Svečana liturgija u Hramu Presvete Bogorodice, koju je služio mitropolit dabrobosanski Hrizostom, donela je molitvenu radost i ukazala na značaj obnove ove svetinje.
Sarajevo i njegova okolina blistali su u svetlosti duhovne radosti povodom praznika Rođenja Presvete Bogorodice, u narodu poznatijeg kao Mala Gospojina. Svi hramovi u gradu i okolnim mestima otvorili su svoja vrata vernicima, ali je naročito svečano bilo u sarajevskoj Sabornoj crkvi, koja je posvećena Presvetoj Bogorodici, a gde je ovaj praznik ujedno i krsna slava hrama.
Svečanu liturgiju, kojoj je prisustvovao veliki broj vernika, služio je mitropolit dabrobosanski Hrizostom. U molitvenom sabranju pridružili su mu se i brojni sveštenici, među kojima su bili protojereji-stavrofori prof. dr Vladimir Stupar, Ranko Bilinac, Bojan Zekić, Mladen Mikavica i Velimir Divljanović, kao i protojerej Božidar Tanović, jereji Nemanja Lakić i Nemanja Đureinović, te đakon Vladislav Kovač. Blagoljepiju bogosluženja dodatno je doprineo i hor "Sloga", čije je pojanje uzdiglo molitveni duh među prisutnima.
Tokom liturgije, mitropolit Hrizostom je istakao značaj ovog praznika za vernike, podsećajući na neizmernu ljubav Presvete Bogorodice prema svim ljudima. U znak priznanja za trud i predanost, starešina Sabornog hrama, Nemanja Đureinović, odlikovan je činom protojereja. Njegova posvećenost obnovi Sabornog hrama i njegove porte bila je posebno pohvaljena, a ovo odlikovanje dolazi kao znak zahvalnosti za njegov nesebičan trud.
Saborna crkva, koja čuva veliku relikviju — ikonu Presvete Bogorodice poznatu po mnogim čudima, postala je mesto sabranja vernika koji se, moleći se pred ovom svetinjom, duhovno okrepljuju i traže utehu u svojim životnim iskušenjima. Ova ikona, kroz vekove, svedoči o neprestanoj Božjoj ljubavi i zaštiti, koja se kroz Bogorodicu izliva na sve koji sa verom pristupaju.
Mala Gospojina, kao praznik novog početka i nade, ujedinila je verni narod Sarajeva u zajedničkoj molitvi, podsećajući da je Presveta Bogorodica uvek prisutna, da sluša i pomaže, i da je njen blagorodni zagovor večna svetlost koja vodi ka spasenju.
Shutterstock
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Četiri ajeta o moći, skrivenom i vidljivom, i granici ljudske izdržljivosti koje se danas posebno čitaju.
U svetu prepunom iskušenja, pouke ovog ugodnika Božjeg pokazuju da istinska sloboda dolazi kroz čistoću srca i disciplinu duše.
U oproštajnom obraćanju, episkop švajcarski deli lične trenutke poslednjih dana svoje majke, zahvalnost za molitve i poruku o duhovnoj svetlosti koja prati odlazak iz ovog života u večnost.
: Episkop bihaćko-petrovački u obraćanju vernicima govori o svetu prepunom gordosti i pohlepe, ali i o putu povratka kroz veru, ljubav i pokajanje.
Kada je došao za episkopa u Kesariju, zatekao je sav grad neznabožački, bilo je svega 17 hrišćana u njemu, a kada je odlazio iz ovog života, ostavio je sav grad hrišćanski, samo sa 17 neznabožaca.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
U Staroj crkvi na Baščaršiji obeležen je praznik ove ravnoapostolne svetiteljke, gde su se vernici uz molitvu poklonili svetoj relikviji.
Na praznik Uspenja Presvete Bogorodice, Čajniče je ponovo postalo središte vernog naroda, okupljenog pred čudotvornim likom Majke Božje, za koji se veruje da vekovima daruje isceljenja, utehu i snagu.
Arhimandrit Metodije prvi put u istoriji posetio je Mitropoliju dabrobosansku, donevši blagoslov sa Svete gore, a njegov dolazak dočekan je sa dubokim poštovanjem, molitvenim sabranjem i dodelom najvišeg crkvenog priznanja.
Uz prisustvo najviših zvaničnika i duhovnih vođa predstavljeno delo koje svedoči o bogatoj kulturnoj i duhovnoj baštini Srba u Sarajevu od 1468. do 1941. godine.
U oproštajnom obraćanju, episkop švajcarski deli lične trenutke poslednjih dana svoje majke, zahvalnost za molitve i poruku o duhovnoj svetlosti koja prati odlazak iz ovog života u večnost.
: Episkop bihaćko-petrovački u obraćanju vernicima govori o svetu prepunom gordosti i pohlepe, ali i o putu povratka kroz veru, ljubav i pokajanje.
Prof. dr Borivoj Anđelković radio je za Srpsku pravoslavnu crkvu kao za svoj drugi dom, ostavljajući velika dela koja će nadživeti svaku biografiju.
U prisustvu patrijarha Porfirija i ministarke Milice Đurđević Stamenkovski, potpisan je ugovor kojim država podržava šest decenija Verskog-dobrotvornog starateljstva i tradicije pomoći gladnima, bolesnima i onima koji se bore sa zavisnostima.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Iako se najčešće vezuje za uzdržavanje od određene vrste hrane, Crkva stalno naglašava da je suština posta mnogo dublja.
Jednostavni sastojci, strpljiva priprema i mirna rutina manastirskog života pretvaraju običan obrok u trenutak tihe kontemplacije i uživanja.
Od jevanđeljskog simbola i hrišćanskih običaja do saveta iz „Srbskog kuvara“ iz 1855. godine – kako je jedna namirnica postala tiha spona vere, prirode i svakodnevice pravoslavnih vernika.
