Sveti Teofan Zatvornik za današnji dan, četrnaesti utorak po Pedesetnici, ističe značaj duhovnog uzdizanja, koristeći metaforu rasta pšenice. Kao što pšenica klija i raste neprimetno, tako se i duhovni razvoj svakog čoveka odvija kroz Božiju blagodat, često bez naše svesti o tome.
Sveti Teofan, pri tom, naglašava da je sloboda izbora ključna u ovom procesu. Bog ne prisiljava, već čeka da se čovek sam prikloni njegovoj volji. Ova sloboda je fundamentalna za istinsku vezu između Boga i čoveka.
Takođe, on ukazuje na važnost Crkve, kao prostora spasenja, a podseća da je Božije delo često nevidljivo, ali se ipak odvija neprekidno. Hrišćanstvo se širi i razvija, iako to možda nije odmah očigledno
"Priča o postepenom rastu pšenice iz semena (Mk.4,26-29) u odnosu na svakog čoveka simvolizuje postepeni rast skrivenog čoveka srca, blagodaću Božijom posejanog i čuvanog, a u odnosu na čovečanstvo – postepeni rast tela Crkve ili zajednice spasavanih u Gospodu Isusu Hristu, na način koji je On ustanovio. Tom pričom se daje odgovor na pitanje zbog čega ni do našeg vremena Hrišćanstvo nije postalo sveobuhvatno? Seme koje čovek baci na zemlju klija i raste samo po sebi, bez njegovog znanja, dok on spava i ustaje. Položivši na zemlji seme božanstvenog života, i Gospod ostavlja slobodu da se po sebi razrasta, potčinivši ga njegovom prirodnom toku događanja i ne vršeći nasilje nad njim. On ga samo čuva, pomažući mu u nekim slučajevima i dajući mu opšte usmerenje. Uzrok tome je u slobodi čoveka. Gospod traži da mu se sam čovek potčini i čeka priklanjanje njegove slobode. Zbog toga se delo i odužilo. Kad bi sve zavisilo samo od volje Božije, već odavno bi svi bili Hrišćani".
Druga misao:
"Telo Crkve koje je u izgradnji, gradi se na nebu. Sa zemlje, međutim, pritiče materijal, koji se takođe oblikuje nebeskim delateljima. Reč dolazi sa neba na zemlju i privlači one koji je hoće. Oni koji je prihvate i slede joj, kao sirovi materijal dolaze u radionicu Božiju, u Crkvu, i tu se prerađuju po obrascima koji su sa neba dati. Po izlasku iz ovog života, prerađeni prelaze na nebo i ulaze u zdanje Božije, svako na odgovarajuće mesto. I tako bez prekida. Prema tome, delo Božije nije u zastoju. Sveopšta raširenost Hrišćanstva i nije neophodan uslov za njega. Zdanje Božije se gradi nevidljivo".
Sveti Teofan Zatvornik nas 10. subote posle Pedesetnice u svojoj knjizi podseća da hrišćanstvo nije samo skup pravila i poredaka, već put unutrašnjeg preobražaja. Jesmo li istinski hrišćani u duhu ili samo po imenu?
Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi za 11. sredu po Pedesetnici osvetljava šta očekuje duše koje uporno odbijaju Božiju milost. Šta se dešava kada strasti nadvladaju volju, a Gospod, videći da više ne može pomoći, prepušta dušu njenoj sudbini?
Sveti Teofan Zatvornik nas uči da duša, obnovljena snom, prirodno teži usamljenoj molitvi u rano jutro, pre nego što se misli nadviju nad nama. Dan započet molitvom donosi pažljivost, smotrenost i sređenost u delima, darujući nam snagu i blagoslov za sve predstojeće zadatke.
U svojoj knjizi za 13. petak po Pedesetnici, Sveti Teofan Zatvornik ističe večnu setvu Božje reči. Sejač, koji je sam Hristos, neprestano seje kroz apostole, Božansko Pismo i mudre učitelje. Ključ za plodnu dušu je pažnja prema reči Božjoj, ljubav i spremnost na delovanje.
Uprkos ruševinama i stalnim borbenim dejstvima, monasi i monahinje iz Manastira Svetog Nikolaja nastavljaju bogosluženja, oslanjajući se na veru i molitvu. Monahinja Zosima uz igumaniju Anu, obilaže braću i sestre na ratištu i poručuje da kako što strada čovek koji vodi grešan život, isti je slučaj i sa društvom.
Sveti Teofan Zatvornik za današnji dan, četrnaesti utorak po Pedesetnici, ističe značaj duhovnog uzdizanja, koristeći metaforu rasta pšenice. Kao što pšenica klija i raste neprimetno, tako se i duhovni razvoj svakog čoveka odvija kroz Božiju blagodat, često bez naše svesti o tome.
