Gospod je naložio da daju didrahme koje su od njih tražili (Mt. 17, 27). I sve ostale, crkvene i građanske poretke on je ispunjavao, te je i apostole tome naučio. Apostoli su, zatim, taj zakon predali svim hrišćanima. Samo se duh novog života primao. Spoljašnje je sve ostalo kao što je i bilo, osim onoga što je očigledno bilo protivno volji Božijoj, tj. učešće u idolskim žrtvama i slično.
Zatim je hrišćanstvo stupilo na površinu sa svojim poretkom života i njime istisnulo sve staro. Iz toga bi se moglo zaključiti da će hrišćanskom duhu biti lakše da se razvija i jača. Tako je i bilo, no ne kod svih. Upoznavši se sa spoljašnjim hrišćanskim poretkom života, veći deo ljudi je pri njemu i ostao, ne starajući se o njegovom duhu.
Od sveg mnoštva hrišćana malo ko će se pokazati hrišćaninom u duhu. A šta je sa ostalima? Imaju ime kao da su živi, a mrtvi su. Kada su apostoli propovedali Jevanđelje, njihova reč je izabirala udeo Božiji iz celokupnog neznabožačkog sveta.
Sada Gospod, putem iste reči, bira svoj udeo iz sredine hrišćanskog sveta. Neka onaj koji čita razume, i neka se potrudi da uistinu sazna da li pripada udelu Gospodnjem. Ako za to ne nađe osvedočenje, neka se pobrine da postane „svojina“ Božija. Jer, jedino je u tome spasenje.
