Hiljade vernika sa ikonama u rukama prošlo je ulicama grada, a iz Sabornog hrama odjeknule su reči koje podsećaju da se vera ne brani samo istorijom, već pogledom na čoveka kao živu sliku Božju.
Miris tamjana mešao se sa hladnim vazduhom martovskog dana dok su se ispred Sabornog hrama u Kragujevcu sabirali vernici, držeći u rukama ikone svojih krsnih slava i omiljenih svetitelja. Nedelja pravoslavlja, praznik koji pamti pobedu nad ikonoborstvom, u ovom gradu nije bila samo podsećanje na daleku istoriju Crkve – postala je živa slika vere koja hoda ulicama.
U Sabornom hramu Uspenja Presvete Bogorodice svečanim večernjim bogosluženjem načalstvovao je protojerej Dejan Lukić. Molitveni poredak, ustaljen i ozbiljan, otvorio je dan koji je u crkvenom kalendaru upisan kao trijumf ikone – trijumf istine o tome da se Bog zaista ovaplotio i postao čovek.
Litija koja je potom krenula kragujevačkim ulicama bila je odgovor savremenog čoveka na davna iskušenja. U čast pobede Pravoslavne crkve nad ikonoborcima, nad onima koji su svete likove izbacivali iz hramova i domova, mitropolit šumadijski Jovan, sveštenici i verni narod proneli su ikone kao svedočanstvo da se vera ne briše dekretom niti zaboravom. Ikone su nosili visoko, kao prozor ka Onome koji je nevidljiv, a koji se iz ljubavi učinio vidljivim.
Po povratku u hram, vladika šumadijski Jovan služio je moleban, dok je Sinodikon – tekst koji sadrži anatemu nad jereticima, posebno ikonoborcima, kao i pohvalu revniteljima pravoslavne vere – pročitao protonamesnik Slobodan Savić. Reči Sinodikona odzvanjale su snažno, podsećajući da vera Crkve nije rezultat kompromisa, već svedočanstvo kroz vekove.
U besedi koja je usledila, mitropolit Jovan usmerio je pažnju vernih sa drveta i boje ikone ka onome što ona predstavlja – ka tajni čoveka kao slike Božje.
– Pred ikonom, koja izražava crkveni opit i znanje o Bogu, možemo da preklonimo kolena sa ljubavlju, pobožnim trepetom i nežnošću. Bog je postao jedan od nas ne prestajući pritom da bude nepojmljivi i veliki Bog, sam Život i sama Svetlost, a uz to nam je još u rečima Starog zaveta otkriveno da smo stvoreni po obrazu, liku i podobiju Božjem. Zato je svako od nas ikona Božja. Kako je to divno, braćo i sestre! Gledajući jedni druge, kao što gledamo ikone, možemo vidom vere da vidimo ljubav, da vidimo bogopoštovanje, da u drugom prepoznamo lik Božji – poručio je vladika Jovan.
Njegove reči nisu ostale samo na teološkom objašnjenju. U završnici besede dotakao se Jevanđelja i Hristovog odgovora o caru i Bogu:
– U Novom zavetu stoji reč da treba dati caru carevo, a Bogu Božje. Te reči izgovorio je Spasitelj Hristos kada su Mu pokazali novčić sa izgraviranim likom rimskog cara. Gospod je odgovorio: Dajte caru ono što nosi pečat ovoga sveta, pečat zemaljske vlasti, a Bogu dajte ono što je zapečaćeno Njegovim pečatom. A svako od nas nosi u sebi taj Božji pečat. U svakome od nas utisnut je lik Božji koji nas čini Božjim.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Tako je poruka Nedelje pravoslavlja u Kragujevcu dobila jasan naglasak: poštovanje ikone ne završava se poklonom pred oslikanim likom, već počinje pogledom na čoveka pored sebe. Ako je svaki čovek nosilac Božjeg pečata, onda je svako susretanje prilika za bogopoštovanje.
Po završetku molebna, starešina hrama protojerej Dejan Marković sa bratstvom priredio je trpezu ljubavi za sabrani narod. U razgovoru i zajedničkom obedu nastavila se ista poruka koja je odzvanjala tokom litije – da vera nije uspomena na prošlu pobedu, već trajni zadatak: prepoznati i čuvati lik Božji, u ikoni i u čoveku.
Nakon liturgije koju je služio mitropolit šumadijski Jovan, sveštenici iz tri namesništva i profesori Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta otvorili su razgovor o izazovima crkvenog života koji se ne vide sa ambona.
Na liturgiji u kragujevačkom naselju Aerodrom mitropolit šumadijski Jovan govorio je da se odgovori na muke, patnje i radosti nalaze u veri, ali samo ako se Sveto pismo razumeva kroz iskustvo Crkve i zajednice.
Hiljade vernika sa ikonama u rukama prošlo je ulicama grada, a iz Sabornog hrama odjeknule su reči koje podsećaju da se vera ne brani samo istorijom, već pogledom na čoveka kao živu sliku Božju.
Svaki susret sa drugim čovekom prilika je da pokažemo kakvi smo u dubini duše.
Analitičari upozoravaju da podizanje konflikta na nivo "svetog rata“ dramatično povećava rizik od šire regionalne, pa čak i globalne eskalacije.
Od jednostavnog testa i sezonskog povrća do mirisa bosiljka iz rerne - donosimo detaljan recept za lagano, zdravo jelo bez mrsnih namirnica koje se priprema brzo, a nestaje sa stola još brže.
Nakon akcije u Suvom Grlu, Crkva upozorava da se malobrojne zajednice dovode na ivicu izdržljivost i apeluje da se spreči produbljivanje straha među porodicama koje su odlučile da ostanu na svojim ognjištima.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Na liturgiji u Kragujevcu mitropolit šumadijski jasno je poručio da vera bez dela postaje prazna forma, a da se radost praznika ne meri onim što se stavi na sto, već onim što se podeli sa drugima.
Nakon akcije u Suvom Grlu, Crkva upozorava da se malobrojne zajednice dovode na ivicu izdržljivost i apeluje da se spreči produbljivanje straha među porodicama koje su odlučile da ostanu na svojim ognjištima.
Na Starom aerodromu svečano obavljen čin koji je okupio stotine vernika i dece – buduća svetinja dobila vidljive znakove vere, a mitropolit poručio da zajedništvo Crkve i škole vodi narod putem Hrista i svetosavskog predanja.
Vernici su se sabrali na Vračaru povodom praznika posvećenog pobedi poštovanja svetih ikona, dok je patrijarh govorio o veri kao temelju svakog ljudskog izbora i upozorio da bez istine Jevanđelja nema ni istinskog života.
Na Teodorovu subotu verni sabrao se na liturgiji u slavu Svetog Simeona Mirotočivog, vladika Arsenije osveštao slavske darove.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
U trenutku očaja mislila je da je ostala sama, a onda je saznala da je patrijarh intervenisao kod Boga, a ne kod ljudi.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Teodora Tirona po starom i Svetog Teodota Kirinejskog po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Čada od Mercije, muslimani su u svetom mesecu ramazanu, dok u judaizmu započinje Purim.
Veliki pravoslavni duhovnik i teolog 20. veka objasnio je zašto Gospod ne gleda na naša dobročinstva, ni zla dela, već prepoznaje sliku svoje ikone u čoveku.
Ajeti 5:75‑76 ukazuju na razliku između poštovanja poslanika i čistog obožavanja, otkrivajući lekciju o ljudskoj skromnosti i božanskoj moći