Mučena počinjenim grehom, ova svetica se prerušila u muškarca i otišla u muški manastir, ali tamo ju je zadesila nova muka.
Poznati po tajnim ritualima i zabranjenim praksama, uključujući slobodu žena i jedinstvene obrede, Bektaši predstavljaju mističnu snagu u Albaniji, a nekada su upravljali profitabilnim rudnicima soli tokom osmanskog perioda.
Po učenju Svetog Jovana Zlatoustog „samo, Bože sačuvaj, ako si bolestan ili ako što postradaš. Ali inače nemoj izlaziti, jer ako izađeš pre završetka, podoban si Judi, koji je izašao sa Tajne večere, gdje behu za trpezom Spasitelj sa apostolima, i otišao je i prodao Hrista".
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
Ikonopisanje je više od umetnosti - to je duhovni čin kroz koji se projavljuje božanska prisutnost. Episkop novobrdski za Religiju pripoveda o svom iskustvu u ikonopisanju i dubokoj vezi između vere i umetnosti.
Nedavna dešavanja u Trsteniku potvrđuju da problemi u vezi sa pravom na slobodan izbor učenika i dalje traju, uprkos upozorenjima SPC i naporima državnih organa da se spreči neprihvatljivo ponašanje predstavnika nekih školskih ustanova.
Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi 14. ponedeljka po Pedesetnici nas podseća kako se dolazi do ideala i koliko je vaspitanje, koje on očigledno doživljava kao preporod kroz Duha, početak novog, ispravnog života i unurašnjeg rasta..
Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi tumači izbor Majke Božije kao najviši primer duhovne postojanosti. U trenutku njene smrti, sam Hristos prima njenu dušu, čime se potvrđuje večna nagrada onima koji izaberu dobar deo. Taj put, iako ispunjen iskušenjima, osvetljava vera, nada i trpljenje, koji vode do spasonosnog cilja.
Sveti Teofan Zatvornik, na 13. četvrtak po Pedesetnici, upozorava na brojne opasnosti duhovnog pada, uključujući grehe protiv Duha Svetoga, i ističe očajanje, zavist, upornost u grehu i nenadanje u Božiju milost kao puteve koji vode u propast.
Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi za 13. sredu po Pedesetnici govori o unutrašnjem raskolu u čoveku između greha i dobra i ističe da se carstvo greha i tame raspada kada Božija blagodat oslobodi zarobljeni deo duha.
Uprkos ruševinama i stalnim borbenim dejstvima, monasi i monahinje iz Manastira Svetog Nikolaja nastavljaju bogosluženja, oslanjajući se na veru i molitvu. Monahinja Zosima uz igumaniju Anu, obilaže braću i sestre na ratištu i poručuje da kako što strada čovek koji vodi grešan život, isti je slučaj i sa društvom.
Nove izjave poglavara Carigradske patrijaršije dodatno produbljuju podele u pravoslavnom svetu, iako pozivaju na jedinstvo uprkos ruskom otporu priznanju ukrajinske autokefalije.
Od uspešnog sportiste i porodičnog čoveka koji je prevazišao teške životne izazove, do monaha koji bogosluži i poje na aramejskom, a kroz duhovnu muziku nadahnjuje i donosi utehu vernicima širom sveta.
Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi 14. ponedeljka po Pedesetnici nas podseća kako se dolazi do ideala i koliko je vaspitanje, koje on očigledno doživljava kao preporod kroz Duha, početak novog, ispravnog života i unurašnjeg rasta..
Ova ikona je naručena od strane ruske emigrantkinje Ije Dmitrijevne Šmit u Sjedinjenim Američkim Državama, nakon što je imala san o liku ovog cara.
Vladika niški Arsenije zamonašio je aprila 2021. godine igumaniju Temačkog manastira mati Efrosiniju u treći i najviši stepen monaštva Veliku shimu. Ovaj najviši stepen monaštva sleduje nakon Čina odevanja rase i kamilavke i Čina male shime.
Naša Crkva ostaje duboko posvećena negovanju mira i pomirenja. Međutim, mir može opstati samo tamo gde vlada pravda, i gde se poštuje i čuva svetost verskih objekata i poštuju osnovna ljudska prava, navodi se u saopštenju.
U ovoj duhovnoj oazi, koja se ponosno uzdiže iznad prelepih brda, spojeni su istorija, vera i umetnost, a svakodnevno se svedoči isceljujućoj moći koja privlači vernike iz svih krajeva.
Vladika i jedinstveni duhovni vođa svog vremena, kao simbol duhovnosti i identiteta u materijalnom svetu, jedini je monah koji je ostavio svoj pečat na novčanici, podsećajući nas na značaj vere u svakodnevnom životu.
