Jedan od četvorice, koji su neumorno radili na obnovi "duhovne banje - Tumane" je i monah Teofil, on je za portal religija.rs opisao kako je tekao njegov put spoznaje vere, a potom i odlazak u manastir.
Monasi koji su u Tumane stigli 2014. godine i svoju mladalačku energiju usmerili u obnovu svetinje nadomak Golupca, su zaslužni što ovu pravoslavnu četvrt vernici obilaze oduševljeni i eksterijerom.
To bratstvo je svojim radom od Tumana napravili pravu duhovnu oazu, neumorno ulažući snagu da svaki pedalj zemlje prilagode vernicima.
Jedan od četvorice, koji su neumorno radili na obnovi "duhovne banje - Tumane" je i monah Teofil, on je za portal religija.rs opisao kako je tekao njegov put spoznaje vere, a potom i odlazak u manastir.
- Verujem da je to tajna, koja se spoznaje tek kada se to desi... ja u detinjstvu nisam naslućivao da će ovo biti moj put, iako znam neke monahe, koji su taj predosećaj imali i u detinjstvu... - započinje jeromnah Teofil.
Bio je pobožan još u mladosti, a nakon završenih studije grafičkog dizajna, osetio je poziv kojem nije mogao da se odupre.
- Čovek oseti Božiji poziv i to je osetljiva stvar zbog raznih pogrešnih shvatanja, kao što su ideje da se u manastir beži, a u manastir se odlazi sa blagoslovom - pojašnjava i dodaje:
- Ne mogu sasvim jasno da se setim kako je to kod mene išlo, ali sam osetio da me manastir "vuče" i taj put sam odabrao. Studije koje sam završio nisu imale veze ni sa Crkvom niti sa crkvenom umetnošću. U kratkom vremenskom periodu sam doživeo transformaciju, koja nije oštetila moju ličnost suštinski.
Jeromonah Teofil otkriva i koja su prva i veća iskušenja na putu ka manastiru - a to je svakako i reakcija okoline, njegovih roditelja, prijatelja i bližnjih.
- Bojazan, strah i nekava mučnina u tim dramatičnim trenucima provejava. Razgovori sa suzama su neminovni, ali hvala Bogu da je tako jer se onda još više daje prilika iskušeniku da istraje u svojoj odluci. U tome se istrajava smirenjem i pojačanom molitvom, a Gospod sve to vremenom niveliše i pomiluje. Jedno je sigurno - ostavljanje stare ličnosti i spremnost da se suočimo sa sobom i idejom da živimo za Hrista, to je glavni cilj, nošen ljubavlju prema Bogu.
- Došao sam u Tumane pre 10 godina. To je ta prva vatra koja omogućava da učiniš ono što u datom momentu izgleda nemoguće.
Kako izgleda i kada počinje jedan monaški dan pojašnjava naš sagovornik.
- Zavisi od poslušanja. Jutarnje bogosluženje počinje liturgijim već u sedam sati. Preko dana je ovde prilična gužva i to vreme provodimo sa vernicima, žurimo da završimo sve obaveze, a kada se čovek lepo umori dolazi večernja molitva - kruna na kraja dana, a onda na miru sledi i počinak.
O tome - da li sme da ima mobilni telefoni i da li prati dnevne vesti, kako iz sveta i inostranstva monah kaže sledeće:
- Po blagoslovu igumana ja imam mobilni telefon, ovde je frekvencija ljudi velika i uvek smo u akciji i treba da smo u kontaktu sa igumanom, kako služba nalaže tako se i postupa, ako nema blagoslova za mobilni ne koristimo ga. Ja slabo pratim vesti iz sveta i društva, orijentisan sam na boglosluženja.
Velikim čudima pored moštiju svetaca, nije prisustvovao lično, ali u tome vidi dobrobit.
- Nisam video čuda - pošteđen sam od toga, u smislu da verujem na reč "Blago onima koji ne videše i poverovaše".
Za kraj daje neprocenjiv savet mladima, čija vera je poljuljana, upućujući ih na stazu povratka veri.
- Vera se stiče kroz zajednicu u Crkvi - ne kroz knjigu, šetnju po šumi, plaži, lišću, travi i kroz razna druženja sa prijateljima, sve je to ništa bez crkvene i liturgijske zajednice. To je glavni poziv za mlade u ova smutna vremena, da se se bez obzira na situaciju ne odaljavamo od Crkve i njenih blagodeti, to je početak mudrosti, smirenja i svakog dobara . Potrebno je psihofizički učestvovati u liturgiji i svetim tajnama .
