Jedan od četvorice, koji su neumorno radili na obnovi "duhovne banje - Tumane" je i monah Teofil, on je za portal religija.rs opisao kako je tekao njegov put spoznaje vere, a potom i odlazak u manastir.
Monasi koji su u Tumane stigli 2014. godine i svoju mladalačku energiju usmerili u obnovu svetinje nadomak Golupca, su zaslužni što ovu pravoslavnu četvrt vernici obilaze oduševljeni i eksterijerom.
To bratstvo je svojim radom od Tumana napravili pravu duhovnu oazu, neumorno ulažući snagu da svaki pedalj zemlje prilagode vernicima.
Jedan od četvorice, koji su neumorno radili na obnovi "duhovne banje - Tumane" je i monah Teofil, on je za portal religija.rs opisao kako je tekao njegov put spoznaje vere, a potom i odlazak u manastir.
- Verujem da je to tajna, koja se spoznaje tek kada se to desi... ja u detinjstvu nisam naslućivao da će ovo biti moj put, iako znam neke monahe, koji su taj predosećaj imali i u detinjstvu... - započinje jeromnah Teofil.
Bio je pobožan još u mladosti, a nakon završenih studije grafičkog dizajna, osetio je poziv kojem nije mogao da se odupre.
- Čovek oseti Božiji poziv i to je osetljiva stvar zbog raznih pogrešnih shvatanja, kao što su ideje da se u manastir beži, a u manastir se odlazi sa blagoslovom - pojašnjava i dodaje:
- Ne mogu sasvim jasno da se setim kako je to kod mene išlo, ali sam osetio da me manastir "vuče" i taj put sam odabrao. Studije koje sam završio nisu imale veze ni sa Crkvom niti sa crkvenom umetnošću. U kratkom vremenskom periodu sam doživeo transformaciju, koja nije oštetila moju ličnost suštinski.
Jeromonah Teofil otkriva i koja su prva i veća iskušenja na putu ka manastiru - a to je svakako i reakcija okoline, njegovih roditelja, prijatelja i bližnjih.
- Bojazan, strah i nekava mučnina u tim dramatičnim trenucima provejava. Razgovori sa suzama su neminovni, ali hvala Bogu da je tako jer se onda još više daje prilika iskušeniku da istraje u svojoj odluci. U tome se istrajava smirenjem i pojačanom molitvom, a Gospod sve to vremenom niveliše i pomiluje. Jedno je sigurno - ostavljanje stare ličnosti i spremnost da se suočimo sa sobom i idejom da živimo za Hrista, to je glavni cilj, nošen ljubavlju prema Bogu.
- Došao sam u Tumane pre 10 godina. To je ta prva vatra koja omogućava da učiniš ono što u datom momentu izgleda nemoguće.
Kako izgleda i kada počinje jedan monaški dan pojašnjava naš sagovornik.
- Zavisi od poslušanja. Jutarnje bogosluženje počinje liturgijim već u sedam sati. Preko dana je ovde prilična gužva i to vreme provodimo sa vernicima, žurimo da završimo sve obaveze, a kada se čovek lepo umori dolazi večernja molitva - kruna na kraja dana, a onda na miru sledi i počinak.
O tome - da li sme da ima mobilni telefoni i da li prati dnevne vesti, kako iz sveta i inostranstva monah kaže sledeće:
- Po blagoslovu igumana ja imam mobilni telefon, ovde je frekvencija ljudi velika i uvek smo u akciji i treba da smo u kontaktu sa igumanom, kako služba nalaže tako se i postupa, ako nema blagoslova za mobilni ne koristimo ga. Ja slabo pratim vesti iz sveta i društva, orijentisan sam na boglosluženja.
Velikim čudima pored moštiju svetaca, nije prisustvovao lično, ali u tome vidi dobrobit.
- Nisam video čuda - pošteđen sam od toga, u smislu da verujem na reč "Blago onima koji ne videše i poverovaše".
Za kraj daje neprocenjiv savet mladima, čija vera je poljuljana, upućujući ih na stazu povratka veri.
