Odanost Hristu spojila je ove ugodnike Božje u večnosti. Prolazeći kroz strašne muke i mučeničku smrt, uzdigli su se do svetosti, postavši simbol nepokolebljive vere i ljubavi.
Srpska pravoslavna crkva sa posebnim poštovanjem 8. septembra obeležava dan Svetih mučenika Adrijana i Natalije, supružnika iz Nikomidije, čije svedočanstvo vere i hrabrosti vekovima nadahnjuje hrišćanske duše. Ova sveta bračna zajednica, iako kratka u vremenskom trajanju, postala je večna u svetlosti Hristove ljubavi.
Adrijan, načelnik pretora i neznabožac, gledao je sa divljenjem hrabrost 23 hrišćana, uhvaćenih i mučenih zbog vere u Hrista, te ga je njihov mir i strpljenje dotaklo do srca. U njima je video neustrašivu snagu, nadahnutu verom u Boga i obećanje večnog blaženstva. Radosno je odlučio da se pridruži onima koje je posmatrao i ispovedio svoju veru, govoreći carski rečima: „Zapiši i moje ime sa ovima svetima, i ja sam hrišćanin!“
Njegova bračnica Sveta Natalija, bila je potajna hrišćanka, te kada je čula za muževljevo obraćenje, obradovala se duhovnom radošću koja prevazilazi ljudski razum. Njena ljubav prema bračniku i prema Hristu ispunjavala ju je nadljudskom snagom, te je, uprkos suzama i bolu, stajala uz Adrijana, hrabreći ga da izdrži strašne muke koje je podnosio za veru.
Kada je Adrijan sa ostalim hrišćanima bio zatvoren u tamnici, Natalija je dolazila i služila im sa ljubavlju, pružajući im snagu.
Posle dugih muka, car je naredio da se mučenicima čekićem prebiju ruke i noge, što su izvršili na nakovnju. Adrijan i ostalih 23 svetih mučenika izdahnuli su u preteškim mukama. Natalija je prenela mošti svoga bračnika u Carigrad, gde ih je česno sahranila. Nekoliko dana kasnije, Sveti Adrijan joj se javio u svetlosti i pozvao je da mu se pridruži, a ona je mirno predala svoj duh Bogu.
U njihovom žitiju ogleda se duboko svedočenje istine vere – da su mučenici Hristovi oni koji su spoznali večnu istinu ljubavi Božje i postali nosioci svetlosti koja nadmašuje svaku tamu ovoga sveta. Sveti Adrijan i Natalija nisu samo primer bračne ljubavi, već i zajedničkog hoda u veri, čak i kroz najteže kušnje. Njihova vera ih je ujedinila ne samo u životu, već i u večnosti, gde su pronašli mir u Gospodu.
Srpski patrijarh poručio da njen rad predstavlja primer istrajnosti, dok je odlikovana sudija istakla da bi, kada bi ponovo birala, učinila isto.
Bez jaja i mlečnih proizvoda, ovaj kremasti namaz može biti idealan izbor za dane posta na ulju, kao predjelo ili dodatak omiljenim jelima.
Sveti oci vekovima upozoravaju da se istina ne nameće silom niti se izgovara u trenutku kada druga strana nije spremna da je prihvati.
Od gematrije i mističnih tumačenja do svetih tekstova i običaja, brojevi u jevrejskoj tradiciji nisu samo oznake količine već nose duboku simboliku koja otkriva pogled judaizma na stvaranje, veru, čoveka i zajednicu.
Crkveno učenje podseća da vernici ne bi trebalo olako da pristupaju oltaru. Od naklona i odgovora „Amin“ do duhovne pripreme za primanje Svete evharistije, postoje pravila čije zanemarivanje može imati ozbiljan verski značaj.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U tom smislu, brak nije cilj sam po sebi, već sredstvo kroz koje se čovek približava Bogu.
Kao rimski vojvoda, još nekršten, predvodio je vojsku uz pomoć Hrista, podneo mučeništvo i ostavio neizbrisiv trag kroz vekove.
Skriveni hrišćanin na carskom dvoru odbio je idolsku hranu i priznao Hrista pred Trajanom – predanje otkriva šta se dogodilo u tamnici kad je izdahnuo.
Pravoslavlje naglašava da brak treba da bude put duhovnog uzrastanja, ljubavi, žrtve i međusobnog služenja.
Sveti Manuil, Savel i Ismail bili su Persijanci, sinovi oca neznabošca i majke hrišćanke, koja ih je odmalena vaspitala u duhu Jevanđelja i privela svetom krštenju.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Tihona Amatuntskog po starom, odnosno Svete apostole Petra i Pavla po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava blagdan Svetih apostola Petra i Pavla, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznati veliki praznik.
Sveti Tihon je, po uzoru na svete apostole, neumorno obilazio narod, poučavao, krštavao i svojim primerom privodio ljude Hristu.
Za pravoslavne Srbe ovaj praznik simbolizuje žrtvu, hrabrost i neprekidna nastojanja za slobodom i pravdom, istakao je teolog Đurđević.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Manuila, Savela i Ismaila po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sabor Svetih dvanaest apostola (Pavlovdan). Katolička crkva obeležava spomendan Rimskih prvomučenika, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedna neobična pouka o kanti punoj vode otkriva zašto veliki broj ljudi dolazi pred Boga sa molbama, ali malo njih sa iskrenim pokajanjem.
Posle velike porodične tragedije, zajednica pokazala brigu za decu sveštenika i popadije, obezbedivši im krov nad glavom kao trajnu podršku.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
