U svetlosti molitve i krstnog znaka, ovi sveci iscelili su povređeno oko neznabožačkog sveštenika, a čudo je bilo toliko veliko da su i otac i sin primili hrišćanstvo i ubrzo postradali za Hrista, primivši krunu mučeništva u ognju.
Sveti mučenici Flor i Lavr, braća po telu, duhu i zanatu, svojim životom i stradanjem postali su svetionici vere u Hrista. Ova sveta braća, kamenoresci po zanatu, živela su u Iliriji, gde ih je, kako predanje kazuje, zadesilo da rade na izgradnji hrama posvećenog idolima.
U tom teškom vremenu, kada je vera bila iskušavana na svakom koraku, dogodilo se čudo koje je promenilo tok života mnogih. Prilikom rada, deo kamena odskočio je i povredio oko sina sveštenika neznabožačkog, Memertina, koji je nadgledao izgradnju.
U trenutku bola i očaja, Memertin se obrušio na svetu braću, ali oni, vođeni verom u živoga Boga, obećaše mu da će, ako poveruje u Hrista, njegov sin biti izlečen. U svetlosti njihove molitve i krstnog znaka, dečakovo oko je bilo isceljeno, a čudo je bilo toliko veliko da su i Memertin i njegov sin primili hrišćanstvo i ubrzo postradali za Hrista, primivši krunu mučeništva u ognju.
Flor i Lavr, ispunjeni božanskom ljubavlju i silom vere, završili su izgradnju hrama. Međutim, umesto da ga posvete idolima, oni su ga osvetili imenom Gospoda Isusa Hrista. Noću, u molitvi i bdijenju, pozvali su sve hrišćane, svedočeći tako veru koju su nosili u srcu.
Verni u Iliriji, koji su pohrlili da učestvuju u ovom svetom činu, uskoro su postali žrtve progona. Mnogi su stradali u ognju zbog svoje vere, dok su Flora i Lavra uhvatili i bacili žive u bunar, koji su zatim zasušili zemljom. Njihove mošti, međutim, nisu bile zaboravljene; kasnije su pronađene i prenete u Carigrad, gde su nastavile da šire miris svetosti i svedočanstvo o veri u Hrista.
Vernici širom srpskih zemalja danas se okupljaju u hramovima, pale sveće i uzdižu molitve, sa željom da im hrabrost i ljubav Svetih Flora i Lavra bude zvezda vodilja na putu ka Carstvu nebeskom.
Otac Dušan mu je odgovorio da je tačno da je učinio greh, ali da nije trebalo sam sebi da određuje epitimiju.
Crkva od najranijih vremena upozorava da odluka o stupanju u brak ne sme biti ishitrena niti zasnovana na prolaznim interesima.
Ovaj jednostavan domaći recept čuva miris nekadašnjih kuhinja, a njegova posebna mekoća krije se u sastojku koji se retko dodaje slatkim zalogajima.
Ovom danu se ne pristupa samo kao običnom prazniku, već kao danu molitve, Svete liturgije i duhovne radosti.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Svetica koju danas proslavljamo podseća nas da, bez obzira na iskušenja i nepravde koje nas mogu snaći u životu, vera u Gospoda i postojanost u molitvi uvek donose duhovnu pobedu.
U Jevanđeljima po Marku i Jovanu nalazimo tri situacije u kojima Isus koristi pljuvačku u kontaktu s gluvonemim i slepim osobama.
Jedna od najpoštovanijih pravoslavnih ikona, koja se slavi 7. februara, vekovima svedoči o milosti Majke Božje, a priče o njenoj čudotvornoj moći ne prestaju da inspirišu verne.
Nekada imućna Rimljanka posle porodične tragedije postala je isposnica i život posvetila Bogu i milosrđu.
Ovom danu se ne pristupa samo kao običnom prazniku, već kao danu molitve, Svete liturgije i duhovne radosti.
Jedan od najpoštovanijih praznika Pravoslavne crkve otkriva priču o dvojici Hristovih apostola čije je propovedanje promenilo svet, ali i o narodnim običajima koji su se sačuvali do danas uz molitvu, liturgiju i sećanje na sveto predanje.
Kroz molitvenu poruku prvoapostolima, koji su najznačajniji stubovi hrišćanstva, podsećamo se duhovne snage i blagodati koja dolazi kroz veru, udaljavajući se od iskušenja koja sujeverje donosi.
ravoslavni vernici danas obeležavaju praznik Svetih apostola Petra i Pavla - Petrovdan po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti mučenici Prokl i Ilarije. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Ivana Gualberta, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
U besedi za nedelju 6. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega strah Božji nije slabost, već put ka čistoti duše.
Kroz molitvenu poruku prvoapostolima, koji su najznačajniji stubovi hrišćanstva, podsećamo se duhovne snage i blagodati koja dolazi kroz veru, udaljavajući se od iskušenja koja sujeverje donosi.
Veliki svetogorski duhovnik podseća da pravi nemir ne dolazi samo spolja, već iz naših misli i odnosa prema drugima, a put ka miru vodi kroz smirenje i ljubav.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