- Vera se stiče kroz zajednicu u Crkvi - ne kroz knjigu, šetnju po šumi, plaži, lišću, travi i kroz razna druženja sa prijateljima, sve je to ništa bez crkvene i liturgijske zajednice. To je glavni poziv za mlade u ova smutna vremena, da se se bez obzira na situaciju ne odaljavamo od Crkve i njenih blagodeti, to je početak mudrosti, smirenja i svakog dobara . Potrebno je psihofizički učestvovati u liturgiji i svetim tajnama .
Za oca Zosima, monaha u Manastiru Tumane, ova ikona je najveća svetinja.
Imajući u vidu da pričamo o veličanstvenoj umetnici, koja je ostavila neizbrisiv trag - osobi koja ima pokriće da priča o uspehu, nije na odmet da otkrijem i kakav je njen odnos sa Bogom bio.
U nedelju, 1. juna 2025. godine, u manastiru Tumane biće održano tradicionalno presvlačenje moštiju Svetog Zosima Tumanskog Čudotvorca i litija sa moštima do njegove isposnice.
Pričešću se prilazi s najvećom pažnjom i najdubljim osećajem nedostojnosti i nadom u Božju pomoć, istakao je otac Dimitrije.
Jedan od najvećih grčkih pravoslavnih duhovnika 20. veka objasnio je zašto se prava bitka ne vodi pred ljudima, već u unutrašnjem izboru između gordosti i skromnosti.
Još kao mlad postao je monah i učenik Prepodobnog Prokopija Dekapolita.
Protojerej Srpske pravoslavne crkve poznat kao Father Vlad, iz sopstvene borbe stvorio je program za roditelje koji se suočavaju sa dijagnozama, iscrpljenošću i strahom, nudeći im oslonac kada deluje da izlaza nema.
Marko Princ, član parohije napadnutog Sabornog hrama, tvrdi da se iza razbijenog vitraža ne krije samo nasilje na ulici, već i nevidljivi sukob koji deli ljude, gradove i vere i koji, kako kaže, ima svoju jasnu duhovnu logiku.
Bogosluženje mitropolit crnogorsko-primorskog u Baru još jednom je potvrdilo snagu zajedničke molitve, značaj pokloništva i trajno mesto ovog svetitelja u životu pravoslavnih vernika
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kada se gradila hidrocentrala Đerdap, dvojica kradljivaca iz okoline Golupca ukrali su ikonu da bi je prodali na Zapadu kao dragocenu relikviju.
Jedni od onih koji su svoje čudo pronašli u porti manastira, dok su molili svece - da umole Boga da im podari porod, su Slobodan i Jelena Gemaljević - supružnici iz Kragujevca.
Za portal religija.rs je o humanitatnom radu govorio Nenad Lukić (36) iz Subotice.
Jedan od najvećih grčkih pravoslavnih duhovnika 20. veka objasnio je zašto se prava bitka ne vodi pred ljudima, već u unutrašnjem izboru između gordosti i skromnosti.
Protojerej Srpske pravoslavne crkve poznat kao Father Vlad, iz sopstvene borbe stvorio je program za roditelje koji se suočavaju sa dijagnozama, iscrpljenošću i strahom, nudeći im oslonac kada deluje da izlaza nema.
Marko Princ, član parohije napadnutog Sabornog hrama, tvrdi da se iza razbijenog vitraža ne krije samo nasilje na ulici, već i nevidljivi sukob koji deli ljude, gradove i vere i koji, kako kaže, ima svoju jasnu duhovnu logiku.
Iako medicina nudi odgovore i pokušava da objasni uzroke ovog problema, pravoslavno učenje podseća da nastanak života ne može biti sveden isključivo na biološki proces.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Nije svako davanje blagosloveno - svete knjige otkrivaju u kojim trenucima podrška može da oslabi čoveka, produbi probleme ili udalji od odgovornosti i zašto je razboritost jednako važna kao i dobra namera
Crkva svetog Marka u Užicu otkriva slojeve prošlosti - od izgubljene brvnare i burnih istorijskih preokreta, do neobičnog zvonika, vrednih ikona i živog liturgijskog života koji traje bez prekida.
Od osnovnih sastojaka bez jaja i mleka, ova posna pogača spaja karamelizovani luk i kim u mekano, mirisno testo koje je jednostavno za pripremu, a dovoljno posebno da se pamti i u danima posta na ulju.
