NA POZIV DRŽAVE, U ISTORIJSKU POSETU SRBIJI DOLAZI PATRIJARH IZ EGIPTA: U misiji duhovne diplomatije vladika Petar razgovarao sa episkopom Koptske crkve
Uz blagoslov patrijarha srpskog Porfirija, poglavar Koptske Crkve Tavadros II stiže početkom maja kako bi se poklonio srpskim svetinjama i susreo sa poglavarom Srpske pravoslavne crkve.
U tišini parohijskog doma pri hramu Svetog Save, dogodio se susret koji prevazilazi granice i jezike, obasjan duhom istinskog hrišćanskog bratoljublja. Sa blagoslovom patrijarha srpskog Porfirija, vikarni episkop toplički Petar primio je danas u Beogradu episkopa srednjoevropskog Koptske crkve, Đovanija, i ambasadora Arapske Republike Egipat, Basela Salaha.
Susretu prisustvovali su i arhimandrit Nektarije, glavni sekretar Svetog arhijerejskog sinoda; protojerej Đorđe Stojisavljević, šef Kabineta patrijarha srpskog; koptski sveštenik Jusuf Halil; i savetnik Ambasade Egipta Ibrahim Hamza, svi kao svedoci jednog tihog, ali veličanstvenog čina duhovne diplomatije.
U susretu ispunjenom toplinom vere i nadom u buduće duhovno zbližavanje, sagovornici su razgovarali o izuzetno značajnom događaju – prvoj zvaničnoj poseti patrijarha Koptske crkve, Tavadrosa II, Srbiji. Ova istorijska poseta, koja će se ostvariti početkom maja, dolazi na poziv i u organizaciji državnih vlasti Republike Srbije, označava novi most prijateljstva između srpskog i koptskog naroda.
Shrooq ELSAYED / AFP / Profimedia
Patrijarh Koptske crkve Tavadros II
Patrijarh Tavadros II, duhovni vođa oko dvanaest miliona koptskih hrišćana širom sveta, većinom nastanjenih u Egiptu, izražava snažnu želju da se pokloni svetinjama pravoslavne Srbije, naročito svetim mestima u prestonici – Beogradu. Tokom boravka, predviđen je i susret sa patrijarhom srpskim Porfirijem, u duhu svehrišćanske sabornosti i ljubavi koju dve drevne Crkve neguju kroz vekove.
Ova poseta ne dolazi bez prethodnih tragova duhovnog povezivanja. Naime, prošle godine, na praznik Blagovesti, patrijarh Porfirije je blagoslovio prvo bogosluženje Koptske crkve u Srbiji, koje je služeno u Patrijaršijskoj kapeli Svetog Simeona Mirotočivog, čime je Beograd postao utočište ne samo za tela, već i za duše mnogih vernika iz Egipta.
Ovaj predstojeći dolazak patrijarha Tavadrosa II biće više od zvanične posete – biće znak nade, svedočanstvo jedinstva u različitosti i plod ljubavi Hristove koja ne poznaje granice. Biće to susret dva drevna naroda u senci svetlosti vere, uz molitvu da iz tog susreta nikne još jače seme međusobnog razumevanja i bratske bliskosti.
U manastiru Svetog arhiđakona Stefana u Slancima, poglavar Srpske pravoslavne crkve blagoslovio je tri nova monaha, podsećajući ih na važnost poslušanja, smirenja i života u skladu sa božanskim načelima.
Tokom Vaskršnjeg posta, vernici iz Koprivne odlučili su da veru pretoče u delo i mališanima s afričkog tla daruju najvredniji dar – vodu i osećaj da nisu zaboravljeni.
Na liturgiji u manastiru Vavedenja Presvete Bogorodice, na praznik Blagovesti, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o poverenju kao suštini duhovnog života i otkrio zašto Presvetu Bogorodicu nazivamo ključnim mostom između neba i zemlje.
Reči svetitelja razotkrivaju zašto ono što vas danas muči nije ni približno veliko kao što izgleda i kako da povratite unutrašnji mir, bez obzira na okolnosti
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Prisustvo čestice moštiju Svetog Nektarija Eginskog u prostorijama u kojima se svakodnevno vodi borba za živote pretvorilo je medicinsko okruženje u mesto zajedničke molitve, sabranja i duhovne podrške svim prisutnima.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mlada žena sa juga Afrike, koja je došla u Srbiju iz ljubavi, ponela je sa sobom i želju za duhovnim ispunjenjem. Pre dve godine preselila se u Čačak i otkrila bogatstvo pravoslavne tradicije koja je za nju postala izvor snage i inspiracije.
Dok svet gubi vezu sa hrišćanskim vrednostima, mitropolit bački ističe da Srbija mora ostati verna pravoslavnom Istoku, upozoravajući na opasnosti neoliberalnih ideologija i dezintegraciju društva kroz sukobe i podele.
Od "izleta" u pokret Hare Krišna do misionara koji je hiljadama mališana u Sijera Leoneu postao jedina nada – životni put oca Temisa Adamsa otkriva kako se čovek menja kada izabere da pripada onima koji nemaju ništa.
Za Kanađanina čačanskih korena i njegovu izabranicu iz Azije, odluka da izgovore „da“ upravo u Srbiji predstavlja simbol ljubavi koja prevazilazi granice, čuva tradiciju i spaja porodice kroz veru i zajedništvo.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Prisustvo čestice moštiju Svetog Nektarija Eginskog u prostorijama u kojima se svakodnevno vodi borba za živote pretvorilo je medicinsko okruženje u mesto zajedničke molitve, sabranja i duhovne podrške svim prisutnima.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U prisustvu sveštenstva, majstora i meštana završen važan korak u izgradnji crkve, a poruke vladike ukazale na značaj istrajnosti, vere i dela koja, kako je naglasio, imaju trajnu vrednost i ne prolaze s vremenom.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Sveštenik Dmitrij Baricki tumači dramatičan jevanđelski događaj i upozorava na skrivenu opasnost – kada čovek odbije milost, ni čudo ne donosi mir, a rana nastavlja da upravlja njegovim životom.
Poslastica koja se ne jede na brzinu – prhka osnova od oraha i lagani šne od belanaca stvaraju desert koji opstaje danima i vraća duh porodičnih okupljanja.
