U svetlosti molitve i krstnog znaka, ovi sveci iscelili su povređeno oko neznabožačkog sveštenika, a čudo je bilo toliko veliko da su i otac i sin primili hrišćanstvo i ubrzo postradali za Hrista, primivši krunu mučeništva u ognju.
Sveti mučenici Flor i Lavr, braća po telu, duhu i zanatu, svojim životom i stradanjem postali su svetionici vere u Hrista. Ova sveta braća, kamenoresci po zanatu, živela su u Iliriji, gde ih je, kako predanje kazuje, zadesilo da rade na izgradnji hrama posvećenog idolima.
U tom teškom vremenu, kada je vera bila iskušavana na svakom koraku, dogodilo se čudo koje je promenilo tok života mnogih. Prilikom rada, deo kamena odskočio je i povredio oko sina sveštenika neznabožačkog, Memertina, koji je nadgledao izgradnju.
U trenutku bola i očaja, Memertin se obrušio na svetu braću, ali oni, vođeni verom u živoga Boga, obećaše mu da će, ako poveruje u Hrista, njegov sin biti izlečen. U svetlosti njihove molitve i krstnog znaka, dečakovo oko je bilo isceljeno, a čudo je bilo toliko veliko da su i Memertin i njegov sin primili hrišćanstvo i ubrzo postradali za Hrista, primivši krunu mučeništva u ognju.
SPC
Ikona Svetih mučenika Flora i Lavra
Flor i Lavr, ispunjeni božanskom ljubavlju i silom vere, završili su izgradnju hrama. Međutim, umesto da ga posvete idolima, oni su ga osvetili imenom Gospoda Isusa Hrista. Noću, u molitvi i bdijenju, pozvali su sve hrišćane, svedočeći tako veru koju su nosili u srcu.
Verni u Iliriji, koji su pohrlili da učestvuju u ovom svetom činu, uskoro su postali žrtve progona. Mnogi su stradali u ognju zbog svoje vere, dok su Flora i Lavra uhvatili i bacili žive u bunar, koji su zatim zasušili zemljom. Njihove mošti, međutim, nisu bile zaboravljene; kasnije su pronađene i prenete u Carigrad, gde su nastavile da šire miris svetosti i svedočanstvo o veri u Hrista.
Vernici širom srpskih zemalja danas se okupljaju u hramovima, pale sveće i uzdižu molitve, sa željom da im hrabrost i ljubav Svetih Flora i Lavra bude zvezda vodilja na putu ka Carstvu nebeskom.
U svečanom prijemu u Patrijaršiji, srpski patrijarh Porfirije poručio je novorukopoloženim đakonima da njihova služba nije samo čast, već i sveta odgovornost — da životom i delom svedoče Hrista i budu stubovi vere u savremenom svetu.
Nakon nasilnog prekida manifestacije „Dani srpske kulture“, Srpska pravoslavna crkva oštro je osudila čin mržnje i poručila da istinsko rodoljublje ne sme da se pretvori u netrpeljivost.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Svetica koju danas proslavljamo podseća nas da, bez obzira na iskušenja i nepravde koje nas mogu snaći u životu, vera u Gospoda i postojanost u molitvi uvek donose duhovnu pobedu.
Jedna od najpoštovanijih pravoslavnih ikona, koja se slavi 7. februara, vekovima svedoči o milosti Majke Božje, a priče o njenoj čudotvornoj moći ne prestaju da inspirišu verne.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Jerej Srpske pravoslavne crkve poručio je da bolest nije kazna, već poziv na duhovno buđenje — i upozorio da savremeni čovek, u pokušaju da pobedi bol i smrt tehnologijom, gubi ono najvrednije: smisao, ljubav i veru.
U besedi za 22. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva zašto je beg u pustinju više od udaljavanja od ljudi — to je put očišćenja duše, borba protiv strasti i trenutak kada čovek prestaje da služi sujeti.
