Jedan od četvorice, koji su neumorno radili na obnovi "duhovne banje - Tumane" je i monah Teofil, on je za portal religija.rs opisao kako je tekao njegov put spoznaje vere, a potom i odlazak u manastir.
Monasi koji su u Tumane stigli 2014. godine i svoju mladalačku energiju usmerili u obnovu svetinje nadomak Golupca, su zaslužni što ovu pravoslavnu četvrt vernici obilaze oduševljeni i eksterijerom.
To bratstvo je svojim radom od Tumana napravili pravu duhovnu oazu, neumorno ulažući snagu da svaki pedalj zemlje prilagode vernicima.
Jedan od četvorice, koji su neumorno radili na obnovi "duhovne banje - Tumane" je i monah Teofil, on je za portal religija.rs opisao kako je tekao njegov put spoznaje vere, a potom i odlazak u manastir.
- Verujem da je to tajna, koja se spoznaje tek kada se to desi... ja u detinjstvu nisam naslućivao da će ovo biti moj put, iako znam neke monahe, koji su taj predosećaj imali i u detinjstvu... - započinje jeromnah Teofil.
Bio je pobožan još u mladosti, a nakon završenih studije grafičkog dizajna, osetio je poziv kojem nije mogao da se odupre.
- Čovek oseti Božiji poziv i to je osetljiva stvar zbog raznih pogrešnih shvatanja, kao što su ideje da se u manastir beži, a u manastir se odlazi sa blagoslovom - pojašnjava i dodaje:
- Ne mogu sasvim jasno da se setim kako je to kod mene išlo, ali sam osetio da me manastir "vuče" i taj put sam odabrao. Studije koje sam završio nisu imale veze ni sa Crkvom niti sa crkvenom umetnošću. U kratkom vremenskom periodu sam doživeo transformaciju, koja nije oštetila moju ličnost suštinski.
Jeromonah Teofil otkriva i koja su prva i veća iskušenja na putu ka manastiru - a to je svakako i reakcija okoline, njegovih roditelja, prijatelja i bližnjih.
- Bojazan, strah i nekava mučnina u tim dramatičnim trenucima provejava. Razgovori sa suzama su neminovni, ali hvala Bogu da je tako jer se onda još više daje prilika iskušeniku da istraje u svojoj odluci. U tome se istrajava smirenjem i pojačanom molitvom, a Gospod sve to vremenom niveliše i pomiluje. Jedno je sigurno - ostavljanje stare ličnosti i spremnost da se suočimo sa sobom i idejom da živimo za Hrista, to je glavni cilj, nošen ljubavlju prema Bogu.
- Došao sam u Tumane pre 10 godina. To je ta prva vatra koja omogućava da učiniš ono što u datom momentu izgleda nemoguće.
Kako izgleda i kada počinje jedan monaški dan pojašnjava naš sagovornik.
- Zavisi od poslušanja. Jutarnje bogosluženje počinje liturgijim već u sedam sati. Preko dana je ovde prilična gužva i to vreme provodimo sa vernicima, žurimo da završimo sve obaveze, a kada se čovek lepo umori dolazi večernja molitva - kruna na kraja dana, a onda na miru sledi i počinak.
O tome - da li sme da ima mobilni telefoni i da li prati dnevne vesti, kako iz sveta i inostranstva monah kaže sledeće:
- Po blagoslovu igumana ja imam mobilni telefon, ovde je frekvencija ljudi velika i uvek smo u akciji i treba da smo u kontaktu sa igumanom, kako služba nalaže tako se i postupa, ako nema blagoslova za mobilni ne koristimo ga. Ja slabo pratim vesti iz sveta i društva, orijentisan sam na boglosluženja.
Velikim čudima pored moštiju svetaca, nije prisustvovao lično, ali u tome vidi dobrobit.
- Nisam video čuda - pošteđen sam od toga, u smislu da verujem na reč "Blago onima koji ne videše i poverovaše".
