Sveti Teofan, pri tom, naglašava da je sloboda izbora ključna u ovom procesu. Bog ne prisiljava, već čeka da se čovek sam prikloni njegovoj volji. Ova sloboda je fundamentalna za istinsku vezu između Boga i čoveka.
Takođe, on ukazuje na važnost Crkve, kao prostora spasenja, a podseća da je Božije delo često nevidljivo, ali se ipak odvija neprekidno. Hrišćanstvo se širi i razvija, iako to možda nije odmah očigledno
"Priča o postepenom rastu pšenice iz semena (Mk.4,26-29) u odnosu na svakog čoveka simvolizuje postepeni rast skrivenog čoveka srca, blagodaću Božijom posejanog i čuvanog, a u odnosu na čovečanstvo – postepeni rast tela Crkve ili zajednice spasavanih u Gospodu Isusu Hristu, na način koji je On ustanovio. Tom pričom se daje odgovor na pitanje zbog čega ni do našeg vremena Hrišćanstvo nije postalo sveobuhvatno? Seme koje čovek baci na zemlju klija i raste samo po sebi, bez njegovog znanja, dok on spava i ustaje. Položivši na zemlji seme božanstvenog života, i Gospod ostavlja slobodu da se po sebi razrasta, potčinivši ga njegovom prirodnom toku događanja i ne vršeći nasilje nad njim. On ga samo čuva, pomažući mu u nekim slučajevima i dajući mu opšte usmerenje. Uzrok tome je u slobodi čoveka. Gospod traži da mu se sam čovek potčini i čeka priklanjanje njegove slobode. Zbog toga se delo i odužilo. Kad bi sve zavisilo samo od volje Božije, već odavno bi svi bili Hrišćani".
Druga misao:
"Telo Crkve koje je u izgradnji, gradi se na nebu. Sa zemlje, međutim, pritiče materijal, koji se takođe oblikuje nebeskim delateljima. Reč dolazi sa neba na zemlju i privlači one koji je hoće. Oni koji je prihvate i slede joj, kao sirovi materijal dolaze u radionicu Božiju, u Crkvu, i tu se prerađuju po obrascima koji su sa neba dati. Po izlasku iz ovog života, prerađeni prelaze na nebo i ulaze u zdanje Božije, svako na odgovarajuće mesto. I tako bez prekida. Prema tome, delo Božije nije u zastoju. Sveopšta raširenost Hrišćanstva i nije neophodan uslov za njega. Zdanje Božije se gradi nevidljivo".
Sveti Teofan Zatvornik nas 10. subote posle Pedesetnice u svojoj knjizi podseća da hrišćanstvo nije samo skup pravila i poredaka, već put unutrašnjeg preobražaja. Jesmo li istinski hrišćani u duhu ili samo po imenu?
Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi za 11. sredu po Pedesetnici osvetljava šta očekuje duše koje uporno odbijaju Božiju milost. Šta se dešava kada strasti nadvladaju volju, a Gospod, videći da više ne može pomoći, prepušta dušu njenoj sudbini?
Sveti Teofan Zatvornik nas uči da duša, obnovljena snom, prirodno teži usamljenoj molitvi u rano jutro, pre nego što se misli nadviju nad nama. Dan započet molitvom donosi pažljivost, smotrenost i sređenost u delima, darujući nam snagu i blagoslov za sve predstojeće zadatke.
U svojoj knjizi za 13. petak po Pedesetnici, Sveti Teofan Zatvornik ističe večnu setvu Božje reči. Sejač, koji je sam Hristos, neprestano seje kroz apostole, Božansko Pismo i mudre učitelje. Ključ za plodnu dušu je pažnja prema reči Božjoj, ljubav i spremnost na delovanje.