Za oca Zosima, monaha u Manastiru Tumane, ova ikona je najveća svetinja.
Imajući u vidu da pričamo o veličanstvenoj umetnici, koja je ostavila neizbrisiv trag - osobi koja ima pokriće da priča o uspehu, nije na odmet da otkrijem i kakav je njen odnos sa Bogom bio.
U nedelju, 1. juna 2025. godine, u manastiru Tumane biće održano tradicionalno presvlačenje moštiju Svetog Zosima Tumanskog Čudotvorca i litija sa moštima do njegove isposnice.
Pričešću se prilazi s najvećom pažnjom i najdubljim osećajem nedostojnosti i nadom u Božju pomoć, istakao je otac Dimitrije.
U ime patrijarha Porfirija, episkop lipljanski i vojni Dositej održao je dirljivu besedu o veri, služenju i žrtvi čoveka koji je život posvetio Otadžbini.
Svetom Evlampiju je zbog verovanja u Hrista odsečena glava, a Sveta Evlampija je izdahnula pre posečenja od posledica mučenja koje je pretrpela.
Stojičević kaže da se iza kulisa geopolitičkih pritisaka odvija se hibridna operacija Zapada usmerena na potkopavanje Srpske i Ruske crkve — kroz medije, univerzitete i politiku gradi se mreža uticaja koja menja lice pravoslavlja.
Rešenje Fanara kojim potvrđuje presudu za koju je sam priznao da je nepravedna pokrenula je talas nezadovoljstva, dok se iza crkvenih zidina vodi tiha, ali sudbonosna borba između savesti, vere i moći.
Pravoslavna crkva uči da Bog nikada ne deluje preko prisile, straha ili uznemirenja, već kroz ljubav, mir i radost u duši.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Kada se gradila hidrocentrala Đerdap, dvojica kradljivaca iz okoline Golupca ukrali su ikonu da bi je prodali na Zapadu kao dragocenu relikviju.
Jedni od onih koji su svoje čudo pronašli u porti manastira, dok su molili svece - da umole Boga da im podari porod, su Slobodan i Jelena Gemaljević - supružnici iz Kragujevca.
Za portal religija.rs je o humanitatnom radu govorio Nenad Lukić (36) iz Subotice.
Mnoge porodice su pronašle utehu i spas u manastiru Tumane, gde su nakon iskrenih molitvi i razgovora sa duhovnicima doživeli čuda, poput bračnog para Jevtić koji su, nakon gubitka blizanaca, postali roditelj male Darije.
Stojičević kaže da se iza kulisa geopolitičkih pritisaka odvija se hibridna operacija Zapada usmerena na potkopavanje Srpske i Ruske crkve — kroz medije, univerzitete i politiku gradi se mreža uticaja koja menja lice pravoslavlja.
Rešenje Fanara kojim potvrđuje presudu za koju je sam priznao da je nepravedna pokrenula je talas nezadovoljstva, dok se iza crkvenih zidina vodi tiha, ali sudbonosna borba između savesti, vere i moći.
Pravoslavna crkva uči da Bog nikada ne deluje preko prisile, straha ili uznemirenja, već kroz ljubav, mir i radost u duši.
Od Svetog Jovana Zlatoustog do starca Tadeja, sveti oci nas uče da jezik može biti izvor blagoslova ili prokletstva, a psovka otvara vrata duhovnim iskušenjima.
Od Svetog Jovana Zlatoustog do starca Tadeja, sveti oci nas uče da jezik može biti izvor blagoslova ili prokletstva, a psovka otvara vrata duhovnim iskušenjima.
Usamljeni hram kod sela Edelevo u Rusiji, za koji se kaže da do njega stižu samo oni kojima vera pokaže put, zbunjuje naučnike, inspiriše vernike i privlači avanturiste iz celog sveta.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Recept iz kuvara „Ko posti, dušu gosti“ otkriva kako obični sastojci postaju neodoljiv posni ajvar, savršen za zimnicu, sendviče i tradicionalni domaći namaz pun mirisa i topline manastirskog doma.
Beseda za 20. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako bezumlje u srcu pokreće zla dela i zašto pokajanje ostaje jedini put ka spasenju.
Drevna himna „Svjatij Bože, Svjatij Krјepkij, Svjatij Besmertnij, pomiluj nas“ prvi put je zapevana tokom zemljotresa u Carigradu, a i danas odzvanja hramovima kao molitva koja spaja ljude, anđele i Boga.
