Svetica koju danas proslavljamo podseća nas da, bez obzira na iskušenja i nepravde koje nas mogu snaći u životu, vera u Gospoda i postojanost u molitvi uvek donose duhovnu pobedu.
Danas, kada se pravoslavni vernici okupljaju u crkvama širom Srbije, Srpska pravoslavna crkva s posebnim duhovnim nadahnućem proslavlja Svetu prepodobnomučenicu Paraskevu, u narodu poznatiju kao Svetu Petku Rimljanku. Ovaj praznik, iako često zamenjen s drugim svetiteljkama koje nose ime Petka, obeležava se sa dubokim poštovanjem i sećanjem na svetiteljski život ove hrabre Božje sluškinje.
Rođena u Rimu, u vreme kada je hrišćanstvo bilo okrutno progonjeno, Sveta Petka Rimljanka od malih nogu bila je prožeta verom i ljubavlju prema Hristu. Učeći od svojih roditelja, ona je ne samo živela po Božjim zapovestima, već je i druge podsticala da slede istinski put vere. Kada je izgubila roditelje, sve svoje bogatstvo razdelila je siromašnima, a sama je izabrala put monaškog života.
Printscreen
Ikona Svete Petke Rimljanke
Kao monahinja, Sveta Petka s još većom revnošću propovedala je svoju veru, iako je dobro znala da je to može koštati života. Njena odanost Hristu nije ostala neprimećena. Zlobni ljudi su je optužili pred carem Antoninom, a ona je, neustrašiva i postojana, odbila da se odrekne svoje vere.
Kada su je podvrgli surovim mukama, Bog je čudesno spasao. Usijan šlem, koji su joj stavili na glavu, nije je povredio, već ju je Gospod zaštitio i omogućio joj da nastavi svoj misionarski put.
Putovala je od grada do grada, neumorno šireći svetlost vere među neznabošcima. Iako je bila progonjena i mučena, čudesa koja je činila silom Božjom, ostavljala su dubok utisak na one koji su je slušali. Sveta Petka nije dozvolila da njen duh bude slomljen, čak ni pred najokrutnijim sudijama. Njena vera i molitve bile su njena jedina snaga i zaštita.
Na kraju, knez Tarasije je naložio da je pogube, ali ni tada njena smrt nije označila kraj njenog svetiteljskog dela. Njene svete mošti kasnije su prenete u Carigrad, gde su postale izvor utehe i isceljenja za mnoge vernike. Sveti život Svete Petke Rimljanke podseća nas da, bez obzira na iskušenja i nepravde koje nas mogu snaći, vera u Gospoda i postojanost u molitvi uvek donose duhovnu pobedu.
Od Ilindana do Uspenja Presvete Bogorodice, vernici će tokom ovog meseca proslaviti neke od najpoštovanijih svetitelja, a posebnu pažnju obratiće na to da slavska trpeza bude pripremljena u skladu sa crkvenim pravilima.
U kragujevačkom hramu Svete Petke, mitropolit šumadijski govorio je o značenju liturgijskog poziva „U miru Gospodu se pomolimo“ i podsetio da bez mira sa Bogom nema ni istinskog zajedništva sa bližnjima.
Na liturgijskom slavlju u vojnom hramu Svetog apostola Marka episkop vojni Dositej govorio je o vrlinama svetog vladara i objasnio zašto njegov život i danas ostaje uzor onima koji čuvaju narod, mir i slobodu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Put ovog ugodnika Božjeg od sluge razvratne bogatašice do mučenika za Hrista, prati priča o dubokom pokajanju, neverovatnoj vernosti i čudesnom spasenju, koja nas podseća na moć istinske ljubavi i vere.
Odanost Hristu spojila je ove ugodnike Božje u večnosti. Prolazeći kroz strašne muke i mučeničku smrt, uzdigli su se do svetosti, postavši simbol nepokolebljive vere i ljubavi.
Zašto narod i mediji često mešaju avgustovski i oktobarski praznik, kakva je prava istorija i gde se zaista nalaze mošti ovih svetiteljki, otkrivaju protonamesnik Aleksandar R. Jevtić i protojerej Srećko Zečević.
Bila je supruga svetog kneza Lazara, majka svetog despota Stefana i žena koja je u najtežim danima srpske istorije preuzela odgovornost za opstanak države i vere.
Pored glavnog svetitelja dana, Crkva molitveno proslavlja i Svetog Stefana Visokog, sina kneza Lazara, čuvenog despota, viteza, ktitora Manasije i jednog od najvećih srpskih književnika srednjeg veka.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.
Bez kiselog kupusa i bez komplikovanja, ova letnja varijanta tradicionalnog specijaliteta donosi bogat ukus uz sveže povrće, paradajz, začine i nezaobilaznu aromu pečenja u rerni.
Pored glavnog svetitelja dana, Crkva molitveno proslavlja i Svetog Stefana Visokog, sina kneza Lazara, čuvenog despota, viteza, ktitora Manasije i jednog od najvećih srpskih književnika srednjeg veka.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
