Put ovog ugodnika Božjeg od sluge razvratne bogatašice do mučenika za Hrista, prati priča o dubokom pokajanju, neverovatnoj vernosti i čudesnom spasenju, koja nas podseća na moć istinske ljubavi i vere.
Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog mučenika Bonifatija, primer duboke preobrazbe koju donosi iskreno pokajanje i vera u Hrista. Njegov život je svedočanstvo da je u Gospodu moguć put od najdubljeg greha do najuzvišenijeg svetiteljstva.
Bonifatije je u mladosti bio sluga bogataške žene Aglaide u Rimu, sa kojom je delio život u gresima i razvratu. Duše njih doboje bile su obavijene tamom neznabožačkog verovanja i svetovnih strasti. Međutim, Bog, koji ljubi svakog čoveka, otvorio je put spasenja i za Bonifatija.
Jednog dana, Aglaida je poželela da u svom domu ima mošti mučenika Hristovog, verujući da će joj one doneti zaštitu i blagoslov. Bonifatije je, po njenom nalogu, krenuo u Aziju da pronađe ono što je ona želela. Na rastanku je sa osmehom, ali i neočekivanim prozrenjem, rekao: „Ako ne mogu pronaći mučeničke mošti, a tebi donesu moje telo, koje za Hrista postrada, hoćeš li ga primiti sa čašću?“ Aglaida je ove reči odbacila kao šalu, ne sluteći šta će se dogoditi.
Printskrin
Ikona Svetog mučenika Bonifatija
U gradu Tarsu, Bonifatije je zatekao prizore koji su ga duboko potresli. Mnogi hrišćani su stradali zbog svoje vere – neki su bili osakaćeni, drugima su oči bile izbodene, dok su treći mučeni na različite surove načine. U tim trenucima, Bonifatije je osetio kako mu se srce preobražava. Sa suzama u očima, ispovedio je svoju veru u Hrista i uzviknuo: „I ja sam hrišćanin!“
Njegovo stradanje bilo je mučno, ali slavno. Bio je nemilosrdno pretučen, izlili su mu vrelo olovo u usta, a kada ni to nije nanelo štetu njegovom duhu, posečen je mačem. Telo Svetog Bonifatija su njegovi saputnici odneli nazad u Rim.
Aglaidi se u snu javio anđeo Gospodnji, sa rečima: „Primi onoga koji je bio tvoj sluga, a sada je naš brat i zaštitnik tvoga života.“ Potresena ovom porukom, dočekala je mošti Bonifatija, sagradila crkvu u njegovu čast i položila njegovo telo u nju. Potom je ostavila raskošni život, razdajući svoje bogatstvo siromašnima, i ostatak života provela u iskrenom pokajanju.
Život Svetog mučenika Bonifatija podseća nas da su pokajanje i ljubav Hristova jači od bilo kog greha. Njegova vera, stradanje i konačna slava opomena su svima da nikad nije kasno za povratak Gospodu i da svako može postati svetitelj, ako svoje srce iskreno preda Hristu.
Danas se njegovim molitvama obraćamo za snagu u borbi sa sopstvenim slabostima, verujući da nas njegov primer vodi ka spasenju.
Naime, iz našeg naroda se polako ovaj pozdrav izobičavao, a Srbi su prihvatili tuđe odnosno prevode tuđih pozdrava, pa smo došli do toga da nam je danas uobičajeno, da kada sretnemo nekoga kažemo "dobro jutro, dobar dan ili dobro veče", a on nam otpozdravi na isti način.
Ovaj zvuk nije samo poziv na molitvu, već nosi duboku duhovnu poruku, povezanu sa istorijom, tradicijom i verom. To je simbol nade i Božje milosti, koji je prešao put od drevnih truba do modernih zvonika.
Dimitrije Avdejev, kao pravoslavni hrišćanin i lekar sa 25 godina iskustva, smatra da mnogi psihički poremećaji potiču od grešnog načina života, odnosno od strasti i poroka koji duboko ukorenjuju dušu čoveka.
Mitropolit crnogorsko-primorski je vernicima otkrio istinu o hrabrosti svetitelja, mučenicima koji su menjali istoriju i tajnu koju svaki pravoslavac mora znati da bi sačuvao dušu
U svojoj besedi, otac Mihailo je poručio da su meštani Starog Grackog stradali samo zato što su nosili srpsko ime i prezime, što su sakupljali svoju letinu od koje su prehranjivali svoje porodice kako bi opstali na ovoj zemlji.
Veliki otac pustinje još pre 17 vekova upozorio je da će istina biti proglašavana ludošću, a laž mudrošću – njegova poruka nije bila zastrašivanje, već vapaj da se čovek vrati veri i Hristovoj istini dok nije kasno.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
U svojoj knjizi Misli za svaki dan u godini, za subotu četvrte sedmice Velikog posta, svetitelj otkriva duhovnu istinu koja se ne može ignorisati – telesni i krvni život nisu put ka večnosti, već prepreka koju treba prevazići.
Od listova kojima su se Adam i Eva pokrili nakon prvog greha, preko drveća u čijoj su hladovini pravednici tražili mir, do Hristove poruke o duhovnom plodu – smokva u Bibliji nosi duboku simboliku i suštinske pouke za svakog vernika.
Mnogi vernici pokušavaju da klasifikuju grehove, ali starešina Crkve Svete Trojice na Rumiji ukazuje na to da takvo razmišljanje vodi u opasnost i objašnjava zašto je istinsko pokajanje jedini put ka unutrašnjoj čistoti i Božjem prisustvu u nama.
Car Likinije naredio je najstrašnije mučenje, ali ni vatra ni bol nisu slomili njihove reči – „Mi smo hrišćani“. Danas ih slavimo kao svetitelje čija hrabrost nadahnjuje vekovima.
Njegov život, od susreta sa Hristom i apostolom Petrom, pa do mučeničke smrti, svedoči o tome da istinska molitva ima snagu da sačuva čitav narod i porazi tamu ovoga sveta.
U svojoj besedi, otac Mihailo je poručio da su meštani Starog Grackog stradali samo zato što su nosili srpsko ime i prezime, što su sakupljali svoju letinu od koje su prehranjivali svoje porodice kako bi opstali na ovoj zemlji.
Ovo drevno jelo u srpskim domovima i manastirima pripremalo se u danima najstrožeg posta, a danas osvaja sve koji tragaju za laganim i okrepljujućim obrokom.
U besedi za sredu 7. sedmice po Duhovima, vladika Nikolaj Velimirović upozorava na tri strasti koje uništavaju duhovno pastirstvo i otkriva vrline koje vode ka spasenju i pravoj službi Bogu.