Za kraj daje neprocenjiv savet mladima, čija vera je poljuljana, upućujući ih na stazu povratka veri.
- Vera se stiče kroz zajednicu u Crkvi - ne kroz knjigu, šetnju po šumi, plaži, lišću, travi i kroz razna druženja sa prijateljima, sve je to ništa bez crkvene i liturgijske zajednice. To je glavni poziv za mlade u ova smutna vremena, da se se bez obzira na situaciju ne odaljavamo od Crkve i njenih blagodeti, to je početak mudrosti, smirenja i svakog dobara . Potrebno je psihofizički učestvovati u liturgiji i svetim tajnama .
Za oca Zosima, monaha u Manastiru Tumane, ova ikona je najveća svetinja.
Imajući u vidu da pričamo o veličanstvenoj umetnici, koja je ostavila neizbrisiv trag - osobi koja ima pokriće da priča o uspehu, nije na odmet da otkrijem i kakav je njen odnos sa Bogom bio.
U nedelju, 1. juna 2025. godine, u manastiru Tumane biće održano tradicionalno presvlačenje moštiju Svetog Zosima Tumanskog Čudotvorca i litija sa moštima do njegove isposnice.
Pričešću se prilazi s najvećom pažnjom i najdubljim osećajem nedostojnosti i nadom u Božju pomoć, istakao je otac Dimitrije.
Vernici se često pitaju da li tuđi krst nosi tuđu sudbinu, a odgovor sveštenika ruši rasprostranjene strahove.
U povratničkom selu kod Istoka, pod svetlom agregata i pred obnovljenim oltarom, više od sto vernika okupilo se na slavi crkve – među porušenim kućama, sećanjima na progon i nadom da će se život ipak vratiti.
Čudesa Svetog Klimenta su bezbrojna.
Od najranijih vremena, Crkva uči da je trpljenje put ka smirenju, duhovnoj snazi i unutrašnjem preobražaju čoveka.
Pravoslavna tradicija uči da se od uninije čovek spasava postepeno, vraćanjem unutrašnje budnosti, molitvom i malim ali istrajnim dobrim delima.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Kada se gradila hidrocentrala Đerdap, dvojica kradljivaca iz okoline Golupca ukrali su ikonu da bi je prodali na Zapadu kao dragocenu relikviju.
Jedni od onih koji su svoje čudo pronašli u porti manastira, dok su molili svece - da umole Boga da im podari porod, su Slobodan i Jelena Gemaljević - supružnici iz Kragujevca.
Za portal religija.rs je o humanitatnom radu govorio Nenad Lukić (36) iz Subotice.
Mnoge porodice su pronašle utehu i spas u manastiru Tumane, gde su nakon iskrenih molitvi i razgovora sa duhovnicima doživeli čuda, poput bračnog para Jevtić koji su, nakon gubitka blizanaca, postali roditelj male Darije.
Vernici se često pitaju da li tuđi krst nosi tuđu sudbinu, a odgovor sveštenika ruši rasprostranjene strahove.
Od najranijih vremena, Crkva uči da je trpljenje put ka smirenju, duhovnoj snazi i unutrašnjem preobražaju čoveka.
Pravoslavna tradicija uči da se od uninije čovek spasava postepeno, vraćanjem unutrašnje budnosti, molitvom i malim ali istrajnim dobrim delima.
Čini se da vernici u Srbiji, pa i šire, duhovnu stranu često zanemaruju, pa se post za mnoge svodi, pre svega, na opterećenje time šta će da jedu.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Čini se da vernici u Srbiji, pa i šire, duhovnu stranu često zanemaruju, pa se post za mnoge svodi, pre svega, na opterećenje time šta će da jedu.
Otkrijte kako kombinacija začina, crnog luka, belog luka i crvenog vina pretvara običan karfiol u hranljiv i bogat obrok koji je vekovima služio monasima.
U besedi za 26. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako unutrašnje poniženje i dobrodetelj otkrivaju pravi put ka duhovnom vrhu.
