Ovaj slatkiš donosi topli, rustični šarm pomalo zaboravljenih recepata. Uživajte u savršeno uravnoteženim ukusima čokolade i orašastih plodova – idealnim za posebne prilike i okupljanja!
Sastojci:
Za kore:
6 jaja
150 g šećera
150 g čokolade za kuvanje
150 g putera
100 g brašna
1 kašičica praška za pecivo
1 kašika kakao praha
Za fil:
500 ml mleka
150 g šećera
100 g čokolade za kuvanje
3 kašike brašna
2 kašike kakao praha
200 g putera
1 vanilin šećer
Za glazuru:
100 g čokolade za kuvanje
50 g putera
Za dekoraciju:
100 g orašastih plodova (orasi, bademi, lešnici, indijski orasi…)
Priprema:
Razdvojite belanca i žumanca. Belanca umutite sa polovinom šećera dok ne postanu čvrst sneg. Čokoladu i puter otopite na pari dok smesa ne postane glatka i ostavite da se prohladi. Žumanca umutite sa preostalim šećerom dok ne postanu svetla i penasta. Dodajte im prohlađenu čokoladu s puterom, pa nežno promešajte. Umešajte prosejano brašno, prašak za pecivo i kakao. Na kraju lagano dodajte sneg od belanaca.
Smesu za kore sipajte u okrugli kalup (24 cm) obložen papirom za pečenje i pecite na 180°C oko 25-30 minuta, dok čačkalica zabodena u sredinu ne izađe suva. Kada se kora ohladi, presecite je na dva ili tri dela.
U malo mleka razmutite brašno i kakao dok ne postane glatko. Ostatak mleka prokuvajte sa šećerom i vanilin šećerom. Dodajte razmućenu smesu i kuvajte dok se ne zgusne kao puding. Dodajte čokoladu i mešajte dok se ne otopi. Kada se krem ohladi, penasto umutite puter i dodajte ga kremu.
Kore po želji natopite mlekom, premažite filom i slažite jednu na drugu. Premažite tortu spolja preostalim filom. Otopite čokoladu s puterom i prelijte tortu da dobijete sjajnu glazuru. Dekorišite orašastim plodovima kao na fotografiji, ili po želji.
Popularno srpsko jelo, koje je ime dobilo po turskoj reči za zemljani sud za pečenje – đuveč, u južnoj Srbiji obavezno sadrži pirinač i povrće, a može biti pripreman sa spanaćem, pečurkama, domaćom testeninom ili mesom. Pripremite tradicionalno jelo uz savršen balans mlevenog mesa, aromatične začine i lagano krčkanje, kombinaciju ukusa koja će oduševiti svakoga ko je proba! Ovo predjelo ne samo da osvaja savršenom kombinacijom ukusa, već je i prava vizuelna poslastica idealna za krsnu slavu, ali i svaku proslavu. Ostali ukrasi mogu biti različiti, ali neki od najčešćih su klas žita, ptica odnosno golub, cvet, grozd, knjiga i bure.
Shutterstock
Mrsni recepti
08:43 | 17.06.2024
KASAPSKI ĐUVEČ SA SUVIM MESOM: Tradicionalno jelo sa juga Srbije, koje nas vraća u prošlost
Mrsni recepti
15:47 | 21.10.2024
TAJNA SAVRŠENE SLAVSKE SARME: Recept koji će oduševiti sve goste na vašoj krsnoj slavi
Mrsni recepti
14:50 | 22.10.2024
NAJBOLJA SLANA TORTA ZA SLAVU: Ukusno predjelo koje oduševljava sve goste
Praznici i sveci
12:00 | 23.10.2024
KAKO SE UKRAŠAVA SLAVSKI KOLAČ I ZAŠTO: Bez ovih šara on ne bi smeo da bude deo slavske trpeze
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Kombinacija oraha, čokolade i glazure stvara savršen slavski kolač koji svi žele da probaju.
Miris pečenih oraha, šum varjače i toplina doma — sve to staje u ovaj jednostavan, ali neponovljiv recept koji su naše bake čuvale s posebnom pažnjom.
Od nekoliko jednostavnih sastojaka nastaje prava riznica ukusa – od kokos kiflica do išlera i kolača s orasima i rumom, koji donose onaj neponovljivi osećaj topline domaćih, s ljubavlju pripremljenih kolača.
Ove poslastice izdvajaju se po intenzivnim ukusima i jedinstvenim tradicijama koje ih prate. Od kolača sa medom i orasima do čokoladnog rolata, svaki recept nosi autentični pečat Atosa, gde se smirenost i duhovnost ogledaju i u svakodnevnoj ishrani monaha.
Ovaj stari slatkiš posebno je prikladan za dane posta na vodi, ali su ga deca rado jela i danima kada je po tipiku dozvoljena mrsna hrana.
Kulinarski tim Artis centra rekonstruisao je jelo nadahnuto srednjovekovnom kuhinjom, a završni premaz od meda i crnog vina daje mesu rubinsku, hrskavu koricu.
Čokoladni keks, nežni vanil-krem, mlečna čokolada i kikiriki spajaju se u poslasticu koja se priprema bez mnogo truda, baš kao nekada kada bi se nešto slatko na brzinu iznosilo pred porodicu i iznenadne goste.
Bukovače, sremuš, orasi i povrće stvaraju pun ukus bez mesa, po receptu prilagođenom danima kada crkveni tipik propisuje post.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
Crkveno predanje pamti ga po strogom postu, brizi za narod i čudima koja se, prema žitiju, vezuju za Gortinu, Rim i Tivaidu.
Ono što se pre braka zanemaruje kasnije može postati ozbiljan problem u zajedničkom životu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
