Put ovog ugodnika Božjeg od sluge razvratne bogatašice do mučenika za Hrista, prati priča o dubokom pokajanju, neverovatnoj vernosti i čudesnom spasenju, koja nas podseća na moć istinske ljubavi i vere.
Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog mučenika Bonifatija, primer duboke preobrazbe koju donosi iskreno pokajanje i vera u Hrista. Njegov život je svedočanstvo da je u Gospodu moguć put od najdubljeg greha do najuzvišenijeg svetiteljstva.
Bonifatije je u mladosti bio sluga bogataške žene Aglaide u Rimu, sa kojom je delio život u gresima i razvratu. Duše njih doboje bile su obavijene tamom neznabožačkog verovanja i svetovnih strasti. Međutim, Bog, koji ljubi svakog čoveka, otvorio je put spasenja i za Bonifatija.
Jednog dana, Aglaida je poželela da u svom domu ima mošti mučenika Hristovog, verujući da će joj one doneti zaštitu i blagoslov. Bonifatije je, po njenom nalogu, krenuo u Aziju da pronađe ono što je ona želela. Na rastanku je sa osmehom, ali i neočekivanim prozrenjem, rekao: „Ako ne mogu pronaći mučeničke mošti, a tebi donesu moje telo, koje za Hrista postrada, hoćeš li ga primiti sa čašću?“ Aglaida je ove reči odbacila kao šalu, ne sluteći šta će se dogoditi.
Printskrin
Ikona Svetog mučenika Bonifatija
U gradu Tarsu, Bonifatije je zatekao prizore koji su ga duboko potresli. Mnogi hrišćani su stradali zbog svoje vere – neki su bili osakaćeni, drugima su oči bile izbodene, dok su treći mučeni na različite surove načine. U tim trenucima, Bonifatije je osetio kako mu se srce preobražava. Sa suzama u očima, ispovedio je svoju veru u Hrista i uzviknuo: „I ja sam hrišćanin!“
Njegovo stradanje bilo je mučno, ali slavno. Bio je nemilosrdno pretučen, izlili su mu vrelo olovo u usta, a kada ni to nije nanelo štetu njegovom duhu, posečen je mačem. Telo Svetog Bonifatija su njegovi saputnici odneli nazad u Rim.
Aglaidi se u snu javio anđeo Gospodnji, sa rečima: „Primi onoga koji je bio tvoj sluga, a sada je naš brat i zaštitnik tvoga života.“ Potresena ovom porukom, dočekala je mošti Bonifatija, sagradila crkvu u njegovu čast i položila njegovo telo u nju. Potom je ostavila raskošni život, razdajući svoje bogatstvo siromašnima, i ostatak života provela u iskrenom pokajanju.
Život Svetog mučenika Bonifatija podseća nas da su pokajanje i ljubav Hristova jači od bilo kog greha. Njegova vera, stradanje i konačna slava opomena su svima da nikad nije kasno za povratak Gospodu i da svako može postati svetitelj, ako svoje srce iskreno preda Hristu.
Danas se njegovim molitvama obraćamo za snagu u borbi sa sopstvenim slabostima, verujući da nas njegov primer vodi ka spasenju.
Naime, iz našeg naroda se polako ovaj pozdrav izobičavao, a Srbi su prihvatili tuđe odnosno prevode tuđih pozdrava, pa smo došli do toga da nam je danas uobičajeno, da kada sretnemo nekoga kažemo "dobro jutro, dobar dan ili dobro veče", a on nam otpozdravi na isti način.
Ovaj zvuk nije samo poziv na molitvu, već nosi duboku duhovnu poruku, povezanu sa istorijom, tradicijom i verom. To je simbol nade i Božje milosti, koji je prešao put od drevnih truba do modernih zvonika.
Dimitrije Avdejev, kao pravoslavni hrišćanin i lekar sa 25 godina iskustva, smatra da mnogi psihički poremećaji potiču od grešnog načina života, odnosno od strasti i poroka koji duboko ukorenjuju dušu čoveka.
Kratak razgovor koji počinje bezazleno, a završava se neprijatnim ogledalom u kome se prepoznaju vera bez napora, pobožnost bez dela i razlog zbog kog mnogi beže od istine o sebi.
U besedi za 27. subotu po Duhovima, saznajte Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako svakodnevno preispitivanje i pokajanje mogu vratiti svetlost u život.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog Andreja Prvozvanog po starom kalendaru, a po novom kalendaru Svetog mučenika Evstratija. Katolici su u Drugoj nedelji Adventa, dok su u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Prva četiri ajeta sure El-Mulk otkrivaju beskonačnu Božiju moć, savršenu harmoniju kosmosa i pozivaju vas da sagledate vlastiti život iz potpuno nove perspektive.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
U svojoj knjizi Misli za svaki dan u godini, za subotu četvrte sedmice Velikog posta, svetitelj otkriva duhovnu istinu koja se ne može ignorisati – telesni i krvni život nisu put ka večnosti, već prepreka koju treba prevazići.
Od listova kojima su se Adam i Eva pokrili nakon prvog greha, preko drveća u čijoj su hladovini pravednici tražili mir, do Hristove poruke o duhovnom plodu – smokva u Bibliji nosi duboku simboliku i suštinske pouke za svakog vernika.
Mnogi vernici pokušavaju da klasifikuju grehove, ali starešina Crkve Svete Trojice na Rumiji ukazuje na to da takvo razmišljanje vodi u opasnost i objašnjava zašto je istinsko pokajanje jedini put ka unutrašnjoj čistoti i Božjem prisustvu u nama.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog Andreja Prvozvanog po starom kalendaru, a po novom kalendaru Svetog mučenika Evstratija. Katolici su u Drugoj nedelji Adventa, dok su u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Od dečaka koji je tragao za Bogom do episkopa čije su mošti ostale netruležne - život ovog svetitelja spojio je Studenicu, Rusiju, Čikago i Libertvil, ostavljajući srpskom narodu u Americi duhovno uporište koje traje do danas.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
Otac desetoro dece poslao je patrijarhu carigradskom poruku koja se munjevito proširila među vernicima i pokrenula lavinu reakcija u teološkim i crkvenim krugovima.
Protojerej Tarasije Zabudjko rasvetljava nedoumicu o kojoj se u parohijama najčešće govori tiho, objašnjavajući da se suština ove zabrane ne tiče vrednovanja žene, već svetosti mesta na kojem se savršava Bezkrvna Žrtva.
Prvi srpski vladika u Americi, koga danas proslavljamo kao svetitelja, objasnio je da telesne nevolje nisu slučajnost, već prilika za pokajanje, duhovni rast i otkrivanje unutrašnjih slabosti.
