptske Crkve Tavadros II stiže početkom maja kako bi se poklonio srpskim svetinjama i susreo sa poglavarom Srpske pravoslavne crkve.
U svečanoj atmosferi Trojice-Sergijeve lavre, u prisustvu patrijarha Kirila i uglednih jerarha, srpski patrijarh ovenčan je visokim priznanjem za doprinos bogoslovlju i bratstvu dva naroda koje povezuje viševekovna duhovna veza.
U okviru studijskog putovanja kroz Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, budući evropski zvaničnici i diplomate iz više od 30 zemalja s pažnjom su slušali poruke poglavara Srpske pravoslavne crkve o duhovnom identitetu, ulozi Crkve u društvu i važnosti dijaloga među različitim kulturama.
U atmosferi bratske ljubavi i duhovne sabornosti, prvi ljudi Srpske i Grčke pravoslavne crkve razgovarali su o zajedničkoj misiji, izazovima savremenog društva i neprolaznoj snazi jedinstva u Hristu.
Duhovna pouka shiarhimandrita Kirila Pavlova otkriva zašto spoljašnje kajanje bez unutrašnjeg preobražaja i oproštaja prema bližnjem gubi svoju duhovnu težinu.
U hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Topčideru vladika Dositej je na praznik Svetog vladike Nikolaja rukopoložio dugogodišnjeg đakona i pojca Željka Jovanovića u sveštenički čin.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Na radnom sastanku u najvećoj srpskoj pravoslavnoj svetinji istaknuta je uloga države u završetku radova i dogovoren nastavak mozaicnog ukrašavanja, kojim će hram dobiti potpuni duhovni i umetnički sjaj.
Na praznik Pedesetnice, u prisustvu patrijarha Porfirija i vladike Siluana, sveta relikvija – leva ruka prvog srpskog arhiepiskopa – ispraćena je iz Hrama Svetog Save ka svetinji kraj Prijepolja.
Sednica kojom je predsedavao patrijarh Porfirije bila je povod za parastos ktitorima, ali i snažno podsećanje na neugaslu želju srpskog naroda da na mestu stradanja nikne duhovni svetionik celog naroda.
U hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Topčideru vladika Dositej je na praznik Svetog vladike Nikolaja rukopoložio dugogodišnjeg đakona i pojca Željka Jovanovića u sveštenički čin.
Liturgija pred moštima Svetog Nikolaja obeležena je dodelom crkvenih odlikovanja, osvećenjem novog duhovno-kulturnog doma i porukama patrijarha o veri, isceljenju i duhovnoj obnovi čoveka.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Jednostavno jelo od krompira, luka i pirinča, obogaćeno kobasicom, koje se sprema bez mnogo muke, a donosi pun domaći ukus i miris nedeljnog ručka kakav se nekada podrazumevao.
Sveća i dalje gori, kolač se lomi, ali su gosti često na ekranu – dok jedni žale za starim običajima, drugi tvrde da se suština nije pomerila ni za korak i da slava i dalje okuplja, samo na drugačiji način.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
