Odanost Hristu spojila je ove ugodnike Božje u večnosti. Prolazeći kroz strašne muke i mučeničku smrt, uzdigli su se do svetosti, postavši simbol nepokolebljive vere i ljubavi.
Srpska pravoslavna crkva sa posebnim poštovanjem 8. septembra obeležava dan Svetih mučenika Adrijana i Natalije, supružnika iz Nikomidije, čije svedočanstvo vere i hrabrosti vekovima nadahnjuje hrišćanske duše. Ova sveta bračna zajednica, iako kratka u vremenskom trajanju, postala je večna u svetlosti Hristove ljubavi.
Adrijan, načelnik pretora i neznabožac, gledao je sa divljenjem hrabrost 23 hrišćana, uhvaćenih i mučenih zbog vere u Hrista, te ga je njihov mir i strpljenje dotaklo do srca. U njima je video neustrašivu snagu, nadahnutu verom u Boga i obećanje večnog blaženstva. Radosno je odlučio da se pridruži onima koje je posmatrao i ispovedio svoju veru, govoreći carski rečima: „Zapiši i moje ime sa ovima svetima, i ja sam hrišćanin!“
Njegova bračnica Sveta Natalija, bila je potajna hrišćanka, te kada je čula za muževljevo obraćenje, obradovala se duhovnom radošću koja prevazilazi ljudski razum. Njena ljubav prema bračniku i prema Hristu ispunjavala ju je nadljudskom snagom, te je, uprkos suzama i bolu, stajala uz Adrijana, hrabreći ga da izdrži strašne muke koje je podnosio za veru.
Kada je Adrijan sa ostalim hrišćanima bio zatvoren u tamnici, Natalija je dolazila i služila im sa ljubavlju, pružajući im snagu.
Posle dugih muka, car je naredio da se mučenicima čekićem prebiju ruke i noge, što su izvršili na nakovnju. Adrijan i ostalih 23 svetih mučenika izdahnuli su u preteškim mukama. Natalija je prenela mošti svoga bračnika u Carigrad, gde ih je česno sahranila. Nekoliko dana kasnije, Sveti Adrijan joj se javio u svetlosti i pozvao je da mu se pridruži, a ona je mirno predala svoj duh Bogu.
U njihovom žitiju ogleda se duboko svedočenje istine vere – da su mučenici Hristovi oni koji su spoznali večnu istinu ljubavi Božje i postali nosioci svetlosti koja nadmašuje svaku tamu ovoga sveta. Sveti Adrijan i Natalija nisu samo primer bračne ljubavi, već i zajedničkog hoda u veri, čak i kroz najteže kušnje. Njihova vera ih je ujedinila ne samo u životu, već i u večnosti, gde su pronašli mir u Gospodu.
U Apostolskoj palati predsednik Hrvatske uručio papi kopiju glagoljskog misala iz 1483. godine i uputio poziv Svetom Ocu da poseti Hrvatsku.
Posle trideset godina, prepodobni Prohor se u snu javio caru Diogenu i opomenuo ga rečima: "Zašto, Diogene, zaboravi svoje pređašnje haljine i mene starca? Postaraj se da mi podigneš makar mali hram".
Za Mitrovske zadušnice uvek bi pre izlaska na groblje trebalo otići na liturgiju.
U Hramu Svetog Save na Vračaru biće služen pomen nastradalima u nesreći na novosadskoj železničkoj stanici, ali i svim upokojenim pravoslavnim hrišćanima povodom Zadušnica.
Sveti oci uče da tuga može da zarobi dušu jače nego bilo koja druga strast.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Kao rimski vojvoda, još nekršten, predvodio je vojsku uz pomoć Hrista, podneo mučeništvo i ostavio neizbrisiv trag kroz vekove.
Skriveni hrišćanin na carskom dvoru odbio je idolsku hranu i priznao Hrista pred Trajanom – predanje otkriva šta se dogodilo u tamnici kad je izdahnuo.
Pravoslavlje naglašava da brak treba da bude put duhovnog uzrastanja, ljubavi, žrtve i međusobnog služenja.
Savremeni način života, ubrzan tempo, ekonomska nesigurnost, kao i rastući individualizam doveli su do toga da se brak i porodica sve više doživljavaju kao teret, a ne kao duhovni i emocionalni oslonac.
Posle trideset godina, prepodobni Prohor se u snu javio caru Diogenu i opomenuo ga rečima: "Zašto, Diogene, zaboravi svoje pređašnje haljine i mene starca? Postaraj se da mi podigneš makar mali hram".
Za Mitrovske zadušnice uvek bi pre izlaska na groblje trebalo otići na liturgiju.
Srpska pravoslavna crkva 31. oktobra proslavlja dvojicu velikih svetitelja: apostola koji je Jvanđeljem dotakao srca ljudi i mitropolita koji je verom i mudrošću ujedinio narod Crne Gore.
Sveti Luka se smatra i osnivačem hrišćanskog ikonopisa.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Ova svetiteljka, koju Srbi naročito poštuju, smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih, ali i čuvarkom doma i porodice.
Spoj jednostavnosti i luksuza u jelu koje izgleda kao iz restorana, a pravi se lako kod kuće.
Srpska pravoslavna crkva 31. oktobra proslavlja Svetog Luku, apostola, lekara i slikara, koji je prvi naslikao ikonu Presvete Bogorodice i zapisao Jevanđelje puno saosećanja i milosti.
Najbrži greh često nije delo ruku, već ono što izgovorimo - današnja beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog pokazuje kako kontrola jezika i mudro ćutanje mogu doneti snagu, mir i unutrašnju slobodu.
