Put ovog ugodnika Božjeg od sluge razvratne bogatašice do mučenika za Hrista, prati priča o dubokom pokajanju, neverovatnoj vernosti i čudesnom spasenju, koja nas podseća na moć istinske ljubavi i vere.
Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog mučenika Bonifatija, primer duboke preobrazbe koju donosi iskreno pokajanje i vera u Hrista. Njegov život je svedočanstvo da je u Gospodu moguć put od najdubljeg greha do najuzvišenijeg svetiteljstva.
Bonifatije je u mladosti bio sluga bogataške žene Aglaide u Rimu, sa kojom je delio život u gresima i razvratu. Duše njih doboje bile su obavijene tamom neznabožačkog verovanja i svetovnih strasti. Međutim, Bog, koji ljubi svakog čoveka, otvorio je put spasenja i za Bonifatija.
Jednog dana, Aglaida je poželela da u svom domu ima mošti mučenika Hristovog, verujući da će joj one doneti zaštitu i blagoslov. Bonifatije je, po njenom nalogu, krenuo u Aziju da pronađe ono što je ona želela. Na rastanku je sa osmehom, ali i neočekivanim prozrenjem, rekao: „Ako ne mogu pronaći mučeničke mošti, a tebi donesu moje telo, koje za Hrista postrada, hoćeš li ga primiti sa čašću?“ Aglaida je ove reči odbacila kao šalu, ne sluteći šta će se dogoditi.
Printskrin
Ikona Svetog mučenika Bonifatija
U gradu Tarsu, Bonifatije je zatekao prizore koji su ga duboko potresli. Mnogi hrišćani su stradali zbog svoje vere – neki su bili osakaćeni, drugima su oči bile izbodene, dok su treći mučeni na različite surove načine. U tim trenucima, Bonifatije je osetio kako mu se srce preobražava. Sa suzama u očima, ispovedio je svoju veru u Hrista i uzviknuo: „I ja sam hrišćanin!“
Njegovo stradanje bilo je mučno, ali slavno. Bio je nemilosrdno pretučen, izlili su mu vrelo olovo u usta, a kada ni to nije nanelo štetu njegovom duhu, posečen je mačem. Telo Svetog Bonifatija su njegovi saputnici odneli nazad u Rim.
Aglaidi se u snu javio anđeo Gospodnji, sa rečima: „Primi onoga koji je bio tvoj sluga, a sada je naš brat i zaštitnik tvoga života.“ Potresena ovom porukom, dočekala je mošti Bonifatija, sagradila crkvu u njegovu čast i položila njegovo telo u nju. Potom je ostavila raskošni život, razdajući svoje bogatstvo siromašnima, i ostatak života provela u iskrenom pokajanju.
Život Svetog mučenika Bonifatija podseća nas da su pokajanje i ljubav Hristova jači od bilo kog greha. Njegova vera, stradanje i konačna slava opomena su svima da nikad nije kasno za povratak Gospodu i da svako može postati svetitelj, ako svoje srce iskreno preda Hristu.
Danas se njegovim molitvama obraćamo za snagu u borbi sa sopstvenim slabostima, verujući da nas njegov primer vodi ka spasenju.
Naime, iz našeg naroda se polako ovaj pozdrav izobičavao, a Srbi su prihvatili tuđe odnosno prevode tuđih pozdrava, pa smo došli do toga da nam je danas uobičajeno, da kada sretnemo nekoga kažemo "dobro jutro, dobar dan ili dobro veče", a on nam otpozdravi na isti način.
Ovaj zvuk nije samo poziv na molitvu, već nosi duboku duhovnu poruku, povezanu sa istorijom, tradicijom i verom. To je simbol nade i Božje milosti, koji je prešao put od drevnih truba do modernih zvonika.
Dimitrije Avdejev, kao pravoslavni hrišćanin i lekar sa 25 godina iskustva, smatra da mnogi psihički poremećaji potiču od grešnog načina života, odnosno od strasti i poroka koji duboko ukorenjuju dušu čoveka.
Od narodnih predanja o zaštiti doma i zdravlju do pogrešnog razumevanja uloge ikona, Crkva objašnjava gde se završava iskreno poštovanje svetitelja, a gde počinju verovanja koja nisu deo pravoslavnog učenja.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je da snaga naroda počiva na očuvanju vere i identiteta, podsećajući da Vidovdan i Sveti knez Lazar svedoče o izboru večnih vrednosti koje su kroz vekove čuvale dostojanstvo i slobodu.
Recept monahinje Atanasije Rašić iz knjige "Ko posti, dušu gosti" spaja krompir, šargarepu, celer i karfiol sa mirisnim sosom od paradajza i belog luka u jednostavno, zasitno jelo koje se lako priprema i dugo pamti.
Sveti Manuil, Savel i Ismail bili su Persijanci, sinovi oca neznabošca i majke hrišćanke, koja ih je odmalena vaspitala u duhu Jevanđelja i privela svetom krštenju.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U svojoj knjizi Misli za svaki dan u godini, za subotu četvrte sedmice Velikog posta, svetitelj otkriva duhovnu istinu koja se ne može ignorisati – telesni i krvni život nisu put ka večnosti, već prepreka koju treba prevazići.
Od listova kojima su se Adam i Eva pokrili nakon prvog greha, preko drveća u čijoj su hladovini pravednici tražili mir, do Hristove poruke o duhovnom plodu – smokva u Bibliji nosi duboku simboliku i suštinske pouke za svakog vernika.
Mnogi vernici pokušavaju da klasifikuju grehove, ali starešina Crkve Svete Trojice na Rumiji ukazuje na to da takvo razmišljanje vodi u opasnost i objašnjava zašto je istinsko pokajanje jedini put ka unutrašnjoj čistoti i Božjem prisustvu u nama.
Sveti Manuil, Savel i Ismail bili su Persijanci, sinovi oca neznabošca i majke hrišćanke, koja ih je odmalena vaspitala u duhu Jevanđelja i privela svetom krštenju.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Tihona Amatuntskog po starom, odnosno Svete apostole Petra i Pavla po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava blagdan Svetih apostola Petra i Pavla, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznati veliki praznik.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Crkveno predanje razlikuje ličnu molitvu za takve osobe od liturgijskog pominjanja, a ljubav prema njima ostaje poziv da se za njihovo dobro i spasenje ne prestaje moliti.
U besedi za ponedeljak 5. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da svaka reč ima težinu pred Bogom i poziva hrišćane na čuvanje misli, govora i srca.
Probajte čorbu od sočiva po receptu iz Studenice, pročitajte molitvu Gospodu za oproštaj, zastupništvo i pomoć i duhovno se nadahnite uz pouku Svetog Vasilija Velikog.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
