Put ovog ugodnika Božjeg od sluge razvratne bogatašice do mučenika za Hrista, prati priča o dubokom pokajanju, neverovatnoj vernosti i čudesnom spasenju, koja nas podseća na moć istinske ljubavi i vere.
Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog mučenika Bonifatija, primer duboke preobrazbe koju donosi iskreno pokajanje i vera u Hrista. Njegov život je svedočanstvo da je u Gospodu moguć put od najdubljeg greha do najuzvišenijeg svetiteljstva.
Bonifatije je u mladosti bio sluga bogataške žene Aglaide u Rimu, sa kojom je delio život u gresima i razvratu. Duše njih doboje bile su obavijene tamom neznabožačkog verovanja i svetovnih strasti. Međutim, Bog, koji ljubi svakog čoveka, otvorio je put spasenja i za Bonifatija.
Jednog dana, Aglaida je poželela da u svom domu ima mošti mučenika Hristovog, verujući da će joj one doneti zaštitu i blagoslov. Bonifatije je, po njenom nalogu, krenuo u Aziju da pronađe ono što je ona želela. Na rastanku je sa osmehom, ali i neočekivanim prozrenjem, rekao: „Ako ne mogu pronaći mučeničke mošti, a tebi donesu moje telo, koje za Hrista postrada, hoćeš li ga primiti sa čašću?“ Aglaida je ove reči odbacila kao šalu, ne sluteći šta će se dogoditi.
Printskrin
Ikona Svetog mučenika Bonifatija
U gradu Tarsu, Bonifatije je zatekao prizore koji su ga duboko potresli. Mnogi hrišćani su stradali zbog svoje vere – neki su bili osakaćeni, drugima su oči bile izbodene, dok su treći mučeni na različite surove načine. U tim trenucima, Bonifatije je osetio kako mu se srce preobražava. Sa suzama u očima, ispovedio je svoju veru u Hrista i uzviknuo: „I ja sam hrišćanin!“
Njegovo stradanje bilo je mučno, ali slavno. Bio je nemilosrdno pretučen, izlili su mu vrelo olovo u usta, a kada ni to nije nanelo štetu njegovom duhu, posečen je mačem. Telo Svetog Bonifatija su njegovi saputnici odneli nazad u Rim.
Aglaidi se u snu javio anđeo Gospodnji, sa rečima: „Primi onoga koji je bio tvoj sluga, a sada je naš brat i zaštitnik tvoga života.“ Potresena ovom porukom, dočekala je mošti Bonifatija, sagradila crkvu u njegovu čast i položila njegovo telo u nju. Potom je ostavila raskošni život, razdajući svoje bogatstvo siromašnima, i ostatak života provela u iskrenom pokajanju.
Život Svetog mučenika Bonifatija podseća nas da su pokajanje i ljubav Hristova jači od bilo kog greha. Njegova vera, stradanje i konačna slava opomena su svima da nikad nije kasno za povratak Gospodu i da svako može postati svetitelj, ako svoje srce iskreno preda Hristu.
Danas se njegovim molitvama obraćamo za snagu u borbi sa sopstvenim slabostima, verujući da nas njegov primer vodi ka spasenju.
Naime, iz našeg naroda se polako ovaj pozdrav izobičavao, a Srbi su prihvatili tuđe odnosno prevode tuđih pozdrava, pa smo došli do toga da nam je danas uobičajeno, da kada sretnemo nekoga kažemo "dobro jutro, dobar dan ili dobro veče", a on nam otpozdravi na isti način.
Ovaj zvuk nije samo poziv na molitvu, već nosi duboku duhovnu poruku, povezanu sa istorijom, tradicijom i verom. To je simbol nade i Božje milosti, koji je prešao put od drevnih truba do modernih zvonika.
Dimitrije Avdejev, kao pravoslavni hrišćanin i lekar sa 25 godina iskustva, smatra da mnogi psihički poremećaji potiču od grešnog načina života, odnosno od strasti i poroka koji duboko ukorenjuju dušu čoveka.
Slučaj tivatskog paroha, vezan za Morinj i javne istupe, prerastao je u političko-crkveni spor koji otvara stare rane i nova pitanja u odnosima Zagreba i Podgorice.
Muškarac u braku ima veliku odgovornost, jer je pozvan da bude oslonac, ali ne gospodar, da prednjači u dobru, a ne u sili, i da svojim ponašanjem čuva mir u porodici.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
U svojoj knjizi Misli za svaki dan u godini, za subotu četvrte sedmice Velikog posta, svetitelj otkriva duhovnu istinu koja se ne može ignorisati – telesni i krvni život nisu put ka večnosti, već prepreka koju treba prevazići.
Od listova kojima su se Adam i Eva pokrili nakon prvog greha, preko drveća u čijoj su hladovini pravednici tražili mir, do Hristove poruke o duhovnom plodu – smokva u Bibliji nosi duboku simboliku i suštinske pouke za svakog vernika.
Mnogi vernici pokušavaju da klasifikuju grehove, ali starešina Crkve Svete Trojice na Rumiji ukazuje na to da takvo razmišljanje vodi u opasnost i objašnjava zašto je istinsko pokajanje jedini put ka unutrašnjoj čistoti i Božjem prisustvu u nama.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Antonija Velikog po starom, i Sabor Svetih Tri Jerarha po novom kalendaru. Katolici proslavljaju spomendan Svete Martine i Svete Hijacinte Marescoti, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Malo je onih koji znaju kako su lanci iz jerusalimske i rimske tamnice postali jedna od najpoštovanijih hrišćanskih relikvija i zašto se upravo u njima prepoznaje poruka da prava sloboda ne zavisi od zidova ni od ključeva.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Snaga majki dece sa posebnim potrebama nije u rečima, već u svakom ustajanju kada su već slomljene, u svakom koraku koji prave umesto svog deteta i u ljubavi koja ne zna za granice.
U "Srbskom kuvaru" iz 19. veka jeromonah Jerotej Draganović ostavio je zapis o čorbi od rasola koja je bila više od jela - deo svakodnevice tokom zimskih meseci.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Atanasija Velikog po starom kalendaru i Svete besrebrenike Kira i Jovana po novom kalendaru, dok katolici slave Svetog Ivana Boska, dok u judaizmu i islamu nema velikog verskog praznika.
