Odanost Hristu spojila je ove ugodnike Božje u večnosti. Prolazeći kroz strašne muke i mučeničku smrt, uzdigli su se do svetosti, postavši simbol nepokolebljive vere i ljubavi.
Srpska pravoslavna crkva sa posebnim poštovanjem 8. septembra obeležava dan Svetih mučenika Adrijana i Natalije, supružnika iz Nikomidije, čije svedočanstvo vere i hrabrosti vekovima nadahnjuje hrišćanske duše. Ova sveta bračna zajednica, iako kratka u vremenskom trajanju, postala je večna u svetlosti Hristove ljubavi.
Adrijan, načelnik pretora i neznabožac, gledao je sa divljenjem hrabrost 23 hrišćana, uhvaćenih i mučenih zbog vere u Hrista, te ga je njihov mir i strpljenje dotaklo do srca. U njima je video neustrašivu snagu, nadahnutu verom u Boga i obećanje večnog blaženstva. Radosno je odlučio da se pridruži onima koje je posmatrao i ispovedio svoju veru, govoreći carski rečima: „Zapiši i moje ime sa ovima svetima, i ja sam hrišćanin!“
Njegova bračnica Sveta Natalija, bila je potajna hrišćanka, te kada je čula za muževljevo obraćenje, obradovala se duhovnom radošću koja prevazilazi ljudski razum. Njena ljubav prema bračniku i prema Hristu ispunjavala ju je nadljudskom snagom, te je, uprkos suzama i bolu, stajala uz Adrijana, hrabreći ga da izdrži strašne muke koje je podnosio za veru.
Kada je Adrijan sa ostalim hrišćanima bio zatvoren u tamnici, Natalija je dolazila i služila im sa ljubavlju, pružajući im snagu.
Posle dugih muka, car je naredio da se mučenicima čekićem prebiju ruke i noge, što su izvršili na nakovnju. Adrijan i ostalih 23 svetih mučenika izdahnuli su u preteškim mukama. Natalija je prenela mošti svoga bračnika u Carigrad, gde ih je česno sahranila. Nekoliko dana kasnije, Sveti Adrijan joj se javio u svetlosti i pozvao je da mu se pridruži, a ona je mirno predala svoj duh Bogu.
U njihovom žitiju ogleda se duboko svedočenje istine vere – da su mučenici Hristovi oni koji su spoznali večnu istinu ljubavi Božje i postali nosioci svetlosti koja nadmašuje svaku tamu ovoga sveta. Sveti Adrijan i Natalija nisu samo primer bračne ljubavi, već i zajedničkog hoda u veri, čak i kroz najteže kušnje. Njihova vera ih je ujedinila ne samo u životu, već i u večnosti, gde su pronašli mir u Gospodu.
Sveštenik Jevgenije Murzin objašnjava zbog čega su radost spasenja i sećanje na Hristovo stradanje neraskidivo povezani.
: U besedi za nedelju 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta takvo jedinstvo zaista znači i kako se čovek po blagodati Božjoj približava Gospodu kroz ljubav, poslušnost, dobrotu i žrtvu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Vozdviženje časnog Krsta, Krstovdan, po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Sveti mučenik Kalistrat i 49 mučenika sa njim. Katolička crkva obeležava Svetog Vinka Paulskog, dok Jevreji danas praznuju drugi dan Sukota, a muslimani nemaju neki veliki praznik.
Od večernjeg bdenija do praznične liturgije, čina Vozdviženja i celivanja Časnog krsta, ovo su najvažniji trenuci bogosluženja koje bi parohijani trebalo da poznaju.
Ruski svetitelj govorio je o borbi sa strastima, promeni misli i delima koja čoveka vode ka Bogu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U besedi za subotu 16. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta znači kada telo preuzme primat nad duhom i zašto je preporod moguć sve do poslednjeg trenutka života.
U besedi za petak 12. sedmice po Duhovima, Vladika Nikolaj poredi ratove hrišćanskih i neznabožačkih naroda, a zatim mnogo dublje govori o sukobu koji čovek vodi sa sopstvenim strastima i o miru koji počinje u duši.
Reči Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog objašnjavaju kako čovek, oslanjajući se isključivo na sopstvenu procenu, može lako da previdi ono najvažnije i skrene sa pravog puta.
U besedi za nedelju treće sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Mojseju, Muhamedu i prirodi kao osloncima koje mnogi prihvataju, ali ih stavlja pred potpuno drugačiji sud.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Vozdviženje časnog Krsta, Krstovdan, po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Sveti mučenik Kalistrat i 49 mučenika sa njim. Katolička crkva obeležava Svetog Vinka Paulskog, dok Jevreji danas praznuju drugi dan Sukota, a muslimani nemaju neki veliki praznik.
Od večernjeg bdenija do praznične liturgije, čina Vozdviženja i celivanja Časnog krsta, ovo su najvažniji trenuci bogosluženja koje bi parohijani trebalo da poznaju.
Ovaj praznik čuva sećanje na pronalazak svetinje na Golgoti, njeno odnošenje u Persiju i povratak u Jerusalim, uz priču o caru Irakliju koji je Krst poneo bosonog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Kornilija po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Sveti apostol i jevanđelista Jovan Bogoslov i Prepodobni Nil Kalabrijski. Katolička crkva obeležava Svete Kozmu i Damjana, dok Jevreji danas praznuju prvi dan Sukota, a muslimani nemaju veći praznik.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
Neke navike prenose se generacijama, ali nisu deo pravoslavnog predanja: evo šta treba izbegavati prilikom posete grobovima bližnjih.
Svetogorski starac govorio je o čoveku koji se posle pada obraća Gospodu i otkrio šta, prema njegovom iskustvu, može da bude presudno za takvu molitvu.
Kremast, mirisan i bogat, ovaj namaz od nekoliko dostupnih sastojaka odlično se slaže sa vrućom projom, hlebom, ali i kao dodatak jutarnjem ili glavnom obroku.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
