Odanost Hristu spojila je ove ugodnike Božje u večnosti. Prolazeći kroz strašne muke i mučeničku smrt, uzdigli su se do svetosti, postavši simbol nepokolebljive vere i ljubavi.
Srpska pravoslavna crkva sa posebnim poštovanjem 8. septembra obeležava dan Svetih mučenika Adrijana i Natalije, supružnika iz Nikomidije, čije svedočanstvo vere i hrabrosti vekovima nadahnjuje hrišćanske duše. Ova sveta bračna zajednica, iako kratka u vremenskom trajanju, postala je večna u svetlosti Hristove ljubavi.
Adrijan, načelnik pretora i neznabožac, gledao je sa divljenjem hrabrost 23 hrišćana, uhvaćenih i mučenih zbog vere u Hrista, te ga je njihov mir i strpljenje dotaklo do srca. U njima je video neustrašivu snagu, nadahnutu verom u Boga i obećanje večnog blaženstva. Radosno je odlučio da se pridruži onima koje je posmatrao i ispovedio svoju veru, govoreći carski rečima: „Zapiši i moje ime sa ovima svetima, i ja sam hrišćanin!“
Njegova bračnica Sveta Natalija, bila je potajna hrišćanka, te kada je čula za muževljevo obraćenje, obradovala se duhovnom radošću koja prevazilazi ljudski razum. Njena ljubav prema bračniku i prema Hristu ispunjavala ju je nadljudskom snagom, te je, uprkos suzama i bolu, stajala uz Adrijana, hrabreći ga da izdrži strašne muke koje je podnosio za veru.
Facebook
Ikona Svetih mučenika Adrijana i Natalije
Kada je Adrijan sa ostalim hrišćanima bio zatvoren u tamnici, Natalija je dolazila i služila im sa ljubavlju, pružajući im snagu.
Posle dugih muka, car je naredio da se mučenicima čekićem prebiju ruke i noge, što su izvršili na nakovnju. Adrijan i ostalih 23 svetih mučenika izdahnuli su u preteškim mukama. Natalija je prenela mošti svoga bračnika u Carigrad, gde ih je česno sahranila. Nekoliko dana kasnije, Sveti Adrijan joj se javio u svetlosti i pozvao je da mu se pridruži, a ona je mirno predala svoj duh Bogu.
U njihovom žitiju ogleda se duboko svedočenje istine vere – da su mučenici Hristovi oni koji su spoznali večnu istinu ljubavi Božje i postali nosioci svetlosti koja nadmašuje svaku tamu ovoga sveta. Sveti Adrijan i Natalija nisu samo primer bračne ljubavi, već i zajedničkog hoda u veri, čak i kroz najteže kušnje. Njihova vera ih je ujedinila ne samo u životu, već i u večnosti, gde su pronašli mir u Gospodu.
Smešten u mirnoj klisuri iznad reke Moravice, manastir posvećen Svetim arhangelima Mihailu i Gavrilu prkosi vremenu, čuvajući freske, stare ikone, legende o Svetom Savi i svedočanstva o hrabrim borcima koji su ustali protiv osvajača.
Uz blagoslov poglavara Srpske pravoslavne crkve, u hramovima širom Beograda u nedelju, 22. septembra od 10 do 14 časova organizovaće se dobrovoljno davanje krvi, kao podrška onima kojima je najpotrebnija.
Stotine učenika, nastavnika i roditelja okupili su se u šabačkom Sabornom hramu Svetih apostola Petra i Pavla u veri i nadi da će im Božiji blagoslov pomoći u ostvarivanju uspeha i ličnom razvoju.
U vremenu kada medicina hladno određuje granicu života, otac Ugrin donosi surovu istinu o abortusu, otvarajući pitanje koje svako društvo mora da postavi sebi: koliko daleko smo spremni da idemo u ime prava na izbor?
Sveti Teofan Zatvornik nas 13. ponedeljka po Pedesetnici u svojoj knjizi podseća na suštinu istinske hvale Gospodu – ne samo kroz reči, već kroz dela. Sam naš život treba da postane tiha, ali moćna pesma Bogu, poput ruže koja ne govori, ali svojim mirisom ispunjava svet.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
Nedavna dešavanja u Trsteniku potvrđuju da problemi u vezi sa pravom na slobodan izbor učenika i dalje traju, uprkos upozorenjima SPC i naporima državnih organa da se spreči neprihvatljivo ponašanje predstavnika nekih školskih ustanova.
Ikonopisanje je više od umetnosti - to je duhovni čin kroz koji se projavljuje božanska prisutnost. Episkop novobrdski za Religiju pripoveda o svom iskustvu u ikonopisanju i dubokoj vezi između vere i umetnosti.
Bivši rektor Cetinjske bogoslovije i nadareni besednik razbija zablude i ukazuje na pravu svrhu sedmog dana, pozivajući nas da se duhovno uzdignemo kroz molitvu, ljubav i brigu za bližnje.
Današnji dan, obeležen sećanjem na život i stradanje ovog sveca, podseća sve nas na hrabrost i postojanost vere. Njegova žrtva nije samo svedočanstvo prošlih vremena, već i nadahnuće svakom verniku da u svom životu nosi svetlost Hristovog vaskrsenja, bez obzira na iskušenja i izazove.
Srpska pravoslavna crkva se 5. septembra seća života i mučeništva episkopa Lionskog, koji je svojom borbom protiv gnosticizma i nepokolebljivom verom ostavio neizbrisiv pečat u istoriji hrišćanstva.
Ova dva sveta mučenika žrtvovala su svoje živote zbog nepokolebljive vere u Hrista. Njihovi životi podsećaju nas na hrabrost, snagu duhovne postojanosti i milosrđa, koje nadmašuju sva zemaljska blaga.
Svetica koju danas proslavljamo podseća nas da, bez obzira na iskušenja i nepravde koje nas mogu snaći u životu, vera u Gospoda i postojanost u molitvi uvek donose duhovnu pobedu.
Kroz svoju izuzetnu službu i nepokolebljivu hrabrost, ovaj svetac je postavio temelje Srpske pravoslavne crkve, ostavljajući trajan pečat na istoriji i duhovnom životu Srba. Njegova duhovna baština i dalje svetli kao putokaz za sve vernike.
Današnji dan, obeležen sećanjem na život i stradanje ovog sveca, podseća sve nas na hrabrost i postojanost vere. Njegova žrtva nije samo svedočanstvo prošlih vremena, već i nadahnuće svakom verniku da u svom životu nosi svetlost Hristovog vaskrsenja, bez obzira na iskušenja i izazove.
Slavimo sveca koji je molitvom i verom pomogao hiljadama duša, isceljujući ih i darujući im nadu. Njegov život, proveden na stubu u postu i tišini, ostaje simbol vere i milosti, dok se na mestu njegovog stuba i danas događaju mnoga čudesa.
Krsni hod desetina hiljada vernika, sveštenstva i monaštva, konjanici u istorijskim oklopima i simboličan prolazak brodova oživljaveli su trovekovni put moštiju nebeskog zaštitnika grada.
Podvižnik manastira Visoki Dečani, iako bez vida, prenosi nebesku mudrost i postojanu veru. Njegov izvanredan dar za pojanje dirne svakog ko ga čuje, dok bratstvo i vernici o njemu govore sa najvećim poštovanjem.
Od strogih monaških propisa do svakodnevnih bogoslužbenih službi običnih vernika – saznajte kako drevni crkveni vodič donosi duhovnu ravnotežu u životima pravoslavaca danas.
