Svetica koju danas proslavljamo podseća nas da, bez obzira na iskušenja i nepravde koje nas mogu snaći u životu, vera u Gospoda i postojanost u molitvi uvek donose duhovnu pobedu.
Danas, kada se pravoslavni vernici okupljaju u crkvama širom Srbije, Srpska pravoslavna crkva s posebnim duhovnim nadahnućem proslavlja Svetu prepodobnomučenicu Paraskevu, u narodu poznatiju kao Svetu Petku Rimljanku. Ovaj praznik, iako često zamenjen s drugim svetiteljkama koje nose ime Petka, obeležava se sa dubokim poštovanjem i sećanjem na svetiteljski život ove hrabre Božje sluškinje.
Rođena u Rimu, u vreme kada je hrišćanstvo bilo okrutno progonjeno, Sveta Petka Rimljanka od malih nogu bila je prožeta verom i ljubavlju prema Hristu. Učeći od svojih roditelja, ona je ne samo živela po Božjim zapovestima, već je i druge podsticala da slede istinski put vere. Kada je izgubila roditelje, sve svoje bogatstvo razdelila je siromašnima, a sama je izabrala put monaškog života.
Kao monahinja, Sveta Petka s još većom revnošću propovedala je svoju veru, iako je dobro znala da je to može koštati života. Njena odanost Hristu nije ostala neprimećena. Zlobni ljudi su je optužili pred carem Antoninom, a ona je, neustrašiva i postojana, odbila da se odrekne svoje vere.
Kada su je podvrgli surovim mukama, Bog je čudesno spasao. Usijan šlem, koji su joj stavili na glavu, nije je povredio, već ju je Gospod zaštitio i omogućio joj da nastavi svoj misionarski put.
Putovala je od grada do grada, neumorno šireći svetlost vere među neznabošcima. Iako je bila progonjena i mučena, čudesa koja je činila silom Božjom, ostavljala su dubok utisak na one koji su je slušali. Sveta Petka nije dozvolila da njen duh bude slomljen, čak ni pred najokrutnijim sudijama. Njena vera i molitve bile su njena jedina snaga i zaštita.
Na kraju, knez Tarasije je naložio da je pogube, ali ni tada njena smrt nije označila kraj njenog svetiteljskog dela. Njene svete mošti kasnije su prenete u Carigrad, gde su postale izvor utehe i isceljenja za mnoge vernike. Sveti život Svete Petke Rimljanke podseća nas da, bez obzira na iskušenja i nepravde koje nas mogu snaći, vera u Gospoda i postojanost u molitvi uvek donose duhovnu pobedu.
Crkveno venčanje ima poseban značaj: ne zbog tradicije, običaja ili forme, već zbog toga što se tada priziva blagodat Duha svetoga na mladence - da ih vodi, čuva i osnaži u svim životnim izazovima.
Kada su jevrejske starešine saznale za vaskrsenje Hristovo, počeli su da potplaćuje vojnike da pronose lažnu vest da Hristos nije vaskrsao, ali Longin na to nije želeo da pristine.
U porti Crkve Svetog Dimitrija sada stoji bronzana skulptura mitropolita Amfilohija — visoka 2,3 metra, sa krstom i episkopskom patericom u rukama. Delo vajara Zorana Ivanovića.
U manastiru posvećenom Prepodobnoj mati Paraskevi, liturgiju je služio episkop Nikon, nekadašnji sabrat ove svetinje, a praznična radost nastavljena je u duhu zajedništva i blagodarnosti.
Vera nije prazno očekivanje da će se sve rešiti samo od sebe, već poverenje da Bog zna bolje od nas šta nam je potrebno.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Put ovog ugodnika Božjeg od sluge razvratne bogatašice do mučenika za Hrista, prati priča o dubokom pokajanju, neverovatnoj vernosti i čudesnom spasenju, koja nas podseća na moć istinske ljubavi i vere.
Odanost Hristu spojila je ove ugodnike Božje u večnosti. Prolazeći kroz strašne muke i mučeničku smrt, uzdigli su se do svetosti, postavši simbol nepokolebljive vere i ljubavi.
Kao rimski vojvoda, još nekršten, predvodio je vojsku uz pomoć Hrista, podneo mučeništvo i ostavio neizbrisiv trag kroz vekove.
Zašto narod i mediji često mešaju avgustovski i oktobarski praznik, kakva je prava istorija i gde se zaista nalaze mošti ovih svetiteljki, otkrivaju protonamesnik Aleksandar R. Jevtić i protojerej Srećko Zečević.
Kada su jevrejske starešine saznale za vaskrsenje Hristovo, počeli su da potplaćuje vojnike da pronose lažnu vest da Hristos nije vaskrsao, ali Longin na to nije želeo da pristine.
Učinio je veliku uslugu crkvi time što je, prema jevrejskom tekstu, ispravio mnoga mesta u Svetom pismu, koja su jeretici iskvarili.
Na molbu tri znamenite Srpkinje – kneginje Milice, despotice Jefimije i princeze Olivere, koja je bila Bajazitova žena – mošti su prenete u Srbiju.
Od vizantijskog stila do lokalnih motiva, ikonografski prikazi Prepodobne mati Paraskeve čuvaju priču o njenom asketskom životu, zagovorništvu i vezi sa narodom kroz vekove.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Ova svetiteljka, koju Srbi naročito poštuju, smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih, ali i čuvarkom doma i porodice.
Uz svetlost sveća i miris tamjana, verni narod se okuplja da prinese darove, osvešta slavske kolače i pokloni se moštima najpoštovanije svetiteljke u srpskom narodu.
Dok milioni širom sveta tragaju za životom izvan Zemlje, jerej Ruske pravoslavne crkve objašnjava da "vanzemaljska vera" nije nauka – već nova duhovna zamka savremenog čoveka.
Slojevi piletine, jaja i šargarepe premazani majonezom čine ovu tortu savršenim predjelom za krsnu slavu, uz kreativni dekor po želji domaćice.
U besedi o pravednicima čije telo postaje svedočanstvo neba, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički otkriva tajnu Božje sile - da ni pepeo ne može sakriti ono što je Gospod odabrao da vaskrsne.
