U pojedinim krajevima Srbije još se priprema ovaj neobični prebranac, čija slatka nota i prepečena slanina stvaraju spoj koji budi sećanja i menja sve što ste mislili da znate o ovom jelu.
U mnogim srpskim domovima prebranac nije samo jelo – on je uspomena, miris detinjstva, znak da je dom topao i da se neko trudi oko trpeze. Na seoskim slavama i gradskim slavama, u postu i u mrsu, on je često tu – tih, jednostavan, a u isti mah bogat ukusom i duhom domaće kuhinje. Svaka domaćica ima svoj način pripreme, neku malu tajnu koja se prenosi s kolena na koleno i čini njen prebranac neponovljivim.
U pojedinim krajevima Srbije još se čuva i recept za takozvani carski prebranac, koji se s posebnom pažnjom priprema za slavu – sporo, tiho, u rerni – da se svi ukusi prožmu međusobno, baš kao što se i ljudi okupljaju oko slavske sveće. U ovom receptu, jedan neočekivani sastojak – melasa – daje poznatom jelu složeniju notu i nežnu slatkoću, koja ga izdvaja od klasičnih varijanti. A prepečena, hrskava slanina, složena preko gotovog jela, ne samo da dodaje bogatiji ukus, već i potpuno drugačiji vizuelni dojam od onoga na koji smo navikli. Probajte ga i nećete se pokajati.
Sastojci:
2 šolje suvog belog, srednje krupnog pasulja
Priprema:
Dobro operite pasulj, stavite ga u veliku činiju ili vanglu, prelijte hladnom vodom i ostavite da se natapa preko noći. Sutradan ga stavite u šerpu zajedno s vodom u kojoj se natapao i dodajte jednu kašičicu soli. U duboki pleh sipajte polovinu pasulja i preko njega rasporedite crni luk i prženu slaninu. Pokrijte pleh i pecite u rerni na 125 stepeni od 6 do 7 sati, povremeno dodajući još tečnosti od kuvanja po potrebi. Trideset minuta pre kraja pečenja skinite poklopac i nastavite s pečenjem. Jelo poslužite toplo, ukrašeno celim prženim kriškama slanine.
Pripremite tradicionalno jelo uz savršen balans mlevenog mesa, aromatične začine i lagano krčkanje, kombinaciju ukusa koja će oduševiti svakoga ko je proba! Ovaj slatkiš donosi topli, rustični šarm pomalo zaboravljenih recepata. Uživajte u savršeno uravnoteženim ukusima čokolade i orašastih plodova – idealnim za posebne prilike i okupljanja! Ova pita, bogatog mesnog fila i s prelivom od jogurta i paradajza, predstavlja odličan izbor, kombinujući klasične ukuse sa osvežavajućim aromama. Spoj oraha, meda i suvih šljiva uz kap prepečenice krije priču o nekadašnjim slavskim večerima, kada su se oko stola okupljali najmiliji, a svaki zalogaj nosio toplinu domaćinske trpeze.
1/2 šolje krupno seckane i pržene hrskave slanine
1/2 šolje melase (kao zamena može poslužiti kašika meda – i ne brinite, prebranac neće biti sladak)
1 šolja sitno seckanog crnog luka
6 šolja hladne vode
1 kašičica soli
1/4 šolje smeđeg šećera
1 kašičica senfa
1/4 kašičice bibera
još 1 kašičica soli (dodaje se u fazi kuvanja)
Shutterstock/AS Foodstudio
Pustite da provri, zatim smanjite temperaturu i kuvajte na tihoj vatri oko 30 minuta, dok ne omekša malo.
Procedite pasulj, a tečnost od kuvanja sačuvajte.
Preostale sastojke sjedinite sa 2 šolje tečnosti od kuvanja pasulja i prelijte preko smese u plehu.
Tečnost treba da potpuno prekrije pasulj.
Mrsni recepti
15:47 | 21.10.2024
TAJNA SAVRŠENE SLAVSKE SARME: Recept koji će oduševiti sve goste na vašoj krsnoj slavi
Mrsni recepti
00:23 | 28.10.2024
NAJBOLJA STARINSKA TORTA KOJA ĆE ODUŠEVITI SVE GOSTE NA SLAVI: Domaća poslastica bez veštačkih dodataka, nezaboravnog ukusa
Mrsni recepti
10:58 | 12.11.2024
SLAVSKA PITA U UMAKU: Tradicionalno jelo uz dodatak kremastog, pikantnog preliva, trpezu će učiniti posebnom
Mrsni recepti
08:30 | 11.02.2025
KADA PROBATE STARINSKU ŠUMADIJSKU TORTU, ZABORAVIĆETE SVE OSTALE POSLASTICE: Dva neobična sastojka kriju tajnu ukusa koji budi sećanja
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
I dok se mahom priča o obavezama domaćina kako slava ne bi izgubila svoj smisao, malo se priča kako bi gosti trebalo da se ponašaju kad na nju dođu.
U besedi za 28. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da greh donosi razdor i pomračenje, dok je sve stvoreno od Boga u svojoj prirodi čisto i dobro.
Najčešća krsna slava u srpskim zemljama nosi dublju poruku od porodičnog okupljanja: zašto je liturgija središte praznika, kako Crkva gleda na dan upokojenja svetih i gde je granica između običaja i vere.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog Nikolu po starom kalendaru, dok po novom kalendaru proslavljaju Svetog Bonifatija. Katolici su u trećoj nedelji Adventa, Jevreji obeležavaju šesti dan Hanuke, a muslimani posvećuju dan redovnom džuma-namazu i svakodnevnim verskim obavezama.
Od tajnog darivanja siromaha i tamničkih godina do morskih oluja i prenosa moštiju u Bari – život ovog svetitelja ispisan je delima koja su nadživela vekove i oblikovala duhovni identitet hišćanskog naroda.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Jednostavne, zlatne i aromatične – ove pogačice ne samo da osvajaju ukusom, već pričaju priču o zajedništvu, strpljenju i ljubavi prema svakom detalju.
Flekice sa kupusom, nekada nezaobilazne u mnogim domovima, vraćaju se kao lagana i zdrava alternativa teškim slavskim đakonijama – jednostavno i brzo za pripremu.
Starinski recept koji se lako priprema, može se služiti i toplo i hladno, i svakom slavskom stolu dodaje posebnu domaću toplinu.
Kombinacija oraha, čokolade i glazure stvara savršen slavski kolač koji svi žele da probaju.
Artičoke, krompir, šargarepa i mirođija u jelu koje spaja mir monaškog života i svakodnevnu trpezu.
Uz pažljivo sečenje, miris ruzmarina i nekoliko osnovnih sastojaka, obična namirnica dobija novu formu i postaje jelo koje spaja meru, ukus i tišinu pravoslavnog posta.
Pogača od karfiola, kako je svetogorci zovu, dokaz je kako obični, svakodnevni sastojci postaju hrana za dušu i inspiracija za umeren život.
Tanane i nežne, ove lepinjice iz manastira Rukumija pretvaraju običan doručak u iskustvo jednostavnosti i domaće topline.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Svetom Nikoli se mole oni koji su u nevolji, bolesni, siromašni, putnici, kao i svi koji traže pravdu, zaštitu i utehu.
Dela Predraga Dragovića nisu bila samo slike i skulpture, već svedočanstvo istorije, vere i narodne memorije koja i dalje inspiriše nove generacije.
Na veliki pravoslavni praznik, u hramu Svetog kneza Lazara, Britanci su posle dugog duhovnog puta primili krštenje i prvi put se pričestili.
