Na svom putu od greha do svetosti, ovaj ugodnik Božji postao je primer hrišćanskog preobražaja i snage vere Isusove.
Srpska pravoslavna crkva 10. septembra molitveno se seća Prepodobnog Mojseja Murina, svetitelja čije ime je upisano u knjigu večnog života ne zbog čestitosti od početka, već zbog dubokog pokajanja i nepokolebljivog podviga. Ovaj Etiopljanin, koji je u mladosti hodio tamnim stazama greha kao vođa razbojničke družine, svojom unutrašnjom borbom i pokajanjem postao je primer istinskog preobraženja i uzvišene poslušnosti.
Osetivši gorku težinu savesti zbog nedela koja je počinio, Mojsej se povukao iz sveta i stupio u manastir, predavši se duhovnom ocu sa potpunim poverenjem i poslušnošću. Odatle počinje njegova duga i teška borba za očišćenje duše.
Kao podvižnik, povukao se u samoću kelije, posvetivši dane i noći neprekidnoj molitvi, telesnom trudu i bdenju. Ipak, demoni nisu ostavili ovog velikog pokajnika na miru. Mučen demonskim iskušenjima, posebno strastima tela, Mojsej nije klonuo, već je u mudrom savetu svog duhovnika pronašao snagu da istraje. Post i neumorno bdenje, kao i noćno poslušanje starcima, noseći vodu iz dalekog bunara, postali su njegova svakodnevna borba.
Tek nakon šest godina strahovitog truda, svetitelj je dobio isceljenje – ne od ljudi, već od Boga, kroz čudesno delo Svetog Isidora. Ovo isceljenje obeležilo je prekretnicu u njegovom duhovnom životu, pripremivši ga za viši poziv – svešteničku službu. Kao duhovni otac, Mojsej nije bio posvećen samo svojoj ličnoj borbi, već je okupio i 75 učenika, osnivajući manastir koji je postao svetionik duhovnog života.
Njegov kraj, međutim, svedoči o neizmernoj veri i smirenju. Znajući da će varvari napasti manastir, Mojsej je posavetovao svoje učenike da pobegnu, dok je on ostao samo sa šestoricom sabraće, spreman da položi svoj život. Proročki je rekao da će poginuti od nasilja, kako je i sam nekada činio, sledeći reči Hristove: „Ko se noža maši, od noža će poginuti“ (Mat. 26, 52). U smrtnom času, Bog mu je ukazao čudesni znak – sedam svetlih venaca spustilo se s neba, krunišući njega i sabraću mučenike.
Prepodobni Mojsej Murin, svetitelj koji je svojom krvlju zapečatio život pun pokajanja, postao je oličenje Božjeg milosrđa i snage preobražaja duše. Njegov život svedoči da nema tog greha koji se ne može očistiti istinskim pokajanjem i da uvek postoji put ka svetosti, čak i iz najmračnijih dubina.
U današnjem svetu, naići na iskrenog prijatelja nije samo retkost - to je skoro pa luksuz.
Svakodnevni poslovi, koji nam često deluju kao prepreka veri, prema učenju jednog od najvećih svetitelja 19. veka mogu postati put ka spasenju – ako naučimo da u svemu vidimo Božije prisustvo.
Uprkos napretku medicine, mnogi oboleli od mentalnih poremećaja i dalje osećaju da im nedostaje dublji, duhovni oslonac. Tu se otvara prostor za drugačiji, ali ne nužno suprotstavljen pogled - onaj koji dolazi iz vere.
U besedi za 14. Četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako kroz Duh Sveti i duhovni trud čovek prelazi sa starog u novi život u Carstvu Božjem
U „Molitvi za spasenje od straha“ vladika Nikolaj Velimirović pokazuje kako senke nestaju pred Hristovim svetlom i otkriva put oslobođenja od nevidljivih pritisaka i unutrašnjih stega.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Srce pravoslavnog odnosa prema grehu jeste pokajanje.
U zapisima iz 1901. i 1902. godine, ovaj ruski svetitelj predvideo je vreme kada će se svetinje gaziti, greh uzdizati, a istina izvrnuti u laž — i ostavio poruku koja i danas može da spase dušu i narod.
Kada život krene nizbrdo, a srce zavapi: „Zašto baš meni?“, možda nije reč o kazni, već o tajanstvenom duhovnom nasleđu koje se nevidljivo prenosi kroz pokolenja.
Grešnik misli da ga niko ne vidi, ali Božje oko sve zna – pokajanje je jedini put spasenja, poručuje svetitelj u svojim duhovnim poukama za utorak pete sedmice Velikog posta.
Sveti prorok Zaharije i pravedna Jelisaveta bili su roditelji Svetog Jovana Preteče i Krstitelja.
U pravoslavnoj crkvi se pominje kao sveti mučenik, koji je stradao od progona u vreme cara Numerijana.
Kao revnosni hrišćanin, postavljen je za episkopa u Nikomidiji i to u vreme najgoreg gonjenja hrišćana pod carevima Dioklecijanom i Maksimijanom.
Mamant je imao 15 godina, kada je izveden pred sud cara.
Prvi razgovor u četiri oka otvorio teme od opstanka hrišćana u Turskoj i na Bliskom Istoku, preko rata u Ukrajini, do priprema za obeležavanje 1700 godina od Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji.
U svetinji pored Golupca, 21. septembra sabraće se verni iz svih krajeva Srbije i dijaspore da obeleže 90 godina od kada su ovu čudotvornu relikviju ruski monasi doneli u Srbiju.
Tri dana pre dijagnoze, ova mlada devojka iz Benkovca u Hrvatskoj sasvim slučajno je otkrila Svetog Karla Akutisa, a njegove molitve i prisutnost danas joj daju snagu i mir u svakom trenutku.
Nakon brutalnih uvreda igumanu i monaštvu, te pretnji supruge Nenada Nikaljevića u sudu, tenzije u Donjim Brčelima ne jenjavaju – jeromonah Nikon otkriva šta ga je najviše uznemirilo.
Ako u porodici odrasta samo jedan dečak, nemoguće ga je odgajiti kao muškarca, tvrdi otac Dimitrije.
Prema učenju Crkve, bez krštenja nije moguće pristupiti ostalim svetim tajnama, niti se u potpunosti uključiti u liturgijski i duhovni život zajednice.
Arhimandrit kritskog porekla, nekadašnji iguman manastira Iviron, ostavio je za sobom bogato duhovno nasleđe, stotine duhovne dece i spise koji će nastaviti da svetle kao putokaz pravoslavlju u savremenom svetu.
